Норт Америкен Харвард


авион Норт Америкен Харвард

Норт Америкен Харвард / North American T-6 Texan  је амерички једномоторни, двоседи, нискокрилни авион са затвореном кабином и увлачећим стајним трапом, који се користио као авион за прелазну обуку војних пилота широм света па и у Југословенском ратном ваздухопловству. Имао је савремену навигациону и осталу опрему.

Борбене варијанте овог авиона су опционо биле наоружане митраљезима, бомбама и ракетама. У току своје употребе као борбени авион коришћен је као ловац, извиђач, лаки бомбардер и јуришни авион за подршку копненим трупама. Учествовао је у многим локалним ратовима после Другог светског рата.

Пројектовање и развој

Америчка фирма за производњу авиона (North American Aviation) је 1935. године, пројектовала авион North American NA-16 који је први пробни лет направио у априлу месецу. Намена овог авиона је била авион за обуку пилота. Када је америчка војска дефинисала захтев за нови школски авион, North American је на основу већ испитаног прототипа NA-16 направила пројектни задатак за авион назван NA-26 који је за разлику од предходника имао увлачећи стајни трап са репом точком и мотором Р-1340 снаге од 600 КС. 

Први производи модел, испоручен америчком ваздухопловству (USAAC) је био BC-1, (180 авиона) а исти тај авион је испоручен и РАФ-у под називом Harvard I (400 авиона). Америчка морнарица добила 16 модификованих авиона BC-1, који су имали ознаку SNJ-1, а још 61 авион као SNJ-2 са различитим мотором. Већ 1937. године ови авиони су били у оперативној употреби.

У току производње направљено је преко 200 школских и 53 различитих борбених модела овог авиона а укупна производња и Америци је била 15.495 док је са лиценцном производњом овај авион премашио бројку од 21.342 авиона. Уобичајени назив ових авиона у америчком ваздухопловству је био Т-6 Тексан, у америчкој морнарици овај авион је имао ознаку SNJ а у британском РАФ-у носио је ознаку Harvard.

Технички опис


Носећа структура авиона Харвард

Авион Норт Америкен Харвард је авион са једним клипним мотором с елисом, двосед, металне конструкције, нискокрилац, с увлачећим главним стајним трапом и неувлачећим репним точком. Погонио га је мотор Pratt Whitney R-1340, снаге 600 КС (442 kW), с девет цилиндара. Елиса је била променљивог корака, мерална двокрака америчке производње Hamilton Standard 12D40-2M, пречника 2,754 m.

Мотор је имао капотажу која је омогућавала боље хлађење мотора присиљавајући ваздушну струју хладног ваздуха да опструјава цилиндре мотора. Хладњак за уље се налазио испод мотора са засебним улазом за хладан ваздух.

Harward је због великог жироскопског момента елисе и ротирајућих делова мотора, бежао при полетању и слетању у једну страну, што је био недостатак за школске авионе. 

Труп авиона је био потпуно металне конструкције, носећа конструкција авиона је била направљена од танкозидних челичних цеви високе чврстоће док је оплата авиона била направљена од дуралуминијумског лима. У трупу се налазила кабина са два кокпита у тандем распореду једно седиште иза другог. Кабински поклопци су направљени од плексигаса и отварали су се померањем уназад (шибери). Сви авиони су имали дупле команде. Труп авиона је конструисан као центроплан, тј. корени део крила је саставни део трупа. На њега се "каче" лево и десно полукрило.


Кокпити авиона Харвард

Крило је трапезастог облика са благо заобљеним крајевима. Конструкција крила је била потпуно метална а облога од дуралуминијумског лима. Нападна ивица крила је била закошена од трупа ка крајевима у односу на осу авиона док је излазна ивица крила била готово нормална на осу авиона. Крила су се могла подићи тако да при паркирању у хангар авион заузме што мање простора.

Конструкције репних крила и вертикални стабилизатор као и кормило правца и висине су били направљени као металне конструкције, обложени алуминијумским лимом.

Стајни трап овог авиона је био класичан увлачећи. Ноге стајног трапа са точковима су се у току лета увлачила у корене крила. У ногама су се налазили уљно-пнеуматски амортизери, а увлачење ногу стајног трапа се обављало хидрауличним путем У точковима су биле уграђене кочнице. На репу авиона се налазио клавирски гумени точак који се у току лета није увлачио у труп авиона.

Техничке карактеристике


Цртеж авиона Норт Америкен Харвард

Опште

име                   =North American T-6 Texan (North American Harvard)

намена              =школско / борбена

посада              =2

број путника      =0

порекло             =САД

произвођач        =North American Aviation

први лет            =1.04.1935.

почетак производње  =1936.

уведен у употребу     =1936.

повучен из употребе  =1995.

статус                   =неактиван

први корисник       =САД

број примерака      =15.495

Димензије

дужина                  =8,84 m

размах крила         =12,81 m

висина                   =3,57 m

површина крила     =23,60 m2

Маса

маса празан            =1.886 kg

маса полетна          =2.548 kg

Погон


Мотор Pratt Whitney R-1340 AN-1 авиона Харвард

КЕМ                       =1 x Pratt Whitney R-1340 AN-1

КЕМ снага              =442 kW

КЕМ снагаКС          =600 KS

Перформансе

брзина максимална   =335 km/h

брзина крстарења     =233 km/h

долет                        =1.175 km

плафон лета             =7.400 m

брзина пењања         =366 m/min 

Наоружање

Авион је био наоружан (опционо) са два митраљеза у крилима калибра 7,62 mm, 6 лаких бомби или 6 ракета на подвесним носачима испод крила.

Земље које су користиле Авион НА Харвард

Аргентина, Аустрија, Белгија, Биафра, Боливија, Бразил, Канада, Кина, Чиле, Колумбија, Конго, Куба, Данска, Доминиканска република, Ел Салвадор, Француска, Габон, Немачка, Грчка, Хаити, Хонг Конг, Хондурас, Индиа, Индонезија, Иран, Израел, Италија, Јапан, Катанга, Либан, Јужна Кореја, Лаос, Мексико, Мароко, Холандија, Мозамбик, Нови Зеланд,Норвешка, Никарагва, Пакистан, Парагвај, Португал, Филипини, Јужна Африка, Јужна Родезија, Јужни Вијетнам, Саудијска Арабија, Шпанија, СССР, Шведска, Швајцарска, Сирија, Тајланд, Тунис, Турска, Велика Британија, САД, Уругвај, Венецуела, Југославија, Заир. 

Оперативно коришћење


Авион Норт Америкен Т-6 у Корејском рату

У периоду од 1936 до 1950. године укупно је произведено 21.342 авиона у 200 школских и 53 борбене варијанте укључујући и ловачку. Пре рата овај авион је коришћен за обуку борбених пилота америчког ваздухопшловства и морнарице. Током рата на основу Закона о зајму и најму велики број ових авиона је дат Великој Британији на коришћење, која је опет одређен број ових авиона дистрибуирала и осталим савезницима. У току рата овај авион је коришћен као авион за обуку пилота али се користио и за борбена дејства као извиђач, лаки бомбардер али и као ловачки авион.

Употреба овог авиона није престала са завршетком Другог светског рата него је настављена његова примена као школског авиона у већини земаља које су га користиле у току рата. Борбена примена је настављена у локалним ратовима који су се дешавали након Другог светског рата.

У току Израелско-арапског рата који се дешавао 1948. године овај авион је користила сиријска војска за подршку копненим снагама, за нападе на бродове и комуникације а коришћени су и у ваздушним борбама. У завршним фазама рата Израел је купио 17 авиона овог типа које је користио у завршним операцијама против египатских снага на Синајском полуострву.


Авион Норт Америкен Т-6 Португалског РВ

У току грађанског рата у Грчкој ове авионе је користило Грчко краљевско ратно ваздухопловство противу грчких партизана, као извиђачке авионе, авионе за корекцију артиљеријске ватре као и за непосредну подршку копненим трупама.

T-6 Texan је коришћен за време корејског рата и ограничено у току Вијетнамског рата где је служио као авион за обележавање циљева.

У току 1950. године РАФ је користио ове авионе у операцијама противу побуљеника у Кенији, а француско ратно ваздухопловство је користило ове авионе у току Алжирског рата.

У Аргентини су ови авиони аргентинске морнарице коришћени за бомбардовање Плаже ди Мајо 16.06.1955. године.

У току 1957-58. године Шпанско ратно ваздухопловство је користило ове авионе у борби против мароканског ослободилачког покрета употребљавајући бомбе, ракете и митраљеску ватру.

Португалско ратно ваздухопловство је користило ове авионе од 1961 до 1975. у португалском колонијалном рату у Анголи, Мозамбику и Гвинеји Бисао.

За време Индијско-Пакистанског рата 1971. године пакистанско ратно ваздухопловство је користило ове авионе за ноћне нападе на комуникације индијске армије.

Авион Т-6 се најдуже задржао у употреби у Јужноафричкој унији која због ембарга на оружје УН-а није могла да купује нове авионе, тако да се овај авион користио све до 1995. године

Авион Харвард у Југославији


Авион Норт Америкен Харвард у Задру 1945.

Наши пилоти су се први пут срели са овим типом авиона у лето 1943. када је почела њихова преобука у Африци у 71. ОТУ (јединица за борбену обуку) ради каснијег преласка на Харикене и Спитфајере. Између осталих на овом авиону је у току рата летео и краљ Петар II. Први од укупно 11 Харварда за наше РВ предати су нам марта 1945. у Земунику код Задра и успешно су коришћени за прелазну борбену обуку. Посебно знајачну улогу одиграли су по пријему америчких Ф-47Д у ЈРВ, јер су пилоти на њима изводили тренажне летове пре но што су сели за команде Тандерболта. Временом на неке примерке уграђена је камера К-24 ради коришћења у извиђачком пуку, а пред крај ресурса коришћени су у штабним авиоодељењима. Задња два расходована су 1960. године. 

Сачувани примерци


Авион Норт Америкен Харвард у музеју у Београду

У Музеју ваздухопловства у Београду на аеродрому "Никола Тесла" изложен је један примерак овог авиона. С обзиром да ни један од „наших” Харварда није сачуван, изложени примерак (фабрички број 168-503, ex 50-1289) добијен је разменом са познатим француским колекционаром Жаном Салисом (Jean Baptiste Salis). За потребе излагања обојен је у шему и са ознакама какве су имали наши Харварди у Првој пилотској школи у Земунику.

Види још

Литература

  1. Команда РВ и ПВО,Чувари нашег неба, Војноиздавачки завод, Београд, 1977.
  2. Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2010). Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.
  3. Бојан Димитријевић, Југословенско ратно ваздухопловство 1942 - 1992., ИЗСИ и МЦО, Београд, 2012, ISBN 978-86-7403-163-6
  4. Пејчић, Предраг, Прва и Друга ескадрила НОВЈ (352 Yugoslav Squadron - 351 Yugoslav Squadron), Београд, ВИНЦ и Команда РВ и ПВО,1991.

Спољашње везе

  1. http://www.muzejvazduhoplovstva.org.rs/eksponati.php?jez=src&id=45
  2. http://www.airwar.ru/enc/other2/at6.html
  3. http://www.boeing.com/history/products/t-6-texan-trainer.page
  4. http://www.warbirdalley.com/t6.htm
  5. http://www.classicfighters.org/content/north-american-t-6-texan
  6. http://www.flyingmag.com/aircraft/pistons/t-6-texan
  7. http://www.militaryfactory.com/aircraft/detail.asp?aircraft_id=408
  8. http://www.airbum.com/pireps/PirepT-6.html
  9. http://www.warbirdadventures.com/t_6_history
  10. http://www.flugzeuginfo.net/acdata_php/acdata_t6_dt.php
  11. https://www.planespotters.net/Aviation_Photos/search.php?tag=North+American+T-6+Texan
  12. http://www.pacificaviationmuseum.org/aircraft/T6