Јункерс W.34


Авион Јункерс W.34

Јункерс W.34 / Junkers W.34 (нем. Junkers W.34) је немачки једномоторни, вишеседи, нискокрилaц авион, потпуно металне конструкције који се користио као путнички, транспортни и авион за обуку и тренажу пилота пре за време и непосредно после Другог светског рата. Производила га је немачка фирма Јункерс (нем. Junkers Flugzeug und Motorenwerke AG), а пројектовао га је Херман Полман. Први пут је полетео 7. јула 1926. а масовна производња је почела већ наредне 1927. године.

Пројектовање и развој

Мада је пројектовање авиона Јункерс W.33 и Јункерс W.34 текло готово истовремено, авион W.34 је пројектован превасходно као путнички авион и намењен за задовољавање потреба ваздухопловних компанија. Вођа пројекта је био инж. Херман Полман а прототип је први пут полетео 7.07.1926. године.

Технички опис


Путничка верзија авиона Јункерс W.34

Авион Јункерс W.34 је једнокрили, слободноносећи нисококрилни, вишеседи једномоторни авион металне конструкције.

У авионе W.34 који су се серијски производили обично су уграђивани неки од следећих мотора већ према жељи купца: Gnome et Rhône 9A Jupiter,  Bristol Jupiter VII,  Pratt & Whitney Hornet, Pratt & Whitney R-1340, Armstrong Siddeley Panther, Armstrong Siddeley Jaguar, Siemens Sh 20, BMW 132A/E,  Bramo 322 H. На вратило мотора се директно постављала двокрака дрвена елиса фиксног корака пречника 2,9 m.

Труп авиона W.34 је био правоугаоног попречног пресека, био је простран тако да се у њега без проблема могла сместити комплетна посада и путничка кабина са 6 путничких седишта. Носећа структура трупа авиона је била направљена као монокок конструкција, ребра у облику рама су била од дуралуминијума а облога од таласастог дуралуминијумског лима, чија су се ребра поклапала са дужином трупа вршила је додатно ојачано уздужно укрућење. Облога је за конструкцију причвршћена закивцима. Главни резервоари за гориво налазили су се у кореном делу крила авиона, а резервоар за уље је био иза мотора. Кокпити пилота, који су се налазиле једна поред другог, су били смештени у затвореним кабинама. Труп авиона је конструисан као центроплан, тј. корени део крила је саставни део трупа. На њега се "каче" лево и десно полукрило.


Кокпит авиона Јункерс W.34

Улаз у авион се налазио на левој бочној страни трупа авиона. Код транспортних авиона овог типа (карго) постојала су врата на горњој страни трупа авиона кроз која се могло помоћу дизалице уносити кабасти терет.

Крила су била дебелог профила тако да су у њих без проблема могли да стану резервоари за гориво као и сви потребни уређаји и инсталације. Облик крила је био једнакокраки трапез са равним завршетком крила. Оса крила је била управна на осу трупа авиона. Конструкција крила је била од дуралуминијума а облоге од валовитог алуминијумског лима. Покретни делови крила су такође имали конструкцију од дуралуминијума док им је облога била од равног лима. Репни делови вертикални и хоризонтални стабилизатори и кормила правца и висине су имали конструкцију од дуралуминијума а облогу од алуминијумског лима. Хоризонтални стабилизатори су упорницама били ослоњени на труп авиона.

Стајни трап је био класичан фиксан са независним ногама и гуменим точковима. У вертикалним носачима стајног трапа били су уграђени амортизери. На крају репа авиона налазио се клавирски гумени точак као трећа ослона тачка авиона. Уместо точкова лако су се могле монтирати скије за коришћење авиона у зимским условима. Када се стајни трап замени пловцима настаје хидроавион а авион добија ознаку W.34 W (W- Wasserflugzeug).

Техничке карактеристике


Цртеж авиона Јункерс W.34 у три пројекције

Опште

име                   = Јункерс W.34

намена              = путнички, транспортни, тренажни

посада              = 2

број путника      = 6

порекло             = Немачка 

произвођач        = Junkers Flugzeug und Motorenwerke AG

први лет            = 7. 07. 1926.

почетак производње  = 1927.

уведен у употребу     = 1927.

повучен из употребе  = 1961.

статус                   = неактиван

први корисник       = Луфтханза

број примерака      = око 2.000 (свих типова)

Димензије


Мотор BMW 132 авиона Јункерс W.34

дужина                  = 10,27 m

размах крила         = 18,48 m

висина                   = 3,35 m

површина крила     = 44,86 m2

Маса

маса празан            = 1.890 kg

маса полетна          = 3.200 kg

Погон

КЕМ                       = 1 мотор BMW 132A

КЕМ снага              = 485 kW

КЕМ снагаКС          = 660 KS

Перформансе

брзина максимална   = 250 km/h

долет                        = 900 km

плафон лета             = 6.300 m

брзина пењања         = 182 m/min 

Наоружање

Војна варијанта овог авиона је била наоружана са:

2 х митраљез МГ 15 калибра 7,92 mm

6 х 50 kg бомби


Авион Јункерс W.34 са скијама

Земље које су користиле Авион

* Аргентина

* Аустралија

* Боливија

* Бразил

* Бугарска

* Канада

* Чиле

* Кина

* Колумбија

* Хрватска НДХ


Хидровион Јункерс W.34 

* Чехословачка

* Финска

* Нацистичка Немачка

* Норвешка

* Папуа нова Гвинеја

* Португалија

* Словачка

* СССР

* Шпанија

* Шведска

* Јужна Африка

* Венецуела

* Југославија

Оперативно коришћење


Авион Јункерс W.34 у Canada Aviation and Space Museum

Авион Јункерс W.34 се опремао са око 20 различитих ваздухом хлађених радиалних мотора из Немачке и иностранства. У зависности од намене, авиони су били опремани различитим инструментима, радио уређајима и навигационом опремом. Авиони су такође били прилагођени потребама корисника па су из тога проистекли различити типови као што су: путнички, транспортни, санитетски, војни за експедиције итд. Стајни трап авиона је такође био алтернативан са: точковима, скијама или пловцима. Прве испоруке авиона W.34 су биле са отвореним пилотским кабинама али се касније одустало од те варијанте па су и пилоти били смештени у затворену кабину. 

Већ на самом почетку производње, овај авион је постигао неколико светских рекорда: у 1928. са теретом од 500 kg постигао је висину од 9.190 m, а са теретом од 1000 kg постигао је висину од 7.907 m, а 26. маја 1929. године, један W.34 са мотором Bristol Jupiter VII без оптерећења се попео на висину од 12.379 м. Ово је утицало и на комерцијални успех овог авиона па је у периоду од 1927. до 1929. године продато 44 авиона у 15 земаља у Кини и Канади. У СССР се овај авион производио и продавао као путнички и поштански авион под истим именом ПС.4. Након затварања фабрике Јункерс у Фили крај Москве 1927. године, Руси су наставили да монтирају и одржавају Јункерсове авионе од делова добијених из Јункерсове фабрике из Десауа.

Овај авион се у Немачкој производио у неколико фабрика: Junkers (105), Henschel Flugzeug-Werke (HFW; 759), Allgemeine Transportanlagen-Gesellschaft (ATG; 199), Dornier-Werke Wismar (151), Hamburger Flugzeugbau (HFB; 261), MIAG Braunschweig (73), Arado Brandenburg (205) и Weser-Flugzeugbau (хидроавиона; 221), у којима је произведено укупно 1.974 авиона Јункерс W.34 свих типова. Овај авион је у то време доминирао у ваздушном саобраћају Европе. Последњи примерак овог авиона је повучен из саобраћаја 1961. године и смештен у ваздухопловни музеј у Канади (Canada Aviation and Space Museum).

Војна верзија авиона Јункерс W.34 означен као К 43, наоружана митраљезима и бомбама коришћена је као лаки бомбардер у рату између Боливије и Парагвај између 1932. и 1935. године, а током оружаног сукоба између Колумбије и Перуа у 1932. и 1933. године. Почев од 1933. године, немачка Луфтвафе је наручила велики број Јункерс W.34 који је постао најраспрострањенији авион за обуку навигатора и радио оператера. Неколико авиона W.34 је учествовало у легији Кондор у Шпанском грађанском рату. Са уграђеним навигационим уређајима а под фирмом Луфтханзе ови авиони су обично коришћени као водичи при нападу Немачког ратног ваздухопловства на слободне земље у току Другог светског рата. У Шведском ратном ваздухопловству овај авион се користио као санитет.

Авион Јункерс W.34 у Југославији

У току Другог светског рата Зракопловство квислиншке НДХ је имало 4 авиона Јункерс W.34 који су коришћени за обучавање чланова посаде вишемоторних авиона пре свега навигатора и радиотелеграфиста. Поред тога ови авиони су коришћени за дотур материјала јединицама у борби. Након рата јединице Југословенске армије су заробиле два ова авиона које је Ратно ваздухопловство ЈА користило од 1945. до 1952. године.

Види још

Литература

  1. Команда РВ и ПВО, Чувари нашег неба, Војноиздавачки завод, Београд, 1977.
  2. Бојан Димитријевић, Југословенско ратно ваздухопловство 1942 - 1992., ИЗСИ и МЦО, Београд, 2012, ISBN 978-86-7403-163-6
  3. Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2011). Кратака историја ваздухопловства у Србији . Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-1-9
  4. Stützer H., (1994), Die Deutschen Militärflugzeuge 1919-1934., E.S.Mitter&Sohn, Herford, ISBN 3-89350-693-4
  5. В. Микић; Зракопловство НДХ 1941 - 1945, ВИИВЈ, Београд, 2000.
  6. В. Микић; Немачка авијација у Југославији 1941 - 1945, ВИИВЈ, Београд, 1998.

Спољашње везе

  1. http://www.junkers.de/flugzeuge/junkers-w-34
  2. http://www.airwar.ru/enc/cw1/w34.html
  3. http://www.junkers.de/kalenderblatt/26-mai-1929-h%C3%B6henweltrekord-einer-junkers-w-34
  4. http://www.luftarchiv.de/index.htm?/flugzeuge/junkers/ju34.htm
  5. http://casmuseum.techno-science.ca/en/collection-research/artifact-junkers-w-34f-fi.php
  6. http://www.warbirdsresourcegroup.org/LRG/juw34.html
  7. http://www.ipmsstockholm.org/magazine/2001/03/stuff_eng_sebardt_tp2.htm
  8. http://www.skytamer.com/Junkers_W.34f.html
  9. http://www.avionslegendaires.net/avion-militaire/junkers-w-33-w-34/
  10. http://forum.valka.cz/topic/view/179541/Junkers-W-34-hi
  11. http://casmuseum.techno-science.ca/en/collection-research/artifact-junkers-w-34f-fi.php