Антонов Ан-12


авион Антонов Ан-12

Антонов Ан 12 / Ан 12  је совјетски четворомоторни, вишеседи, висококрилни авион, пројектован првенствено као транспортни авион за војне потребе, међутим током коришћења постао је путнички и карго авион. Произведено је укупно 1.243 авиона овог типа, од којих су неки још увек у оперативној употреби у многим земљама света.

Пројектовање и развој

Подршку развоју Ан-12 дао је лично совејтски вођа Никита Хрушчов који је на високо место на листи војних приоритета ставио идеју преградње двомоторног транспортног авиона Ан-8 у два четворомоторна деривата: Ан-10 немењен је за одржавање путничког саобраћаја и Ан-12 специјализован за војне транспортне задатке. Како је цивилни авион настао пре војног за Ан-12 није направљен посебан прототип већ је на испитивање упућен крајем 1957. године први серијски примерак. Висок степен унификације оба деривата потврђен је успешном преградња једног Ан-10 у Ан-12 која је извршена у Вороњежу.

Жељи оружаних снага да што пре уведу у употребу што већи број нових авиона удовољено је организовањем производње у чак три фабрике које су од 1957. до 1972. године испоручиле 1.243 Ан-12 у чак тридесетак варијанти. Почетне серије Ан-12 имале су моторе АИ-20А, снаге 4.000 KS, који су покретали четверо краку реверизибилну елису. Касније су мотори појачани АИ-20К и АИ-20М на 4.250 KS у полетању, односно 2.700 KS при крстарењу.

Технички опис


Кокпит авиона Антонов Ан-12

Антонов Ан-12 је транспортни авион, конзолни једнокрилац-висококрилац (крило му тангира горњу ивицу трупа) на коме се налазе четири турбоелисна мотора. Труп авиона је округлог попречног пресека са издигнутим репом испод кога се налази велика врата са утоварно истоварном рампом. На репу авиона се налази један вертикални стабилизатор са кормилом правца и два хоризонтална стабилизатора са кормилима дубине. Авион има увлачећи стајни трап типа трицикл са нископритисним гумама. Конструкција авиона је потпуно метална, направљена од алуминијумских и магнезијумових легура.

Предњи предњи део трупа авиона је комора под притиском. У њему су смештени кабина пилота, навигатора и осталих чланова посаде са пратећим пртљажником за чланове посаде. У овом простору се могу комотно сместити пет чланова посаде. Поглед на терен је навигатору обезбеђен кроз застакљени кљун авиона. Пилотска кабина има седишта за два пилота који седе један поред другог. она има врата за напуштање авиона у случају непосредне опасности. Кабина је делимично оклопљена плочама дебљине 8 мм за заштиту посаде од артиљеријске и пушћане ватре.


Кабина навигатора авиона Антонов Ан-12

Средњи део трупа није херметички затворен (није под притиском) и служи за складиштење терета који авион превози. Овај део трупа има хоризонталну преграду која труп авиона дели на две етаже. На спрату се налазе све инсталације, санитарне просторије и простор за превоз терета или падобранаца. Испод пода је одељак у који је смештен стајни трап са припадајућом опремом, као и предњи и задњи пртљажник. За приступ простору за пртљаг, постоје унутар авиона поклопци у поду и са спољне десне стране трупа. На левој страни трупа авиона се налазе улазна врата. Теретна кабина има 3 врата за излаз у случају опасности, два са леве и једна са десне стране. Теретни простор има 15 округлих прозора пречника 384 мм.

У репном делу авиона се налазе задња врата са рампом за истовар терета. Врата се састоје из три дела, лево и десно крило се отварају ка унутрашњости трупа а горњи део ка плафону. Са стране се налазе пролази за WC и кабина за стрелца која се налази у крми авиона. У овом простору на плафону се налази мосни кран који је од помоћи при уношењу и изношењу терета што омогућује авиону потпуну аутономију при истовару или утовару терета.

У четвртом, крменом делу авиона је смештена кабина стрелца. Овај део се налази само код авиона Ан-12 намењених Совјетском ратном ваздухопловству. Кабина стрелца у крми авиона је под притиском опремљена је стрељачким наоружањем (обично удвојеним митраљезом калибра 23 mm). Стрелац има добар поглед кроз застакљену куполу и бочне прозоре. На дну кабине стрелица постоји отвор за хитан излаз за случај опасности за авион у ваздуху. Задња кабина је делимично заштићена оклопом од 20 до 135mm дебљине. Цивилни авиони се испоручују без овог дела авиона.


Теретни простор авиона Антонов Ан-12

Крила авиона Ан-12 су са две рамењаче кутијастог типа. Конструкција је метална а облога од алуминијумског лима закивцима причвршћена за носећу конструкцију. Облик крила је трапезаст а нападна ивица је закошена у односу на труп авиона према репу. Технолошки су крила подељена у пет делова. Први део је заједнички са трупом - центроплан, затим два средња дела на којима су са предње стране причвшћени мотори а на задњој страни закрилца и две крајње конзоле са елеронима. Унутрашње шупљине крила (кутије) су обложене фибергласом и у њих су смештени резервоари са горивом. Крила су опремљена системом против залеђивања.

Реп авиона се састоји од једног вертикалног стабилизатора и кормила правца и два хоризонтална стабилизатора са кормилима дубине. Носеће конструкције репа су металне а облога од алуминијумског лима причвршћена закивцима.

Стајни трап се у току лета увлачи у труп авиона, састоји се од три ноге, прва нога се налази на кљуну авиона  а две главне ноге негде око средине трупа авиона. На предњој нози се налазе удвојени точкови са нископритисним гумама, а на главним ногама се налазе по два пара (укупно 4 точка). Ноге стајног трапа су опремљене амортизерима и пригушивачима удара а точкови хидрауличним кочницама. 

Варијанте

 - Ан-12А (1961) - Ан-12 са носивошћу до 20 тона, серијска производња (155)

 - Ан-12Б (1963) - Ан-12 са додатним резервоарима, серијски

 - Ан-12Б-30 (1963) - Ан-12Б са носивошћу до 30 тона, пројекат

 - Ан-12П - Ан-12 са додатним резервоарима

 - Ан-12БК (1966) - Развојна верзија авиона Ан-12Б са долетом 6300 km, серијски

 - Ан-12Б-ПП (1970) - Авион за електронско ометање авиона и земаљских уређаја, серијски (27)

 - Ан-12БК-ППС (1971-74) - Авион за слектронско ометање авиона и земаљских уређаја, серијски (19)

 - Ан-12Т или Ан-12БКТ (1961) - Авио-цистерна, напајање авиона горивом у лету, експериментални

 - Ан-12ПС (1969) - Авион за трагање и спашавање, прототип (1)

 - Ан-12ПЛ (1961) - Верзија са скијама на стајним органима, прототип (2)

 - Ан-12БКВ (1969) - Бомбардерски и авион за електронско ометање.

Техничке карактеристике


Цртеж авиона Антонов Ан-12 у три пројекције

Опште

име                   =Антонов Ан - 12

намена              =транспортни авиона

посада              = 5

број путника      = 85 (путничка верзија Ан -10)

порекло             = СССР

произвођач        = Авио индустрија СССР-а 

први лет            = 16. децембар 1957.

почетак производње  = 1957. до 1972.

уведен у употребу     =1959.

повучен из употребе  =

статус                   =активан

први корисник       = Војно ваздухопловство СССР-а

број примерака      = 1.243

Димензије

дужина                  = 32,866 m

размах крила         = 37,99 m

висина                   = 11,44 m

површина крила     = 121,73 m2

Маса

маса празан            = 34.836 kg

маса полетна          = 60.641 kg

корисни трет           = 20.000 kg


Мотор АИ-20 авиона Антонов Ан-12

Погон

ТЕМ                       = 4 х АИ-20А /4 х АИ-20К/4 х АИ-20М

ТЕМ снага              = 2.941 kW / 3.125 kW / 3.169 kW

ТЕМ снагаКС          = 4.000KS / 4.250KS / 4.310KS

Перформансе

брзина максимална   = 656 km/h

долет                        = 5.910 km

плафон лета             = 9.600 m

брзина пењања         = 600 m/min 

Наоружање


Наоружање авиона Антонов Ан-12

Авион Ан - 12 намељен Војном ваздухопловству Совјетског савеза је био наоружан. На репу авиона су му била смештена два даљински управљана митраљеза ДУ-65У  АМ-23, калибра  23 mm са 350 метака сваки. Они су служила за заштиту задње сфере авиона. Постојали су и прототипови бомбардера који су били наоружани бомбама.

Земље које су користиле Авион Ан-12

 Египат

 Алжир 

 Ангола

 Јерменија

 Азербеђан

 Етиопија

 Бангладеш

 Бугарска

 Кина


стајни трап авиона Антонов Ан-12

 Колумбија

 Куба

 Индија

 Ирак

 Јемен

 Југославија

 Мадагаскар

 Перу

 Пољска

 Сирија

 Чехословачка

 Венецуела

 Русија

Оперативно коришћење


авион Антонов Ан-12 у служби УН-а

Од 16. децембра 1957. године када АН-12 обавља свој први лет, АН-12 се серијски производио  у три фабрике авиона: No39 Иркутск, 1957-62. год. - 155 јединица, No64 Вороњеж, 1960-62. год. - 258 јединица и No84 Ташкент, 1962-72. год. - 830 јединица. Укупно је направљено 1.243 авиона АН-12 више од 30 модификација, а 187 ових авиона је извезено у 14 земаља широм света.

Специјализовани војни транспортни авион намењен за транспорт и падобрански десант (до 60 људи) војника и војне технике (20 т). Прва велика вежба са масовним десантом из Ан-12 изведена је у источној Немачкој 1963. године под називом „Квартет”. Велику пажњу светске јавности и војних стратега побудила је чињеница да је на маневрима „Двина”, одржаним марта 1970. године, када је уз помоћ две стотине Ан-12 и неколико Ан-22, за само 22 минута, искрцана комплетна 76. дивизија Ваздухопловно Десантне Војске са око 8.000 људи и педесетак оруђа ватрене подршке. Овај авион масовно примењен у интервенцији у Чехословачкој 1968. године. Нашао је широку примену у току Совјетске интервенције у Авганистану (1979-1989) јер је показао виталност у борбеним условима и способност да слеће на високим планинским не бетонираним кратким полетно слетним стазама што није могао знатно тежи Ил 76. Када су американци муђахединима дали Стингер ракете Ан-12 је био угрожен па су као контра мере уграђени ИЦ мамци, убациван инертни гас у резервоаре горива све у циљу да се смањи опасност од пожара. 


Y-8 кинеска везија авиона Антонов Ан-12

Ан-12 је коришћен у индо-кинеском рату први пут у ратним условима 1962. као и у индо-пакистанским ратовима 1965 и 1971. године. Египат је своје авионе Ан-12 користио у рату противу Израела 1967, а Етиопија у Сомалији 1980. године. Ирак добија авионе Ан-12 крајем 60.-тих година и користи их у рату са Ираном 1980. као и рату са Кувајтом 1990. Ангола током грађанског рата такође користи ове авионе.

После распада Совјетског Савеза и Варшавског пакта, многи војни Ан-12 се користе као карго авиони у цивилне сврхе широм света. Многи од ових авиона офарбаних у бело служили су за превоз помоћи које су слале Уједињене Нације (UN) у угрожена подручја, тако је овај авион првобитно замишљен за војне потребе многима донео храну или лекове за живот.

У 1960-им, Кина је од Совјетског Савеза купила неколико Ан-12 авиона уз дозволу за њихово локално склапање. Због захлађења односа између ове две земље Совјетски Савез је повукао техничку помоћ те је први авион склопљен у Кини свој пробни лет имао тек 1974. године након поновног успостављања односа. Истовремено су инжењери кинеских фирми Шијану Еркрафт Компани и Шијану Еркрафт Дизајн обучавани за локалну израду Ан-12. Тако је 1981. у серијску производњу ушла кинеска копија АН-12 под називом Yun-8 (D-8) који је постао један од најпопуларнијих кинеских војних и цивилних транспортних авиона. Иако се Ан-12 више није производио у Русији или Украјини, кинески D-8 и даље се производио и надограђивао. На најновијем Y-8-F600 заједнички су радили Шанки Еркрафт Компани, Антонов аеронауткички технички-комплекс и Прат енд Витни Канада. Y-8-F600 има редизајнирани труп, западну авиоелектроника, PW150B турбо-проп мотор са R-408 Пропелерним системом и „Glass cockpit“ пилотском кабином.

Авион Ан-12 у Југославији


Југословенски авион Антонов Ан-12 регистрације YU-AIC

Југословенско Ратно ваздухопловство - ЈРВ је имала укупно 2 авиона Ан-12, који су набављени 1972. године. У евиденцију РВ и ПВО два Ан-12 уведена су 27. априла 1972. под ознакама 73311 и 73312 а због међународних летова регистровани су код цивилних власти са ознакама YU-AIC и YU-AID, а служили су у ратном ваздухопловству као транспортни авиони све до 1990. године.

Ови авиони су РВ коришћени за падобранске скокове, превоз читавих јединица са техником приликом дислоцирања, превожење јединица на гађање, превожење наоружања при извозу, пружање војне помоћи као и пружање хуманитарне помоћи приликом великих катастрофа.

Слободне капацитете ових авиона Војска је изнајмила ЈАТ-у за превоз тешких и кабастих терета. Тако су осамдесетих година Ан-12Б летели за цивилне потребе до разних аеродрома у Африци и Азији, а одржаване су и две редовне карго-линије за Лондон (уведена 30. новембра 1985. и одржавана до 1990. једном или два пута недељно) и Париз (1986–1988. године).

Један Ан-12 евиденцијског броја 73312 срушио се 12. децембра 1988. године носећи хуманитарну помоћ народа Југославије народу Јерменије који је страдао у катастрофалном земљотресу. Пао је код Јеревана главног града Јерменије и у њему је погинуло свих 7 чланова посаде. Седам година након несреће, двадесетак километара од Јеревана, на мосту преко реке Камах је подигнут споменик посвећен југословенским пилотима „Сломљено крило“. Споменик је висок 12 метара, а само крило је дугачко 7 метара, као симбол који означава 7 изгубљених живота. У основи споменика су мермерне плоче са именима наших ваздухопловаца (потпуковници Предраг Маринковић, Владимир Ерчић и Миленко Симић, навигатор потпуковник Милан Мићић, механичари летачи заставници прве класе Бориша Мосуровић и Милисав Петровић и радио-телеграфиста заставник Јован Зисов)

Други преостали Ан-12В евиденцијског броја 73311 је регистрован после 1990. године као цивилни авион и користио га је ЈАТ као карго летилицу. Овај авион је продат 1998. бугарском цивилном превознику Air Sofia.

Види још

Литература

  1. Јанић, Чедомир; Симишић, Јово (2007). Више од летења - Осам деценија Аеропута и ЈАТ-а. Београд. ISBN 978-86-7086-004-9.
  2. Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2011). Кратака историја ваздухопловства у Србији . Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-1-9
  3. Јанић, Чедомир (2003). ''Век авијације - [илустрована хронологија]''. Беочин: Ефект 1. (COBISS).
  4. Арсениев, Е.В., и др.  История конструкциий самолетов в СССР 1951 - 1965 гг.. Москва: Машиностроение. 2002. ISBN 5-217-02918-8.
  5. Бојан Димитријевић, Југословенско ратно ваздухопловство 1942 - 1992., ИЗСИ и МЦО, Београд, 2012, ISBN 978-86-7403-163-6
  6. Радић, А., Велики руски транспортер Ан-12 у ЈРВ и ПВО - Четворомоторни Антонов. стр. 9, магазин „Одбрана“, Арсенал бр. 92, Београд, 15. август 2014.
  7. Simons D., Withington T., Die Geschichte Der Fliegerei - vom erste Doppeldecker bis zum modernen Airbus0, Parragon Books Ltd, ISBN 978-1-4054-8950-8

Спољашње везе

  1. http://www.militaryfactory.com/imageviewer/ac/gallery-ac.asp?aircraft_id=506
  2. http://www.airwar.ru/enc/craft/an12.html
  3. http://www.antonov.com/aircraft/antonov-gliders-and-airplanes/an-12
  4. http://www.mycity-military.com/Avioni/Antonov-An-12.html
  5. https://sinodefence.com/y8-gaoxin1_01/
  6. http://www.airliners.net/aircraft-data/antonov-an-12-shaanxi-y-8/35
  7. http://www.military-today.com/aircraft/an_12.htm
  8. http://fas.org/man/dod-101/sys/ac/row/an-12.htm
  9. http://www.airvectors.net/avan12.html