Иљушин Ил-14


авион Иљушин Ил-14

Иљушин Ил-14 / Ил-14  је совјетски двомоторни, вишеседи, нискокрилни авион, пројектован првенствено као путнички авион који је требао да замени до тада коришћене двомоторне авионе DC-3 и Ли-2 на кратким и средњим линијама уз већу безбедност и удобност путника.

Настао је побољшањем свог претходника Иљушина Ил-12, а први пут је полетео 1950. године. Авион се производио у СССР-у у две фабрике, ДДР-у, Пољској и Чехословачкој, укупно је направљено 1.276 авиона овог типа.

Пројектовање и развој


авион Иљушин Ил-14 у лету

Током и непосредно после Другог светског рата, у Совјетском Савезу основни авиони за транспорт путника на кратким и средњим линијама били су DC-3 и његова руска варијанта Ли-2. Планирано је да се ови авиони замене новим па је у бироу Иљушина пројектован авион Ил-12 који је тестиран у току 1946. године. Одмах након завршетка тестирања авиона Ил-12, конструкторски тим Иљушина почео се интензивно бавити проблемом повећања безбедности путничких авиона. Наиме коришћењем двомоторних авиона DC-3 и Ли-2 током рата установљено је да је највећи број несрећа проузрокован отказивањем једног мотора у фази полетања. Решавањем овог проблема на авиону Ил-12 настао је авион Ил-14 који је био у стању да под пуним оптерећењем полети са једним мотором.

Ил-14 је у односу на Ил-12 имао јаче моторе и незнатно је већи и тежи од њега, додуше са промењеном аеродинамиком која је омогућила повећану стабилност и управљивост авиона при малим (критичним) брзинама, а са повећањем броја седишта на 48 места повећана му је економска ефикасност. Иљушин Ил-14 је авион потпуно металне конструкције са ниско постављеним крилима на којима се налазе два ваздухом хлађена клипно радијална мотора са четворокраким металним елисама.

Ново пројектовани авион је испунио постављени пројектни задатак у погледу безбедности и сугурности лета али на рачун економичности. Овај авион су због безбедности радо користили совјетски цивилни и војни руководиоци као и руководиоци осталих социјалистичких земаља.


Кокпит авиона Иљушин Ил-14

Технички опис

Ил-14 је нискокрилни путнички авион металне конструкције са два мотора на крилима авиона. Труп авиона је готово кружног попречног пресека монокок конструкције. На почетку трупа се налазила кабина пилота са два седишта једно поред другог, иза пилотске кабине налази се простор за навигатора и стјуардесу и нуспорсторије (чајна кухиња и остава за храну), затим путничка кабина или товарни простор код транспорних авиона. Код путничких авиона унутрашњост путничке кабине је изолована од буке и вибрација. Уобичајено су седишта постављена у две колоне са пролазом кроз средину кабине, а у свакој колони се налазе по два седишта у реду. Са обе стране трупа налазили су се правоугаони прозори са десне стране их је било седам до осам у зависности од типа (броја седишта) а са леве седам. Врата за улаз и излаз из авиона су се налазила у репу авиона са леве и десне стране већ према типу и намени авиона. Путничка варијанта је поред врата за улаз и излаз која су се налазила са десне стране авиона близу репа имала још четири излаза на трупу авиона за случај опасности и хитног напуштања авиона.

У репу авиона су се налазили санитарни простор и пртљажник. Испод пода кабине се налазио пртљажни простор. У транспортним авионима са унутрашње стране трупа су биле постављене расклапајуће клупе на које су седели падобранци. Ове клупе када се превозио терет су се обарале. Дуж бочних сраница постојали су држачи и челична ужад за које су падобранци качили гуртне за отварање падобрана при скоку.


Кабина путничког авиона Иљушин Ил-14

За погон авиона су коришћени два клипна радијална ваздухом хлађена мотора са четрнаест цилиндара (дупла звезда) Швецов АШ-82Т снаге 1.900 KS сваки. На вратилу мотора се налазила четворокрака метална елиса са променљивим кораком пречника 3,80 m.

Крила авиона Ил-14 су са две рамењаче кутијастог типа. Конструкција је метална а облога од алуминијумског лима закивцима причвршћена за носећу конструкцију. Облик крила је трапезаст а нападна ивица је управна у односу на труп авиона. Технолошки су крила подељена у три дела. Први део је заједнички са трупом - центроплан, тај део крила је трапезастог облика на којима су са предње стране причвшћени мотори и две крајње конзоле са закрилцима и елеронима. Покретни делови крила (закрилца и елерони) су направљени као алуминијумска конструкција обложена импрегнираним платном. У унутрашње шупљине крила (кутије) су смештени резервоари са горивом. Крила су опремљена системом против залеђивања. Рефлектори су се налазили на кљуну авиона и знатно су олакшавали слетање по мраку а на крајевима крила су се налазила позициона светла. 

Реп авиона се састоји од једног вертикалног стабилизатора и кормила правца и два хоризонтална стабилизатора са кормилима дубине. Носеће конструкције репа су металне а облога од алуминијумског лима причвршћена закивцима. Управљачке површине кормило правца и кормило дубине су металне конструкције обложене импрегнираним платном.

Стајни трап му је трицикл, предња нога се увлачи у кљун авиона а главне ноге стајног трапа са удвојеним точкови се увлаче у празан простор гондола мотора. Стајни трап са предњом ногом омогућава бољу прегледност пилоту у фази полетања.


Кабина транспортног авиона Иљушин Ил-14

Варијанте 

Авион Иљушин Ил-14 се производио у две фабрике у СССР, затим у Источној Намачкој (ДДР) и у Чехословачкој фабрици авиона АВИА. Варијанта овог авиона намењеног електронском ратовању произведен је по лиценци у Пољској. Авион Иљушин Ил-14 је прављен за цивилни транспорт путника али исто тако и војни транспорт, стога је постојало 12 основних варијанти овог авиона:

Ил-14 - основни први производни тип авиона,

Ил-14П - путничка верзија са 18 места,

Ил-14ПС, С, СИ и СО - верзије авиона намењени за превоз важних особа,

Ил-14М - верзија авиона са 30 до 32 места,

Ил-14Т - транспортна (карго) верзија авиона,

Ил-14ТБ - верзија намењена за вучу једрилица,

Ил-14-30Д, ТД и Т-ТД - десантна верзија авиона,

Ил-14Г- теретна верзија авиона Ил-14М,

Ил-14ЛИК-1 и ЛИК-2 - авион лабораторија намењени испитивању,

Ил-14 Патролни - авион намењен граничној служби за партолирање,

Ил-14ФКП и ФКМ - авион намењен аерофотографисању,

Ил-14 Crate-C - авион по лиценци произведен у Пољској намењен електронском ратовању,

Техничке карактеристике


Цртеж авиона Иљушин Ил-14

Опште

име                   =Иљушин Ил-14

намена              =путнички / транспортни

посада              = 3 до 4

број путника      =42

порекло             =СССР

произвођач        =Авио Завод No.30 и No.84

први лет            =13. 07. 1950.

почетак производње  =1953.

уведен у употребу     =30. 11. 1954.

повучен из употребе  =

статус                   =активан

први корисник       =Аерофлот

број примерака      =1.276

Димензије

дужина                  = 22,30 m

размах крила         =31,70 m

висина                   = 7,90 m

површина крила     = 100,00 m2

Маса

маса празан            = 12.080 kg

маса полетна          = 17.500 kg


Мотор авиона Иљушин Ил-14 Швецов АШ - 82

Погон

КЕМ                       = 2 х Швецов АШ - 82Т

КЕМ снага              = 1.397 kW

КЕМ снагаКС          = 1.900 KS

Перформансе

брзина максимална   = 430 km/h

долет                        = 1.750 до 2.250 km

плафон лета             = 7.500 m

брзина пењања         = m/min 

Наоружање

Авион није био наоружан.

Земље које су користиле Авион Ил-14

* Авганистан

* Албанија

* Алжир


Предња нога авиона Иљушин Ил-14

* Бугарска

* Камбоџа

* Кина

* Република Конго

* Куба

* Чехословачка

* Источна Немачка

* Египат

* Етиопија

* Гвинеја Бисао

* Индија

* Индонезија

* Ирак

* Монголија

* Северна Кореја


Главна нога авиона Иљушин Ил-14

* Северни Јемен

* Пољска

* СССР

* Сирија

* Вијетнам

* Јемен

* Југославија

* Мађарска

* Мали

* Румунија

Оперативно коришћење

Авиони Иљушин Ил-14 су се производили и продавали углавном авио-компанијама у Совјетском Савезу и земљама Варшавског уговора као и земљама Азије и Африке и представљали су окосницу кратко и средње линијског ваздушног саобраћаја дуги низ година. Након искључивања ових авиона из путничког саобраћаја већина ових авиона је претворена у карго верзије за превоз терета. С обзиром на добре експлоатационе особине у зимским условима овај авион је коришћен за саобраћај у поларним крајевима. Због могућности да полети и слети са једним мотором као веома сигуран авион радо је коришћен за превоз важних личности. У свету је овај авион коришћен у готово 30 земаља.

Авион Ил-14 у Југославији

Први авион Иљушин Ил-14П (ф.бр. 6341306) који је стигао у Југославију је био салонска верзија Иљушина 14 са десет ВИП седишта коју је совјетски председник Никита Сергејевич Хрушчов поклонио председнику Југославије Јосипу Брозу Титу 1956. године после нормализације односа две земље. Произведен је 26. априла 1956., а 3. јула исте године уведен је у ЈРВ под ев.бр. 7401, који је касније промењен у 71301. Тај авион је сачуван и налази се у Музеју ваздухопловства на аеродрому "Никола Тесла" у Београду. До пријема у Музеј 4. априла 1973. године укупно је имао 166 авио-полетања и 113 сати налета.

Први од 6 авиона Иљушин Ил-14М који су укључени у флоту ЈАТ-а, долетео је у Београд 28. јануара 1957. године. Ови авиони су били намењени проширењу флоте ЈАТ-а углавном на домаћим и селективно, међународним линијама. ЈАТ није изабрао ове авионе него су они набављени на основу договора између државно-привредних делегација Југославије и СССР у циљу уравнотежења робне размене између двеју земаља. У то време ЈАТ је већ користио авионе Конвер CV-340 (са 44 седишта) који су у односу на Иљушин Ил-14П(са 18 до 26 седишта), одликовали већом носивошћу, повећаном удобношћу путовања, повећаним долетом, био је опремљен модреним навигационим и радио уређајима и био је економичнији у експлоатацији у односу на њих. Но и поред тога ови авиони су у флоти ЈАТ-а летели скоро 6 година да би 1963. године били уступљени Југословенском ратном ваздухопловству, које је ове летилице укључило у своју транспортну јединицу.

Галерија (Титов Иљушин Ил-14)

Председнички авион Ил-14 (Музеј ВБ)  Иљушин Ил-14 поглед спреда Педседнички авион поглед у салон

Види још

Литература

  1. Команда РВ и ПВО,Чувари нашег неба, Војноиздавачки завод, Београд, 1977.
  2. Јанић, Чедомир; Симишић, Јово. Више од летења - Осам деценија Аеропута и ЈАТ-а. Београд. 2007. ISBN 978-86-7086-004-9.
  3. Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан. Кратака историја ваздухопловства у Србији . Београд: Аерокомуникације. 2011. ISBN 978-86-913973-1-9
  4. Јанић, Чедомир. ''Век авијације - [илустрована хронологија]''. Беочин: Ефект 1. 2003.(COBISS).
  5. Шавров, В. Б.  История конструкциий самолетов в СССР 1938 - 1950 гг.. Москва: Машиностроение. 2002. ISBN 5-217-03103-4.
  6. Бојан Димитријевић, Југословенско ратно ваздухопловство 1942 - 1992., ИЗСИ и МЦО, Београд, 2012, ISBN 978-86-7403-163-6

Спољашње везе

  1. http://www.paluba.info/smf/index.php?topic=12356.0
  2. http://www.airwar.ru/enc/craft/il14.html
  3. http://www.muzejvazduhoplovstva.org.rs/eksponati.php?jez=sr&id=64
  4. http://www.tnmc.cz/walkaround/av_14.php