Икарус Курир


авион Икарус Курир

Икарус Курир / Ikarus Kurir  је југословенски једномоторни, троседи, висококрилни авион са затвореном кабином. Направљен по наруџбини Југословенског ратног ваздухопловства да замени дотрајале авионе Fi-156 Storch. Авион је нашао широку примену како у ратном ваздухопловству тако и у цивилној примени. Користио се као курир, извиђачки авион, санитетски авион, школски авион за обуку пилота, вучу једрилица, бацање падобранаца и транспорт људи и материјала. Пројектовали су га инжењери Б. Цијан и М. Мазовец а производила га фирма Икарус из Земуна.

Пројектовање и развој

Главни конструктор, инж. Борис Цијан са својим дугогодишњим сарадником инж. М. Мазовцем радећи у конструкционом бироу земунског Икаруса пројектовао је за потребе Ратног ваздухоплоивства (ЈРВ и ПВО) авион металне конструкције типа Курир (БЦ-4) са мотором ДМБ ДМ-6Р (југословенска лиценцна модификација мотора Walter Minor 6-IIIR са редуктором) од 160 КС. Авион је конструисан по узору на чувену "Роду" (Fi-156 Stork) која је због дотрајалости морала да буде избачена из наоружања и замењена новим авионом. Прототип "Курира" је полетео 1954, а „Икарус“ је од 1958. до 1962. испоручио серију од 166 авиона.

Последња ваздухопловна конструкција инж. Цијана била је хидроверзија Курир-Х са пловцима и снажнијим мотором Лајкоминг (Avco Lycoming GO-435-C2B) од 260 kW, која је полетела 1957. године. Направљен је само један авион овог типа. Ово је уједно био последњи авион који је изашао из фабрике Икарус која престаје са војном производњом и преорјентисала се на цивилни програм.

Технички опис


авион Икарус Курир-DM-6R

Авион Икарус "Курир" је једномоторни авион за везу, лаки транспорт и општу употребу мешовите конструкције.

Трупструктура трупа је решеткаста конструкција од Chrome-Molybden челичних цеви, предњи део трупа тј. мотор је обложени дуралуминијумским лимом, остали део трупа и репне површине су покривене платном. Кабина са три седишта у тандем распореду (једно иза другог) и бочним вратима, имала је велике прозоре и ветробран од плексигласа што је обезбеђивало добру прегледност из кабине. Кров кабине је такође био застакљен. Испод врата је постављен степеник у виду узенгије за лакши улазак посаде и путника у авион.

Погонска група: један клипни мотор DM-6R 160 KS који је производио "Двадесет први мај" из Раковица (лиценца Walter), са двокраком елисом Змај-66, са променљивим кораком а од 1971. године у недостатку ове погонске групе уграђивала се друга и то Lycoming O-435-1  180 KS са елисом T-1 фиксног корака. Хидроверзија авиона "Курир" је била опремљена клипним мотором Lycoming G-435-C2B снаге 260 kW због чега је имала и нешто боље перформансе.


авион Икарус Курир-L

Крило: је било самоносеће правоугаоног облика са заобљеним крајевима. Носећа конструкција крила је била метална са две рамењаче а облога од импрегнираног платна. Хидроверзија "Курира" у односу на обичан имала је подупрто крило једном упорницом која се ослањала на труп авиона. Крила су била опремљена закрилцима и еленорима којима се управљало помоћу сајли које су биле провучене кроз конструкцију крила.

Репне површине: су биле као и крило, металне конструкције пресвучене импрегнираним платном. Вертикални и хоризонтални стабилизатори су са горње стране повезани крутим упорницама.

Стајни трап: је фиксни (неувлачећи) везан за труп авиона. Носећа виљушка је везана за доњи део трупа а вертикални стуб (носач) је везан за горњи део трупа, у њему се налазни уљни амортизер. Точкови стајног трапа су опремљени хидрауличним кочницама. Репни точак је управљив.


авион Икарус Курир-H

Наоружање: испод трупа се налази један подвесни носач за који се може прикачити авио бомба тежине 50 kg, у основи овај носач је намењен за светлеће бомбе, контејнере за летке или материјал.

Опрема: авион је био опремљен IFR инструментацијом, радио компасом и бравом за вучу једрилица.

Варијанте

  • Курир DM-6R - стандардни модел авиона Курир са мотором "Двадесет први мај" DM-6R лиценца Walter Minor, снага мотора 116 kW. 
  • Курир L - модел авиона Курир са Lycoming O-435-1 мотором снаге 132 kW .
  • Курир H - хидроавион Курир са Lycoming G-435-C2B мотором снаге 260 kW .

Техничке карактеристике


авион Икарус Курир цртеж

Опште

име                   =Икарус Курир

намена              =вишенаменски

посада              =1

број путника      =2

порекло             =Југославија

произвођач        =Икарус Земун

први лет            =1955.

почетак производње  =1955 - 1962.

уведен у употребу     =1956.

повучен из употребе  = 1972. (ЈРВ и ПВО)

статус                   =активан

први корисник       =ЈРВ и ПВО и ВСЈ

број примерака      =166

Димензије

дужина                  =9,68 m

размах крила         =14,90 m

висина                   =2,50 m

површина крила     =27 m2

Маса

маса празан            =980 kg

маса полетна          =1.464 kg

Погон


Мотор DM-6R (lic.Walter Minor 6) aвионa Икарус Курир

КЕМ                       =1 x DM-6R / 1x Lycoming O-435-1

КЕМ снага              =116 / 132 kW

КЕМ снагаКС          =160 / 180 KS

Елиса                     =3,10 m, дрвена, двокрака

Перформансе

брзина максимална   =180 km/h

брзина крстарења     =147 km/h

долет                        =697 km

плафон лета             =3.960 m

брзина пењања         =216 m/min 

Наоружање


Мотор Lycoming O-435 aвионa Икарус Курир

Могао је да понесе једну бомбу тежине 50 kg.

Оперативно коришћење

Авион Икарус "Курир" представља типичан пример авиона специјално пројектованог за одржавање везе и пренос рањеника јер може да слети и полети са малих травнатих или лоше припремљених терена. Капацитет му је пилот и два путника или 2 падобранца, или једна носила са рањеником или до 250 kg терета. Производио се у земунској фабрици Икарус од 1955. до 1962. године. Укупно је произведено 166 примерака овог авиона за потребе југословенског РВ и ПВО као замена за дотрајале авиона Fi 156 "Рода".

У наоружању РВ и ПВО је био од 1955. до 1972. године. Сукцесивно се овај авион додељивао и Аеро клубовима Ваздухопловног савеза Југославије (ВСЈ) где се користио за вучу једрилица тренажу пилота и бацање падобранаца. Укупно је 118 авиона "Курир" и "Курил-Л" цивилно регистрован тј. коришћен у ВСЈ. За потребе ВСЈ, ВТРЗ "Јастреб" је модификовао  18 "Курира" када су истекли ресурси моторима DM-6R у "Курир-Л" заменувши моторе  моторима Lycoming O-435-1. Направљен је један "Курир" са пловцима али то је остало само на прототипу.

Музејски примерци


Икарус Курир у музеју у Синсхајму

Три примерка авиона Икарус Курир се чувају као музејски примерци, два се чувају у депоу Музеја ваздухопловства у Београду на аеродрому "Никола Тесла", један "Курир" је са DM-6R (Walter) а други са Lycoming мотором, нажалост ни један од ових авиона се не налази у изложбеној поставци, трећи у Auto & Technik Museum, Sinsheim, у Немачкој.

Неки од ових авиона се још чува по Аеро клубовима у земљама каје су настале распадом Југославије.

Види још


Икарус Курир на аеродрому

Литература

  1. Команда РВ и ПВО,Чувари нашег неба, Војноиздавачки завод, Београд, 1977.
  2. Бојан Димитријевић, Југословенско ратно ваздухопловство 1942 - 1992., ИЗСИ и МЦО, Београд, 2012, ISBN 978-86-7403-163-6
  3. Жутић. Н. и Бошковић. Л., Икарус - Икарбус: 1923 - 1998,(Монографија 75 година Икаруса), Икарбус, Београд, 1999.
  4. Рендулић, Златко (1996). Авиони домаће конструкције после Другог светског рата. Београд: Институт Лола.
  5. Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2011). Кратака историја ваздухопловства у Србији . Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-1-9

Спољашње везе

  1. http://aviadejavu.ru/Site/Crafts/Craft33892.htm
  2. http://www.airwar.ru/enc/other/kurir.html
  3. http://www.secretprojects.co.uk/forum/index.php?topic=15707.0;wap
  4. http://1000aircraftphotos.com/Contributions/SmithRon/10435.htm
  5. http://www.flugzeugbilder.de/search4.cgi?srch=Ikarus%20Kurir&stype=actype&srng=2
  6. http://www.airliners.net/photo/Yugoslavia-Air-Force/Ikarus-Kurir-L/700457
  7. http://www.muzejrv.mod.gov.rs/pages_files/expo_files/avioni_files/avioniMain.html
  8. https://web.archive.org/web/20120423062511/http://rodb.gofreeserve.com/Av13/Sinsheim/Cijan%20(Ikarus)%20Kurir%201.html