Икарус 232 "Пионир"


авион Икарус 232 "Пионир"

Икарус 232 "Пионир" / Ikarus 232 "Pionir" је југословенски експериментални двомоторни, нискокрилни авион са затвореном кабином, у коме је пилот био у лежећем положају. Конструисао га је Драгољуб Бешлин на основу свог предратног пројекта Б-5.

Пројектовање и развој

За време ваздушних борби или дејства по земаљским циљевима, у тежњи да избегне противничку ватру пилот је често принуђен да врло оштро маневрише својим авионим при чему је изложен снажном g-оптерећењу. Ово је посебно било изражено код обрушавајућих бомбардера као што је Јункерс Ју 87 Штука или Петљаков Пе-2.

конст. Драгољуб Бешлин

У тежњи да превазиђе проблем негативног утицаја g-оптерећења на пилота, наш познати конструктор авиона Драгољуб Бешлин је 1940. конструисао експериментални авион под ознаком B-5 код којег је пилот управљао авионом лежећи на стомаку. Прототип овог авиона је био готов 1940. године, а његово испитивање је омело избијање Априлског рата 1941. године. Заробљени прототип Немци су пребацили у Немачку где су га испитали.

После рата Конструкторска група бр. 9 ГДВИ на челу са Драгољубом Бешлином је 1947. конструисала експериментални лаки авион Икарус 232 "Пионир" који се наслањао на предратни пројект B-5. То је био једнокрилни, нискокрилац, са једним чланом посаде, авион дрвене конструкције са два мотора и класичним неувлачећим стајним трапом. У земунском Икарусу су направљена два прототипа. Први лет је извршен 2. октобра 1947. године са пробним пилотом Симић-ем. 

Технички опис

Авион Икарус 232 "Пионир" је двомоторни, једносед нискокрилац дрвене конструкције (крило, репне површине и труп) са фиксним стајним трапом, намењен је за утврђивање утицаја g-оптерећења на пилота у лежећем положају.

Труп: Попречни пресек трупа авиона је био округлог облика, малих димензија с обзиром да је пилот био у лежећем положају. Носећа структура трупа авиона Икарус 252 је била дрвена пресвучена дрвеном лепенком. На горњој страни трупа су се налазила велика врата која су омогућавала пилоту да уђе у кабину, а на кљуну се налазио сферични кљун направљен од плексигласа да би пилот имао што бољу прегледност.


Пилот улази у авион Икарус 232 "Пионир"

Погонска група: Авион је био опремљен са два ваздухом хлађеним линијска четвороцилиндрична мотора са висећим цилиндрима (цилиндри су окренути на доле), Walter Mikron II снаге од 44 kW. За њих се користио бензин од 73 октана и МК мазиво. На вратила мотора је биле причвршћене двокраке дрвене вучне елиса непроменљивог корака. 

Крила су била дрвене конструкције, конзолна и самоносећа са две рамењаче, трапезастог облика са благо заобљеним крајевима, обложена импрегнираним платном. Нападна ивица крила је била управна на осу авиона. Покретни делови крила су имали конструкцију направљену од дрвета а облогу од импрегнираног платна и били су причвршћени за другу рамењачу. На крилима су се налазиле гондоле у које су се уграђивали мотори. Носачи мотора су били од челичних заварених цеви. Капотажа мотора и носачи су били обложени алуминијумским лимом, на предњој старни капотаже се налазио отвор кроз који је улазио хладан ваздух за хлађење мотора а загрејани ваздух из моторног простора је излазио кроз "шкрге" које су се налазиле на бочним странама капотаже. Издувне цеви из цилиндара мотора су изведене кроз капотажу мотора на трбух испод мотора авиона тако да издувни гасови и бука нису сметали пилоту у кабини.

Репне површине: Конструкције репних крила и вертикални стабилизатор као и кормило правца и висине су били направљени као дрвене конструкције, обложени импрегнираним платном. Хоризонтални стабилизатори су са крутим упорницама били причвршћени за труп авиона.

Стајни трап овог авиона је био класичан фиксан са точковима на којима су се налазиле нископритисне гуме. Амотризација се обављала помоћу опруга које су се налазиле у носећим стубовима стајног трапа. Предње ноге стајног трапа су биле причвршћене за гондоле у којима су били смештени мотори на крилима авиона. На репу авиона се налазила класична еластична дрљача.

Техничке карактеристике


авион Икарус 232 "Пионир" цртеж

Опште

име                   = Икарус 232 "Пионир" 

намена              = експериментални авион

посада              = 1

број путника      = 0

порекло             = Југославија

произвођач        = Икарус Земун

први лет            = 1947.

почетак производње  = прототип

уведен у употребу     = 1948.

повучен из употребе  = 1953.

статус                   = неактиван

први корисник       = ЈРВ

број примерака      = 2

Димензије

дужина                  = 5,23 m

размах крила         = 6,20 m

висина                   = 2,18 m

површина крила     = 6,70 m2

Маса

маса празан            = 395 kg

маса полетна          = 520 kg

Погон


Мотор Валтер Микрон II авиона Икарус "Први мај"

КЕМ                       = 2 х Валтер Микрон II (Walter Mikron II)

КЕМ снага              = 2 х 44 kW

КЕМ снагаКС          = 2 х 60 KS

Перформансе

брзина максимална   = 260 km/h

долет                        = 375 km

плафон лета             = 3.800 m

брзина пењања         = 153 m/min 

Наоружање

Авион није био наоружан.

Земље које су користиле Авион

Југославија

Оперативно коришћење

Авион у Југославији


Икарус 232 "Пионир" изнад Тита на изложби

Авион Икарус 232 "Пионир" је био грађен тако да може летети до дозвољеног коефицијента нормалног оптерећења од n=10 g. У летовима које су изводили пилоти ВОЦ-а Форкапић и Симић са акцелерографом постизан је n=8 до 9 g а да пилот при том није осећао никакво замрачење у очима или друге тегобе. 

Ипак, положај пилота у лежећем ставу показао се као доста тежак за летење. Пилот је ослањао браду на посебну подлошку, а десном руком је држао пилотску палицу која је била смештена у малом контејнеру који је вирио испод десног предњег дела крила у корену. При нормалном положају главе поглед унапред захтевао је извесно истезање врата, што је приликом дужег лета било напорно за пилота. У оваквом положају теже је пилотирати него у нормалном седећем положају. Пробни пилоти Форкапић и Симић који су први изводили те летове били су увек добро презнојани по слетању. Главна мана је ипак била у томе што није постојала практично никаква могућност погледа уназад без промене правца лета, а то значи смртну опасност за ловце и ловце-бомбардере. Никаквим постављањем огледала ово није могло да се отклони.

Званично испитивање прототипова је почело првим летом 2. октобра 1947., а завршено је  23. марта 1949. године. Оба прототипа налетела су током испитивања 27 часова и 25 минута. Оба ова прототипа су и после завршеног испитивања остала у ВОЦ-у и тамо коришћена. Други прототип је имао удес 1952. године. Иначе, оба авиона су у периоду од 1949. до 1953.г. када су повучени из употребе имала укупно 215 сати налета.

 

Види још

Литература

  1. Ђокић, Небојша; Предраг Миладиновић (април 2004). „Експериментални авион 232 Пионир и 451”. Аеромагазин (на језику: (српски)). YU-Београд: ББ Софт. 57: 34—35. ISSN 1450-6068.
  2. Команда РВ и ПВО,Чувари нашег неба, Војноиздавачки завод, Београд, 1977.
  3. Бојан Димитријевић, Југословенско ратно ваздухопловство 1942 - 1992., ИЗСИ и МЦО, Београд, 2012, ISBN 978-86-7403-163-6
  4. Рендулић, Златко (1996). Авиони домаће конструкције после Другог светског рата. Београд: Институт Лола.
  5. Жутић. Н. и Бошковић. Л., Икарус - Икарбус: 1923 - 1998,(Монографија 75 година Икаруса), Икарбус, Београд, 1999.
  6. Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2011). Кратака историја ваздухопловства у Србији . Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-1-9

Спољашње везе

  1. https://www.mycity-military.com/Avioni/Ekpserimentalni-avion-za-upravljanje-iz-lezeceg-stava.html
  2. http://www.airwar.ru/enc/xplane/232.html
  3. http://www.paluba.info/smf/index.php/topic,12272.0.html
  4. http://vazduhoplovstvo.com/beslin-232-pionir-ikarus-3/
  5. http://www.aeromagazin.rs/arhiva/aero06/c21.htm
  6. https://acesflyinghigh.wordpress.com/2016/09/14/flight-of-the-yugoslav-ikarus-part-i/