Локид Т-33


авион Локид Т-33 аут: О.Петровић

Локид Т-33 Шутинг стар / Lockheed T-33 Shooting Star  је Амерички једномоторни, двоседи, нискокрилни авион на млазни погон са затвореном кабином, који се користио као авион за обуку пилота или извиђање након Другог светског рата. Један од најуспешнијих школског авиона Lockheed Т-33А који је настао 1949. године, незнатном модификацијом ловачког авиона F-80. Укупно је произведено 5691 примерака Т-33А у погонима компаније Lockheed и био је окосница школског ваздухопловства у бројним ратним ваздухопловствима у свету, па и југословенског. Упркос томе што се већ скоро 50 година не производи, још увек је у употреби у неким земљама.

Пројектовање и развој

Локидов авион Шутинг стар (звезда падалица) је развијан у последњим годинама Другог светског рата и требао је да буде амерички одговор на немачке и јапанске авионе на млазни погон. Иако је развој овог авиона био временски јако ограничен на 180 дана Локид је успео да и за краћи рок (141 дан) пројектује авион али тешкоће са производњом млазних мотора у САД-у је продужио овај процес. Главни пројектант овог авиона је био чувени локидов конструктор инжењер Кели Џонсон (Clarence "Kelly" Johnson). Први прототип овог авиона који добија ознаку XP-80 са мотором de Havilland H-1, је полетео 8.01.1944. а следећи XP-80А са мотором General Electric I-40 полеће 10.06.1944. Први предсеријски авион ознаке YP-80A полеће тек октобра 1944. године са мотором General Electric Ј-33. На крају рата Пентагон не отказује набавку овог авиона с обзиром да су прототипови постизали брзину од 800 km/h, а 19.06.1947. године овим авионом се постиже светски рекорд у брзини лета од 1003,91 km/h. Већ 1948. године  авион добија ознаку F-80 (ловац) и овим ловцем је опремљено већина сквадрона америчког ваздухопловства.

Своје прве борбене мисије F-80 обавио је на почетку Корејског рата. Почетак је био веома успешан, јер је 8. новембра 1950. године поручник Расел Бровн (Russell J. Brown) са својим F-80C у првој ваздушној борби два млазна ловца оборио један кинески МиГ-15. Међутим, ово је  био изузетак јер се врло брзо показало да су ловци МиГ-15 супериорни у односу на F-80C и борбу против њих морали су преузети ловци Ф-86 Сejбр. Врло брзо авиони F-80C ће преузети задатке јуришних авиона, тј. уништавања циљева на земљи и ватрене подршке копненим снагама.


авион Локид F-80C
Авиони МиГ-15 F-80C
У употреби од 1949. 1948.
Маса при полетању (kg) 4.960 5,738
Потисак мотора (daN) 2.270 2.046
Максималана брзина на 0/10,7 km (km/h) 1.050/970 1.003/965
Време пењања на 12.200 m (min) 8,5 15
Однос потиска/маса 0,46 0.364
Оптерећење крила, чист (kg/m2) 241 260
Релативна дебљина крила (%) 10,3 11 
Плафон лета (m) 15.200 14.000

Незнатном модификацијом ловца Ф-80 (двосед без наоружања) настао је 1949. године успешан школског авиона Локид Т-33А. Укупно је произведено 5.691 Т-33А у погонима компаније Локида и био је окосница школског ваздухопловства у бројним војним ваздухопловствима у свету. 

Технички опис


авион Локид Т-33 поклопац кабине

Авион Локид Т-33А је био слободноносећи једномоторни нискокрилац на млазни погон потпуно металне конструкције, са увлачећим стајним трапом типа трицикл (носни точак и два главна испод крила). Имао је класичну аеродинамичку концепцију са нестреласлим крилом.

Труп: Попречни пресек трупа авиона је био округлог облика. Носећа структура трупа авиона Локид Т-33 је била метална монокок конструкција. У трупу иза пилотске кабине је био смештен млазни мотор чији је издув гасова био иза репа авиона. Усисници за ваздух су се налазили са стране трупа нешто мало испред крила. Пилотска кабина се налази у централном делу трупа. Кабина пилота је била затворена са капљастим обликом поклопца направљен од плексигласа. Ветртобран кабине је био фиксан а полопац се отварао на горе. Поклопац је уједно служио и као врата улаза пилота у кабину а у авион се улазило преко крила или спољних мердевина. Седиште пилота се катапултира у случају потребе патронама набијеним експлозивом. Пре катапултирања седушта аутоматски се одбацује и поклопац кабине.

Погонска група: Авион је био опремљен са једним млазним мотором америчке производње Allison J33-A-35 са 24,00 kN потиска.


Кокпит авиона Локид Т-33А

Крила су била металне конструкције, конзолна и самоносећа са две рамењаче од дуралуминијума, трапезастог облика са одсеченим крајевима, обложена дуралуминијумским лимом. Оса крила је била управна на осу авиона (нестреласта крила). Покретни делови крила су имали конструкцију направљену од метала а облогу од дуралу-лима и били су причвршћени за другу рамењачу. На крају крила су се налазили одбациви подвесни резервоари за гориво.

Репне површине: Конструкције репних крила и вертикални стабилизатор као и кормило правца и висине су били направљени као металне конструкције, обложени дурал-лимом.

Стајни трап је био трицикл диспозиције (носна нога и две ноге испод крила). Носна нога се увлачила испод трупа и то уназад док су се главне ноге улачиле у крила авиона. Ноге су се увлачиле у страну од крила ка трупу, а биле су причвршћене за предњу рамењачу крила. Све ноге су биле еластичне са ваздушно уљном амортизацијом и балонским гумама.

Наоружање: Авион није био наоружан али је могао да носи бомбе испод крила.

 

Варијанте


авиони Локид TV-1  TV-2
  •  T-33A - Млазни тренажни двосед.
  •  AT-33A - Нападачка верзија двоседа T-33A.
  •  DT-33A - Модификована беспилотна верзија T-33A.
  •  NT-33A - Специјална верзија за тестирање.
  •  QT-33A - Модификована верзија за вучење мета.
  •  RT-33A - Двоседа извиђачка верзија модела AT-33A.
  •  TO-1/TV-1 - Морнаричка верзија тренажне летелице.
  •  TO-2 - Копнена тренажна везија за морнарицу.
  •  TV-2KD - Беспилотна морнаричка верзија.
  •  T-33B -  Редизајнирана морнаричка верзија модела TV-2 из 1962.
  •  DT-33B - Редизајнирана морнаричка верзија модела TV-2KD.

 

Техничке карактеристике


авион Локид Т-33 цртеж

Опште

име                   = Локид Т-33 Шутинг стар

намена              =школски, извиђачки

посада              =2

број путника      =0

порекло             =САД

произвођач        =Lockheed Aircraft Corp.

први лет            =22.03.1948.

почетак производње  =1949.

уведен у употребу     =1949.

повучен из употребе  =

статус                   =спорадично активан

први корисник       =USAF

број примерака      =5.691(Lockheed) + 656(Canadair) +210(Kawasaki)

Димензије

дужина                  = 10,52 m

размах крила         = 11,85 m

висина                   = 3,45 m

површина крила     = 22,11 m2

Маса


Мотор Allison J33-A-35 авиона Локид Т-33 

маса празан            = 3.738 kg

маса полетна          = 5.475 kg

Погон

ТММ                       = 1 х Allison J33-A-35

ТММ потисак          =  1 x 24,00 kN

Перформансе

брзина максимална   = 965 km/h

долет                        = 1.930km

плафон лета             = 14.000 m

брзина пењања         = 1.398 m/min 

Наоружање

Авион није био наоружан.

Земље које су користиле Авион Локид Т-33

 

Белгија Салвадор Либија Саудијска Арабија
Боливија Француска  Мексико  Сингапур 
Бразил Немачка  Холандија  Јужна Кореја
Чиле  Гренланд Никарагва        Шпанија 
Канада  Гвам  Норвешка  Тајланд
Колумбија  Хондурас Пакистан  Турска 
Куба Индонезија        Парагвај  САД 
Данска Иран Перу  Уругвај
Доминиканска Репуб. Италија   Филипини  Југославија 
Еквадор  Јапан Португалија  

Оперативно коришћење

У погонима Lockheed-а је произведено укупно 5.691 авиона типа Т-33 Шутинг стар свих варијанти. Canadair је за потребе канадског ратног ваздухопловства произвео 656 лиценцних Т-33, док је Kawasaki за јапанске потребе произвео њих 210. Тако да је укупно у свету произведено 6.557 авиона овог типа. Lockheed Т-33 се користио у преко 40 земаља као авион за обуку и данас је углавном повучен из употребе.

У америчком ратном ваздухопловству и морнарици овај авион се користио као авион за напредну обуку пилота све до 1960. године. После тога ови авиони су се користили за вучу мета. У неким земљама Т-33 кориштен као борбени авион. Тако га је кубанско РВ користило за време Инвазије у Заливу свиња, постигавши неколико победа. Крајем 1990-тих година боливиско ратно ваздухопловство је у Канади извршило мотернизацију 18 својих авиона Т-33 који су 2001. године враћени у Боливију где се и данас користе. Оређен број авиона Т-33 је у рукама приватних власника и колекционара који их одржавају у летном стању.

Авион Локид Т-33 у Југославији


авион Локид IТ-33 на писти аеродрома у Батајници

Прва два авиона овог типа стигла су на батајнички аеродром 10. марта 1953. године и предати су 117. ваздухопловном пуку. Њихов долазак директно је преносио радио-Београд јер су то били први млазни авиони у југословенском наоружању, чиме је отворена нова страница развоја ЈРВ. Поред тога, био је то први авион код нас опремљен избацивим пилотским седиштем и који је могао да користи ЈАТО ракете приликом полетања са кратких писта. Ови авиони су добијени на основу програма MDAP (војне помоћи САД, Велике Британије и Француске).

Кроз Југословенско ратно ваздухопловство укупно је прошло преко 120 авиона овог типа у разним варијантама. Авион Локид T-33A је уведен 1953. године и коришћен је до 1977. било их је 25 авиона који су служили за обуку и тренажу пилота млазних авиона. Следећи авион је био Локид RT-33A извиђачки авион уведен 1955. а коришћен до 1975. њих је било 22 комада. Трећи тип локидових авиона је био морнарички TV-2 - код нас популарно назван „Тевејац”, који jе набављен 1961. године а коришћен до 1974., ових авиона у наоружању ЈРВ је било 70 комада и сви су коришћени као авиони за обуку и тренажу пилота. То су били класични прелазни авиони од клипних Соко 522 ка млазним авионима Сејбр, Тандерџет и МиГ. Овај авион је у ЈРВ заменио авион домаће производње Галеб G-2. Последњих осам комада коришћених за вучу мета расходовани су 1984. године.

Сачувани примерак


авион Локид IТ-33 у Музеју у Београду

Изложени примерак авиона Локид IT-33A (евиденциони број 10024, амерички евиденциони број 52-9958) у Музеју ваздухопловства у Београду на аеродрому "Никола Тесла" представља нашу модификацију основне верзије за обуку у извиђачку која је код нас означена IT-33A. У састав ЈРВ ушао је 26. септембра 1954. и распоређен је у Центар за преобуку (ЦЗП) у Батајници. Потом је служио у Пули, Скопљу, Тузли и Загребу, да би задњи лет јануара 1976. обавио у 525. тренажној ескадрили у Батајници, одакле је 13. јануара 1979. предат Музеју. 

Поред овог примерка има и неколико сачуваних примерака овог авиона који се као експонати налазе изложени на отвореном простору у појединим местима.

Види још

Литература

  1. Јанић, Чедомир; Петровић, О.; Век авијације у Србији 1910—2010, 225 значајних летелица. Београд,2010. Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.
  2. Команда РВ и ПВО,Чувари нашег неба, Војноиздавачки завод, Београд, 1977.
  3. Бојан Димитријевић, Југословенско ратно ваздухопловство 1942 - 1992., ИЗСИ и МЦО, Београд, 2012, ISBN 978-86-7403-163-6
  4. Robert F. Dorr, "P-80 Shooting Star Variants", Wings of Fame Vol. 11, London: Aerospace Publishing Ltd., 1998. ISBN 1-86184-017-9.
  5. Davis, Larry. P-80 Shooting Star. T-33/F-94 in action. Carrollton, Texas: Squadron/Signal Publications, 1980. ISBN 0-89747-099-0.

Спољашње везе

  1. http://www.uswarplanes.net/shootingstar.html
  2. http://www.muzejvazduhoplovstva.org.rs/eksponati.php?jez=sr&id=21
  3. https://www.aopa.org/news-and-media/all-news/2015/january/pilot/f_t33
  4. http://www.airwar.ru/enc/other/t33.html
  5. http://www.paluba.info/smf/index.php/topic,14207.0.html
  6. http://www.paluba.info/smf/index.php/topic,12304.0.html
  7. https://de.scribd.com/doc/209923292/Enciklopedija-Mlaznih-Lovackih-Aviona
  8. http://www.militaryfactory.com/aircraft/detail.asp?aircraft_id=726
  9. http://www.t33heritagefoundation.org/Aircraft.php
  10. http://www.warbirdalley.com/tbird.htm
  11. http://www.airplane-pictures.net/type.php?pg=3&p=558&order=screen_timestamp
  12. http://forum.valka.cz/topic/view/103748#373006
  13. http://www.combataircraft.com/en/Military-Aircraft/Lockheed-Martin/T-33-T-Bird/Shooting-Star/
  14. http://www.bredow-web.de/US_Air_Force/Kampfjets/Lockheed_T-33_Shooting_Star_-_T-Bird/lockheed_t-33_shooting_star_-_t-bird.html
  15. http://www.avionslegendaires.net/avion-militaire/lockheed-t-33-t-bird/
  16. http://www.letecke-muzeum.cz/restaurovani-historicke-letecke-techniky/lockheed-t-33-a-silver-star/