Соко Ј-20 Крагуј


авион Соко Ј-20 Крагуј

Соко Ј-20 Крагуј/ Soko J-20 Kraguj  је југословенски једномоторни, једноседи, нискокрилни авион са затвореном кабином, који се користио као лаки борбени авион. Пројектовао га је ВТИ (Ваздухопловни технички институт) из Београда-Жарково 1962. године за потребе ЈРВ и ПВО.

Производња је почела 1964., производио га је Соко из Мостара и направњено је укупно 41 авион и два прототипа. Намена му је била за герилско ратовање. Највише се користио за обуку и тренажу резервних пилота Југословенског ратног ваздухопловства. Одликовао се добрим летним особинама.

Пројектовање и развој


авион Соко Ј-20 Крагуј у лету

На основу искустава Другог светског и Корејског рата, а у складу са југословенском доктрином Општенародног рата, почетком шездесетих година прошлог века ВТИ (Ваздухопловно технички институт) из Жаркова развио је лаки јуришни авион за борбу против хеликоптера и узнемиравање непријатеља под ознаком Ј-20 Крагуј. Авион се одликовао STOL карактеристикама могао је да полети и слети са кратких полетно слетних стаза. Његове летне карактеристике су биле веома блиске спортским авионима што је олакшало преобуку спортских пилота у пилоте борбених авиона. Израда је поверена фабрици авиона "Соко", у Мостару. Прототип је први пут полетео 21. новембра 1962. са пробним пилотом капетаном прве класе Рудолфом Хумаром.

Након фабричког испитивања у Мостару авион је 25.12.1962. године прелетео у Батајницу на испитивање у ВОЦ (Ваздухопловни опитни центар). Други прототип истог авиона је у ВОЦ стигао 29.04.1963. године. Након испитивања у ВОЦ-у направљен је списак недостатака и дат налог за даља развојно-експлоатациона испитивања и серијску производњу.

Технички опис


авион Соко Ј-20 Крагуј

Авион Соко Ј-20 Крагуј је слободно носећи нискокрилац, једносед, металне конструкције са класичним неувлачећим стајним трапом у кога се уграђивао клипни мотор Lycoming GSO 480 B1A6, снаге 340 KS.

Труп авиона је био потпуно металне конструкције монокок направњен од дуралуминијума, елипсастог облика. У трупу се налазила кабина са једним седиштем. Ветробран кабине је био фиксан а кабински поклопац је грађен из једне, лучно обликоване, целине од плексигаса и отварао се померањем уназад (шибер). Пилот је улазио у кабину преко крила. На трупу је била постављена узенгија а на корену крила са горње стране се налазио гумени ногоступ који је спречавао пилота да се оклизне а била је то и заштита крила од оштећења. У кабину авиона је уграђен и систем против замагљивања и залеђивања ветробрана.


Кокпит авиона Соко Ј-20 Крагуј

Електрична инсталација је напона од 27 V, а напаја се од генератора једносмерне струје и акумулатора. Труп авиона Ј-20 Крагуј је конструисан као центроплан, тј. корени део крила је саставни део трупа. На њега се "каче" лево и десно полукрило. Из разлога чврстоће место споја се обично изводи тако да главне ноге буду на крајевима центроплана, па авион може да "стоји" и без полукрила.

Авион има унутрашње резервоаре за гориво капацитета 240 литара горива. Са предње стране капотаже мотора се налазе отвори за улаз ваздуха који хлади цилиндре мотора. Загрејани ваздух из моторног простора се изводи испод трупа авиона. Ради ефикаснијег хлађења доњи део капотаже мотора је направљен са два "сулундара" који на принципу ињектора побољшавају струјање расхладног ваздуха у моторном простору. Издувне цеви мотора изводе издувне гасове испод трбуха авиона.

Погонска група је мотор Lycoming GSO 480 B1A6. То је линијски мотор са боксер распоредом цилиндра, ваздухом хлађени, четворотактни шестоцилиндрични мотор са снагом од 250 kW (340 KS) при 3.400 o/min. Елиса је трокрака метална промењивог корака Хартцел (Hartzell) HC-B3Z20-1 пречника 2,438 m.

Крила су металне конструкције, конзолна и самоносећа са две рамењаче од дуралуминијума, правоугаоног облика са одсеченим крајевима, обложена дуралуминијумским лимом. Нападна ивица крила је нормална на осу трупа авиона.

За предњу рамењачу су причвршћене предње ноге стајног трапа и предкрилца а за другу покретни делови крила закрилца и еленори. Закрилца и предкрилца су металне конструкције а облога је од алуминијумског лима. Еленорима је конструкција од дуралуминијума а облога од алуминијумског лима.


авион Соко Ј-20 Крагуј наоружање

Крила су релативно велике дебљине, аеропрофил крила је NACA 4415, тако да су у њих уграђени митраљези са складиштима муниције. Испод крила су уграђени подвесни носачи наоружања. У крила су уграђени рефлектори који олакшавају слетање при смањеној видљивости а на крајевима крила се налазе позиционе стетиљке.

Репне површине: Вертикални и хоризонтални стабилизатори као и кормило правца и висине као носећу конструкцију имају конструкцију од дуралуминијума а облогу од дуралуминијумског лима.

Стајни трап авиона је је био класичне диспозиције (две предње ноге испод крила и један репни точак). Предње ноге се налазе испод крила и везане су за предњу рамењачу. На предњим ногама стајног трапа које се нису увлачиле у току лета, били су уграђени уљно пнеуматски амортизери, точкови са хидрауличним кочницама и ниско притисним (балон) гумама. Трећи точак који се налази испод репа авиона имао је опружну амортизацију, био је самоуправљив и није се увлачио у труп авиона током лета.

Наоружање: иако није упоредиво са наоружањем савремених борбених авиона, било је у потпуности прилагођено његовој намени. Крагуј је наоружан са два митраљеза калибра 7,7 mm, а на подвесним носачима на крилима могао је да понесе две невођене ракете калибра 127 mm, две запаљиве бомбе од 150 kg или свежањ малих бомби од 2, 4 или 16 kg.

Техничке карактеристике


авион Соко Ј-20 Крагуј цртеж

Опште

име                   =Соко Ј-20 Крагуј

намена              =лаки јуришни

посада              =1

број путника      =0

порекло             =Југославија

произвођач        =Соко Мостар

први лет            =21.11.1962.

почетак производње  =1964.

уведен у употребу     =март 1967.

повучен из употребе  =

статус                   =неактиван

први корисник       =ЈРВ и ПВО

број примерака      =41

Димензије

дужина                  =7,89 m

размах крила         =10,58 m

висина                   =3,36 m

површина крила     =17,00 m2

Маса

маса празан            =1.130 kg

маса полетна          =1.624 kg

Погон

КЕМ                       = 1 х Lycoming GSO 480 B1A6

КЕМ снага              = 1 х 250 kW

КЕМ снагаКС          = 1 х 340 KS

Перформансе

брзина максимална   = 295 km/h

долет                        = 726 km

плафон лета             = 7.000 m

брзина пењања         = 480 m/min 

Наоружање

Авион је био наоружан.

2 x митраљеза  Brauning 7,7 mm у крилима са 650 метака по митраљезу


Мотор Lycoming GSO 480 авиона Соко Ј-20 Крагуј

2 x 100 kg бомбе

2 x  невођене ракете  127 mm

2 х лансера са 24 ракете калибра  57 mm 

 

Земље које су користиле Авион

Југославија

После распада Југославије овај авион се користио у бившим републикама:

Република Српска Крајина

Хрватска

Република Српска

Србија

Македонија

Неколико авиона Соко Ј-20 Крагуј је продатo љубитељима ваздухопловних летилица и колекционарима у иностранству:

Француска

Велика Британија

САД

Ови авиони као олдтајмери још су у летном стању. 

Оперативно коришћење

Оперативна употреба ових авиона је почела 1964. године. Из оперативне употребе у ЈНА су искључени 1988. године када су пребачени у ТО. Укупно је произведено 43 примерка ових авиона 2 прототипа, прва серија 14 авиона 1964. и друга серија 27 авиона 1977. године. 

Авион Соко Ј-20 Крагуј у Југославији


авион Соко Ј-20 Крагуј на аеродрому Ченеј 2009. год.

Производња овог авиона је почела 1964. године. Прва четири авиона из прве серије су били предати ВОЦ-у на додатно испитивање како би се утврдило да ли су отклоњени сви недостаци који су уочени на прототиповима. У првој серији је произведено 14 авиона Крагуј који су распоређени на аеродром у Церкљу, а касније је део тих авиона дислоцирано још на аеродроме Брник и Лучко у оквиру исте јединице. Крагуј је био намењен за борбу против хеликоптера и подршку копненим трупама. Једноставан за одржавање и STOL карактеристике (полетао је и слетао на травнате терене дужине 200 m.) врло брзо је био проглашен за "партизански авион" што се уклапало у концепцију тада владајуће теорије о Општенародној одбрани.

После успеха у примени овог авиона донета је одлука да се лансира и друга производна серија која је испоручена 1977. године. У овој серији је произведено 27 авиона Крагуј који су испоручени ВВА (Војно ваздухопловној академији) на аеродрому у Тузли где су служили за обуку и тренажу резервних официра пилота ЈНА.

Почетком 80.- тих година двадесетог века било је предвиђено да се авиони Крагуј са посадама прекомандују у ТО (Територијалну одбрану) али је ово због великих тешкоћа (ТО није била технички оспособљена за прихват ових авиона) остварено тек 1988. године и то само у ТО Словеније и ТО Црне Горе.

У току грађанског рата у Југославији ови авиони су се користили и то без обзира на "зону забране лета". Због малих брзина и ниског лета и конфигурације терена ови авиони су били неухватљиви за АВАКС-е и на тај начин потврдили да је ово био стварно "партизански авион".

Сачувани примерци


авион Соко Ј-20 Крагуј у Музеју ваздухопловства

У сталној поставци Музеја ваздухопловства који се налази на аеродрому "Никола Тесла" у Београду изложен је један примерак овог авиона. Изложени примерак (евиденциони број 30104, фабрички број 004) предат је РВ 4. марта 1967. и коришћен је на аеродромима у Церкљу, Брнику, Тузли и Лучком. Последњи лет извео је марта 1985., а потом је расходован и предат Музеју. Поред овог авиона у депоу музеја се налази још 16 авиона овог типа.

Иако је авион Соко Ј-20 Крагуј повучен из наоружања 1989. године, данас неколико ових авиона лете код нас и у иностранству као „олдтајмери”. Један од тих авиона је снимљен на аеромитингу одржан у Ченеју крај Новог Сада. 

Види још

Литература

  1. Јанић, Чедомир; Петровић, О.; Век авијације у Србији 1910—2010, 225 значајних летелица. Београд,2010. Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.
  2. Јанић, Чедомир; уредник (2010.). „Годишњак српског ваздухопловства за 2008-2009. годину“ Годишњак 2008-2009. (SRB-Београд: Аерокомуникације): ISSN: 1820-9122.
  3. Команда РВ и ПВО,Чувари нашег неба, Војноиздавачки завод, Београд, 1977.
  4. Бојан Димитријевић, Југословенско ратно ваздухопловство 1942 - 1992., ИЗСИ и МЦО, Београд, 2012, ISBN 978-86-7403-163-6
  5. Рендулић, Златко (1996). Авиони домаће конструкције после Другог светског рата. Београд: Институт Лола.
  6. Kraguj Light Strike Aircraft, SOKO Mostar.
  7. Munson, Kenneth. Fighters, Attack and Training Aircraft 1914-19. Blandford Press, London 1976. ISBN 0-7137-0760-7.

Спољашње везе

  1. http://www.muzejvazduhoplovstva.org.rs/eksponati.php?jez=sr&id=32
  2. http://www.airwar.ru/enc/attack/j20.html
  3. https://www.mycity-military.com/Avioni/SOKO-J-20-Kraguj.html
  4. http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/59036/eskadrila-starih-vazduhoplova.html
  5. http://forum.valka.cz/topic/view/176369/Soko-J-20-Kraguj
  6. http://www.paluba.info/smf/index.php?topic=11961.120
  7. https://wn.com/soko_j-20_kraguj
  8. http://1000aircraftphotos.com/Contributions/Ruvidic/4564.htm
  9. http://www.flugzeuginfo.net/acdata_php/acdata_soko_j20_en.php