Садржај / Contents / Inhalt / Содержание / Contenu / Contenidos / Conteúdo / 內容 / 内容物

Да би сте дошли до чланка који је предмет вашег интересовања потребно је да се курсором позиционирате на црвени део назива чланка и кликните левим тастером миша.


  1. Бешлин Драгољуб - Драгољуб Бешлин
  2. Билбија Бранко - Бранко Билбија
  3. Блоудек Станко - Станко Блоудек
  4. Бошковић Душан - Душан Л. Бошковић
  5. Бреге браћа - Breguet (Француска) - Браћа Бреге - Breguet (Француска)
  6. Воазен браћа - Voisin (Француска) - Браћа Воазен - Voisin (Француска)
  7. Вукосављевић Бранко - Бранко Вукосављевић
  8. Добросављевић Слободан - Слободан Добросављевић
  9. Ђорђевић Љубиша - Љубиша Ђорђевић
  10. Жученко Никола - Никола Жученко
  11. Зрнић Ј. Слободан - Слободан Ј. Зрнић
  12. Илић Љубомир - Љубомир Д. Илић
  13. Илић Милош - Милош Илић
  14. Исаковић Мирослав - Мирослав Исаковић - Мика
  15. Јанић Чедомир - Чедомир Јанић
  16. Јарошенко Михаило - Михаило Јарошенко
  17. Јелен Марјан - Марјан Јелен
  18. Јовановић Бранислав - Бранислав Јовановић
  19. Југовић Јован - Јован Југовић
  20. Кодрон браћа - Caudron - Браћа Кодрон - Caudron (Француска)
  21. Коњовић Димитрије - Димитрије Коњовић
  22. Лучић Душан - Душан Д. Лучић
  23. Мариновић Петар - Петар Мариновић
  24. Мерћеп Михаило - Михаило Мерћеп
  25. Микић Сава - Сава Микић
  26. Микл Јосип - Јосип Микл
  27. Милетић Коста - Коста Милетић
  28. Милошевић Драгутин - Драгутин Милошевић
  29. Милутиновић Сима - Сима Милутиновић
  30. Мишковић Петромир - Маки - Петромир Мишковић - Маки
  31. Моран браћа - Morane - Браћа Моран - Morane (Француска)
  32. Ненадовић Мирослав - Мирослав Ненадовић
  33. Никитин Виктор - Виктор Никитин
  34. Николић Бранислав - Бранислав Николић
  35. Нинчић Георгије - Георгије Нинчић
  36. Новичић Војислав - Војислав Новичић
  37. Петковић Ђорђе - Брале - Ђорђе Т. Петковић - Брале
  38. Петрић Милош - Милош Петрић
  39. Петровић Божидар - Божидар Петровић
  40. Петровић Михајло - Михајло Петровић
  41. Пивко Светополк - Светополк Пивко
  42. Протић Милета - Милета С. Протић
  43. Пустиња Сава - Сава Пустиња
  44. Рендулић Златко - Златко Рендулић
  45. Сивчев Коста - Коста Сивчев
  46. Сисојев Всеволод - Всеволод Сисојев
  47. Станков Душан - Душан Станков
  48. Станковић Живојин - Живојин Станковић
  49. Станојловић Радисав - Радисав Станојловић
  50. Стрижевски Владимир - Стриж - Владимир Стрижевски - Стриж
  51. Тадија Сондермајер - Тадија Сондермајер
  52. Тејлор Чарлс - Чарлс Тејлор механичар браће Рајт
  53. Томић Миодраг - Миодраг Томић
  54. Узелац Милан - Милан Узелац
  55. Физир Рудолф - Рудолф Физир
  56. Цијан Борис - Борис Ј. Цијан
  57. Шоштарић Иван - Иван Шоштарић
  58. Штава Слободан - Слободан Штава

Драгутин Милошевић

инж. Д. М. Милошевић

Драгутин М. Милошевић (Земун 1904. — Оснабрик 1945) је био ваздухопловни инжењер, конструктор авиона, војни пилот и мајор по чину Југословенског краљевског ратног ваздухопловства. Конструисао је авион Икарус ММ-2/МИМА-2, први авион који је у потпуности направљен у нашој земљи. 

Биографија

Драгутин Милошевић је рођен у Земуну 29. маја 1904. године. Основну школу и реалну гимназију је завршио у Београду 1922. године када уписује Електромашински факултет универзитета у Београду кога завршава 1927. године. Након свршеног факултета одлази у војску коју служи у морнарици. Још у току студија занима се за ваздухопловство и почиње да лети. 

Жени се 1936. године Анком Тричковић професором француског језика и са њом има двоје деце, ћерку Гордану и сина Владимира (који наставља породичну традицију такође је ваздухопловни инжењер). Након изгубљеног рата 1941. године пада у заробљеништво, а почетком 1942. године депортован је у заробљенички логор у Немачку. Из заробљеништва је покушао три пута да побегне али му то није пошло за руком. Умро је у логору Офлаг ВИЦ Оснабрику 1945. године не дочекавши слободу и схрањен на војничком гробљу у Боургштајнфурту.

Register to read more...

Радисав Станојловић

ђен. Р. Станојловић

Радисав Ј. Станојловић (Вукосавци 1873 — Марибор 1931.) је српски и југословенски ђенерал, од 1923. до 1927. године је био начелник Одељења за ваздухопловство Министарства војске и морнарице, а од 1927. до 1930. године је био Комадант ваздухопловства Краљевине СХС/Југославије. Веома је заслужан за развој и модернизацију Југословенског ваздухопловства.

Биографија

Радисав Ј. Станојловић је рођен у селу Вукосавци (Крагујевац) 14. 2. 1873. године. Основну школу је завршио у родном месту, а нижу и вишу школу Војне академије завршио је у Београду. Од војних школа завршио је и ђенералштабну припрему. После завршене војне академије био је распоређен у инжењерију Српске војске. Био је један од учесника Мајског преврата 1903. године, Балканских ратова и Првог светског рата. Након Првог светског рата свим својим потенцијалима се укључио у организацију и побољшање оружаних снага нове државе. Службовао је у инжењерији и ваздухопловству а највиши чин који је имао је био чин армијског ђенерала. Умро је на службеном путу у Марибору 27. 8. 1931. године, за њега се може слободно рећи да је сагорео на послу. Иза њега је остало троје деце, два сина такође официра југословенске војске и једна кћер.

Register to read more...

Јосип Микл

инж. Јосип Микл

Јосип Микл (нем. Josef Mickl) Клагенфурт, 8.06.1885. — Клагенфурт, 14.02.1965. је био аеронаутичар, машински инжењер, пилот, конструктор авиона и хидроавиона у Аустроугарској и Краљевини СХС/Југославији, технички директор „Икаруса“ и члан Поршеовог пројектног тима. 

Биографија

Јосип Микл је рођен у Клагенфурту 8.06.1885. године, где је завршио основну и средњу школу. Машинске студиje је уписао 1904. године на Техничкој високој школи у Бечу (Wiener Technische Hochschule) где је дипломирао 1909. године. Након завршених студија већ у фебруару 1909. године ступа на једногодишњи волонтерски рад у ратну морнарицу Аустроугарске војске.  Током лета 1909. године са својим пријатељима прави свој први авион кога пробају у току септембра месеца. Почетком 1910. године постављен је за команданта поморског арсенала у Пули и одобрена су му средства за изградњу хидроавиона. С обзиром да је у то време инг. Ј. Микл имао веома мало искуства у градњи авиона, освајао је корак по корак знања из аеронаутике и проверавао их кроз експерименте. Први хидроавион Микл је завршио септембра месеца 1912. године. Овај авион је био саграђен у Арсеналу у Пули у имао је авионски мотор (Аустро-Даимлер) снаге 35 КС, кога је за ову намену конструисао Фердинанд Порше. Тако је почела професионална каријера овог успешног конструктора авиона. У току своје каријере, живео је и радио у Пули, Бечу, Новом Саду, Земуну, Штудгарту и Клагенфурту. У пензију је отишао 25. августа 1950. године, као цењен инжењер аеронаутичар. Поживео је до 14.02.1965. године. На крају свог радног века написао је: "Током свог живота, као инжењер, кога су пратила многа разочарења али и многи успеси, покушао сам постићи унутрашњи спој уметника, машинца и научника. Покушао сам, са ограниченим знањем које сам поседовао, разумети и ценити велика дела славних научника и математичара у прошлости и садашњости како би пронашао свој пут кроз чаробни и тајанствени свет између језгра атома и свемира." [4]

Register to read more...

Владимир Стрижевски - Стриж

пилот В. Стришевски

Владимир Стрижевски „Стриж" (рус. Владимир Иванович Стрижевски); 26. децембар 1894, Магиљеву, Царска Русија — 22. августа 1940, село Медак код Госпића, Краљевина Југославија) је био први саобраћајни пилот и то један од тројице првих пилота у првој југословенској авио-компанији Друштво за ваздушни саобраћај А. Д. Аеропут. Био је први пилот у нашој земљи који је прелетео 1.000.000 километара

Погинуо је у авионској несрећи путничког авиона Аеропута типа Локид Електра регистарских ознака YU-SBC која се догодила на редовној линији Загреб - Сплит у четвртак 22. августа 1940.године, око 8 часова ујутру, када је авион ударио у планински врх Мала Височица на Велебиту, код села Медак, близу Госпића.

Register to read more...

Драгољуб Бешлин

конст. Драгољуб Бешлин

Драгољуб Бешлин (Ново Милошево 1910. - Земун 1996.) је био познати српски и југославенски конструктор авиона. Рођен је у мјесту Ново Милошево, код Кикинде, 20. марта 1910. године (у литератури се спомиње и као Драгутин Бешлин). Пријатељи и колеге су га звали „Лала“, одакле потичу и узроци за замјене његовог правог имена.

Биографија

Основну школу учио је у родном месту, а нижу гимназију у Кикинди. Од 1926. до 1930. похађао је Средњу техничку школу у Београду и постао дипломирани техничар машинске струке. Још у школи се заинтересовао за ваздухопловство, па је 1931, током одслужења војног рока завршио Пилотску школу Поморског ваздухопловства (ПВ) у Дивуљама, где је положио и испит за резервног официра.

Register to read more...

Коста Милетић

Коста Милетић

Коста Милетић (Аранђеловац, 21. септембар 1874 — Београд, 1953) је први школован ваздухопловац у Србији. Завршио је Војну академију као пети у рангу у 25 класи (1892 — 1895). Био је у пешадијској служби две године, а затим прелази у инжењерију. Учествовао је у оба Балканска рата и Првом светском рату. Био је командант српског ваздухопловства до 1916. године.

Биографија

Јануара 1901, као најбољи на конкурсу за вадухопловно школовање, је упућен у Техничку ваздухопловну школу у Волковом Пољу код Петровграда и Царског Села. Од 1. фебруара 1901. до 30. октобра 1902. је похађао школу и успешно је завршио као други у рангу. На крају школовања је учествовао на великим маневрима руске војске када је први пут управљао слободним балоном прелетевши нелолико десетина километара са највећом висином лета од 1100 метара.

Register to read more...

Бранко Вукосављевић

пилот Бранко Вукосављевић

Бранко Вукосављевић (Неготин 23. март 1887. — Нови Сад 19. јун 1919.) је први вршилац дужности команданта ратног ваздухопловства Краљевине СХС.

Биографија

Након завршене гимназије ступио је у нижу Војну академију 1. септембра 1905. године као питомац 38. класе. Школовање је завршио с одличним успехом као први у рангу. У чин артиљеријског потпоручника Бранко Вукосављевић је унапређен 1. септембра 1909. године. Потом је распоређен у Дунавски артиљеријски пук, где је био на служби три године. У чин артиљеријског поручника је унапређен 2. октобра 1912. године.

За време балканских ратова Бранко Вукосављевић био је командир Друге коњичке батерије, а у чин капетана друге класе унапређен је 31. октобра 1913. године, а у чин капетана прве класе унапређен је 15. јуна 1915. године.

Register to read more...

Михаило Мерћеп

пилот Михаило Мерћеп

Михаило Мерћеп (Дубровник, 1864 — Београд, 1937) је био свестрани спортиста, светски путник и авантуриста; интелигентан, окретан, предузимљив и успешан пословни човек; глава многобројне породице и један од пионира авијације на просторима Балкана. Бавио се пилотирањем и конструисањем авиона.[1]

Биографија

Михаило Мерћеп је изучио фотографски занат, првих година XX века и отворио фотографску радњу у Загребу, где је живео до 1934, када се преселио у Београд.

Register to read more...

Михајло Петровић

пилот Михајло Петровић

Михајло Петровић (Влакча, Крагујевац, 14. јун 1884 (27.06.1884. по новом календару) — Барбалуши, Скадар, 7. март 1913., (20.03.1913. по новом календару)) је био српски пилот са пилотском дозволом број 1. Први српски пилот који је изгубио живот на борбеном задатку.

Биографија

Основну школу је завршио у свом селу Влачка округ Крагујевачки. Војну занатску школу у Крагујевцу је уписао 1897, а 1902. године је покушао да се упише у неку од војних академија у Ст. Петерсбургу у Русији. У томе није успео, па се 1903. вратио у Србију и пријавио се за подофицирску артиљеријску школу. После двогодишњег школовања 21-годишњи водник је 1905. распоређен у Гардијски артиљеријски пук у Нишу. Наредник је постао 1910. године у гарнизону Београд.

Register to read more...

Димитрије Коњовић

индустријалац Д. Коњовић

Димитрије Коњовић (рођен 31.12.1888. у Станишићу код Сомбора — умро 5.1.1982. у Београду) је некадашњи пилот, поморски официр и чувени српски индустријалац, оснивач Фабрике авиона Икарус у Земуну.

Биографија

Потиче из угледне породице учитеља Павла Коњовића. Његов старији брат био је угледни српски композитор Петар Коњовић, а брат од стрица познати сликар Милан Коњовић. По завршеној основној школи у Станишићу, завршава мађарску гиманзију у Сомбору, и као стипендиста црквене општине Димитрије Коњовић је похађао престижну аустроугарску Поморску академију у Ријеци.

Register to read more...

Тадија Сондермајер

Тадија Сондермајер

Тадија Сондермајер  (Београд 1892 - Београд 1967) је српски и југословенски пилот, ваздухопловни инжењер, оснивач и директор Аеропута, један од оснивача Аероклуба Југославије и један од пионира ваздухопловног спорта у Србији.

Биографија

Тадија Сондермајер је рођен 19. фебруара 1892. године, а умро је 10. октобра 1967. у Београду. Његов отац санитетски пуковник др Роман Сондермајер, немачко-пољског порекла, дошао је из Кракова у Београд, а мајка Станислава Ђурић била је кћерка генерала Димитрија Ђурића и унука др Димитрија Матића, министра просвете, заступник министра иностраних послова, пред. скупштине, проф. Лицеја и др.

Register to read more...

Мирослав Ненадовић

проф.др. Мирослав Ненадовић

Мирослав Ненадовић (Београд, 18. март 1904 — Београд, 21. фебруар 1989) био jе инжењер и професор Машинског факултета у Београду, југословенски аеро-наутичар веома заслужан за развој Машинског Факултета у Београду и Југословенског ваздухопловства уопште. Од 1958. године изабран је за дописног члана Српске академије наука и уметности (САНУ) а од 1965.биран је за редовног члана Академије.

Биографија

Рођен је 18. март 1904. године у Београду (Србији), где је завршио основну школу и гимназију. Математичке науке је студирао на Универзитету у Београду где је и дипломирао 1926. године. По завршетку студија математике наставио је студије на Машинско-електротехничком одсеку Техничког факултета Универзитета у Београду и дипломирао је 1932. године.

Register to read more...

Светополк Пивко

проф.др. Светополк Пивко

Светополк Пивко (Марибор, Аустроугарска, 29. септембар 1910 — Београд, Југославија, 13. октобар 1987) био је инжењер и професор Машинског факултета у Београду и Природно-математичког факултета у Београду, био је пуковник Југословенског Ратног ваздухопловства, помоћника команданта ЈРВ и оснивач и први директор Ваздухопловнотехничког института у Жаркову. Од 1961. године изабран је за дописног члана Српске академије наука и уметности (САНУ) а од 1976. биран је за редовног члана Академије.

Биографија

Рођен је 29. септембар 1910. године у Марибору (Словенија), где је завршио основну школу и гимназију 1928. године. Студије машинске технике је отпочео у Прагу на Чешкој високој техничкој школи и похађао две године. Затим прелази у Београд и завршава студије машинства на Техничком факултету Универзитета у Београду 1933. године. После завршене школе резервних официра у октобру 1934. одлази на специјализацију у Француску. У Паризу је провео 4 године радећи у Аеротехничком институту Сен Сиру на докторској дисертацији. У доктора наука је промовисан 1938. године на Сорбони. Умро је 13. октобар 1987, Београд, као пензионисани професор Универзитета у Београду и редовни члан Српске академије наука и уметности (САНУ).

Register to read more...

Душан Станков

проф. Душан Станков

Душан Станков (Вршац, 30. 04. 1900 — Београд, 4. 03. 1983) био је инжењер и професор Машинског факултета у Београду, југословенски конструктор авиона веома заслужан за развој Машинског Факултета у Београду и југословенског ваздухопловства уопште.

Биографија

Рођен је 30. 4. 1900. године у Вршцу (Банату), где је завршио основну школу и гимназију. Матурирао је у вршачкој Реалци 1920. године. Технички факултет Универзитета у Београду је завршио октобра месеца 1924. године са средњом оценом 8,15. Био је ожењен Маром и имао је троје деце сина Војислава, и две ћерке Јелену и Невену. Живео је и радио у Београду. Умро је 4. 3. 1983, као пензионисани професор Машинског Факултета Универзитета у Београду.

Register to read more...

Сима Милутиновић

проф. Сима Милутиновић

Сима Милутиновић (12. јул 1899, Мостар — 11. децембар 1981, Београд) је био инжењер и професор Машинског факултета у Београду, најплоднији југословенски конструктор авиона. 

Биографија

Рођен је 12. јула 1899. године у Мостару Херцеговина, где је завршио основну школу и нижу гимназију. Реалку је завршио у Сарајеву 1919. године, а у октобру исте године почео студије на Техничком факултету Универзитета у Београду. У петом семестру прелази на политехнику у Берлину, где је са врлодобрим успехом завршио општу машинску технику и специјализацију у ваздухопловној струци. Дипломирао је новембра месеца 1925. године. Умро је 11. децембар 1981, као пензионисани професор Машинског Факултета Универзитета у Београду.

Register to read more...

Сава Микић

Сава Микић
Сава Микић

Сава Микић (Сировац код Боана, 1884. — Београд, 1982.), био је адвокат, српски политичар, официр, солунски ратник и пилот. Први је историчар ваздухопловства на просторима бивше Југославије. Добитник је многобројних одликовања, међу којима и два Ордена легије части, а проглашен је и почасним грађанином Париза. Све документе и признања су његови наследници поклонили Музеју ваздухопловства у Београду.

Животни пут му је био пребогат догађањима, успесима, признањима и на одређен начин специфичан је. Почео је као чобанче на Сињајевини, а доживео да постане почасни грађанин Париза, први и најзначајнији историчар српског и југословенског ваздухопловства.

Register to read more...

Коста Сивчев

Коста Сивчев
инж. Коста Сивчев

Коста Сивчев (Кикинда, 9. фебруар 1903 — Београд, 1. децембар 1982.), пилот и конструктор авиона, ваздухопловно технички пуковник ЈНА.

Биографија

Рођен је у Кикинди у трговачкој породици где је завршио основну школу, нижу и вишу гимназију 1922. године. Дипломирао је 20. октобра 1927. године на Техничком факултету у Београду. У току одслужења ђачког (војног) рока 1928. године, завршио је школу резервних војних пилота у Петроварадину и 1. јуна 1929. године добио звање дипломираног пилота, да би на крају војног рока био произведен у чин потпоручника. Постдипломске студије је завршио на универзитету у Цириху, Швајцарска.

Register to read more...