МиГ-29М   Опште Намена вишенамански ловачки авион Посада 1 Земља порекла Совјетско / Руско Произвођач ОКБ Микојан, Русија Први лет 26. април 1986. године Статус Оперативан Димензије Дужина 17,32 m Размах крила 11,36 m Висина 4,73 m Површина крила 38,06 m² Маса Празан 11.600 kg Нормална полетна 16.680 kg Макс. тежина при узлетању 22.300 kg Макс. спољни терет 4.500 kg Погон Турбо-млазни мотор 2 × ТРДДФ РД-33К Потисак ТММ 2 × 5.500 / 2 × 8.800 kN Перформансе Брзина крстарења 850 (М=0,8) km/h Макс. брзина на Hopt 2.500 (М=2,35) km/h Макс. брзина на H=0 1.500 (М=1,26) km/h Долет 3.200 km Плафон лета 18.000 m Брзина пењања 19.200 m/min

МиГ-29М/М2 (НАТО назив Fulcrum-E) је совјетски / руски ловачки авион, четврте генерације +. У току припреме серијске производње основне верзије авиона МиГ-29, почела су истраживања и развој његове вишенаменске варијанте, у циљу проширења могућности и повећања ефикасности. Та нова варијанта је добила коначну ознаку МиГ-29М. Његов пројекат је одпочет још у Совјетском Савезу. Тада је био познат као МиГ-33, настао је од стандарда МиГ-29 (НАТО: јез-енг Fulcrum). Ловац, из периода средине осамдесетих година прошлог века, МиГ-29М, понекад у западним земљама називају Супер фолкрум ( јез-енг Super Fulcrum), а његова варијанта двоседа је обележена са МиГ-29М2. Развој авиона МиГ-29М се поклопио са распадом Совјетског Савеза. Иако су шест прототипова авиона МиГ-29М летели, исти није уведен у серијску производњу и у оперативну употребу руског ваздухопловства. Они су остали фокусирани на употреби Су-27, као главном ослонцу, за време Јељцинове ере. Велика је вероватноћа да авион МиГ-29М први уведу у оперативну употребу ратна ваздухопловства Србије и Сирије.

У периоду од 1986. до 1993. године, направљен је велики налет прототипова авиона МиГ-29М, у функцији испитивања у лету.  Програм је обухватио две „летеће лабораторије“ за испитивање радара Н010 и мотора РД-33К.

Надградња основне варијанте МиГ-29

За више информација погледајте чланак МиГ-29

Варијанта МиГ-29М/М2 је развијена од МиГ-29, по посебним критеријумима:

• повећања борбене ефикасности у ваздушном простору и при дејствима на земаљске циљеве;
• смањења борбених губитака;
• повећања дужине времена лета (аутономије лета), већег долета и тактичког радијуса;
• побољшања услова боравка и извршавања задатака пилота, у кабини.

Реализацијом ових захтева, добио се вишенаменски ловац-бомбардер МиГ-29М/М2, чији је прототип полетео 1984. године. Постављени задаци су решени са увођењем побољшане опреме, нападно–навигацијског система, интегрисаног са ефикаснијим оружјем, посебно ваздух–земља. Интегрисан је савременији приказивачки систем података и управљачки систем у кабини. Повећана је количина горива и повећане су перформансе погона. Без већих измена спољњег изгледа авиона, побољшана је аеродинамика. Модифициране су летне површине, са препознатљивим малим „зубом“ између канарда и крила, а аеродинамичке кочнице су замењене, по облику и положају. Остварен је резултат, авион је аеродинамички чистији и још агилнији. Побољшана је стабилност и управљивост и технологичност серијске производње. Повећан је распон крила и крилаца и модифицирана је излазна ивица хоризонталног репа. Једна од главних новина, јесте широко увођење нове алуминијумске легуре 01420–литијум у производњу структуре, са готово потпуном заменом система закивања, са увођењем заваривања. На овај начин је постигнуто смањивање масе структуре авиона. Са заваривањем су технолошки добијени херметички резервоари горива, те је избегнута потреба њихових накнадних заптивања. Са методом заваривања нове алуминијумске легуре 01420-литијум, израђен је цео предњи део трупа, са херметичком кабином пилота, под сталним одржањем диференцијалног притиска. Уведени су композитни материјали и саћаста структура, са чиме је додатно смањена маса, а и уочљивост са непријатељским радаром.Уведен је нови и ефикаснији кочни падобран при слетању, а извршена су и одређена дотеривања стајног трапа, са ефикаснијим фрикционим кочницама на точковима. Кочни падобран, површине 17 m², замењен је са новим од 26 m². Замењене су аеродинамичке кочнице, које су биле између издувника мотора на задњем делу трупа, са новом, поставњеном на леђа трупа, површине од 1 m².

Системи опреме и кабина

Побољшан је систем IFFи систем активног ометања, као и измена је увођење електричних команди лета. Један од најреволуцоналнијих измена је увођење тога четвороканалног система, са чиме су створени предуслови за смањење уздужне статичке нестабилности, са преласком и у нестабилну област.

Кабина МиГ-29М, на MAKS

изложби, 1997. године.

 

Жук-А на MAKS изложби, 2009. 

Са овим је отворен пут за побољшање перформанси и маневра авиона, без измене масе и погона. Он је заснован на аналогно-дигиталној технологији електронике, вероватно због тога што је потпуно дигитални систем био мало испред совјетских могућности у то време, али биро МиГ се определио на једноставност, поузданост и отпорност на електромагнетне сметње, што је теже постићи са чисто аналогним системом. Систем команди лета пружа троструку редундантност за ваљање и команду правца и четвороструку за уздужну команду.
Модернизована кабина и њени системи смањују оптерећење пилота. Нова кабина поседује два монохромаска приказивача и значајно побољшан ХОТАС систем управљања нове конфигурације, а пилот је добио модерну кацигу са приказивачем кроз који гледа. Пилотског седиште је подигнуто да обезбеди бољи преглед. Уграђен је нови навигациони систем, радио ометање, праћење и снимање, носи контејнере са оптоелектронским системима. Сензорски опто–електонски
комплекс је унапређен и састоји се из:

• пеленгатора са осетљивим новим IC пријемником, са дубоким хлађењем, при чему је неколико пута повећан опсег детекције циљева за исту топлотну задњу и предњу полу–сферу зрачења (у поређењу са претходним);
• камере за детекцију циљева у ваздушном простору и на земљи на већим растојањима (постоји мод за праћење телевизијских корелација на земљи):
• спрегнутог пеленгатора, ТВ камере и ласерског даљиномера–озрачивача већег капацитета.

Нови вишемодни радарски систем Н-010 Жук-М, са равном антеном с прорезима (електронско скенирање), за око 25% већим дометом од предходног, много веће процесорске снаге и модернијег софтвера, и неколико нових модова, укључујући праћење терена и нове могућности ваздух-земља.

Н-010 Жук-М је уграђен у мањи простор носа авиона, са репројектованим „радомом“. Радар може да открије циљеве у ваздушном простору, на растојању и до 120 километара, истовремено прати њих десет, а ажурира и напада четири. При режиму ваздух-тло детектује циљеве, као што је брод разарач, на растојању од 250 km, а борбено дејствује ракетом на брод до удаљености од 150 km.

Мотор РД-33, на MAKS изложби,2009.

 

Ракетно наоружање ваздух-ваздух

Изложено наоружање, на изложби

МАКС-2009.

Интегрисано је ефикасније оружје већег асортимана, што је приказано у прегледу доле, у комбинацијама подвешавања, а детаљнији подаци упоредних карактеристика авиона, приказани су у доњој упоредних табели.

Наоружање

• Ваздухопловни топ ГШ-30-1, калибра 30 mm са бојевим комллетом од 100 граната. Репројектом унутрашњег простора за резервоар горива, исти је повећан да би се обезбедило за трећину већа укупна количина за авион МиГ-29М. Повећање запремине резервоара горива довело је до смањења величине кутије бојевог комлета топа, од изворно 149 на 100 граната, али то није осетно уманило његову ефикасност, пошто се у пракси доказало да је и то сасвим довољно.

• Ракете ваздух-ваздух:
  
  • Р-27 (НАТО — АА-10 Alamo)
  • Р-77 (НАТО — AA-12 Adder)
  • Р-73 (НАТО — AA-11 Archer)
• Ракете ваздух-земља:
  • Х-29Т/Л (НАТО — AS-14 Kedge)
  • Х-25МЛ (НАТО — AS-10 Karen)
  • Х-25МП (НАТО — AS-10 Karen)
  • Х-31П (НАТО — AS-17 Krypton)
  • Х-31А (НАТО — AS-17 Krypton)
• Бомбе:
  • КАБ-500КР
  • НАР Б-13
  • НАР Б-8

МиГ-29М може да носи напредне ракете Р-77, које су упоредиве са америчким AIM-120 AMRAAM.Р-77 има домет од око 100 километара (60 миља), са потпуно активним радарским трагачем и вођењем, по принципу „лансирај и заборави“.

Оперативна употреба

Сирија

Сиријска авијација је наручила 24 примерка МиГ-29М/М2, у јулу 2012. године, на ваздухопловној изложби у Фанбороу, крај Лондона. Русија је саопштила да неће испоручивати Сирији оружје, укључујући и борбене авионе до окончања кризе. Генерални директор корпорације МиГ, Сергеј Коротков, рекао је 31. маја 2013. године, да та компанија планира да потпише уговор са Сиријом за „испоруку више од 10 примерака МиГ-29 М/М2“ и да је сиријска делегација у Москви договорила услове и рокове из новог уговора за снабдевање Сирије борбеним авионима.

МиГ-29М у лету

Србија

Српска влада је објавила намеру да купи 12 примерака авиона МИГ-29М/М2, у циљу замене старих МиГ-21 Према медијским извештајима Србија намерава да купи 6 примерака авиона МиГ-29М/М2 до краја 2013. године, уз опцију за још 6 накнадно. Договор је да се то потврди на наредном састанку на високом нивоу.

Овим опрељењем ће се надоместити неостварена стратегија увођења Новог авиона у оперативну употребу. Добиће се двомоторни авион веће поузданости, нешто мање економичности, мање савремености опреме и веће радарске уочљивости (мање композита), а исте носивости борбених терета, од 4.500 kg.

Ово је логично и рационално решење имајући велико искуство српаког ваздухопловства са експлоатацијом уске ваздухопловне технологије. Авиони МИГ-29М/М2 инаменски потпуно одговарају потребама српског ратног ваздухопловства. У оквиру наставка ове политике треба размишљати о скорој замени и авиона Г-4 супер галеб са руским Јак-130 и авиона Орао са Јак-131. У оквиру такве дугогодишње сарадње је реално могуће оживети и запослити српске научно-истраживачке, производне и ремонтне ваздухопловне капацитете и тиме их спасити од потпуног одумирања.

Упоредне карактеристике варијанти авиона МиГ-29 и МиГ-29М

Двосед (МиГ-29М2)

МиГ-29УБМ (МиГ-29М2) је двосед вишенаменског, унапређеног ловца МиГ-29М, знатно се разликује од двоседа основне верзије МиГ-29УБ. Разлике су у опреми и њеној интеграцији, размештају резервоара горива и знатно је веће способности. Специфичности ове варијанте су:

• уградња електронских показивача, комуникационе опреме између пилота и интеграције савременог рачунара;
• повећана је аутономија (трајање) лета, са увођењем допунских резервоара горива;
• поседује вишенаменски радар Н010М, Жук-М и одговарајуће савремено вођено оружје.

Први прототип МиГ-29УБМ је завршен крајем маја 1998. године, а полетео је у августу исте године, а други је крајем 1999

Види још

Извори