Sadržaj (poglavlja Članci Vladimira Lepojevića)

Неки авијатичари о свом учешћу у Априлском рату 1941. године

Дана 6.априла 1941. године Краљевина Југославија била је нападнута и увучена у Други светски рат који је трајао од 1.септембра 1939. и у којем је Немачка већ била покорила више од пола Европе.

Познато је да је   државним  ударом у Београду 27. марта  био одбачен  de facto   приступ  Југославије  моћном Трећем Пакту - Немачка, Италија, Јапан - у којем би се наша земља нашла као немачки сателит и присталица њене политике освајања света. На вест о пучу, Хитлер, свеколики Вођа Немачке, одмах је наредио својим армијама да нападну Југославију,  да је прегазе војнички и да се она уништи као држава. 

За овај напад биле су одређене врло велике војне снаге ове најјаче и најмодерније армије у свету у том тренутку. Копнене снаге те армије напашће Југославију, усамљену и слабу, из Аустрије (која је била у саставу Немачког Рајха), Мађарске , Румуније и Бугарске, а Италија из Истре и Албаније која је била окупирана и била прикључена  Италији.  Из истих држава полетеће и немачке и италијанске  ваздушне снаге које треба да муњевитим и разорним нападима сломију југословенску одбрану за најкраће време и  допринесу да копнене трупе брзо и лако окупирају земљу.

Силе Осовине биле су припремиле 2.236 авиона, у томе 1.062 бомбардера, 885 ловачких и 289 авиона друге намене - Немачка 1.570 и Италија 666 авиона1) (2/35).

 

Опширније: Неки авијатичари о свом учешћу у Априлском рату 1941. године

Краљ Петар други и немачко бомбардовање Београда 6. априла 1941.

Престолонаследник  Петар Карађорђевић постао је краљ Петар Други после погибије његовог оца, краља Александра Првог, у атентату у Марсељу 9. oктобра 1934. године.

Млади Краљ био је дете од 11 година (рођен 6.септембра 1923. године.) и уместо њега врховну власт је представљало трочлано намесништво, са првим намесником Кнезом Павлом, који је био стриц младога Краља. Кнез Павле ће стварно управљати Југославијом од 1934. до 1941. године.

У то време наступили су велики и судбоносни догађаји у Европи. Силно ојачана и наоружана Немачка, жељна освете за Први светски рат, напала је 1. септ.1939. године Пољску, а два дана касније, 3. септембра, када су Француска и Велика Британија,  уговорни заштитници Пољске, објавили рат Немачкој, рат ће постати страшни Други светски рат. Пре тога, Немачка је 1938. године мирним путем прикључила Аустрију свом Трећем Рајху, и тако постала непосредни сусед са Југославијом. У пролеће 1939. Немачка је заузела без рата, али насилно, Чехословачку; Чешку је окупирала, а од Словачке је направила своју сателитску државу. Нико у Европи није пружио помоћ Чехословачкој! Немачка није била сама. Године 1936. она је са Италијом ступила у савез који је добио име Осовина Рим – Берлин, а 1939. то савезништво  је прерасло у оружани савез под називом Челични пакт.

Италија је управо те исте године окупирала Албанију и прикључила је својој држави као нову провинцију, а бивша југословенско-албанска граница постала је тако  југословенско – италијанска. На овај начин ранија југословенско - италијанска граница у Истри, око Ријеке и око Задра, била је силно увећана... Као Осовинска сила, Италија је 28.окт.1940. напала Грчку из своје провинције Албаније; Европски рат проширио се до граница Југославије... Само недељу дана касније, 5.новембра, три италијанска авиона  бомбардовали су (грешком ?!) два пута у току дана град Битољ, чиме су  грубо били повређени суверенитет и права  Југославије. Намера Италије да окупира Грчку представљала је за Југославију највећу опасност. Било је очигледно да се око Југославије затвара круг сила Осовине и да ће падом Грчке и окупацијом њеног пристаништа  у Солуну, Југославија изгубити и последњу могућност пријема војне помоћи и опреме и материјала потребним за одбрану земље.

Савезу сила Осовине приступио је Јапан 1940. године, тако је настао познати Тројни пакт којим је уговорено пријатељство и сарадња три земље потписнице и усаглашен договор  да Немачка и Италија изграде нови поредак у Европи а Јапан у Азији.  

Немачка, на врхунцу моћи и ојачана  савезом са Јапаном, увукла је при крају 1940. године у Тројни пакт Румунију, Словачку и Мађарску, а 1.марта 1941. и Бугарску. Југославија је сада била у немогућем положају, опкољена са три стране силама Осовине и њиховим новим савезницима, а на југу ратом Италије са Грчком. Грчка неће моћи сама да се одбрани. Против ње и Немачка припрема напад и сваког часа  може да се придружи италијанским трупама које се већ боре у Грчкој.

Опширније: Краљ Петар други и немачко бомбардовање Београда 6. априла 1941.

Први српски авион - Авион "Комитски"

Прича о „првом српском авиону“ налази се у књизи „ИСТОРИЈА ЈУГОСЛОВЕНСКОГ ВАЗДУХОПЛОВСТВА“ за коју знамо већ више од 80 година и  за коју потомство има да захвали рез. кап. Сави Микићу, великом родољубу, заслужном ваздухопловцу, пилоту са Солунског фронта, једном од оснивача Српског аероклуба и првом његовом  секретару...   

Ова књига појавила се 1933. године и она представља прву историју српског, потом и југословенског ваздухопловства, а Сава Микић, наш добри  чика Сава, правник по занимању, представио се као одговоран историчар који је годинама неуморно прикупљао податке за ову велику и важну књигу, незаобилазне за сваког каснијег истраживача и писца ваздухопловне историје нашег народа, у томе и националне историје.

Опширније: Први српски авион - Авион "Комитски"

Неке слабости у нашем ваздухопловству у Априлском рату 1941. године

За Краљевину Југославију Други светски рат почео је 6.априла 1941. године нападом великих снага ваздухопловства Немачке и Италије. Европа је била у рату од 1.септембра 1939. године када је Немачка напала Пољску, погазивши постојећи уговор о ненападању закључен 1934. год. између ове две земље. Два дана касније, 3.септембра, у рат су ушле Француска и Енглеска као гаранти и заштитници државе Пољске, и рат ће убрзо постати светски...

Немачка и Италија постали су савезници уговором од 25.октобра 1936. који је добио назив  Осовина  Рим – Берлин и који је потом, 22.маја 1939, прерастао у Челични пакт Немачка – Италија.

После освајања Пољске (септембар - октобар 1939,), Немачка је сама ( Италија ће ући у рат тек 10.јуна 1940,) врло брзо, можда се може рећи и доста лако, у пролеће 1940, од априла до јуна, окупирала Данску, Норвешку, Холандију, Белгију, Луксембург и Француску... Немци су у небрањени Париз ушли 14. јуна; девет дана касније француска је положила оружје...

Тако је Енглеска после пада Француске остала сама против сила Осовине и упорно и храбро се борила и бранила  на мору и у ваздуху. Њене ваздушне снаге у тешкој и огорченој „Бици за Енглеску“ против немачке авијације заузеле су славно место у њеној историји...

Поред ових великих немачких освајања, треба поменути да је Немачка без борбе  већ била заузела Чешку 1939. године, пре напада на Пољску, и да је 1938. спајањем са Аустријом у Немачки Трећи Рајх постала непосредни сусед Југославије. Југославија и Немачки рајх добили су заједничку државну границу!...

Са Италијом, Југославија је имала заједничку границу према Истри, код Ријеке, код Задра, и у Албанији, коју је Италија 1939. године окупирала и прикључила својој држави. Опасност од напада Италије под вођством Мусолинија  на Југославију била је стално присутна... Италија је 28.октобра 1940. из своје провинције Албаније напала Грчку и запретила да обухвати Југославију са јужне стране и да заузме Солун, чиме би се пресекли и последњи путеви снабдевања Југославије важним материјалима и опремом за безбедност земље. Рат се сада водио  поред граница Југославије!... Италијански авиони  бомбардовали су неколико дана касније, 5.новембра 1940, град Битољ и тиме тешко повредили суверенитет, права  и част Југославије...

Опширније: Неке слабости у нашем ваздухопловству у Априлском рату 1941. године

Други ваздухопловни ловачки пук у Априлском рату 1941. године

Други и Шести  ваздухопловни пукови, оба ловачки, били су пред Априлски рат 1941. године у саставу Прве ваздухопловне бригаде – ловачке, са штабом у Земуну, сагласно предвиђеној ратној шеми формације Југословенског краљевског ваздухопловства, према ратном плану који је имао назив „Р-41“.

Други ваздухопловни пук постао је ловачки пред сам почетак рата у Југославији 1941. По мирнодопској шеми тај пук је био опремљен извиђачким авионима и био је у саставу Друге  ваздухопповне бригаде чији се штаб налазио у Загребу, а сам пук је са станом био у Сарајеву. Овај други ваздухопловни пук постао је ловачки тек после 1.априла 1941. године, дакле пред сам рат, и то тако што је ради његовог формирања скоро половина састава Шестог пука пребачена у Други пук, да би он заживео...

Опширније: Други ваздухопловни ловачки пук у Априлском рату 1941. године

Тешка авионска несрећа у Паризу 1911. године

Велика авионска несрећа, прва ове врсте  у младом светском ваздухопловству које је тек излазило из пионирског доба, догодила се у Паризу у недељу 21.маја (8.маја по старом стилу) 1911. године, код појединачног полетања авиона за  велику и тешку трку Париз – Мадрид, када се један авион срушио на публику код свечане трибине... Погинуо је министар војни, а председник владе био је скоро смртно рањен, повређена су била и друга лица.

Догодило се ово у време када је Краљ Петар од Србије пошао у званичну посету Француској Републици. Краљ је путовао посебним возом преко Аустрије и Швајцарске, стигао је био у Базел, где је имао одмор и где му је стигла вест о несрећи у Паризу. Краљ је, после својих израза саучешћа Председнику Француске Републике, одмах предложио да се због овог болног догађаја његова посета Француској одложи за друго време, и он се из Базела вратио у Србију.

Наша штампа је је опширно писала о овим догађајима...

Опширније: Тешка авионска несрећа у Паризу 1911. године

Катастрофа на аеромитингу у Белишћу 1934. године

У малој вароши Белишћу, поред Драве, недалеко од Валпова, у тадашњој Краљевини Југославији, одржавао се аеромитинг 24. јуна 1934. год. са пет цивилних авиона, у циљу пропаганде ваздухопловства и упознавања народа са авионима и вештином летења.

Такве авијатичарске дане Краљевски југословенски аероклуб „Наша крила“ приређивао је у многим местима, уз учешће и својих авиона и пилота, са великом жељом да се авијација  приближи народу, да се народ ослободи исконског страха од висине и летења, да му се покаже сигурност и лепота летења, лепота освајања неба... Ове приредбе биле су веома омиљене у народу, нарочито код младих, оне  су се редовно  завршавале са ваздушним крштењем радозналих и смелих особа из публике и биле су прави мали народни празник.

Али овог дана у Белишћу догодила се велика несрећа, највећа авионска катастрофа у Југославији до тада... Погинуло је десет (10) особа...

Вест је одмах објављена преко дневне штампе...

Опширније: Катастрофа на аеромитингу у Белишћу 1934. године

Свадба у дому генерала Симовића 6. априла 1941.

Добро је позната у нашој јавности прича, већ пуних 70 година, како је на дан 6.априла 1941. године било заказано венчање, у цркви Светих Апостола Петра и Павла у Топчидеру, ћерке генерала Душана Симовића, председника владе од 27.марта и начелника Врховне команде војске...

Нисмо нашли податак  да ли је тај дан био изабран пре пуча од 27.марта или после њега, а то није било без значаја за младенце и за породицу генерала Симовића. Тешко је веровати да је ова свадба била договорена после тог судбоносног државног преврата и општег предосећања и процене да ће убрзо рат са Немачком силом бити неизбежан.

Ово венчање заказано пре или после 27.марта морало је бити, у сваком случају, оптерећено бригама и страхом да се очекивани најрадоснији и најсрећнији дан двоје младих који се воле не претвори у жалост и патњу... То се управо и догодило, ако је такво венчање уопште било...

Опширније: Свадба у дому генерала Симовића 6. априла 1941.

Пилот Ђорђе Стојановић

ПИЛОТ ЂОРЂЕ СТОЈАНОВИЋ

у одбрани Београда 6. и 7. априла 1941. године

 

Пилот-ловац наредник Ђорђе Стојановић служио је 1940-1941. у Шестом ваздухопловном ловачком пуку, био је у саставу 102. ескадриле која је имала ловачке авионе Месершмите „Ме-109Е“, и чији је командир био капетан Милош Жунић.

Командант пука био је п.пук Божидар Костић, пилот – ловац (п.пук. од 31.децембра 1940.), који је примио команду над пуком средином августа 1940. године. Мирнодопско седиште пука било је у Земуну.

Одмах после изненадног италијанског бомбардовања Битоља 5.новембра 1940. године, у току тек започетог рата Италије са Грчком, (Италија је напала из своје провинције Албаније), ова 102. ескадрила Шестог пука упућена је 7.новембра  у Мостар (стигла је тамо 8.новембра – преноћила је у Сарајеву7/8. због невремена око Мостара) и имала је задатак да са својих 10 авиона чува простор од албанске (т.ј. италијанске) границе, преко Боке Которске, скоро до Сплита.

Опширније: Пилот Ђорђе Стојановић

Бомбардовање Битоља 1940.

                        БОМБАРДОВАЊЕ БИТОЉА 5. НОВЕМБРА 1940. ГОДИНЕ

Битољ, велики, напредни и лепи град на крајњем југу Краљевине Југославије, изненада и без разлога бомбардовали су страни авиони 5.новембра 1940. године... Суверенитет Југославије, њене границе, њена територија, били су повређени на најгрубљи начин...

Југославија је доследно и предано водила мирољубиву политику и није била у ратном односу ни са једном другом државом.... Али у Европи је трајао рат од 1.септембра 1939. године и силе Осовине, у првом реду Немачка, биле су окупирале више држава, међу њима чак и велику Француску... Поред тога, Југославија је после анексије Аустрије од стране Немачке марта 1938. имала јаку и опасну Немачку за непосредног суседа, а већ је имала заједничку границу – Истра, Ријека, Задар – са Италијом, другим чланом Осовине.

Опширније: Бомбардовање Битоља 1940.

Жртве бомбардовања Београда априла 1941.

О БРОЈУ ПОГИНУЛИХ У НЕМАЧКОМ БОМБАРДОВАЊУ БЕОГРАДА АПРИЛА 1941.

Краљевина Југославија увучена је у Други светски рат немачким ваздушним нападима у рано јутро у недељу 6.априла 1941. године на нашу авијацију код Скопља, Куманова и Лесковца, и жестоким бомбардовањем Београда...

Рат у Европи почео је 1.септембра 1939. године када је Немачка напала Пољску. Само два дана касније, 3.септембра, Француска и Енглеска, у складу са својим уговорним обавезама  према Пољској у погледу њене државности и независности, ступају у рат против Немачке и рат ће постати светски...   

У Немачкој је 30.јануара 1933. изабран за канцелара А. Хитлер, који ће после смрти председника Хинденбурга постати, од 19.августа 1934. године,  и шеф, (вођа – фирер) немачког Трећег рајха.

Већ 1933. год.  Немачка је под његовим вођством напустила Друштво народа, у марту 1935. је објавила да је успоставила своје ратно ваздухопловство и да је увела обавезну војну службу, супротно   ограничењаима и обавезама по мировном Версаљском уговору, у јуну 1935. направила  је са Енглеском поморски уговор који јој је омогућио да гради себи моћну ратну флоту, 1936. запосела је демилитаризовану Рајнску област; њени  војни авиони и пилоти учествовали су у Шпанском грађанском рату на страни противника Шпанске републике...

Опширније: Жртве бомбардовања Београда априла 1941.

Авиони Ju-52 над Београдом 6. априла 1941.

                     БОМБАРДОВАЊЕ БЕОГРАДА – ЈУГОСЛАВИЈА У РАТУ

Прошло је више од 70 година од дана када је Југославија нападом немачке авијације и бомбардовањем Београда била увучена у Други светски рат. Нормално је да се за све ове године много пута писало о нападу на Београд и храброј и очајничкој борби наше авијације, малобројније и слабије од непријатеља, писало се у штампи, у много случајева са оскудним или непровереним подацима, писали су и историчари,  и учесници у борбама, и хроничари, и историчари ваздухопловства, писали су и многи савесни, стручни и вредни истраживачи података и чињеница, писали су многи родољуби са лепом жељом да допринесу истинама и да се не заборави...

Наводили су се подаци о броју непријатељских авиона који су нападали, бомбардера и ловачких авиона, места и држава из којих су долетали (Румунија, Бугарска, Аустрија, Мађарска...), наводили су се подаци о броју авиона из наше одбране, писало се о појединим ваздушним борбама, писало се о победама наших пилота и о њиховим поразима...

Опширније: Авиони Ju-52 над Београдом 6. априла 1941. 

С.Џоџовић НА КРИЛИМА - Анализа књиге I део

Критичка анализа и оцена књиге пилота Станислава Џоџовића  

Н А  К Р И Л И М А 

Пети ловачки пук 1941. Куманово , Издање 1996. Београд

 

Нападом немачке авијације, са аеродрома  из Бугарске, у рану зору 6.априла 1941. године на наша ратна летилишта код Куманова и Скопља, Краљевина Југославија увучена је у Други светски рат који у Европи траје од 1. септембра 1939. године.

Око 5 час 10 мин нападнути су ловачким авионима летилиште Петровац код Скопља, где је од 30 бомбардера „Дорнијер 17“ на земљи уништено 26 ових авиона, и  летилиште Режановачка Коса код Куманова, где су 13 наших ловачких авиона, технички много слабијих од оних код нападача, прихватили храбро неравноправну ваздушну борбу, 12 је било уништено један се исправан домогао аеродрома у Урошевцу, а 8 наших пилота је у очајничкој и безнадежној борби погинуло...

Опширније: С.Џоџовић НА КРИЛИМА - Анализа књиге I део

С.Џоџовић НА КРИЛИМА - Анализа књиге II део

ПЕТИ ЛОВАЧКИ ПУК 1941. - Куманово

Показали смо неистиниту причу пилота резервног п.поручника Џоџовића како је он 6.априла 1941. дотрчао до свог авиона (који није постојао!) ... Написао је да је тај авион запаљен од немачких авиона у тренутку када је он био на 20-30 м од  њега!...

Пошто „му је авион био запаљен“, он даље описује догађај и своје сведочанство:

„Бацио сам се на земљу, углавном котрљајући се као вретено, и доспео сам до ивице где плато летилишта непосредно прелази у стрму падину. Ту сам имао добар заклон (?!) од метака које сам лежећи на леђима гледао изнад себе“- стр.154.

Опширније: С.Џоџовић НА КРИЛИМА - Анализа књиге II део

С.Џоџовић НА КРИЛИМА - Анализа књиге III део

ОДЛАЗАК 36. ВАЗДУХОПЛОВНЕ ГРУПЕ ПЕТОГ ПУКА СА РЕЖАНОВАЧКЕ КОСЕ

Прва деоница Куманово – Гњилане

Описан је напад немачке авијације у зору 6.априла 1941. године на ратно летилиште Режановачка Коса код Куманова и страшне последице тога напада. Приказали смо неуверљиве и измишљене приче присутног (?) сведока резервног п.поручника пилота из Ниша, Џоџовића...

Џоџовић је написао да је командант 36. Групе мајор Брезовшек долетео „око 7,30 час.“, више од два сата после немачког ваздушног напада, и пошто је „обавештен од Рашића и Џоџовића“ о детаљима догађаја, „на камионима који су остали исправни, одмах је натоварено што је прикупљено, и кренуло се за Урошевац“, стр.169.

Опширније: С.Џоџовић НА КРИЛИМА - Анализа књиге III део

С.Џоџовић НА КРИЛИМА - Анализа књиге IV део

БРИТАНСКИ МИНИСТАР АНТОНИ ИДН ПРЕЛЕЋЕ ЈУГОСЛАВИЈУ  АПРИЛА 1941. ГОД.

На стр. 165/6. под насловом:Једна епизода ван контекста“, (?!), Џоџовић пише како је на дан 3.априла 1941. године, у четвртак, јављено из Београда да ће један двомоторни авион, са војним ознакама Вел. Британије, надлетети Режановачку Косу у 11 час. у правцу север – југ. Он каже да је то био авион типа „Хендли Пеџ“.  Било је наређено да се том авиону обезбеди пратња од шест авиона до грчке границе.

                               „Авион се појавио на висини од око 3.ооо м у назначено време“.  

Џоџовић описује да је и он летео у тој пратњи.   „Ми смо летели врло збијено ради ефекта свакако, и на левој страни – у авиону, виђен је – лицем притиснутим на прозор, Антони Идн, који је махао.

Опширније: С.Џоџовић НА КРИЛИМА - Анализа књиге IV део

С.Џоџовић НА КРИЛИМА - Анализа књиге V део

Навели смо напред неистине и измишљене приче које је написао пилот Џоџовић у својој књизи о ратном догађају на летилишту Режановачка Коса код Куманова у Априлском рату 1941.године. Очекивало се да сведок тих страшних  догађаја ( он је сам себе представио као сведока!)  пружи податке који би били веома важни за историју нашег ваздухопловства и за нашу националну историју... Очекивања се нису испунила!... Џоџовић је само истицао свој превелики EGO!

Овде ћемо навести друге Џоџовићеве описе, наводе и измишљотине које нису истог значаја за историју нашег ваздухопловства и за националну историју, али које не би требало да се оставе као такви нашим потомцима и будућим корисницима (новинарима, хроничарима, документалистима...). Погрешни подаци не смеју да се преносе даље и да се умножавају!...

Опширније: С.Џоџовић НА КРИЛИМА - Анализа књиге V део

Браћа Дероко и Рош

Браћа Александар и Јовица ДЕРОКО

Браћа Ђорђе и Душан РОШ

У малој Србији на „брдовитом Балкану“ група омладинаца, гимназијалаца, будно прати вести из света о успесима са машинама за летење тежих од ваздуха. Успеси у свету, браћа Рајт, браћа Фарман, Ламбер, Воазен, и  други, нарочито велика вест о прелету Луја Блериоа преко Ламанша и славље у свету поводом тог подвига Човековог, изазивали су и код нас велико одушевљење и дивљење, и, разуме се, радозналост.

Сава Микић у својој „Историји југословенског ваздухопловства“ је написао:“ Међу ученицима београдске реалке створио се један мали круг младића који је више мислио о аероплану и новом добу, када ће се моћи летети, но о својим школским задацима. Ови младићи одушевљени авијатиком, радили су не само моделе од хартије, већ су радили, са пуно озбиљности и истрајности, на изградњи стручно израђених модела“.

Опширније: Браћа Дероко и Рош

Браћа Шорт - Short (Енглеска)

Браћа Шорт: 

                  Хорас    -  Horace,   (1872 - 1917. )

                  Освалд  -  Oswald,   (1883 -  1970. )

                  Јустас    -  Eustace,  (1875 -  1932. )

су били пилоти, градитељи балона, конструктори авиона и индустријалци. Још 1897. године Освалд и Јустас су постали ваздухопловци  када су као самоуки почели да лете и управљају балоном на топли ваздух. После кратког времена они су почели да производе балоне, те летеће справе лакше од ваздуха. Убрзо ће постати индустријалци и за  потребе енглеске војске у Индији они су 1905. год. направили три балона. Затим су развили комерцијалну производњу...

Опширније: Браћа Шорт - Short (Енглеска)

Отац и син Анрио - Hanriot (Француска)

Отац и син: 

                  Рене      -  Rene,    (1867 – 1925.)

                  Марсел, -  Marcel, (1894 – 1961.)

Анрио су били пилоти конструктори авиона и индустријалци. Рене Анрио био је велики аутомобилиста, затим пионир авијације... Његов син Марсел врло рано је почео да га прати и учествује са њим заједно и на аутомобилским такмичењима и управљању авионима. Рене је био одушевљени возач аутомобила, возио је и на трци Париз – Мадрид, а 1904. године поставио је светски рекорд брзе вожње са 128 км/час. Његов син Марсел већ од своје тринаесте године возио је аутомобиле сваг оца брзином преко 100 км/час.

Опширније: Отац и син Анрио - Hanriot (Француска)