Оперативна употреба авиона Миг-29

Српски МИГ-29Б

Реалне могућности авиона МИГ-29 могле су бити процењене само од тренутка када се први пут појавио 1977. године, до средине осамдесетих. Прве варијанте авиона МиГ-29, били су веома агилни, способни да буду ривали у перформансама савремених F-18 и F-16. Међутим, њихова релативно мала запремина горива их компромитују са малим долетом у ПВО мисијама. У недостатку система HOTAS (енгл. hands on throtle and stick) и слој везе за размену података међу авионима и потреба за интензивним спуштеним погледом пилота у унутрашњост кабине ради управљања оружјем и другим системима, уместо да се концентрише на дешавања у окружењу. Те прве варијанте МиГ-29 ускраћују пилоту допунски облик проширења ситуационе свести, за разлику од поседовања пилота у упоредивим америчким авионима. Аналитичари и западни пилоти који су летели авион МиГ-29 мисле да је олако спречити чак веома добре пилоте да искористе пуну борбену способност авиона МиГ-29. Касније варијанте МиГ-29 су унапређене са повећаним способностима, па и превазилажењем тих недостатака. Показали су се веомафлексибилни за усавршавања, тако да је било могуће од варијанти из домена 3. генерације добити 4. генерацију, па чак и 4.++.

Совјетски Савез је извозио авионе МиГ-29 у земаље Варшавског пакта и у пријатељске земље, у ослабљеним верзијама.

Оперативна и борбена употреба у Југославији (СФРЈ/СРЈ) / Србији

Према дугорочним плановима опремања Југословенског ратног ваздухопловства, било је предвиђено увођење у оперативну употребу вишенаменског Новог авиона, после 1995. године. Програм реализације, за Нови авион, је урађен и разматран 1986. године и тада је процењено да треба, у међувремену извршити интервентну набавку ограниченог броја ловачких авиона, за испомоћ постојећим и застарелим МиГ-21. На основу те одлуке извршена је набавка само 14 једноседа МиГ-29Б и два двоседа (наставна) МиГ-29УБ од Совјетског Савеза 1987. године. Цена једног МиГ-29без наоружања била је 15,9 милиона долара. Ови авиони су уведени у оперативну употребу у 127. ЛАЕ (ловачку авиацијску ескадрилу), касније названу „витезови“, у саставу 204. ловачког авијацијског пука, стационираног на Батајничком војном аеродрому, поред Београда. Авиони су добили оперативну ознаку Л-18 (Л- ловац и 18- редни број) и НЛ-18 за УБ двосед верзију (НЛ- наставни ловац). [а]

МиГ-29, у захвату нишанског система

авиона F/A-18 хорнет, у симулацији

ваздушне борбе, у току вежбе.

Приказани су елементи о циљу на

горњем (нишанском) приказивачу.

Авиони МиГ-29 су добили званичне евиденцијске бројеве:

• МиГ-29Б: № 18101–18114
• МиГ-29УБ: № 18301 и № 18302

После распада СФРЈ, ови авиони су ушли у састав ратног ваздухопловства СРЈ. За време ембарга, за трговину са наоружањем и са војном опремом и при војној и економској блокади, стање све војне опреме, па и ових авиона се драстично погоршало. То је додатно повећавало разлику у укупној борбеној готовости и ефикасности, у односу на потребну, изазвану са условима спољњег фактора претњи. Мали број авиона и чињеница да су из почетних инфериорних варијанти, са недостатком резервних делова и при кршењу стандарда и прописа за њихово техничко одржавање, још више је погоршало укупно лоше стање борбене готовости.

У току развоја кризе, њене кулминације и у тренутку почетка НАТО агресије, цео простор СРЈ и шире, је био под сталним електронским кишобраном, осматран и ометан. Систем НАТОа је био заснован на доказаним искуствима заливског рата, на принципу потпуне контроле ограниченог ваздушног простора, са извиђачким сателитима, са авионима AWACS, са сталним дежурством више десетина најсавременијих борбених авиона у ваздуху и са електронским системима стационираним на бродовима на Јадрану и у копненим базама у окружењу. У таквим условима не би имало никакве шансе за одбрану ни веома моћно, бројчано и технички јако ваздухопловство, а поготово не састављено од неколико авиона МиГ-29 старијих варијанти, коришћених дуже од 15 година, који нису оспособљени за аутономно дејство (изван интегралног система). Када је НАТО агресија на СРЈ почела, свако полетање југословенског авиона МиГ-29(поготово других) било је једнако самоубиству, у таквим условима бројчане инфериорности, фактичке уочљивости и праћења још од фазе стартовања мотора и у условима потпуног ометања рада његових система, посебно радара. Ниједан од тих пилота није имао шансу да открије противника нити његову лансирану ракету, а камоли да им се приближи и ступи са њима у блиску борбу. При томе треба имати на уму да ниједан југословенски пилот није имао никакво реално борбено искуство, за разлику од пилота алијансе.

YU МиГ-29 № 18114, оборен у подручју

Угљевика, БИХ, при супростављању

НАТО агресији.

 

 

МиГ-29

• 24. март 1999. година,
  • № 18106, са пилотом мајором Предрагом Милутиновићем „Грофом“, оборен је у близини Крушевца. Пилот се катапултирао и преживео. Полетео је са Аеродрома Слатине.
  • № 18112, са пилотом мајором Иљом Аризоновим, оборен је у близини Приштине. Пилот се катапултирао и преживео. Полетео је са Аеродрома Слатине.
  • № 18111, са пилотом мајором Небојшом Николићем, у близини Титела. Пилот се катапултирао и преживео. Полетео је са Аеродрома Слатине.
  • № 18104, погођен је у лету, пилотирао је мајор Драган Илић. Пилот је слетео, без повреда, са тешко оштећеним авионом. Касније су скидани исправни делови са њега, због недостатка резервних залиха.
• 26. март 1999. година,
  • № 18114, са пилотом мајором Слободаном Перићем, оборен у подручју Угљевика, БИХ. Пилот се безбедно катапултирао и приземљио, са падобраном. Полетео је са Аеродрома Батајница.
  • № 18113, са пилотом капетаном I класе Зораном Радосављевићем, оборен је изнад Ваљева. Пилот је погинуо. Полетео је са Аеродрома Батајница.
• 4. мај 1999. година,
  • № 18109, са пилотом потпуковником Миленком Павловићем. Пилот потпуковник Миленко Павловић је био Командант ловачког пука и на задатку одбране домовине је погинуо.

Уништени авиони на земљи

Уништени на земљи бомбардовањем и ракетирањем авио–база и аеродрома:

• № 18103
• № 18104
• № 18107
• № 18302

Оперативна употреба после НАТО агресије

После НАТО агресије преостала су пет авиона МиГ-29Б и МиГ-29УБ. Њихова оперативна употреба је настављена у отежаним условима протеклог ресурса, недостатка резервних делова, горива и другог потрошног материјала. Њихов налет је био све мањи и коначно су отпремљени у Русију на ремонт. Било је логично да се у томе процесу и изврши и њихова модернизација на стандард МиГ-29СМТ, али то није урађено због недостатка буџета. Ови преостали авиони МиГ-29, после ремонта из Русије, су распоређени у новоформирану 204-ту авио–базу. Први авион је стигао са ремонта у децембру 2007., а последњи, до половине 2008. године.

Уништени у удесу / катастрофи

• У неборбеном лету, услед удеса / катастрофе страдао је пилот мајор Слободан Тешановић и уништен је авион Миг-29Б № 18110, са аеродрома Поникве, 4. маја 1999. године.
• У току припреме за аеро-митинг на Аеродрому Батајница, посвећеном стогодишњици српске авијације, десио се удес– катастрофа са авионом Миг-29Б, 6. јула 2009. године. Том приликом је погинуо пилот потпуковник Раде Ранђеловић и војник Милан Улемек. После ове катастрофе, остала су само четири авиона МиГ-29 у Ваздухопловству и противваздхопловној одбрани Војске Србије.

Олупина обореног МиГ-29,

у заливском рату.

Борбена употреба у заливским ратовима

МиГ-29 је први пут имао борбена дејства осамдесетих година 20. века, за време ирачко-иранског рата. Тада је дејствовао са бомбама и невођеним ракетама по циљевима на земљи.

Деценију касније, Ирак је донео одлуку 1988. године, да набави још 130 авиона МиГ-29, међутим због пада цене нафте и међународне изолације, није било могуће спровести овај план. Испоручени су 36 авиона МиГ-29Б и 6 МиГ-29УБ. Стигли су у Ирак, у пролеће 1990. године. Ирачки Мигови 29 су учествовали у борбама за време заливског рата, њихови пилоти, искусни ветерани из Иранско-ирачког рата, сматрали су да ће са МиГ-29 моћи да се успешно супротставе авионима савезничке коалиције. Једини ирачки МиГ-29, који је оборен, било је грешком. Погођен је од авиона истог типа, из састава својих снага. Током Заливског рата забележен је још један инцидент у којем је ирачки МиГ-29 грешком оборио један МиГ-23, из свога састава. Осам ирачких пилота МиГ-29 су током рата извршила прелет на територију Ирана где су укључени у састав иранског ратног ваздухопловства. Према америчким информацијама 5 ирачких МиГ-29 је оборено док су покушавали да прелете у Иран, али је Пентагон касније признао да су ти Мигови уништени са дејством са земље. Према ирачким изворима, 17. јануара 1991. године, Мигови су напали B-52G, F-111F и италијанског „Торнада“, са ракетама Р-27Р и са Р-60МК, али нису имали успеха. Према ирачким изворима 18. јануара, ирачки МиГ-29 је оборио један британски Торнадо (№ ZА467) са ракетом Р-60МК.

Авиони F-15 игл, са серијским бројевима № 85-0125, № 85-0107 и № 85-0108 су 17. јануара, оборили 3 авиона МиГ-29, а 18. јануара, авиони F-15 игл № 85-0122 и № 85-0014 оборили су 2 МиГ-29.

Борбена употреба у осталим сукобима

Сукоби у Придњестровљу (1991—1992)

После распада Совјетског Савеза, остао је цео пук од 36 авиона Миг-29 заробљен у Молдавији. Неки су коришћени у сукобима код Бендера, 22. јуна 1992. године. Са једним МиГ-29УБ је бомбардован мост на реци Дњестар, али пошто је у близини насеље, било је доста цивилних жртава. Неколико дана касније, руска војска је уништила један од тих авиона, у лету.

Рат Етиопија–Еритреја (1998—2000)

По завршетку прве фазе оружаног сукоба у 1998, Еритреја је покренула опремање свога ваздухопловства, које се дотле састојало углавном од лаких авиона за обуку. Авиони су купљени у Белорусији, укључујући и неколико Миг-29С, произведених осамдесетих година 20. века. На основу закљученог уговора 1998. године из русије је стигло 6 авиона МиГ-29. Скоро, истовремено Етиопско ваздухопловство је набавило у Русији, неколико савремених авиона Су-27СК, опремљених са софистицираним оружјем. Током 1999. и 2000, ови руски ловачки авиони четврте генерације, међусобно су се сукобили више пута у ваздушној борби за супростављене стране. Предност је била на страни напреднијих Су-27СК. Они су оборили три непријатељска авиона МиГ-29, по један сваког дана: 25 и 26. фебруар 1999 — 16. мај 2000. Поред тога, у борби, 16. маја, један МиГ-29 је био тешко оштећен и трајно је онеспособљен. У току тих сукоба је изгубљено 4 или 5 авиона МиГ-29. Према аустријским новинским изворима, у току тих непријатељстава од дејства авиона МиГ-29 успела су се спасити три етиопљанска МиГ-21. Међутим, МиГ-ови 29 Еритреје оборили су четири етиопска авиона МиГ-21 и један МиГ-23 1999. године и један МиГ-21, 2000. године. Руски и украјински пилоти су током овог конфликта пријавили пет борбених летова, нису саопштени ефекти њихових борбених дејстава.

Сукоби у Судану 2003

Суданска борбена авијација је појачана са неколико авиона МиГ-29 у 2003–2004, уз обећање да их неће користи у борбама у етничком конфликту. Међутим, ова обавеза није испуњена, у мају 2008. побуњеници су оборили један Миг-29. Према неким изворима, авионом је пилотирао бивши пилот Русије, који је погинуо у току катапултирања. Министарство одбране Русије је демантовало ову информацију.

Остале епизоде

• Кубански МиГ-29 је 1996. године је оборио ненаоружане Цесне 337, које су припадале невладиној организацији Браћа спаса.
• За време авганистанског рата совјетски МиГ-29 је оборио авганистански Су-20.
• Два Јеменска МиГ-29 су имала неколико борбених летова, током кратког грађанског рата у Јемену 1994. године.
• Током Првог чеченског рата руски авиони МиГ-29 су патролирали у ваздушном простору изнад Чеченије. Директно, у борбу се нису били укључивали и нису ни страдали.
• 20. април у 2008 у Абхазији је оборена Грузиска беспилотна извиђачка летелица. Грузијска страна је тврдила да је летелицу уништио руски МиГ-29. Руски званичници и Абхазија су одбацили такве тврдње. Посматрачка мисија Уједињених нација, у Грузији је објавила извештај, са којим дају могућност тачности тврдњи Грузије за тајне летове руских авиона, на основу видео снимака.

Корисници

Садашњи корисници

Русија — 254 МиГ-29 (од њих је 28 Миг-29СМТ и 6 МиГ-29УБТ), Алжир — 76 у служби. Азербејџан — 24 у служби. Бангладеш — 8 у служби. Белорусија — 35 у служби. Бугарска — 20 МиГ-29Б (4 МиГ-29УБ) у служби, само 6 оперативно. Еритреја — 10 МиГ-29,увели су 2010. године. Израел — 3 МиГ-29, Индија — 69 у служби, тренутно пролазе кроз процес модернизација на СМТ ниво. Иран — око 35 у служби. Јемен — 24 у служби. Јерменија — Јерменија нема своје авионе МиГ-29, али је на аеродрому у Еребуни стационирано 18 авиона МиГ-29С/УБ из састава Руског Ратног ваздухопловства. Казахстан — око 30 у служби. Куба — 14 у служби, само три авиона у летном стању. Малезија — 16 у служби. Пољска — 45 у служби,22 авиона у летном стању, остали канибализовани за делове. Мјанмар — 12 у служби.

Перу — 19 у служби. Северна Кореја — 48 у служби. Сирија — 50 у служби. Словачка — 12 у служби. Судан — 10 у служби. Србија — 4 у служби од којих је 1 МиГ-29УБ. Туркменистан — око 20 у служби. Узбекистан — око 25 у служби. Украјина — око 90 авиона у летном стању, преко 100 авиона конзервирано. Шри-Ланка — у 2008. године, уведено је 4 МиГ-29СМ и 1 МиГ-29УБ Корисници авиона МиГ-29   —— бивши — садашњи

Бивши корисници

• Чешка Република — поседовала је 9 авиона МиГ-29А и 1 МиГ-29УБ који су 1996. године размењени са Пољском у замену за 11 хеликоптера W-3.
• Чехословачка — поседовала је 18 МиГ-29А и 2 МиГ-29УБ. Авиони су подељени између Чешке и Словачке.
• Источна Немачка — све своје авион МиГ-29 интегрисала је у ваздухопловство Немачке 1990. године
• Немачка — је повукла авионе Миг-29 из употребе 2004. године и проследила их Пољској. [b]
• Ирак — поседовао је 41 примерак авиона МиГ-29, које је користио у заливском рату, где је изгубио 15 примерака. Остали су прелетели у Иран, неки авиони су ипак остали у служби до америчке окупације 2003. године.
• Мађарска — Од 1993. године, увела је у оперативну употребу 28 авиона (22 једноседа и шест двоседа, износ трансакције од 800 милиона америчких долара) због отплате дуга СССР-а. Уведени су у састав 47. ловачки пук (Кечкемет). Касније, МиГ-29 су у оперативној употреби 59. тактичке базе У периоду 2007-2008. године,. 13 авиона овог типа доживело је велике модификације под надзором РАК МиГ. Мађарска влада, 21. децембар 2010. године, објавила је своју намеру да надогради а затим стави на аукцију за продају преосталих дванаест МИГ-29. Од 2010. године, у Мађарском ваздухопловствиу се више не користе авиони МиГ-29.
• Молдавија — 36 ловаца МиГ-29, сачињавало је авијацијски пук Црноморске флоте, који се налазио у Молдавији, један је продат Румунији, четиру Јемену и 21 су руси откупили за $ 40 милиона, 1997. године.
• Румунија — је конзервирала све своје авионе МиГ-29, јер није било могуће исфинансирати њихову модернизацију. У 1989-1994 години, из Совјетског Савеза / Русије примили су 18 МиГ-29 (9-12А) и 4 МиГ-29УБ (9-51). Молдавија, 1992. године, примила је један МиГ-29 (9-13).
• СССР — авионе МиГ-29 су после распада државе наследиле новонастале, према договореној расподели.
• СФРЈ — набавила је, 1987. године, 14 примерака МиГ-29Б и 2 МиГ-29УБ.
• СР Југославија — наслеђени су након распада државне заједнице.
• Србија и Црна Гора — наслеђени су 5 МиГ-29, након трансформације у државу Србија и Црна Гора, од којих је један двосед УБ који су преживели НАТО агресију 1999. године, интегрисни су у Ваздухопловство и Противваздухопловна одбрана Војске Србије.

Удеси и катастрофе

Прототип авиона МиГ-29 је полетео 6. октобра 1977. године, а још увек је у производњи ова фамилија авиона и биће још дуго у оперативној употреби, у многим армијама у свету, чак и у НАТО савезу. У томе протеклом периоду је направљен налет у великом броју часова лета, од тога су били многи борбени, у ратним сукобима у протеклом периоду. За овај период од преко 20 година уништено је 64 авиона МиГ-29, закључно са 17. октобром 2008. године и са једним у Србији 6. јула 2009. године. У борбеним дејствима, највише их је уништено у Савезној Републици Југославији и у Ираку.

Хаварија авиона МиГ-29

• У неборбеном лету, услед удеса / катастрофе страдао је пилот мајор Слободан Тешановић и уништен је авион Миг-29 № 18110, са аеродрома Поникве, 4. маја 1999. године.
• У току припреме за аеро-митинг на Аеродрому Батајница, посвећеном стогодишњици српске авијације, десио се удес–катастрофа са авионом Миг-29Б, 6. јула 2009. године. Том приликом је погинуо пилот потпуковник Раде Ранђеловић и војник Милан Улемек. После ове катастрофе, остала су само четири авиона МиГ-29 у Ваздухопловству и противваздхопловној одбрани Војске Србије.
• На међународном аеромитингу у Буржеу, 8. јуна 1989. године, срушио се МиГ-29, са пробним пилотом Анатоли Квочуром.
• Разбио се због отказа авиахоризонта, 7 фебруара 1992. године. По цени сопственог живота, генерал-мајор Осканов Суламбек Сусаркулович успео је да спречи крах сеоског насеља Добринка у округу Липецког региона.
• На аеродрому Фејрфорд (Велика Британија), у ваздушном судару два авиона МиГ-29, 24. јула 1993. године, страдали су пилоти Сергеј Тресвјатского и Бесчастнов, Александар Бесчастнов.
• На аеродрому Лиманское (регион Одесе), срушио се МиГ-29 Украјинског ваздухопловства, 30. јула 1996. године. Пилот, капетан Вадим Кириљчук, заменик командира ескадриле, симулира је пад оборених авиона и током те вежбе је погинуо.
• МиГ-29 се срушио испред коми:сије у Перуу, 14. марта 2001. године, није било жртава.
• МИГ-29 се срушио у региону Астрахана, 22. марта 2001. године.
• у Словачкој, разбили су се 2 авиона МиГ-29, 7. новембра 2002. године.
• У Јерменији, срушио се руски МиГ-29, 13. марта 2003. године.
• У Армавиру, срушио се МиГ-29УБ, 19. јуна 2003. године.
• У Мађарској при удесу МиГ-29, 11. маја 2005. године, пилот се катапултирао и није страдао.
• У Тверској области срушио се МиГ-29, 12. маја 2005. године.
• МиГ-29 из акробатске групе „Стрижи“, доживео је удес, 27. јула 2006. године. Пилот се нормално катапултирао.
• У Ростовској области, 21. марта 2007. године, 30 километара од Милерова, у току рутинских операција 4. армије Ваздухопловства и противваздухопловне одбране Русије, на надморској висини од око седам километара, сударила се два авиона МиГ-29. Пилоти су вежбали формацијски лет. Оба авиона су пала у поље са курузом и изгорела су. Пилоти су се катапултирали и спасли.
• МиГ-29 Азербејџанског ваздухопловства пао је у Каспијско море, 29. јануара 2008. године.
• У Казахстану 12. фебруара 2008. године, срушио се МИГ-29, један пилот је погинуо.
• У близини Читоја срушио се МиГ-29, 17. октобра 2008. године, пилот се катапултирао и није било никаквих жртава.
• У Забајкалском региону срушио се МиГ-29, 5. децембра 2008. године. Пилот Валеријан Кокорев, погинуо је, није имао времена да се катапултира због чињенице да је усмеравао авион изван стамбеног насеља
• На подручју фарме Кабановски (Астраханска област) при сложеном маневрисању у току пробног лета морнарички авион МиГ-29КУБ доживео је катастрофу. Полетео је са аеродрома Ахтубинск, 23. јуна 2011. године, а био је намењен за испоруку у службу на носачу авиона „Адмирал Горшков“. Министарства одбране је издало званичну информацију да су оба пилота смртно страдали. Према непотврђеним извештајима, догодила се несрећа случајно (лоши временски услови, грешке у плану пробног лета у текућем доприносу људског фактора).
• Бугарски МиГ-29 се срушио, 26. априла 2012. године, у близини града Пловдива. Авион је полетео из ваздухопловне базе „Граф Игнатиево“ при учешћу у заједничкој вежби са америчком војском. Према извештајима медија, нико није повређен.
• У Забајкалској територији, 6. септембра 2012. године, срушио се руски МиГ-29. Пилот потпуковник Алберте Хаџијаров је погинуо.
• МиГ-29, 8. новембра 2013. године, се срушио. Удес се десио током тренажног лета, пилот се катапултирао.
• Индијски морнарички ловац МиГ-29К, 4. јуна 2014. године, направио је судар на палуби носача авиона. При чему му је оштећена носна нога. Пилот није повређен.
• МиГ-29УБ, 11. јуна 2014. године, ваздухопловства Мјанмара, запалио се и срушио током полетања на тренажни лет.Оба пилота су се катапултирали.
• У Астраханској области, 27. јула 2014. године, пао је МиГ-29. Према расположивим подацима, једна особа је погинула.
• У Љаховичком округу у Белорусији, 11. новембра 2014. године, пао је МиГ-29, пилот се катапултирао.
• Прототип морнаричког двоседа МиГ-29КУБ, 4. јануара 2014. године, срушио се у Московској области. Пилоти су се катапултирали и одведени су у болницу.

Напомене

• [а] — По увођењу авиона МиГ-29 у оперативну употребу, изучен је од стране југословенских стручњака и направљена је детаљна упоредна анализа његових решења и карактеристика са резултатима Идејног пројекта, за Нови авион.
• [b] — Немачка Демократска Република је купила 24 авиона МиГ-29 (20 МиГ-29А и 4 МиГ-29УБ) који су ушли у оперативну употребу 1988. године. Након уједињења, 1990. године, интегрисани су у ваздухопловство Немачке, као МиГ-29Г и МиГ-29ГТ, после модернизације по НАТО стандардима. Немачки пилоти су до 2003. године направили преко 30.000 сати лета на авионима МиГ-29. Један МиГ-29 је уништен 25. јуна 1996. године, због грешке пилота. Преостала 22 МиГ-29 су продата Пољској за 1€ по комаду, септембра 2003. године. У марту 1991. године један МиГ-29 је упућен у Америку, заједно са неколико авиона МиГ-23 и Су-22.

Види још

Извори