Производња и оперативна употреба Јункерса Ju 87

Производња

Ju 87 се почео производити у фабрикама авиона у Десау и у Бремену, касније је повећан број погона. Познатији производни погони су били фабрике Јункерс Десау, Везерфлуг Бремен, Везерфлуг Лемвердер и Везерфлуг Темпелхоф. Производња и оперативна употреба авиона Ju 87 је била првенствено намењена за Луфтвафе. Према расположивим информацијама, пре рата 1937. године, извезен је само један примерак Јапанској царевини. По уласку у рат, Италија је 1940/1941. године, добила 97 примерака Ju 87, а Мађарској су, 1940. године, испоручена четири примерка на упознавање. Касније су те испоруке увећане земљама које су се придружиле пакту са Немачком.

Била је покренута масовна серијска производња Ju 87, у свима расположивим капацитетима. Прва поруџбина је била за 216 примерака авиона Ju 8787A-1, у периоду од јануара 1936. године до 1938. Јункерсови капацитети су били потпуно ангажовани том производњом, те је развој допунских производних капацитета је постао неопходан. До 1. септембра 1939. године, 360 примерака Ju 87 је произведено у фабрикама Јункерс у Десау и Бремену. Лимитирајући фактор је био, стручна радна снага, репроматеријал и компоненте. Почетком већих губитака немачке војске широм ратишта, мобилизација није мимоилазила ни раднике фабрика ваздухопловне индустрије. Мањак радне снаге је решаван и са заробљеницима. Са гвозденом дисциплином и уз велике напоре, ипак је производња одржана, чак и са тенденцијом раста у већем временском периоду и у тим условима.

Успостављена је производња и у погонима у Словачкој, али то се морало одложити док су се фабрике опремале одговарајућим алатним машинама и опремом. Било је проблема са тим опремањем због дефицитарних испоручиоца исте. Покушавана је набавка потребне опреме за фабрике из Швајцарске и Италије. Словаци су могли обезбедити 3.500 до 4.000 радника, али међу њима није било довољно стручног техничког особља. Циљ је био произвести још барем по само 25 примерака авиона месечно, у то критично време када је њихова потражња била у порасту.

У октобру 1942. године, производни планови су задобили још један ударац, када је једна фабрика делова авиона изгорела. Настао је хронични недостатак делова трупа, репова и стајних трапова. Директор Јункерса је известио да је до јануара 1943. године, могуће произвести само 120 примерака авиона Ju 87 у Бремену и 230 у Берлину

Губици Ju 87 су се повећали, што је био важан фактор у процени његове ефикасности и наставку динамике производње. Његов животни век је смањен (после 1941) од 9,5 на 5,5 месеци трајања ратне оперативне употребе, односно на свега 100 оперативних сати лета.[88] Kоначно, усаглашена је минимална производња варијанти Ju 87D-3 и Ju 87D-5 за даљи период рата, крајем 1943. године. Међутим, у мају 1944. године, производња је нагло пала. У мају је произведено само 78 примерака Ju 87 и 69 обнављано оштећених. У наредних шест месеци је пристигло у јединице 438 примерака Ju 87D и Ju 87G, као нови или поправљени авиони. Није познато да ли је било незваничног склапања авиона Ju 87, од преосталих делова после децембра 1944. године, односно после званичног завршетка производње.

Укупни број произведених примерака

Производња авиона Јункерс Ju 87 је трајала од јула 1937. до средине 1944. године, а Други светски рат је трајао од 1. септембра 1939. до 2. септембра 1945. године, што значи да су већина варијанти развијене и већи број примерака су изграђени у ратним условима. Та „ратна производња“ и рзвој су посебно били тешки у другом делу рата, када су савезници почели интезивно бомбардовање Немачке. Посебно су погони војне индустрије били стратегијски циљеви у томе бомбардовању. У тим условима је било тешко водити и водити прецизну евиденцију о укупној производњи броја примерака авиона Ju 87 на вишше локација, а поготово није било лако сачувати документација о томе, у току разарања производних погона.

Имајући у виду те услове, није ни чудно што постоје разлике у изворима о подацима за укупни број произведених примерака авиона Ju 87. У горњим табелама, приказана је динамика производње по два параметра, по варијантама и по погонима производње. Подаци се међусобно у одређеној мери разликују, пошто нису из истих извора. Међусобно су извори у мањој колизији, што се тиче укупног броја произведених примерака, према изворима, што је и приказано у датом прегледу. Могуће је да су неки примерци склопљени у ратној потреби и изван званичних наведених фабрика, од расположивих делова.

Јункерс Ju 87 на источном фронту.

 

Приказ укупног броја произведених примерака према различитим изворима:

• 6.500
• 5.752
• 5.700
• Више од 6.000 примерака.
• 6.513
• Укупно 6.513 серијских + 9 прототипова = 6.522 примерака.
  • 9 изворних прототипова, изграђених у Јункерс Десау, нумерисаних № 4921-4929
  • 583 авиона изграђени у Јункерс Десау.
  • 5.930 примерака авиона, произведено у фабрикама Везерфлуг Бремен, Везерфлуг Лемвердер и Везерфлуг Темпелхоф.
• До краја рата је произведено више од 5.700 примерака „штука“.

У оваквој ситуацији је најкоректније формулисати овај податак, да је произведено нешто више од 6.000 примерака авиона Ju 87, као што је и наведено горе у „кућици“ чланка.

Финална производња авиона Ju 87.

Оперативна и борбена употреба

Грађански рат у Шпанији

Током Шпанског грађанског рата уочено је да су тешки и средњи бомбардери имали релативно мали ефекат у неутралисању појединачних циљева (као што су нпр. тенкови, оклопна возила или бункери). Главни разлог је била велика висина лета и велико растурање бомбе при слободном паду, при гађању без нишанских система на основу слободне процене пилота. У исто време ловачки авиони, који су носили мање бомбе и избацивали их из обрушавајућег лета, постизали су веће успехе. Немачка Легија Кондор је била опремљена првим варијантама Ју 87-А који су се обрушавали под великим углом. Уочено је да „штука“ не може да се сама брани од ловаца, тога времена (као што је био нпр. био совјетски И-15) и без своје ловачке заштите је била лак плен. У случају сопствене премоћи у ваздушном простору, са „штуком“ су постизани одлични резултати у бомбардовању.

Ноћу, 1. августа 1936. године, брод Усарамо је испловио из луке Хамбург и пет дана касније пристао у Кадизу, у Шпанији. На броду су били авиони које је Немачка послала фашистичкој Шпанији, као помоћ (шест ловаца Хејнкел He 51) и други ратни материјал. После искрцавања, немачки пилоти, техничари и авиони су послати у Севиљу, где је допремљено још 10 транспортних авиона Јункерс Ју 52. То је био почетак учешћа Легије Кондор.

У новембру исте године стигла је и прва „штука“, варијанте Ju 87A-0, која је распоређена у посебну јединицу за пробе нових авиона, у којој су већ били Месершмит Bf 109, Хејнкел Hе-112 и Хеншел Hс-123. Мало се зна о борбеном путу ове прве „штуке“. Следећа испорука су биле три „штуке“ варијанте Ју 87А-1, у јануару 1938. године. У фебруару су „штуке“ почеле са борбеним дејствима са аеродрома јужно од Сарагосе, током битке код Теруела. Откривено је да се, метални покривачи ногу стајног трапа („капотажи)“, лако забијају у мекану површину (блато) аеродрома, па су исти уклоњени. Уз то, 500 kg бомби је могло да се носи само ако је задњи стрелац уклоњен, па је носивост „штуки“ ограничена на само једну бомбу од 250 kg.

У другој половини марта „штуке“ су дејствовале по више циљева, укључујући и мостове, са све бољим резултатима. Искусни пилоти се враћају у Немачку, а на њихова места долазили су нови. На тај начин је већи број пилота обучаван у стварним борбеним условима и стецао је реално ратно искуство. „Штуке“ су снажно из ваздушног простора подржавале напад на Валенцију и каснији продор фашиста са Медитерана. Затим су дале значајан допринос у одбијању републиканске офанзиве на реци Ебро, у јулу 1938. године. Три „штуке“ су извеле 4 посебна напада на концентрације трупа јужно од места Мекуиненза, 27. јула. После још неких напада на бродове авиони Ju 87A су враћени у Немачку, октобра 1938. године.

Прве „штуке“ су замењене са пет нове варијанте Ju 87B-1 у Легији Кондор, оспособљених да носе пун борбени комплет бомби од 500 kg. Ове нове „штуке“ су потпуно засјениле предходне Ju 87A-0, суперјорнијим перформансама, тако да су обезбедиле велику предност у избору за оперативну употребу. Током краја офанзиве у Каталонији често су „штуке“ пратиле Хејнкел 111 бомбардере, у нападима на непријатељске положаје. У марту 1939. године, учествовале су на мадридском фронту, али пред сам крај рата спаковане су у бродске контејнере и тајно су транспортоване из Шпаније.

Искуство из Шпаније је било незамењиво. Пилоти и остало особље су усавршили своја знања и стекли реално ратно искуство, а резултат тога су били и квалитетни захтеви за модификације, даље усавршавање и надградњу авиона, што је била велика предност пред улазак у Други светски рат. У Другом светском рату „штука“ је имала велику предност, у односу на противничке авионе. У Шпанији су имале јаку ловачку заштиту и обезбеђену општу превласт у ваздушном простору, а и противавионска одбрана републиканаца је била слаба. С тиме је поверење у бомбардер обрушавањем нарасло, али је остало нејасно како ће се „штуке“ показати у условима непотпуне превласти у ваздушном простору.

Други светски рат

У припреми за инвазију на Пољску, Немци су на међусобну границу распоредили велики број ваздухопловних јединица, наоружаних са авионима Јункерс Ju 87. У јутро 15. августа 1939. године, током ваздухопловне вежбе гађања на полигону Луфтвафеа код Сагана, страдало је 13 авиона Ju 87 са 26 чланова посаде, када су сви готово истовремено ударили у земљу. У намери да гађају мете бомбама авиони су се обрушавали кроз облак, са планом да се „ваде“ из обрушавања испод његове доње базе. При томе нису имали тачне податке о висини доње базе облака, која је била нижа од сматране и нису имали довољну резерву висине, за „вађење“ из обрушавања.

Авиони Ju 87, коришћени су током целог рата на свим европским и другим фронтовима. Током првих ратних година показали су се као одлични авиони, у условима Немачке апсолутне превласти у ваздушном простору Европе, те су у томе почетку масовно и коришћени, с великом ефикасношћу. Од средине па до краја рата умањена је њихова борбена ефикасност, са јачањем ваздухопловних снага савезника. Почетна концепција је трајно лимитирала карактеристике и перформансе Ju 87, што је довело до тога да су само силом прилика задржани у наоружању до краја рата. Брзи развој ваздухопловства, који је посебно био присутан у ратној трци противника, брзо је технолошки превазишао могућности Јункерса Ju 87.

Пољска

„Штуке“ су одабране да изведу први борбени задатак немачке војске у Другом светском рату, 20 минута пре почетка других акција, као кључни сегмент доктрине блицкриг. Луфтвафе је планирао формацију од 366 авиона Ju 87A и Ju 87B, за операције 31. августа 1939. године. Један од циљева је био да се уништи систем кабловске инсталације за активирање експлозива, који је био постављен на стратегијском мосту преко реке Висле, у пољском коридору (територија између Немачке и немачке источне Прусије). Пољаци су овај мост минирали, спремни да га дигну у ваздух ако Немци нападну.[98] Каблови су водили до утврђених зграда, које су Немци одлучили да униште бомбардовањем из обрушавања. Тачно у 4:26 ујутру формација „штука“, предвођена капетаном Бруном Дилијем, полетела је из базе у источној Прусији према рејону моста. Летећи ниско а затим повећавајући висину за напад, „штуке“ су успеле да баце бомбе тачно на циљ, утврђене зграде. Међутим, пошто су немачке копнене трупе касниле, Пољаци су ипак успели да униште мост са обновљеним инсталацијама.

Ескадрила „штука“ током Инвазије

на Пољску, 1939. године.

 

Тај први дан рата, Луфтвафе је већи део својих снага послао далеко иза линије фронта, са намером да униште пољске ваздухопловне снаге распоређене по дубини брањене територије, али нису успели испунити те планиране задатке. Процењено је да су Пољаци при томе изгубили само око 30 авиона.[98] Касније, истог дана, 1. септембра 1939. године, „штуке“ су обориле и први савезнички авион у Првом светском рату и то застарели пољски ловац PZL P.11, са пилотом Мјечиславом Медвецким (пољ. Mieczysław Medwecki). Док су се враћале након напада на аеродром у Кракову, прелетале су преко помоћног пољског аеродрома са којег је управо полетао пар ловаца. Пољски пилот се, још у пењању, усмерио на групу „штука“, не примећујући да му иза леђа долази још једна група. Франк Нојберт, командант друге групе, приближио се и отворио ватру са митраљезима на крилу. Погодио је кабину ловца, који је потом експлодирао, а његови делови су се свуда разлетели.

Уз успешне нападе на пољске копнене снаге, Луфтвафе је настојала и да уништи и бродове мале пољске морнарице. Напади су извођени и на регион Вестерплате и на полуострво Хел. Хел је био добро утврђен и брањен јаком противавионском ватром, па су 2 „штуке“ оборене, већ у првом нападу. „Штуке“ су нападале главну поморску базу у Гдињи, 3. септембра и уништеле су разарач Вичер и тешко су оштетиле минополагач Гриф.

После уништења пољског ваздухопловства и немачког преузимања превласти у ваздушном простору, „штуке“ су све више имале своју основну намену „летеће артиљерије“ , у непосредној подршци копнених трупа.

Током једног окружења пољских снага, 6 дивизија се предала после четвородневних борби. Током бомбардовања пољских снага, Немци су користили распарчавајуће бомбе од 50 kg. „Штуке“ су учествовале и у бици на реци Бзури, која је значајна по слому јачег пољског отпора 1939. године, где је укупно бачено 388 тона бомби.

У првим ратним годинама Ju 87 постиже велике успехе. Током Инвазије на Пољску, „штуке“ су извршавале борбене задатке без потешкоћа. Авиони пољског ваздухопловства, типа PZL P.11 нису представљали већу опасност немачким пилотима, због њиховог слабог наоружања и јаке ловачке заштите „штука“.

„Штуке“ су учествовале и у бомбардовању града Варшаве, при чему је исто направљена велика штета. Најчешћи њихови задаци су били прецизно бомбардовање пољске артиљерије, ватрено дејство по колонама живе силе и технике, а понекад и извиђање. Током целе операције заузимања Пољске укупно је изгубљена само 31 „штука“.

У рату у Пољској испољен је Немачки смисао за савршену координацију концентрисаних удара ваздухопловства са јасно одређеним циљем. Посебно је испољена савршена координација авијације за подршку и оклопних јединица, у чему су централну улогу имале „штуке“. У условима готово апсулутне премоћи у ваздушном простору, та комбинација је дејствовала савршено, што до тада није виђено у ратним дејствима. Та координирана дејства „штука“ и оклопних јединица, по својем ефектима продирања, била је равна појави некадашње Џингисканове коњице, којој ни један европски народ није могао да се одупре. Ту комбинацију су неретко војни теоретичари називали „војно чудо“. Оно је ефикасно функционисало само дотле док је Немачка имала премоћ у ваздушном простору.

Немци су направили филм о Ju 87, у њему је пропагирано како је с њим разарана Пољска. Приказани су делови бомбардоване Варшаве, после завршетка борбених дејстава. Пропагандно су приказани направљени импресивни снимци, за ову намену. Порука филма је била претња и застрашивање Енглеске, пред предстојећи напад на њих.

Норвешка

Операција Везерибунг (нем. Weserübung) почела је 9. априла 1940. године, нападом на Данску и Норвешку. Данска је капитулирала у току једног дана, док је Норвешка наставила пружати отпор уз британску и француску помоћ.

Било је много разлога за „штуке“ да дејствују у борби на копну, током тог сукоба у скандинавским земљама. Уместо тога, интензивно је коришћена у нападима на савезничке бродове, који су покушавали пружати помоћ норвешким снагама одбране, у спречавању немачке окупације.

Ерхард Милх се обраћа
посадама „штука“, на

норвешком аеродрому.

 

Због планинске конфигурације бојишта, операција није била класичан блицкриг брзих оклопних јединица, са блиском подршком из ваздушног простора. Немци су користили комбинацију падобранског десанта, планинских скијашких јединица транспортним авионима Јункерс Ју 52. „Штуке“ су биле од изузетног значаја у дејству на мору, нападајући бродове и појединачне циљеве на копну.

Прве „штуке“ су полетеле у 10:59 9. априла, са окупираних аеродрома, са задатком да униште тврђаву Оскарборг, после губитка немачке тешке крстарице Блихер (нем. Blücher), што је омело план искрцавања Немаца у Осло. Коначно, „штуке“ су неутралисале одбрану, а предаја Норвежана је уследила по немачком заузимању Осла.

Погођен је и оштећен норвешки разарач Агер (нор Æger), код Ставангера. Посада Агера потопила је властити брод, да не би исти пао у руке Немаца.

У оперативној употреби, појавила се и нова подваријанта „штуке“ Ju 87R, са већим долетом и борбеним радијусом.

Француска и Холандија

Луфтвафе је извукла поуку из стеченог искуства у операцијама у Пољској и Норвешкој, па је посебну пажњу посветила увежбавању гађања малих појединачних циљева током „лажног рата“ на западном фронту, у периоду до маја 1940. године.

Кад је почела инвазија западних земаља, 10. маја 1940. године, „штуке“ су брзо неутралисале тврђаву Ебен Емаел заједно са десантним падобранским јединицама. Савезници нису успели да униште мостове преко Албертовог канала у Белгији, зато што су „штуке“ са 4 поготка бомби уништиле зграду у којој је био командант задужен за њихово рушење. Савезници су касније, од планирана четири, срушили само један мост.

Јединице са „штукама“ су имале важну улогу у остваривању кључног немачког пробоја одбране код Седана, са 300 мисија по циљевима на француским положајима. Током Битке за Француску, авиони Ju 87 се први пут сусрећу са јаким ваздухопловним снагама састављеним од: Хокер харикен, Моран-Солније МС.406 и у каснијим фазама са Спитфајерима. Захваљујући јакој ловачкој заштити, губици „штука“ нису били велики.

Луфтвафе је био успоставио и добру комуникацију земља-авион, током дејства. Истурени официри за везу, са радио-станицама су били у комуникацији са „штукама“, позивали су их и прецизно их наводили на значајне противничке положаје. У неким случајевима „штуке“ би се појављивале веома брзо, за свега 10 до 20 минута.

Током евакуације код Денкерка многи савезнички бродови су потопљени, борбеним дејством „штука“. Француски разарач Ладроа (фр. L' Adroit) потопљен је 21. маја, пароброд Крестед Игл (ен. Crested Eagle) 28. маја 1940. године, а британски разарач Гринејд (ен. Grenade) 29. маја. Истог дана су савезници изгубили 31 брод, а 11 им је оштећено. Укупно је потопљено 89 путничких и теретних бродова (са 126.518 бруто регистарских тона), а британска морнарица је изгубила 29 од својих 40 разарача (8 потопљено, 23 оштећено).

Савезнички отпор у ваздушном простору, био је слабо организован и као резултат тога били су губици „штука“ релативно мали и то углавном од противавионске ватре. Укупно је оштећено и уништено 120 „штука“.

Битка за Британију

Ваздухолвне снаге, које су нападале Британију, биле су веома јаке, укључивајући и „штуке“. Првенствен немачки циљ је био сламање британског ратног ваздухопловства, да би створили услови за инвазију копнених снага на тло Британије. За овакав подухват неопходно је било уништити британску ловачку авијацију, инфраструктуру, аеродроме и комуникацијска места ваздухопловства. За овај подухват био је одређен цео ваздухопловни корпус. Луфтвафе је концентрисало ваздухопловну силу, у коју је било укључено 336 „штука“, од којих је око 280 било оперативно исправно. Допринос у нападима авиона Јункерс Ju 87 на Британију, био је краткотрајан. Током почетних сукоба „штуке“ су углавном изводиле нападе на бродове у каналу. Потопиле су 4 теретна брода у Ламаншу, 4. јула 1940. године, а то су били Бритсум (ен. Britsum), Далас сити(ен. Dallas City), Декалион (ен. Deucalion) и Колг(ен. Kolga). Поред тога, оштетиле су још 6 бродова. Тог поподнева, „штуке“ су потопиле и брод Фојлбенк (Foylebank) у луци Портланд.

Немци су 13. августа 1940. године са 86 „штука“ напали аеродром Детлинг, који је остао без британске ловачке одбране. Тактичком варком, немачки ловци Месершмит Bf-109 одвукли су пре тога британске авионе од брањеног аеродрома. У нападу је уништено 20 британских авиона на земљи, а тешко је оштећен и сам аеродром.

Током кампање у Шпанији и Пољској, дејства смртоносних формација „штука“, била су поражавајућа за браниоце, али преко Ламанша, током Битке за Британију, ти авиони се нису могли супроставити супериорним Харикенима и Спитфајерима. Ju 87 су престали да буду нападачка сила, већ су постали сами жртве.[34] Битка за Британију је јасно показала да су у условима непотпуне премоћи у ваздушном простору „штуке“ врло осетљиве на дејство противничких ловаца, због мале брзине лета, слабих маневарских карактеристика и слабог одбрандбеног наоружања. Цела формација „штука“ тога корпуса је уништена, у борбеним мисијама широм Ламанша. Луфтвафе није имао алтернативу, у августу су авиони Ju 87 повучени из борби. Наредне варијанте авиона Ju 87 су развијене и произведене за борбену употребу у Европи и на Медитерану.

У ваздушним борбама је уништено 16 „штука“, 18. августа. По немачким подацима 20%, од укупног броја, „штука“ је уништено у периоду 8-18. августа, па су последично повучене из борбених дејстава.[98][124] „Штуке“ су уништиле 6 ратних и 14 трговачких бродова, тешко су оштетиле 7 аеродрома и 3 радарске станице и уништиле су 49 британских авиона махом на земљи. Немачке јединице 8. Ваздухопловног корпуса (VIII. нем. Fliegerkorps) су кренуле 19. августа из својих база из Шербура и околног подручја (нем. Cherbourg-Octeville) и концентрисале ближе подручју одређеном за инвазију. Немци су поново напали аеродроме, 13. септембра, са учешћем мањег броја Ju 87.

Операције против бродова су настављене, одређеним бројем јединица са Ju 87, од 1. новембра 1940. године, као део нове тактике блокаде Британије. У идућих 10 дана седам трговачких бродова је уништено углавном у ушћу Темзе, уз губитак 4 Ju 87. Под заштитом пукова ловаца Bf-109, 19 „штука“ је напало бродски конвој, 14. новембра, а затим и Довер. Лоше време након тога је утицало на смањење операција против бродова, а после тога су групе „штука“ почеле и са пребазирањем на исток, у склопу припрема за Операцију Барбароса. На пролеће 1941. године, само је 30 примерака авиона „штука“ остало распоређено против Велике Британије. Операције током зиме су укључивале нападе на бродове на мору, ушће Темзе, пристаништ Чатхам (ен. Chatham), Довер и ноћну нападе над каналом Ламанш.

Северна Африка и Медитеран

Као одговор на италијанске поразе у Грчкој и Северној Африци главна команда Вермахта (нем. Oberkommando der Wehrmacht) одлучила је да пребазира неке своје снаге у та подручја. У току децембра 1940. године, два пука „штука“ (око 80 авиона) пребазирано је на Сицилију, под командом 10. ваздухопловног корпуса (X. нем. Fliegerkorps). Први задатак корпуса је био напад на британски поморски промет између Сицилије и Африке. Први напад је уследио на британски носач авиона Иластријос (ен. Illustrious). Посаде авиона су биле сигурне у успех, јер је површина носача износила око 6.500 m².

Дана 10. јануара 1941. године, посаде „штука“ су добиле уверавања, да ће 4 директна поготка бомби од 500 kg бити довољна да потопе носач авиона. „Штуке“ су погодиле носач 6 пута, уз 3 блиска промашаја, али брод није потонуо и успео је да дође до Малте где је касније поправљен.

Ju 87 Луфтвафе предати Италијанима преименовани су у назив ит. Picchiatello. Неки од ових авиона су употребљени у почетним нападима на Грчку у октобру 1940. године, али њихов допринос је био недовољан да спречи италијански пораз. Грци су их већ почетком 1941. године, потисли у Албанију.

Пронемачка југословенска Влада Цветковић-Мачек је срушена 27. марта 1941. године. Хитлер је из одмазде одмах наредио да се у предстојећи напад на Грчку (операција Марита) укључи и напад на Југославију. Та операција је почела 6. априла 1941. године. Луфтвафе одређује „штуке“ Ju 87B у саставу ваздухопловних снага за напад. „Штуке“ су вршиле врло успешне нападе на југословенске јединице, а због малог броја и слабог дејства југословенских ловаца, имале су значајан учинак уз мале губитке и то углавном од земаљске противавионске ватре. Ефикасност „штука“ је била један од многобројних одлучујућих фактора који су допринели брзом напретку Немаца и слому отпора Краљевине Југославије. „Штуке“ су имале улогу у операцији Казна, са бомбардовањем Београда, наменом напада на положаје противавионских топова, док су класични бомбардери засипали град слободно падајућим бомбама. Београд је био веома много оштећен, са 2.271 погинулих и 12.000 рањених становника.

У Грчкој, и поред британске помоћи, било је слабо дејство ловаца против „штука“. Савезници су почели повлачење на Крит, после пропасти одбране на грчком копну. Током битке за Крит, авиони Ju 87 играју важну улогу. „Штуке“ су опет биле успешне у нападима на савезничке бродове, па су 22. априла потопљени грчки разарачи Псара и Идра (1.389 тона). Током два наредна дана, 23 брода су потопљена у луци Пиреј.

У наставку борби на Медитерану ноћу 21/22. маја 1940. године. Немци покушавају да бродовима шаљу појачања на Крит, али због ефикасног дејства британске флоте губе 10 бродова. „Штуке“ су позване у помоћ, па су 21. маја потопиле разарач Џуно, а следећега дана Грејхаунд и крстарицу Глостер. Оштетиле су бојни брод Ворспајт, као и разарач Фиџи (доцније уништен од Bf-109). Уништени су бродови Кашмир и Кели, 23. маја. Хереворд је потопљен 26. маја, а Орион и Дајдо су оштећени.

Расклапање ошећеног

авиона Ju 87, у

Северној Африци 1941—1942.

 

Јуришни борбени пукови (нем. Sturzkampfgeschwader) су подржавали сваки напад немачког афричког корпуса (нем. Deutsches Afrikakorps), у двогодишњој борби у Северној Африци, остварујући знатне успехе. Међутим са порастом савезничке ваздухопловне моћи, посебно од краја 1942. године, авиони Ju 87 су постали веома рањиви и трпели су тешке губитке, од ловаца. Улаз САД на северноафричко ратиште, са операцијом Торч (ен. Torch), повећава инфериорност „штука“, у међусобном сукобу са противничким ловацима-бомбардерима. Ловци-бомбардери могу да одбаце бомбе по појави противничког авиона и боре се с њим мање-више супериорно, али то нису могле „штуке“, које су конципиране искључиво за улогу обрушавајућег бомбардера. „Штука“ није имала никакве шансе за преживљавање у тој борби, на пример са авионом P-47 тандерболтом, па и од слабијих. Тако је петнаест „штука“ Ju 87D оборено од америчких ловаца Кертис P-40, 11. новембра 1942. године, у временском периоду од неколико минута.

Почетком 1943. године, премоћ у ваздуху над Северном Африком прелази потпуно на страну савезника. Ju 87 су се појављивали само у мањим групама и тада су често одбацивали бомбе на прву појаву непријатељских ловаца. Уз то немачки ловци нису имали довољно горива за праћење „штука“, током читавог лета.

„Штуке“ настављају са подршком снага Вермахта у јужној Европи, после капитулације сила Осовине у Северној Африци. У септембру 1943. године, учествују у нападима на грчко острво Додеканез, ослобођено од Британаца. Из база у Мегари и на Родосу, учествује 75 авиона типа Ju 87, у нападима који омогућују Немцима да поново заузму то острво.

Источни фронт

 

ЈункерсJu 87 на

поштанској марки

СССР-а 1942.

 

Припремајући се за напад на СССР, авион Ju 87 је модифициран у противоклопну варијанту „G“. За ту намену му је репројектован оклоп и омогућено му је да по потреби носи два топа, калибра од 37 mm, уграђеним у контејнерима испод крила. Било је планирано да ти авиони лете на малој висини, тако да им совјетски ловци не могу прићи и напасти их с доње осетљиве стране. Горњу полусферу су бранили дефанзивним оружјем из задње куполе, те су тако дејствовали и преживљавали успешно.

До времена немачког напада на СССР, 22. јуна 1941. године, Немци су успели да окупе у близини совјетске границе 324 авиона Ju 87, од којих су 233 били способни за борбу. То је мање него током целе инвазије на Француску.

Најуспешнији пилот на авиону „штука“ је био легендарни Ханс Улрих Рудел. У својој ратној каријери је направио укупно 2.530 борбених летова, највише од тога на Ju 87 (око 400 летова је направио на Fw 190, током којих је оборио и 11 противничких авиона) и то највише на Источном фронту. Уништио је око 150 различитих врста артиљеријских оруђа, 519 тенкова, око 1.000 других различитих возила, 70 авиона на земљи, руски бојни брод Марат, две крстарице и разарач. Нанео је толику штету Црвеној армији да га је лично Стаљин уценио на 100.000 златних рубаља. Био је познат по изузетној неустрашивости и одлучности, а био је изузетан пилот. Обаран је 26 пута, 18 пута рањаван, изгубио је и једну ногу у борби, али се борио до самог краја рата и преживео га је.

Ханс Улрих Рудел

 

Операција Барбароса и Тајфун

Команда оружаних снага Немачке, Вермахт (нем. Wehrmacht), испланирала је напад на Совјетски Савез под кодним називом Операција Барбароса (нем. Unternehmen Barbarossa). По томе плану је напад покренут 22. јуна 1941. године. Циљеви за „штуке“ су били веће концентрације совјетских трупа, бункери, утврђења, складишта муниције и друге ратне опреме, железничка чворишта и аеродроми.

Луфтвафе је припремио више ваздухопловних формација, за овај напад. Са VIII ваздухопловним корпусом је командовао генерал Волфрам Фон Рихтхофен, а њему је предпочињено и неколико других ваздухопловних јединица. Та формација је представљала прву групу. Другом групом је командовао генерал Лоерзера Бруно. Њу је сачињавао такође ваздухопловни корпус и више придодатих јединица. Са трећом групацијом је командовао генерал Ханс Јирген Стумфа. Ова групација исто је била мешовитог састава.

У добро припремљеном, изненадном и јаком првом немачком „удару“, совјетска авијација је готово потпуно уништена, у западним деловима СССР. Према званичним подацима уништено је 1.489 совјетских авиона. Сам Геринг није могао да верује тим првим извештајима, па је тражио проверу и пребројавање олупина летелица. Немци су утврдили и известили за преко 2.000 примерака, а Совјети су након два дана објавили податак о 1.922 ваздухоплова. Нажалост, најважније је да су Немци тада стекли потпуну превласт у ваздушном простору, изнад Совјетског Савеза и дуго су је задржали. Прецизни напади на складишта муниције нарочито су се негативно одразили на борбену ефективност свих јединица Црвене армије.

При нападу су авиони Ju 87 изазвали велике губитке копненим и поморским совјетским снагама. Разбили су систем им артиљеријске одбране, уништили су им сва утврђена упоришта, оштетили и прекинули комуникације и снабдевање совјетске војске. Пример је 18 уништених железничких композиција (возова) и 500 возила, на дан 5. јули 1941. године. При повлачењу совјетске армије преко Дњепра, према Кијеву, „штуке“ су срушиле мост и нанеле су велике губитке Другој оклопној армији, 13. септембра. При томе је изгубљен само један авион Ju 87. Десет дана касније, 23. септембра, пилот Ханс Улрих Рудел, приликом напада на луку Кронштат, тешко је оштетио бојни брод Марат. Такође, током ове акције, пилот Егберт Јецкел (ен. Egbert Jaeckel) потопио је разарач Минск и Стерегуши (ен. Steregushchiy) и подморницу M-74. Такође су оштећени брод Октиабрска револуција и разарачи Силни и Грозни, уз губитак само два авиона Ju 87.

„Штуке“ су подржавале продирање централне групе немачке војске, на правцу према Москви. Од 13 до 22 децембра уништили су 420 возила и 23 тенка и то авионима, ваздухопловне групације под командом генерала Ханса Јиргена Стумфа, што је повољно утицало на побољшање озбиљно уздрманог морала немачке војске. Та ваздухоловна групација је укупно у своме дејству, у оквиру операције Барбароса, уништила 2.401 возило, 234 тенка, 92 артиљеријске батерије и 21 железничку композицију, уз свој губитак од 25 авиона Ju 87. На авионе Јункерс Ju 87, постављене су и скије на ноге стајног трапа, 22. децембара 1941. године, ради могућности коришћења снежних полетно слетних стаза.

Стаљинград

Почетком 1942. године, главна команда Вермахта се ослањала на моћ авиона Ju 87 и очекивана је још вреднија подршка тих авиона, у освајачком походу на исток. У зиму 1941. совјетска 44. армија копнене војске искрцала се на полуострву Керч са циљем слабљења немачког притиска на опкољени Севастопољ. У условима немачке потпуне превласти у ваздушном простору, „штуке“ су браниоцима, 29. децембра 1941. године, нанеле велике губитке. За првих 10 дана дејстава, пола састава је било уништено, а морске линије снабдевања потпуно прекинуте, те је војска остала потпуно одсечена. Нанети су велики губици пловним објектима на мору. „Штука“ је демонстрирала велику ефикасност против совјетских оклопних средстава, нарочито ранијих тенкова (Т-26, БТ-7 итд.). Оклопна возила која су морским путем превежена и искрцана, заједно са пешадијом, имала су релативно танак оклоп (за разлику од каснијих тенкова Т-34) и били су лак плен за дејство немачких „штука“, због чега су скоро потпуно уништени.

Јункерс Ju 87 над Стаљинградом

 

Током битке за Севастопољ, „штуке“ су немилосрдно бомбардовале совјетске снаге у окружењу. Неки пилоти Ju 87, направили су и до 300 летова против совјетских браниоца. Немачка 4. ваздушна флота направила је укупно 7.708 борбених летова, при чему је на град бачено 3.537 тона бомби. Са успешним спречавањем пружања било какве помоћи опкољеним снагама, уз комбиновану артиљеријску подршку и директним ваздушним нападима, „штуке“ су значајно допринеле паду Севастопоља, 4. јула.

У летњој офанзиви, Немци су ангажовали 1.800 авиона, што је највећа и најмоћнија концентрација ваздухопловних снага, до тада у свету. У оквиру тих снага, било је ангажовано 151 авиона типа Јункерс Ju 87.

Током битке за Стаљинград, „штуке“ су направиле на хиљаде летова против циљева на совјетским положајима у граду. Пошто је немачка Шеста армија потиснула Совјетску војску у простор дубине од свега 1.000 метара, на западној обали реке Волге, „штуке“ су им са 1.208 летова изазвале стравичне губитке, али нису успели да их потпуно униште. Луфтвафе је имало максималне напоре, током ове фазе рата. Направили су у просеку 500 летова дневно и проузроковали су велике губитке међу совјетским снагама, изгубивши у просеку само једну „штуку“ дневно.

Стаљинградска битка је обележила врхунац учинка авиона Јункерс Ju 87, у односу на цели временски период његове оперативне употребе. Како су ваздухопловне снаге совјетске Црвене армије постепено расле, расла им је и превласт у ваздушном простору, а Луфтвафе слабило и формације „штука“ су потискиване. Од тога периода, рапидно је почела да долази на видело рањивост „штука“.

Битка код Курска

У Курској бици су такође учествовале „штуке“. Ju 87G су имали разарајуће дејство против совјетских тенкова, код Орела и Белгорода, учествовали су у подршци немачке контраофанзиве, од 16-31. јула, у циљу ослобађања из окружења две немачке армије. Са подршком из ваздушног простора, заустављена је совјетска офанзива. При томе је авијација Луфтвафе имала велике губитке, само за четири дана је изгубљено 28 „штука“ (8. јула осам, 9. јула шест, 10. јула шест и 11. јула осам).

Ju 87G2 на Источном фронту,
зима 1943—1944. година.

 

Совјети су са око 3.000 ловачких авиона имали премоћ у ваздушном простору, а губици Ju 87 су стално расли и постали су вишецифрени. Нарочито поражавајући ефекат на „штуке“ су имали ловци Ла-5, који су масовно употребљени у овој бици. Овај авион је био веома ефикасан користећи своје добре летне карактеристике и моћно наоружање, а пилот и кабина су му били добро заштићени звездастим (радијалним) мотором, од ватре стрелчевог митраљеза „штуке“, у позицији напада Ла-5 из задње полусфере. Без обзира на ове губитке, авиони Ju 87 су одиграли значајну улогу у успешном пробоју обруча и у извлачењу немачких снага, код Азовског мора.

У бици за Кијев учествовале су „штуке“, али са слабим ефектом. Тада их је совјетска авијација масовно уништавала и на земљи и у ваздуху. Тада су изгинули многи прослављени немачки пилоти, асови. После битке код Курска, број „штука“ је спао на свега 184 примерка. Овај број је био далеко испод потребног. У датој ситуацији расположиви авиони Ju 87 су, 18. октобра 1943. године, преименовани у јуришне. Луфтвафе више није имао бомбардерске јединице са авионима Ju 87. У том периоду већ почиње коришћење авиона Fw-190, за јуришне задатке пошто у измењеним условима на ратиштима, „штуке“ нису могле извршавати задатке из те намене, а и остало их је оперативно, у занемарљиво малом броју.

Стаљинградска битка је обележила врхунац учинка авиона Јункерс Ju 87, у односу на цели временски период његове оперативне употребе. Како су ваздухопловне снаге совјетске Црвене армије постепено расле, расла им је и превласт у ваздушном простору, а Луфтвафе слабило и формације „штука“ су потискиване. Од тога периода, рапидно је почела да долази на видело рањивост „штука“.

Операција Багратион и битка за Берлин

Непосредно пред операцију Багратион,

припрема „штука“ за лет, 21. јуни 1944.

 

Пред крај рата, савезници су имали потпуну премоћ у ваздушном простору. Јединице, наоружане са авионима Ju 87, драстично су се проредиле, као што је и опао њихов укупан број оперативних примерака. Преостали мали број „штука“ супроставио се совјетској офанзиви током операције Багратион. По наредби Луфтвафе, оне су ушле у одлучујућу битку 26. јуна 1944. године, са задатком да пруже подршку снагама одбране, у заустављању напредовања Совјета. „Штуке“ су наносиле Совјетима губитке, али је то имало мали утицај на општу ситуацију на бојишту и на безизлазан положај Немаца. Уместо претходних масовних употреба „штуке“ су се употребљавале у мањим групама а касније, током зиме 1944. на 1945. године, употребљаване су и појединачно. Често су коришћене и у пропагандне сврхе (нем. Die Deutsche Wochenschau), као доказ ефикасности и борбене способности Луфтвафеа.

До 31. јануара 1945. године, у оперативним јединицама Луфтвафе, остала су само 104 оперативна авиона Ju 87. Остали су само мешовити састави у јединицама од 70 Ju 87 а остало Fw 190. Други велики проблем је био несташица горива, па је и њихов број летова драстично смањен до краја рата, у мају 1945. године. Апсолутна ваздушна премоћ савезничких и совјетских снага је потпуно приземљила ове авионе, али они су ипак остали у оперативној употреби до краја рата. Један од последњих борбених летова „штуке“ извео је Ханс Улрих Рудел у Бохемији, 8. маја 1945. године. Он је касније својим авионом у пратњи осталих пилота из његове групе прелетео на аеродром Кицинген, под контролом Савезника.

Види још

Извори