F-86 сејбр

F-86 сејбр
Опште
Намена	Ловац[а]
Посада	1
Земља порекла	САД
Произвођач	Норт Америкен
Први лет	1947.
Уведен у употребу	1949.
Повучен из употребе	1994.
Први корисник	САД
Број примерака	9.860
Димензије
Дужина	11,43 m
Размах крила	11,3 m
Висина	4,5 m
Површина крила	26,75 m²
Маса
Празан	4.780 kg
Нормална полетна	7.360 kg
Макс. тежина при узлетању	8.234 kg
Погон
Турбо-млазни мотор	1 х G.E.J47-GE-27
Потисак ТММ	26,3 kN
Перформансе
Макс. брзина на Hopt	1.106 km/h
Макс. брзина на H=0	965 km/h
Тактички радијус кретања	530 km
Долет	2.454 km
Плафон лета	14.630 m

F-86 сејбр је крозвучни, млазни ловац прве генерације. Развила га је и производила фирма Норт Америкен. Најпознатији је по учешћу у Корејском рату, где му је био супротстављен совјетски авион МиГ-15. Развијен је у касним четрдесетим годинама двадесетог века, али је већ застарео до краја педесетих. Сејбр се показао као добар ловац у првој линији ваздухопловних снага, са изузетним летним и борбеним карактеристикама, у времену своје оперативне употребе. Био је у оперативној употреби, у више од 30 земаља, последњи су се задржали у у Боливији, све до 1994. године. Води се, да је та породица авиона извојевала више од 900 победа у ваздушном простору. По томе показатељу, сигурно је на првом месту у светској ваздухопловној историји. У току свога постојања, коришћен је и као основа за више значајних истраживања и експериментисања у научним и истраживачким центрима Сједињених Америчких Држава.

Његов успех га је довео до масовне производње, у периоду између 1949. и 1956. године двадесетог века, у Сједињеним Америчким Државама, Италији. Варијанте су развијене и произвођене и у Канади и Аустралији. Сејбр је ловачки авион са турбомлазним мотором, који је произведен у највећем броју примерака, у западном делу света. Укупна производња је 9.860 примерака, у свима варијантама.

Оперативна историја му је веома богата, од учешћа у Корејском рату, до многобројних локалних сукоба.

Развој

Америчко ратно ваздухопловство, поставило је почетне захтеве, средином 1944. године, за развој ловца бомбардера, једноседа, са средњим долетом. Фирма Норт Америкен, почела је 1945. године, да ради на четири концепције пројекта. Ваздухопловство је уговорило развој експерименталне верзије XP-86, у три примерка. Уговорена је варијанта са крилом без стреле, под називом FJ-1 фури>, који се сматра да је претходник авиона F-86 сејбр.

На основу FJ-1 фури тражен је развој авиона за Америчку морнарицу, са изменом захтева и са одговарајућим модификацијама. Морнаричка ознака је била FJ-1, чији је прототип полетео крајем 1946. године. Произведен је у ограниченом броју од 31 примерка, који су кратко време били у оперативној употреби у морнарици.

Перформансе овог авиона нису превазишле пројектоване за FJ-1 фури и то није охрабрило Америчко ратно ваздухопловство, да се ослоне на то решење. Ограничавајући фактор је било класично правоугаоно крило, које рано изазива велики таласни отпор, већ код првих локалних ударних таласа (код почетка стишљивог струјања). Било је јасно да би тај авион био са брзином и са другим перформансама инфериоран у односу на совјетски МиГ-15. Тражило се да фирма Норт Америкен брзо реагује и да радикално измени прилаз у концепцији и конструкцији новог ловца.

Конзервативно супростављање прилазу је превазиђено и прихваћена су решења која су била у повоју, са стреластим крилом за крозвучне брзине. Коришћена су искуства и резултати немачких аеродинамичара, из краја рата. Усвојено је крило са углом стреле од 35°, са аутоматским отлањањем преткрилаца на његовој нападној ивици. Коришћени су аеропрофили NACA 00011-0.825-35 у корену и NACA 00009-1.1-40 на крају крила, који су испитани на немачком авиону Me 262. Крило и репне површине су подешене према решењу на Me 262, хоризонтални стабилизатор је цеообртан, на савременијим варијантама. Производња Сејбра је тек отпочела по завршетку Другог светског рата. Прототип је завршен 8. августа 1947. године, а полетео је 1. октобра 1947. у садашњој бази Едвардс, у Калифорнији. Прототип је имао за погон мотор Шевролет J35-C-3 GE TG-190 / J47, са потиском од 16,7 kN. Ово је било само привремено решење, а планирана је серијска производња авиона са моћнијим мотором GE TG-190 / J47 и побољшаном варијантом J35. 

Са овим авионом прототипом, пилот Велч (енгл. Welch) је први летео, у понирању, брже од брзине звука, 19. октобра 1947. године, што је први такав лет на авиону који није експериментални.

Прва серијска партија је произведена од 33 примерка, обележена је F-86A-1 са уграђеним мотором GE J47-GE-1, потиска од 21,6 kN, а друга од 188 примерака је обележена F-86A-5.

Америчко ратно ваздухопловство је у подршци стратегијске бомбардерске авијације задржало авионе F-86 сејбр у периоду од 1949. до 1950. године. F-86 сејбр је био примарни борбени амерички авион у Корејском рату, у реализованим својим трима варијантама, ловац-бомбардер, ловац и ловац-пресретач.

Освојена је његова производња по лиценци од фирме Боинг, у провинцији Квебек, као канадски Сејбр, под ознаком Mark 6. Коначно, ова је варијанта оцењена као највише достигнуће у развоју, од свих верзија породице Сејбра. Боеинг је произвео 1.815 примерака, у овој верзији. У канадском музеју ваздухопловства, чувају се примерци ових авиона, а и код неких љубитеља приватних колекционара.

Значајни рекорди на Сејбру

F-86A сејбр, поставите је први званични светски рекорд у постизању брзине од 1.080 km/h, 15. септембра 1948. године. Неколико људи који су се бавили са развојем F-86, укључујући и главне аеродинамичаре пројекта и један од његових пробних пилота, тврде да је амерички пробни пилот Џорџ Велч (енгл. George Welch) постигао већу брзину од брзине зваука у понирању још са XP-86, за време његовог пробног лета, 1. октобра 1947. године. То је било пре Чака Јегера, који је летео брже од брзине звука у хоризонталном лету, 14. октобра 1947. године, на експерименталном авиону, са ракетним мотором, Бел X-1, што је први наменски надзвучни авион. Прва жена пилот која је летела брже од брзине звука, 18. маја 1953. године, јесте Жаклин Кокран (енгл. Jacqueline Cochran).

F-86A сејбр у лету и чувена америчка жена борбени пилот Жаклин Кокран (енгл. Jacqueline Cochran), у кабини тога типа авиона.

У Југославији, на авиону F-86E сејбр, први је летео, у понирању, брже од брзине звука 31. јула 1955. године, пуковник (касније генерал) пилот Никола Лекић, тадашњи Командант 44. дивизије Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране, на Аеродрому Батајница.[б]

Опис концепције и конструкције

Првенствене су намене авиона F-86 ловац-пресретач и ловац-бомбардер. Неколико варијанти су уведене у ходу, током производног циклуса овога авиона, са побољшањима и различитим наоружањем и са различитим потиском мотора. Почетни XP-86, опремљен је са мотором GE J35-C-3 који је са потиском од 18 kN. Серијски авион F-86A је опремљен мотором GE J47-GE-7, који има потисак од 23 kN, док је за верзију авиона F-86H, мотор GE J73-GE-3 са потиском од 41 kN.

F-86 сејбр, експонат у музеју.

Сејбр је авион нискокрилац, са углом стреле крила од 35°, са стреластим површинама хоризонталног и вертикалног стабилизатора. Уводник ваздуха је типа „пито“, са фиксним пресеком и са директним правцем струјањем ваздуха, при напајању мотора. Стајни трап су типа трицикл, са по једним точком на свакој нози. Кочење точкова главних ногу је помоћу диск кочница. При таксирању, по стази аеродрома, диференцијално се кочи. Главне ноге су ослоњене на структуру крила и увлаче се у његов корени део.

Поклопац кабине је капљастог облика изван контуре трупа, са одличном прегледношћу. У кабини је смештено избациво седиште T-4E-1, са ручно навлачећом надстрешницом, као и средство за самоубиство пилота у случају његовог пада у руке непријатеља. Испред пилота је инструментална табла, са класичним инструментима и командним прекидачима и полугама.

Структура је потпуно метална, заснована на склапању профилисаних елемената у подсклопове и склопове са закивцима упуштених глава. Међусобно спајање, већих склопова је помоћу завртњева, скривеним главама испод оплате структуре.

Команде лета су класичне механичке, изузев квази комбинације са хидрауликом, за промену отклона хоризонталног репа у области крозвучног лета, на савременијим варијантама.

Преткрилца су са слободним вођицама, на мањим нападним угловима крила су увучена, а на већим их извуче локални узгон, а отвори се канал, између њих и осталог дела крила, кроз који протиче ваздушна струја усмерено повијена по горњаци. На овај начин се одлаже отцепљење струјања ваздуха око крила. Повећава се критични нападни угао авиона, када почиње одцепљење ваздушних струјница.

Аеродинамичку кочницу сачињавају две плоче, које су бочно смештене на задњем делу трупа. Исте се отклањају помоћу хидрауличких актуатора. 

F-86 сејбр је авион ловац-бомбардер, у верзији F-86-H може да носи до 907 kg бомби, укључујући и спољни резервоар горива „тип-тенк“ са по 1.650 литара, а уместо њега може и напалм бомбу. Невођене, школске ракете, калибра од 70 mm, користе неке варијанте авиона за обуку, а од 127 mm за борбено дејство, са четири крилна носача нулте дужине.

Сејбр може бити опремљен спољним резервоарима горива, а пресретач и ловац-бомбардер са шест стабилно уграђених митраљеза Браунинг M3, са електричним погоном храњења са муницијом, калибра 12,5 mm. Касније су уведени топови од по 20 mm. Каденца митраљеза је од 1.200 метака у минуту.

Најзначајнији је био напредак од жироскопског на радарски AN/APG-5 нишан, без обзира што није био у то време савршен и већом поузданошћу на већим растојањима. Визуелно се морало гађати на малим висинама, пошто у то време, одраз земље на радар се није могао неутралисати.

Силуета у три пројекције, варијанте пресретача F-86D сејбр.

Историјат оперативне употребе

Формација Сејброва,

за време Корејског рата.

Корејски рат

F-86 сејбр је уведен у оперативну употребу у Америчко ратно ваздухопловство 1949. године. Одмах је добио значај примарног ловца, за борбу у ваздушном простору у Корејском рату. Са увођењем у борбу совјетских МиГ-15, у новембру 1950. године, нарушен је однос снага, на штету западне коалиције, у томе рату. У децембру исте године, под хитно су оформљене и уведене у борбу три ескадриле Сејброва, на Далеком истоку. Прве варијанте авиона типа Сејбр, биле су инфериорне у односу на авионе МиГ-15, у ваздушном простору. Мигови су имали већи плафон лета, веће убрзање, брзину пењања и бржи нишански захват. Са увођењем F-86F 1953. године, ова два супротстављена авиона, тек су се тада условно изједначили. Према неким искуствима и мишљењима пилота, са малом предношћу Сејбра.

Предност је била у већем искуству америчких пилота, ветерана Другог светског рата, над пилотима Северне Кореје и Кине, којима је недостајало такво борбено искуство, што је доприносило успеху Сејброва. У почетку су на авионима МиГ-15 летели совјетски искусни пилоти, тада та предност Американаца није постојала. Када су пилоти Северне Кореје и Кине обучени, престали су совјетски пилоти да учествују у борбама, а и ознаке авиона су промењене. Ови пилоти су првенствено обучени за пресретање америчких бомбардера, а не за ваздушне борбе. Друга велика разлика је у томе што су пилоти, у авионима МиГ-15, летели у обичним, а у Сејбровима у анти-g оделима, због чега су пилоти на миговима губили свест, при великим нормалним убрзањима у маневру и тако су гинули. Историчари и аналитичари су још увек различитог мишљења и тврдњи о статистичким подацима, што је предмет даљих истраживања.

Све у свему, Сејбр је био једини озбиљан противник авиону МиГ-15, током Корејског рата. Већина аналитичара сматра да је МиГ-15 имао боље летне и борбене карактеристике, а да је Сејбр био безбеднији, опремљенији и удобнији за пилота.

F-86D сејбр, као експонат у

Музеју ваздухопловства — Београд.

Сматра се да су до краја рата пилоти Сејбров а имали 792 победе над миговима, а да су авиони МиГ-15 оборили само 78 авиона F-86. Значи, међусобни однос победа је 10:1, у корист Сејброва? Ови подаци нису обострано потврђени и признати, а свакако и да су и тачни не би били искључиви резултат разлике летних и борбених карактеристика ова два супротстављена авиона, већ већег броја и других фактора и услова, у овоме вишегодишњем рату. Каснија истраживања су потврдила да нису оборена 792, већ 379 авиона МиГ-15.

 Хладни рат

Поред улоге у Кореји, Америчко ратно ваздухопловство је користило авионе F-86 и у другим разним кризама у континенталном делу Америке и у иностранству, током прве половине Хладног рата. У Америчком ратном ваздухопловству наставио је оперативну службу све до 1970. године.

У периоду кризе односа Југославије са источним блоком (Резолуције инфобироа), мађарски МиГ-15 је повредио ваздушни простор. Реакција је била, да је југословенски Сејбр полетео и оборио „уљеза“, 1950. године.

Тајванска криза 1958. године, у мореузу

Тајван је рано увео у оперативну употребу Сејброве, добијене од Америчког ратног ваздухопловства. Од децембра 1954. до јуна 1956. године, уведено је 160 бивших америчких F-86F-1-NA. Током августа 1958. године, тајвански Сејброви и кинески авиони МиГ-17 су ступили у међусобну прву битку. При томе су први пут коришћене ракете кратког домета ваздух-ваздух, AIM-9 сајдвиндер, на авионима Сејбр. О губицима су кинески и тајвански извори потпуно контрадикторни. Кинези су тврдили да су оборили шест тајванских F-86F-1-NA. док је Тајван тврдио да су оборили око 30 кинеских МиГ-17, без својих губитака.

F-86F у лету, изнад мора.

Индијско-пакистански рат 1965.

Пакистан је почео да добија авионе F-86F сејбр, 1954. године, укупно 120 примерака. Међу њима је било F-86F-35, из америчких залиха, а било је и савременијих F-86F-40-NA, производених специјално за извоз. Током Индијско-пакистанског рата, 1965. године, у трајању од 22 дана, авиони F-86F су постал окосница пакистанског ваздухопловства, иако Сејбр више није био врхунски светски ловац. У свету су већ били уведени борбени авиони изнад двоструко веће брзине лета од брзине звука. То су били ловачки авиони друге генерације. После избијања овога рата, Америка је престала извозити војну опрему у Пакистан, тако да су њихови Сејброви остали без подршке резервних делова. Индијски Гнатови су били супериорнији у односу на пакистанске Сејброве, са далеко убедљивијим перформансама лета и агилношћу. Индијски извори тврде да су са њима оборили седам Сејброва. Подаци су опречни, Пакистанци тврде да су оборили са својим Сејбровима 15 индијских авиона, од којих су два Гната. Са друге стране индијци тврде да су укупно оборили 14 пакистанских Сејброва.

Ослободилачки рат у Бангладешу 1971. 

Сејброви Mk 6 су стигли у Бангладеш преко Ирана и они су били главни ослонац у тим операцијама против побуњеника, потпомогнутим са Индусима, 1971. године. Индуси су имали новије типове борбених авиона, као што је Мираж III, МиГ-21 и Сухој Су-7, који су били и бројнији у односу на пакистанску једну ескадрилу Сејброва, распоређену у источном делу, у садашњем Бангладешу.

Упркос овој разлици, Пакистанци су нападали са Сејбровима и тврде да су оборили већи број индијских авиона, међу којима и једног МиГ-21. Међутим, Индија. тврди да је оборила 11 пакистанских Сејброва. Логично је да је Индија имала премоћ у ваздушном простору, над једном изолованом ескадрилом Сејброва у непријатељском окружењу.

Индија тврди да је у бици код Боира, био први значајнији сукоб у ваздушном простору, изнад Бангладеша и да су тада четири Гната оборили три Сејбра, док Пакистан признаје само два, стим да су тада они оборили један Гнат. По службеном извештају Пакистана, они су укупно изгубили 24 Сејбра, у томе рату. Од тога су 13 изгубили у оружаним сукобима, а 11 су заробљени. Индуси тврде да су пакистанци изгубили 28 Сејброва, 17 су они оборили, а 11 су онеспособили сами пакистанци, да не падну у руке непријатеља. Од тих оштећених, пет су поправили и вратили у оперативну употребу.

Варијанте

{\displaystyle \ \downarrow }Подаци	Варијанте Норт Америкен авиона F-86
	XF-86	YF-86A	F-86A	DF-86A	RF-86A	F-86B	F-86C	YF-86D	F-86D	F-86E	F-86E(M)
Намена	Прототип	Прототип	Ловац	Мета у лету	Фото извиђ.	Ловац	Ловац	Прототип	Пресретач	Ловац	Ловац
№ произв.	3	1	554	?/0	11/0	188	0	1	2.506	456	?
Мотор		GE J47	GE J47-GE-13	GE J47-GE-13	GE J47-GE-13	GE J47-GE-13	GE J47-GE-13	GE J47-GE-13	GE J47-GE-17B	GE J47-GE-13	GE J47-GE-13
Коментар	Ознака NA-140	Прототип, са овим мотором	Ознака NA-151 произв. парт. A-5	Конверзија неколико F-86A	Конверзија F-86A, са 3 камере	Шири труп и гуме на F-86A ознака NA-152	Уговор за 118 отказан ознака NA-164	На основу YF-95A развијен пресретач	Оригинална ознака F-95A	Целообртни реп са хидро погоном	Ознака F-86E(M) после RAF-а за друге кориснике
{\displaystyle \ \Updownarrow }
	QF-86E	F-86F	F-86F-2	QF-86F	RF-86F	TF-86F	YF-86H	F-86H	QF-86H	F-86J
Намена	Мета у лету	Ловац	Ловац	Мета у лету	Фото извиђ.	Обука	Прототип	Ловац-бомбар.	Мета у лету	Ловац
№ произв.	?/0	2 239	10/0	50/0	?	2/0	2	473	29/0	0
Мотор	GEJ47-GE-13	GE J47-GE-27	GEJ47-GE-27	GEJ47-GE-27	GEJ47-GE-27	GEJ47-GE-27	GEJ47-GE-27	GEJ47-GE-27	GEJ47-GE-27	Оренда
Коментар	Специфична надоградња	Већа површина крила,а некима укинуто преткрилце.	Уграђени топови уместо митраљеза	Конверзија у летеће мете за морнарицу.	Уграђене три фото камере	Конверзија у двоседа ознака NA-204.	Модификована крила, реп и мотор ознака NA-187.	Серијски ловац бомб ознака NA-203.	Конверзија за мете морнарице	Одустало се од пројекта.
{\displaystyle \sum } № {\displaystyle \ \rightarrow }	Укупно је произведено 6.297 Норт Америкен авиона F-86.

 

RAF-ов канадер сејбр.

 

Аустралијска варијанта Сејбр Mk 30.

 

Аустралијска варијанта Сејбр Mk 32.

{\displaystyle \ \downarrow }Подаци	Варијанте авиона F-86 (CL-13 сејбр) канадске производње
	Сејбр Mk 1	Сејбр Mk 2	Сејбр Mk 3	Сејбр Mk 4	Сејбр Mk 5	Сејбр Mk 6
Намена	Прототип	Ловац	Опит	Ловац	Ловац	Ловац
№ произв.	1	350	1	438	370	655
Мотор	GE J47-GE-13	GE J47-GE-13	Оренда	GE J47-GE-27	Оренда	Оренда
Коментар	Освајање производње F-86A	Производња по стандарду F-86E	Производња по стандарду F-86F		Производња по стандарду F-86F, са мотором Оренда	Производња за европске и афричке државе.
{\displaystyle \sum } № {\displaystyle \ \rightarrow }	Укупно је произведено 1.815 канадских авиона F-86.

{\displaystyle \ \downarrow }Подаци	Варијанте авиона F-86 аустралијске производње
	Сејбр Mk 30	Сејбр Mk 31	Сејбр Mk 32
Намена	Ловац	Ловац	Ловац
№ произв.	21	21	69
Мотор	Ролс-Ројс Авон 20	Ролс-Ројс Авон 20	Ролс-Ројс Авон 26
Коментар	Производња по стандарду F-86F, са преткрилцима	Производња по стандарду F-86F, без преткрилаца	Производња по стандарду F-86F са 4 бомбо носача и са више горива
{\displaystyle \sum } № {\displaystyle \ \rightarrow }	Укупно је произведено 112 аустралијских авиона F-86.

Укупна производња

Норт Америкен: 6.297 Канадер: 1.815 Аустралијски CAC: 112	Фијат: 221 Мицибуши: 300
{\displaystyle \sum }№ F-86 = 10.448 примерака, свих варијанти и од свих произвођача.

Корисници

Корисници авиона F-86 сејбр
Корисници						Карта корисника авиона F-86 сејбр.
Држава, број и тип авиона, период			Држава, број и тип авиона, период
Аргентина	28, F-86F	1960.	Белгија	5, F-86F	?
Боливија	10, F-86F	1973-1994.	Канада	?	?
Колумбија	3, F-86F +6 Мк.6	?	Италија	179,  F-86E +121,  F-86K	1955-1958
Иран	?, F-86F	?	Етиопија	14,  F-86F	1960.
Ирак	5, F-86F	?	Јапан	480,  F-86F	1955-1961.
Немачка	F-86D и E	?	Норвешка	115,  F-86F	1957-1958.
Пакистан	102,  F-86F	1954-1960.	Перу	26,  F-86F	1955.
Филипини	50, F-86F	1957-1970.	Португалија	50,  F-86F	1958.
Кина (Тајван)	160,  F-86F	1954.	Саудијска Арабија	19,  F-86F	1958.
Јужна Африка	22,  F-86F-30	?	Јужна Кореја	122,  F-86F и RF-86F	1955.
Шпанија	270, F-86F	1955-1958.	Тунис	15,  F-86F	1969.
Турска	12, F-86F		САД	?	?
Венецуела	30, F-86F	1955.	Југославија	121,  F-86E	1957-1971.

117. ловачки пук F-86E сејброва, на стајанци Батајничког аеродрома

Упоредне карактеристике типичних варијанти

Детаљне карактеристике варијанте F-86F-40-NA

 Напомене

Види још

Извори