Сухој Су-30

Су-30 Опште Намена вишенаменски Посада два члана Произвођач Комсомољско-на-Амуру и Иркутско авијацијско производно удружење, Први лет 1989. Почетак производње 1992. Димензије Дужина 21.94 m Размах крила 14.70 m Висина 6.40 m Површина крила 62,00 m² Маса Празан 17.000 kg Нормална полетна 24.000 kg Макс. тежина при узлетању 33.500 kg Макс. спољни терет 8.000 kg Погон Мотори 2 × АЛ-31Ф Потисак 2 × 122.58 kN Перформансе Макс. брзина на Hopt 2.125 km/h Тактички радијус кретања 1.500 km Долет 3 500 km Плафон лета 19.820 m Брзина пењања 13.800 m/min

Сухој Су-30 (рус. Сухой Су-30), (НАТО назив енгл. Flanker-C) је двомоторни авион, двосед, 4.+ генерације. Карактерише га супер-маневарбилност, велики радијус дејства, савремена опрема и мотори и опција са решењем управљања вектором потиска. Способан за директно управљање формацијом пресретача, као командни авион и самостално, на великим удаљеностима од своје базе, у свим временским условима, дању и ноћу, ваздух-ваздух, ваздух-тло, а и у непријатељском ваздушном простору. Су-30 је настао даљим развојем авиона Су-27, а развио га је ОКБ Сухој. Производи га Уједињена авио-производна корпорација. Авион је велики извозни успех, а продат је у десет земаља, у преко 500 примерака. У Иркутску је поред авиона за извоз, у току и производња 60 примерака за Руско ратно ваздухопловство, са роком испоруке до 2016. године.

Оперативно искуство је показало, савремени авион једносед прекомерно оптерећује пилота, поготово при већим растојањима од базе до места борбеног дејства. За главне радње, при вођењу борбе, а то су маневрисање и истовремено управљање сложеним оружјем, пилот је већ истрошен предходним дугим летом. Поред тога, напредне функције код савремених авиона на кабинској инструменталној табли електронских система су веома бројне, што један пилот при маневрисању у борби физички тешко да може у потпуности да прати и с њима да управља. Због превазилажења тога потребан је и други члан посаде, због чега је уведена друга кабина са свим командама и функцијама као у првој, са непходном допуном закомандни авион.

Тактичко-технички захтеви

Обезбеђење превласти у ваздушном простору изнад пространстава совјетског севера и Далеког истока био је један од главних задатака ПВО Црвене армије. Многобројни аеродроми који не испуњавају ни основне стандарде, а поготово не у тешким климатским условима, ставили су пред ваздухопловну индустрију тежак задатак да обезбеди ловачке авионе великог радијуса дејства, опремљене квалитетном навигацијском опремом и способне за самостално извршавање задатака. Повољна искуства у оперативној употреби авиона Су-27УБ показала су да тај авион по својим особинама одговара захтевима дуготрајног патролирања и да је одлична основа за наменску надоградњу у циљу развоја одговарајуће варијанте. Захтевима је дефинисана намена противваздухопловне одбране, са авионом велике аутомије лета и великог радијуса дејства, за уништавање носача авиона, крстарећих ракета (непосредно после лансирања), ношење властитих крстарећих ракета у лету и свих других мисија, дању и ноћу, у тешким условима противелектронског дејства на територији непријатеља, вођење борбених операција појединачно или у формацијама, као и за директно управљање пресретачима у формацији, то јест, као командни авион.

Развој

Рад на пројекту авиона двоседа Су-30 је почео у ОКБ Сухој средином осамдесетих година двадесетог века под руководством рус. И. В. Емельянов-а, репројектујући постојећи двосед Су-27УБ. Изграђена су два прототипа, а њихово испитивање извршено је у јесен 1988. године. Поред увођења друге кабине, повећана је количина унутрашњег горива и интегрисан је систем за пријем горива у лету, што је продужило трајање (аутономију) лета на 10 часова. Допуњено и осавремено му је наоружање. Први серијски примерак Су-30 полетео је 14. априла 1992. године.

Допуњена је опрема авиона тактичким приказивачем, у другој кабини, на инструменталној табли командира формације ловачких авиона. Интегрисан је пулсирајући-доплер радар и комуникациони систем КДЛУЭ, што користе командни авиони у пружању смерница, истовремено за четири пресретача Су-27, у формацији. Уређај за везу и навођење обезбеђује пријем података, као што су координате и карактеристике циљева и положај ловаца Су-27, у формацији. Подаци стижу из оперативног центра система ПВО и осматрачких радарских станица А-50, у лету. Напреднији навигацијски систем, значајно је побољшао и олакшао навигацију у мисији патролирања. Таква борбена формација, осим дирекног супростављања противничким авионима, може да блокира претпостављене правце лета крстарећих ракета. У подели одговорности између чланова посаде, пилот Су-30 на првом седишту је задужен за управљање авионом и наоружањем као и за вођење ваздушне борбе на малим удаљеностима, а командир, на другом седишту, осим вођења групне ваздушне борбе, одлучује о употреби ракета већег домета против циљева изван визуелног контакта, на дистанци.

Пројекат

Главна карактеристика, која доприноси успеху пројекта Су-27, његова је аеродинамичка конфигурација, позната као „интегрисани аеродинамичка конфигурација“. Ова конфигурација је једна од најуспешнијих интеграција крила и трупа, у јединствено аеродиначко тело. Трапезно крило мале виткости, стапа се у средњи део трупа, стварајући јединствено складно узгонско тело, што је у потпуности пренето и на Су-30.

Цртеж авиона Сухој Су-30, у три пројекције.

Авион је опремљен електричним командама лета (СДУ-10), са релаксираном резервом статичке стабилности, око нулте резерве стабилности. Системом електричних команди лета управља се са сва три канала, обезбеђује се оптимална стабилност и управљивост авиона, повећавају се аеродинамичке перформансе, ограничава се преоптерећење и нападни угао, то омогућује оптимизацију при димензионисању структуре, па и мање масе.

Погоне га два двопроточна мотора АЛ-31Ф, одвојено уграђена, значајно размакнута испод јединственог узгонског тела. Усисници су такође размакнути. Поседује два вертикална репа, постављена бочно на задњи део трупа и одвојене целообртне површине хоризонталнг репа. Аеродинаниче кочнице, налази се близу тежишта авиона, иза пилотске кабине. Стајн трап је типа трицикл, са по једним точком на свакој главној нози, од авиона Су-27 и Су-27УБ. Носни точак је опремљен са заштитним блатобраном, ради заштите од оштећења.

Карактеристике лета

Интегрисана аеродинамички конфигурација, у комбинацији са управљањем вектором потиска, резултира у карактеристикама супер покретљивости и јединственог полетања и слетања. Опремљен са системом дигиталниих електричних команди лета, Су-30 је у стању да обавља неке веома напредне маневре, укључујући Пугачеву кобруи клизање на реп. 

Двопроточни турбомлазни мотор
Сатурн АЛ-31Ф.

Ови маневри брзо успоравају авион, узрокујући губљење ловца као циља, јер релативна брзина авиона падне испод прага, где се сигнал не регриструје на радару.

Погон

Погон авиона сачињавају два двопроточна мотора Сатурн АЛ-31Ф, мале двопроточности, напајана ваздухом помоћу два одвојена усисника који су прави канали промељиве геометрије у функцији Маховог броја лета, са минималним губицима. Сваки мотор може да развије потисак од 123 kN, са допунским сагоревањем, с чиме обезбеђује М=2 на оптималној висини лета, а брзину од 1.350 km/h на малој висини. Обезбеђено му је 5.270 kg унутрашњег горива, Су-30МК поседује аутономују лета до 4,5 сата борбене мисије, са долетом од 3.000 km. При допуњавању горива у току лета повећава се долет до 5.200 km или трајање лета до 10 сати крстарења на оптималној висини.

Опрема

У оквиру импозантне опремљености, авион поседује ефикасан аутопилот у свима фазама лета, укључујући мале висине пратећи конфигурацију терена, следећи начин рада радара и при извршавању борбених задатака ваздух-ваздух и ваздух-тло, самостално и у формацији четири ловца. Аутоматски систем контроле повезане са навигационим системом осигурава руте лет, циљну приступ, опоравак до аеродрома и слетања у аутоматском режиму.