После веома успешног и срећног летења руског авијатичара Бориса Масленикова у децембру 1910. године, и несрећног лета авијатичара Русијана 9. јануара 1911., није било летења у Србији све до октобра/новембра 1911. године када ће у Београду срећно летети авијатичар Јан Чермак из Аустрије, по народности Чех...
Како је то описао уважени Сава Микић у својој чувеној „Историји југословенског ваздухопловства“, а после њега неки савремени писци о нашем ваздухопловству, и шта је о томе забележила „Политика“ која је била присутна летовима Јана Чермака и оставила нам драгоцене податке?...
Сава Микић, „Историја југословенског ваздухопловства“, стр. 25-28.
У пролеће, 1911, у Београд је стигао чехословачки авијатичар Чермак, с аеропланом који је сам конструисао. Чермаков апарат био је биплан са једним мотором од два цилиндра. Апарат је био, за оно време, веома солидно израђен и много се разликовао, по свом облику, од типова тадашњих француских аероплана (...)
За време свога бављења у Београду, Чермак је с успехом извршио око 25-30 летова. Свега једно летење свршено је неповољно, због рђаве функције мотора. Том приликом је апарат знатно био оштећен, док је Чермак остао неповређен.
Летови Чермакови, који су потпуно успели, оставили су најбољи утисак код претставника власти и целикупног грађанства а, што је најглавније, они су надлежнима у многом отвориле очи и натерали их да озбиљно размисле о стварању авијатике у Србији...
Показало се да авијатичар Чермак није дошао у Београд „у пролеће“, већ у јесен те 1911. г...
Сава Микић није истакао да је Чермаков авион био једносед, и да зато није могао на својим приредбама да вози друга лица, за разлику од пилота Масленикова који се у Србији био представио у најбољем светлу... Чермаков авион јесте имао напредно решење и по облику је веома личио на авионе, које ће свет виђати, усавршене, у наредних неколико година...
Сава Микић је писао своју историју ваздухопловства после Првог светског рата и зато погрешно помиње Чехословачку која није постојала у време када је Чермак летео у Србији...
Нарочито је важно истаћи да Сава Микић није навео своје изворе података из којих бисмо могли да видимо, и да се уверимо, када је Чермак у Београду заиста направио 25-30 летова, те тако важне податке које сви каснији писци о ваздухопловству понављају, такође без доказа...
Видеће се да „Политика“, која је редовно пратила и писала о пионирском добу ваздухопловства у Србији, и забележила за историју долазак свих авијатичара и све њихове летове, није донела податке да је Чермак летео у Београду 25-30 пута... Да ли се зна њихов извор?
Сава Микић је написао како је летење Јана Чермака у Београду 1911. године „отворило очи (да ли је то његова оцена?) надлежнима“, који ће почети да размишљају о стварању српске авијатике... Без и најмање жеље да умањујемо успехе Чермакових летова у Србији, ми мислимо да су овде, у нашој литератури, ненамерно замењени подаци о броју летова Чермака и Масленикова... Маслеников је направио, са великим успехом, укупно 26 летова у Београду, возио је и друга лица, двојицу принчева и неколико официра, и једну даму која ће бити и прва жена која је летела авионом у Србији, направио је огроман утисак, чак га је Краљ Петар одликовао... Због свега тога, ми мислимо, необавезно, да је управо летење Масленикова „отворило очи надлежнима“ и да је тада почело да се мисли на убрзано стварање српске авијатике... (...ВЛ.)
Вечерње Новости, 24. авг.2009.
Чех Јан Чермак је 5. новембра 1911. отворио серију од тридесетак изузетно успешних летова на авиону „Либела II“... Апарат је теже оштећен у удесу 12. новембра...
Политикин забавник, бр.3203, од 28.06.2013.
Авијатичар који је коначно успешно летео у Београду био је млади Јан Чермак у авиону „Либела“...
(...) чешки пилот Јан Чермак направио је више од 25 летова...
Планета, 7. јула 2013.
(...) чешки пилот Јан Чермак направио је на Бањици код Београда 25 успешних летова...
Сви аутори наводе да је Чермак направио у Београду 25, и више, чак и тридесетак (!) летова...
Сви они, нема сумње, узимају дело Саве Микића као изворни податак, а извор Саве Микића није нам познат. Ни о удесу од 12. новембра нисмо нашли податке...
Ми мислимо да има места да се не верује у тачност коју је навео Сава Микић... (...ВЛ.)
ПОЛИТИКА 1911. године
Београд, 19. август 1911. (Политика, суб. 6.авг.1911, стр.1.)
АВИЈАТИЧАРИ У БЕОГРАДУ
- У току августа Чермак ће летети у Београду –
Јуче су допутовали у Београд познати чешки авијатичар Чермак и г. Јан Новак, управник Деоничке Штампарије у Загребу, да овде припреме све што је потребно за неколико јавних летења на аероплану.
Г. Чермак је дошао у Загреб по позиву г. Мерћепа, који је прошле зиме био код нас у Београду са несрећним Русијаном. На неколико јавних летења у Загребу Чермак је показао врло леп успех и сад хоће да окуша срећу у Београду.
Београд, 20. авг.1911. (Политика, нед.7. авг.1911./3)
АВИЈАТИЧАР ЧЕРМАК
Јуче смо саопштили о доласку чешког авијатичара Чермака, који је намеран да у Београду приреди неколико јавних летења. Чермак је јуче свршио повољно претходне спреме и преговоре, па ће почетком идућег месеца Београд већ имати прилике да види летење овог словенског авијатичара.
Чермак је у Загребу, где је пре неколико недеља дошао на позив познатог спортсмена г. Мерћепа, извршио већ неколко успелих летења. Тако је у прошлу недељу по подне и понедеоник изјутра летео на своме аероплану „Либела“. У недељу је у два маха кружио врло вешто на висини од 25о метара, а у понедеоник се уздигао и преко 300 метара. Маса странаца и Сокола, који су били присутни овим летењима, поздравили су бурно чешког авијатичара.
Чермак је јуче по подне отпутовао у Загреб где ће још данас, у 6 часова по подне, предузети летење на Мерћеповом моноплану „Соколу“. Летење ће бити пред публиком и биће снимано кинематографски.
....................
Београд, 24. августа 1911. (Политика, чет. 11.авг. 1911./3)
ЧЕРМАК У БЕОГРАДУ
Јуче је познати чешки авијатичар Чермак отпутовао из Загреба после једномесечног бављења за које је време извео четири јавна летења и преко 20 пробних летења пред својим пријатељима.
Отпутовао је у Арад где ће такође приредити два јавна летења.
У Београд Чермак стиже кроз две недеље и његово јавно летење, пред публиком на Бањици, биће 29. ов.мес. Летеће на свом биплану „Либела“ на коме је показао врло лепе успехе.
......................
Београд, 13. нов. 1911. (Политика, пон. 31.окт.1911./3)
ЛЕТЕЊЕ НА БАЊИЦИ
- Јучерашњи успеси авијатичара чермака.- Овације после летења –
Јуче по подне чешки авијатичар Чермак приредио је на Бањици друго јавно летење на своме аероплану „Либела“. Чермак је још у августу ове године посетио Београд и био је намеран да почетком септембра приреди неколико летења на Бањици. Али због непогодног времена, Чермак је морао да одустане од те намере и отишао у Софију.
Али у Софији је имао малера. Док је на свима пробама дивно летео, дотле је на три јавна летења изгледао тек као полетарац. Софијанци, који до аеродрома има да путују читав сат, а као сви честити Бугари иду само пешице, били су бесни због тог бесциљног пешачења (не због плаћене карте, јер је маса њих гледала „мало поиздаље“) и хтели су линчовати сиротог авијатичара.
Међутим, у Београду, који се показао тако непогодан за све авијатичаре, који су до сада код нас били, Чермак је показао сјајне успехе. На Митровдан је био заказао своје прво јавно летење, за које се готово није ни знало, те је врло мало света отишло на Бањицу. Али они који су отишли, имали су се зашто и трудити. Лако и сигурно као тица, на висини која је понекад била и преко 300 метара, Чермак је чинио дивне лукове и пловио по ваздуху тако поуздано, као да је на води или на земљи.
Овде сазнајемо да је Чермак направио свој први лет у Београду 1911. године на Митровдан,
8. новембра, односно 26. октобра по тадашњем календару (Политика)... (ВЛ.)
* * *
Јуче, још одмах по подне, свет се у групама почео кретати ка Бањици и око два часа по подне, на дивном јесењем дану, низале су се читаве поворке бањичким друмом.
Летење је било заказано за 3 и по часа по подне, али се још пре три часа маса света била згрнула око аероплана чудећи се његовој направи. Два полицајца и двадесетак војника требали су да одржавају ред и да начине места да се аероплан извуче из свог ангара, али наш распасани београдски свет нје хтео ни да чује.
Тек после 4 часа, кад је стигло неколико жандарма коњаника, гунгула се растурила и начињен је какав-такав ред. Аероплан је извучен и, пошто је провозан кроз публику, требало је да полети. Свет је са нестрпљењем очекивао, кад ће зафрктати пропелери (био је један!...) и кад ће се „Либела“ винути у ваздух, али је минут за минутом пролазио а аероплан се није мицао.
На апарату се нешто било покварило и Чермак се живо трудио да то поправи, али је изгледало као да неће имати среће. Свет је био све више нервозан и маса њих, који су успели да се увуку без карата, почели су већ гунђати тражећи „да се врате паре“.
Било је скоро пет часова и изгледало је већ да од летења неће бити ништа. Али тада, када је готово сав свет већ био изгубио наду, пропелери (!) су одједном силно захуктали и тренут затим аероплан је носећи Чермака, прелетео изнад краљеве трибине која је била начичкана светом и која је имала чак и жив кров од дечурлије која се врло комотно била завалила на гвозденим шипкама.
У тренутку свет је инстинктивно у страху сагао главу, али одмах затим тај страх је заменило дивљење. Чермак се елегантно винуо у висину и онда је почео кружити над бањичким пољем. Кад је стигао над Торлаком, Чермак се окренуо и полетео ка Душановцу па се онда у великом луку опет вратио на тркалиште.
У сумраку који се спуштао, аероплан је изгледао као кобац који бира место где ће пасти. Три пута је окружио бањичко поље, па је онда летео, час више час ниже над самим њим, и најзад се после пола часа летења, једним дивним покретом спустио на земљу.
Маса је била одушевљена и на рукама је однела Чермака до ангара. Доброћудни авијатичар, коме је сад око 40 година, само се смешио и захваљивао свету који му је чинио овације и када се авијатичар већ кренуо у варош.
Био је већ мрак кад су се групе света почеле растурати са Бањице.
.................
Свој други лет у Београду 1911. године Чермак је направио 12. новембра (тј.30.октобра по старом календару, који је био на снази у Србији до 1. фебруара 1919. године...).
Према томе, летови пилота Чермака у Србији били су:
1. Први лет: 8. новембра 1911.
2. Други лет: 12. новембра 1911.
„Политика“ из 1911. године, која је била присутна том летењу донела је овде вест да је 12.новембра/30.октобра, Чермак извео веома успешно летење и да је био испраћен овацијама када је пошао у варош... Према томе, не може бити тачно да је од 8. до 12. новембра могао да направи оних „25 до 30“ летова и, нарочито, да је 12. новембра имао озбиљан удес у којем му је авион био знатно оштећен, како су писала нека гласила у ово наше време...
Нисмо могли да пронађемо друге податке који би потврдили да је пилот Чермак направио у Београду те 1911. године још неки лет својим лепим авионом... Лист Политика није више помињао Чермака, ни у новембру ни у децембру 1911.године... Скоро смо сигурни да више није летео у Београду... Вероватно је тихо и неприметно отпутовао из Србије и штампа то није пропратила... ВЛ.2013.г.)
..................