Аеро А-35 / Aero A-35 је чехословачки једномоторни, вишеседи, једнокрилни висококрилац (парасол) авион, који се користио као путнички или транспортни авион, између два светска рата и у току Другог светског рата. Могао је да превезе 4 или 5 путника. први пут је полетео 1928. године. Производила га је чехословачка фирма Aero Vodochody, а укупно је произведено 12 авиона. Седам авиона је купила чехословачка ваздухопловна компанија ČSA а пет авиона је купила Компанија Бата. Авион је био класичне градње углавном дрвене конструкције са фиксним стајним трапом. Имао је доста простора за смештај додатних резервоара за гориво како би се могао користити за дуголинијски саобраћај.
Пројектовање и развој
Два чехословачка војна пилота, капетан Франтишка Малковски и поручник Лудвиг Павловски, желели су да прославу десетогодишњице оснивања Чехословачке републике обележе спектакуларним летом преко Атлантика. Ангажовали су чешку дијаспору у САД-у, направили детаљну презентацију тога лета али за то нису могли да добију сагласност ни чехословачког Аероклуба нити Масарикове летачке лиге. Због страха од неуспеха овога лета и бруке за чехословачко ваздухопловство уколико би се овај лет трагично завршио ове институције нису могле да дају благослов нити материјална средства за подршку овом лету. С обзиром да није постојао у то време ни адекватан авион за овакав лет, а у свету је у то време постојала велика трка у освајању ваздухопловних рекорда (у брзини и дужини лета), родила се идеја да и Чехословачка треба да има авион који би могао да послужи за транс атланске летове.
Фабрика за производњу авиона Аеро понудила је прототип једног оваквог авиона назван А-35, а Министарство за јавне радове је подржало ту идеју да се направи путничко/транспортни авион за превоз пет путника и једног пилота. Главни конструктор авиона који је добио и званични назив Аеро А.35 био је инж. Антонин Хусник (чеш. ing. Antonín Husník 18.11.1894 - 20.08.1948.).
Прототип авиона је био готов крајем октобра 1928. године и фабрика га је после фабричког тестирања, регистровала под ознаком L-BAUA и предала ČSA (Československe Statni Aeroline). Овај прототип је имао отворену пилотску кабину за два пилота који су седели један поред другог, није имао путничку кабину него празан простор предвиђен за смештај цилиндричног резервоара за гориво у количини која би омогућила транс атлански лет авиона. Авион није са стране имао прозоре карактеристичне за путничке авионе (они су му накнадно уграђени) а погон му је био један радијални ваздухом хлађени мотор са 5 цилиндара Wright Whirlwind J-6-5 снаге 123 kW (165 KS). У току 1929. године задужено одељење ЧСА је детаљно испитало авион и дало позитивну оцену, тако да је на основу тога поручено шест путничких авиона са чехословачким моторима Walter Castor, затвореном кабином за пилоте и путничком кабином са четири седишта.
Технички опис
Авион Аеро A.35 је једнокрили, висококрилни, вишеседи једномоторни авион дрвене конструкције и фиксним стајним трапом. Авион је у току производње био опреман Walter Castor радијалним ваздухом хлађеним мотором са 7 цилиндара и снаге 179 kW (240 KS). На вратилу мотора су биле причвршћене дрвене двокраке вучне, елисе непроменљивог корака и пречника око 5 m. Носачи мотора су били направљени од заварених челичних цеви. Издувна цев из цилиндара мотора постављеног у кљуну авиона налазила се испод трупа, тако да издувни гасови нису сметали посади и путницима авиона.
Труп авиона Аеро A.35 је био правоугаоног попречног пресека, био је простран тако да се у њега без проблема могла сместити комплетна посада и путничка кабина. Носећа структура трупа авиона је била направљена као решеткаста дрвена конструкција. Делови око мотора су направљени од танкозидих челичних цеви а кљун авиона је био обложен лимом, путничка кабина је била обложена дрвеном лепенком). Улаз у авион који се налазио на десној бочној страни трупа авиона одмах иза пилотске кабине и служио је за улаз посаде, док се улаз који се налазио са леве стране на крају путничке кабине служио за улаз путника.
Пилотска кабина има велике ветробране под оптималним нагибом који не дозвољава да се киша задржава на њима. Таваница пилотске кабине је такође била покривена стакленим површинама, када се томе додају и прозори са стране, пилотима је обезбеђена савршена видљивост у веома широком опсегу. Бочни прозори се могу отворити и затворити према жељи пилота. Кабина има систем за грејање и проветравање.
Путничка кабина са пилотском, представља једну целину, у њој се налазе четири дрвене тапациране столице столице, са наслонима за руке. На бочним странама путничке кабине се налазе са сваке стране по два правоугла прозора што путницима омогућава леп поглед у току лета. У кабини се налази тоалетни простор и простор за пртљаг.
Крила су релативно танког профила ослоњена са профилисаним упорницама у облику латиничног слова V. Облик крила је био готово правоугаоник, са благо заобљеним крајевима. Нападна линија крила је била управна на осу трупа авиона. Конструкција крила је била од дрвета са две дрвене рамењаче, а облоге од импрегнираног платна. Покретни делови крила су такође имали конструкцију од дрвета док им је облога била од импрегнираног платна. На спојевима крила изнад кабине су били смештени резервоари за гориво. Крилне упорнице се ослањају на конструкцију стајног трапа па цео систем представља једну веома круту целину. Репни делови вертикални и хоризонтални стабилизатори и кормила правца и висине су имали конструкцију од дрвета а облогу од импрегнитаног платна. Хоризонтални стабилизатори су упорницама са доње стране били ослоњени на труп авиона а затезачима са горње стране за вертикални стабилизатор.
Стајни трап је био класичан фиксан са гуменим точковима великих димензија. Састојао се од троугласте виљушке причвршћене за труп авиона и вертикални носач у коме је био уграђен уљни амортизер. Размак између точкова је био доста велик а и концентрација маса се налазила унутар размака па је стабилност при слетању и полетању овог авиона била задовољавајућа. На крају репа авиона налазила се еластична дрљача као трећа ослона тачка авиона.
Варијанте авиона Аеро А.35
Мада су авиони Аеро А-35 имали исту ознаку постојала је разлика између њих: Прототип је имао други мотор у односу на авионе серијске производње. Прва серија авиона која је рађена за ЧСА се разликовала од друге серије која је рађена за Бата Ко. по томе што су авиони рађени за Бату имали веће крилне резервоаре.
Техничке карактеристике
Опште
име = Аеро A.35
намена = путнички / транспортни
посада = 1 / 2
број путника = 5 / 4
порекло = Чехословачка
произвођач = Aero Vodochody
први лет = 1928.
почетак производње = 1929.
уведен у употребу = 1929.
повучен из употребе =
статус = неактиван
први корисник = ČSA; BATA
број примерака = 12
Димензије
дужина = 9,75 m
размах крила = 14,52 m
висина = 2,60 m
површина крила = 28,70 m2
Маса
маса празан = 1.120 kg
маса полетна = 1.900 kg
Погон
КЕМ = 1 x Walter Castor
КЕМ снага = 179 kW
КЕМ снагаКС = 240 KS
Перформансе
брзина максимална = 197 km/h
долет = 660 km
плафон лета = 4.800 m
брзина пењања = 140 m/min
Наоружање
Авион није био наоружан.
Земље које су користиле Авион Аеро А-35
Чехословачка
Краљевина Југославија
Нацистичка Немачка
.svg){kind=small}
Оперативно коришћење
Укупно је произведено 12 авиона Аеро А-35, један прототип, шест авиона за Чехословачку ваздухопловну компанију ЧСА (ČSA - Československe Statni Aeroline) и пет авиона за компанију "Бата". Иако је пројектован за транс атланске летове овај авион није ни једанпут прелетео Атлантик, али се за време у коме је летео сматрао дуголинијским авионом.
У периоду 1930-1937, ЧСА је ове авионе (OK-AUB до OK-AUG) користила углавном на линијама за Румунију. Укупно су прелетели 798.028 км током 5679 сати лета. Касније су два авиона Аеро А-35 регистрације (OK-AUF a OK-AUB) коришћена за панорамске летове а трећи примерак (OK-AUC) је закупило чехословачко ратно ваздухопловствао за своје потребе.
Фабрика за производњу обуће Бата је основана 1894. године у Чехословачком граду Злин за врло кратко време ова компанија је постала мулти национална компанија и у даншњем смислу те речи. У очи Другог светског рата ова компанија је запошљавала 42.000 радника и била је присутна на свим светским континентима.
За развој светског пословања овој компанији су била потребна и савремена и брза транспортна средства, одатле и велики интерес за ваздухопловство у овој компанији. Ова компанија је имала значајан авио парк у коме су били заступљени најмодернији авиони свога времена, а 1934. године формира и властиту фирму за производњу авиона Злин која и данас производи и продаје авионе. Када се појавио авион Аеро А-35 (1929.) Бати су већ били потребни дуголинијски авиони.
Компанија Бата је поручила пет додатних авиона Аеро А-35 који су се разликовали од оних испоручених ЧСА у томе што су имали увећане резервоаре за гориво у крилима а тиме и повећан долет. Ти авиони су добили следеће регистрационе ознаке (OK-ATD, -ATK, -ATN, -ATX a -ATZ), два од ових пет авиона су дислоцирани у иностране филијале ове компаније а три авиона су остала у чехословачкој. Та три авиона су активно учествовала у ваздушном саобраћају све до окупације 1939. године, када су им немачке окупационе снаге то забраниле.
Авион Аеро А-35 у Југославији
Један од својих авиона Аеро А-35, регистарских ознака OK-ATD, компанија Бата је пребацила у своју југословенску филијалу у Борову 1935. године где је авион добио југословенску регистрацију YU-PDE. Након извесног времена компанија Бата је овај авион продао југословенском Аероклубу и био је додељен Месном одбору Аероклуба у Борову. Авион је служио за обуку спортских пилота, тренажу и промотивне летеве у циљу популаризације ваздухопловства у Југославији. С обзиром да је МО Аероклуба Борово био добро опремљен авионима нарочито доласком нових авиона Злин XII, 1938-39. године, авион Аеро А-35 је додељен МО аероклуба у Карловцу. Уочи Другог светског рата авион А-35 је реквирирало ВВКЈ, био је офарбан у маскирне боје војног ваздухопловства и приклључен транспортној екадрили. У Априлском рату 1941. године авион су заробили Немци и даља судбина му је непозната.
Види још
Литература
- Димитријевић, Б.; П.Миладиновић, М.Мицевски; (2012.). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.
- Крунић Чедомир; Цивилно ваздухопловство Краљевине Југославије, Књига 1, Аутор, Београд,2010, ISBN 978-86-901623-3-8.
- Крунић Чедомир; Цивилно ваздухопловство Краљевине Југославије, Књига 2, Аутор, Београд,2013, ISBN 978-86-901623-4-5
Спољашње везе
- https://cs.wikipedia.org/wiki/Aero_A-35
- http://www.airwar.ru/enc/cw1/aero35.html
- http://forum.valka.cz/topic/view/8315/Aero-A-35
- http://www.goldenyears.ukf.net/reg_YU-.htm
- http://www.europeanairlines.no/fleet-list-of-ceskoslovenska-statni-aerolinie-csa-1923-1939/
- https://www.flickr.com/photos/gerryhill/6732381961/in/photostream/
- http://www.aero-ig.de/cont_flugzeuge.htm
- http://www.paluba.info/smf/index.php?topic=24953.0;wap2
- http://www.wikiwand.com/es/Aero_Vodochody
- http://www.zlinaircraft.eu/en/Company-en/Photo-Video/
- http://www.bata.com/our-history/
- http://www.fronta.cz/letecky-konstrukter-antonin-husnik