У познатим Београдским новинама „Новости“, од јануара 1969. године, тачно пре пола века, објављена је потресна прича о томе како су наши пилоти, 6. априла 1941. године, били претече камиказа. Јапански пилоти – самоубице први пут су започели такве мисије три године касније, а сви их у свету сматрају да су то они први извели. Наша три пилота са ловачким авионима су три године пре Јапанаца извршили самоубилачке нападе на агресорске непријатељске авионе.
Новинару Новости, који се потписао као М. Марић, причу је исприповедао пензионисани потпуковник Ратног ваздухопловства Душан Ћировић. Док су седели у земунској Змај Јовиној улици, стари пилот је причао о својим истраживањима и покушају да од заборава отргне дело наших пилота с почетка Другог светског рата.
Први је свој самоубилачки чин спровео је у дело код Куманова, на аеродрому Ражнатовачка коса, пилот-ловац Војислав Поповић, командир 42. ловачке ескадриле.
Узлетео је међу првима, увек је био такав – говорио је Душан Ћировић. Од подофицира инжењерца постао је официр пилот. И тада, тог шестоаприлског јутра повео је неколико авиона своје ескадриле у неравноправну борбу у ваздушном простору у одбрани тадашње Југославије. Видео је своје другове, своје пилоте како као буктиње падају. Знао је да са својим старим, спорим авионом готово ништа не може непријатељу. Можда је у борби веђ истрошио муницију и тада је донео ту одлуку за једини могући начин обарања непријатеља.
И остварио је оно што је одлучио. Устремио се, изненада, својим авином на први непријатељски двомоторац. Из наглог заокрета, ниско над тлом, ударио је трупом свог авиона у непријатељево крило. Заједно са њим, сурвао се и погинуо. Скупо је дао свој живот. Остаци оба авиона су пронађени, док тела погинулих нису никада.
Да ли је поручник Милорад Танасић – Шапчанин видео шта је урадио његов командир ескадриле никад нећемо сазнати. Међутим, он је следио његов пример. Када је Танасићев авион био изрешетан, док је авион још реаговао на команде, учинио је исто што и капетан Поповић. Ударио је у непријатељски авион у ваздушном простору и јуначки погинуо.
Београђанин Ђође Цветковић – Цига, наредник пилот-ловац тога је дана бранио Подгорицу. Погинуо је на свој двадесетдевети рођендан. Претходно је оборио два италијанска бомбардера „савоје“. Упустио се затим у борбу против фашистичких ловаца који су штитили бомбардере нападаче. Када му је нестала муниција, намерно се сударио са трећим бомбардером, запалио га и са њим заједно изгорео.
Ови хероји нашег неба, били су летачи који су имали анђеоска крила и огромно срце. Спонтано су се жртвовали, што је њихова лична одлука и чин, за одбрану своје отаџбине. Осећајући то као своју патриотску обавезу.
Јапанске камиказе
Јапанци тек три године касније уводе камиказе, које остају синоним за пилоте самоубице. Јапанска реч камиказе се обично преводи као „божански ветар" (ками је реч за „бог", „дух", или „божанство", и казе за „ветар"). Они су појединачно почели јуришати авионима на циљеве тек у априла 1944. године. Међутим, у свим војним екциклопедијама у свету забележен је као почетак самоубиствених авио напада случај јапанског пилота Тераучи, и касније, 17. априла 1944. мајора Капушиге Такати, као првих камилказа. Наши догађаји су остали непознати за те енциклопедије.
Према неким изворима, први официр који је званично предложио тактике напада камиказе је капетан Мотохару Окамура (енг Motoharu Okamura). Са својим надређенима, он је 15. јуна 1944. организовао прва истраживања о ефикасности и процедури намерних самоубиствених напада.
Контраадмирал Масафуми Арима (енг Masafumi Arima), командант 26. ваздухопловне флотиле (део 11. ваздухопловне флоте), доводи се у везу са усвајањем тактичких поступака за нападе камиказа.
У августу 1944. године, новинска агенција „Домеи” саопштила је да инструктор лета Такео Тагата (енг Takeo Tagata) обучава пилоте у Тајвану за самоубилачке мисије.
Према једном извору прва организована мисија камиказа догодила се 13. септембра 1944. Група пилота из 31. борбене ескадриле Јапанцке војске, на острву Негрос, је изјутра извршила самоубилачки напад. Одређени су поручник Такесхи Косаи (енг Takeshi Kosai) и један наредник. На два ловачка авиона пoдвешене су по две бомбе од по 100 kg. Пилоти су полетели пре зоре, планирајући да се сруче у носаче авиона. Никада се нису вратили, али нема ни записа о томе да је неки авион тог дана ударио у савезнички брод.
Извори
- "Beogradske-price-Prve-kamikaze---nasi-piloti"
- Zaloga, Steve. Kamikaze: Japanese Special Attack Weapons 1944-45. p. 12.
- David Powers, "Japan: No Surrender in World War Two"
- "Father of the Kamikaze Liner Notes - AnimEigo". animeigo.com.
- ww2pacific.com, 2004, "World War II in the Pacific: Japanese Suicide Attacks at Sea". Accessed 1 August 2007.
- "Motoori Norinaga: A scholar-physician who loved cherry blossoms", The East, Vol. XXVI No, 1