Бранислав Николић (Branislav Nikolić) је дипломирани инжењер машинства, Ваздухопловног смера. Пун радни век је провео на активним и одговорним дужностима у ваздухопловству. За време рада у УТВА Панчево био је главни конструктор и технички директор и у то време у Утви су пројектовани и израђени авиони металне конструкције који су служили за цивилне и војне потребе.
Биографија
Бранислав Николић је рођен 2.08.1930. године у Бечеју. Основну школу је завршио у родном месту. Године 1945. уписује се у гимназију коју завршава 1949.године када уписује студије машинске технике на Београдском техничком факултету. За време студија опредељује се за своју младалачку љубав ваздухопловство а имао је срећу да му професори буду М. Ненадовић, Д. Станков, С. Милутиновић и С. Добросављевић код кога је и дипломирао 1955. године. Умро је у Београду 20.12.2013. године у 84. години живота као пензионисани Главни савезни ваздухопловни инспектор [2].
Радна биографија
Конструкторска и организаторска делатност
После дипломирања 1.12.1955. се запослио у Конструкционом бироу II Фабрике авиона УТВА Панчево и ту радио је пуних 12 година, почевши као приправник у конструкционом бироу па до главног конструктора авиона. Тринаесту годину рада у Утви инж. Николић је био технички директор фабрике. За време свог службовања у УТВИ у овој фабрици су пројектовани и направљени авиони: Утва-56, Утва-60, Утва-60 АТ1 и АТ2, Утва-60 АМ, Утва-60 AG, Утва-60 Н, Утва-60 AF, Утва-65 Привредник, Утва-66, као и многи уређаји који су се користили у ваздухопловству.
Затим је око пола године био први технички директор Авио Генекса у оснивању, па 6 година самостални саветник и заменик директора Ваздухопловног института при Институту „Кирило Савић", где је радио на нацртима будућих ваздухопловно-техничких прописа.
Законодавна и управљачка делатност
Крајем 1974. године прелази у СУЦВП где као начелник Одељења за ваздухопловне прописе и поступке, организује израду нацрта првог Закона о ваздушној пловидби који се односи на млазну саобраћајну авијацију као и све остале видове ваздушне пловидбе. Закон је објављен априла 1978. године и до данас није претрпео велике измене. Такође организује и израду нацрта за бројне прописе о пловидбености ваздухоплова, његовој градњи и контроли квалитета тих радова, о његовој регистрацији и стандардима које треба да задовољи ваздухопловно технкло особље.
Непосредно после погибије председника владе ФНРЈ, господина Ђемала Биједића јануара 1977. године у лету авионом СИВ-а за Сарајево, именован је за вд Главног савезног инспектора и са те функције предузима многобројне системске мере да се безбедност ваздушне пловидбе санира (у претходних 8 година у нашем ваздушном саобраћају је био бар један удес саобраћајног ваздухоплова са великим бројем погинулих) а из тог периода потичу:
- прве дозволе за рад авио-механичара и контролора градње,
- пооштрени критеријуми за издавање пилотских дозвола и дозвола за рад кабинског особља (СТW),
- пооштрени критеријуми за издавање дозвола аеродромском особљу,
- сарадња на дефинисању услова за дозволе за рад контролора летења.
Крајем исте године на предлог Б. Николића, Савезно извршно веће формира Савезни ваздухопловни инспекторат, као посебну савезну организацију. У овом периоду активно ради на изради, објављивању и поштовању ваздухопловних прописа. Са групом тада најбољих пилота у нашем ваздушном саобраћају, користећи своје знање енглеског, француског и руског језика, проучава правила летења свих већих земаља у свету, организује и ради на тада новом и модерном нашем „Правилнику о летењу", који је, иако објављен 1979. године, и данас у важи.
Формира високо стручну и специјализовану Службу за пловидбеност и регистар цивилних ваздухоплова Југославије. Са позиције руководиоца ове службе регулише током наредних 14 година сва питања хомологација и пловидбености наших ваздухоплова, од једрилица и спортских ваздухоплова, авиона привредне авијације, хеликоптера и авиона пословне авијације до саобраћајних ваздухоплова.
Године 1992. постаје по други пут Главни савезни ваздухопловни инспектор, надлежан за све послове у ваздухопловству, укључујући и делатност Савезне Управе за контролу лета.
Пословно-организаторска делатност
Неколико година касније, као пензионер, постаје Технички директор „Macedonian Airlines", која у том периоду обавља ваздушни саобраћај из Републике Македоније са 10 авиона.
У јесен 1996. на позив владе Црне Горе, долази у Подгорицу са задатком да помогне формирање авио-компаније Montenegro Airlines, и за рекордно кратко време (после 6 месеци), овај нови авио превозник добија свој први AOC за саобраћај прво са једним, а ускоро са два авиона типа Foker MK 4000. После прикупљања и обуке кадрова, уходавања рада компаније, крајем 1998. године престаје његова активност у овој компанији.
Током 2002. покушава са једном великом познатом канадском фирмом да обнови производну авиона у Утви, но како фабрика није имала никаквих средстава да уђе у преговоре, све је завршено на нивоу медусобних писама о намерама. Да би се овај подухват реализовао, написао је велику публикацију на енглеском: STUDY - Two approaches to the manufacturing of an „all Canadian" all-metal Aircraft based on: a. Former excellent and well proven design of Aircraft, or b. Entirely new design.
Библиографска делатност
Године 2004. године почиње да пише трилогију:
- "На сопственим крилима" која је посвећена конструисању и производњи нових типова и модела авиона.
- "Борба за безбедност ваздушне пловидбе током 20 година" која је посвећена борби за безбедност ваздушне пловидбе кроз нормативну, организациону и надзорно-инспекцијску функцију у периоду од 1974. до 1994.
- "Санација постојећих и организовање нових авиопревозника" која је у првом реду посвећена мерама за оздрављење постојећих компанија, а затим и формирању нових авиопревозника на принципима и у складу са светском нормама.
Галерија
Авион Утва 56 изглед са бока | Авион Утва 60 изглед са бока | Авион Утва 60H |
Авион Утва 66 ЈРВ-а у лету | Авион Утва 66H канадске регистрације | Авион Утва 65 Привредник у музеју |
Признања
За заслуге у пројектовању авиона Бранислав Николић је 1974. године одликован Орденом за војне заслуге са Златним мачевима.
Види још
Референце
[1]. Branislav Nikolić, Na sopstvenim krilima, Štamparija Topalović, Valjevo,2009., ISBN 978-86-912401-0-3
[2]. Политика 25.12.2013. године ISSN 0350-4395
Литература:
1. Branislav Nikolić, Na sopstvenim krilima, Štamparija Topalović, Valjevo,2009., ISBN 978-86-912401-0-3
2. Aviation Week and Space Technology, Том 73, McGraw-Hill, 1960
3. Чедомир Јанић, Годишњак српског ваздухопловства -2007., Аерокомуникације, Београд 2007, стр.100-103, ISSN 1820-9122
4. Patentni spis: YU 24551, "Privredno turistički avion UTVA 56", Savezni zavod za patente Beograd SFR Jugoslavija, 10.09.1960.
5. Patentni spis: YU 44661, Avion "UTVA-66V", Savezni zavod za patente Beograd SFR Jugoslavija