Петар Мариновић - Pierre Marinovich (Париз 1.08.1898. - Брисел 2.09.1919.) је био француски војни пилот српског порекла, са преко 22 ваздушне победе убраја се у асове Првог светског рата.[3] На гробу Петра Мариновића је постављена спомен-плоча на којој пише: "Потпоручник Пјер Мариновић, авијатичар, најмлађи ас Великог рата, 25 званичних победа, Легија части, Војна медаља, Ратни крст са 14 палми, рођен 1. 8. 1898. у Паризу, погинуо 2. 9. 1919. у Бриселу. Жртва храбрости и љубави за отаџбину".
Биографија
Петар (Пјер) Мариновић је био син Велизара, а унук Јована Мариновића, првог српског посланика у Француској после званичног признавања Србије као независне државе. Јован је био ожењем Персидом, ћерком капетана Мише Анастасијевића - Коларца, великог српског добротвора и родољуба, тако да је Петар и са те стране био потомак великана. Отац Велизар је студирао технику у Санкт-Петерсбургу и тамо се упознао са пољакињом Агрипином Броников са којом се оженио, преселили су се у Француску и добио сина Петра.
Петар се родио у Паризу 1.08.1898. године и школовао се у Француској и Ирској. О Петровом животу у то време има мало података, био је анонимус за кога се и датум рођења по многим изворима не слаже, као да његов живот почиње са ступањем у француску војску.
Војна каријера
У војску је добровољно ступио 12.02.1916. у 27. коњички пук (драгонски). Пошто је у то време Западни фронт био у фази рововског рата, коњица је била прилично неактивна што није одговарало младом темпераментном Петру Мариновићу. Но без обзира на то, млади Петар је већ после шест месеци био унапређен у подофицирски чин иако није имао војну школу. На конкурс за авијацију се добровољно јавио 14.07.1916. године, а већ 9.09.1916. године се обрео у Шартру у пилотској школи где је отпочео летачку обуку на авионима типа Фарман. Школовање за пилота је успешно завршио и добио диплому војног пилота 15.11.1916. године. Пошто се у пилотској школи показао као даровит за тај посао, омогућено му је даље усавршавање за пилота ловца. Упућен је у школу у Поу на курс акробација, па затим у школу гађање у Казоу. Диплому цивилног пилота француског Аероклуба бр. 5181 је добио 31.01.1917. године.
После стицања свих ових квалификација Петар Мариновић је 19.03.1917. распоређен у ловачку јединицу No 30, која ја била наоружана ловцима Нијепор 24. По доласку у јединицу разболео се па је морао два месеца да проведе у болници. Након опоравка распоређен је у ново формирану ловачку јединицу "ескадрила за заштиту", у којој је остао до краја рата. Јединица је имала ознаку No 94, била је наоружана авионима Нијепора N.24 и Нијепор N.27, а покривала је област дејства четврте армије. Почетком фебруара месеца 1918. године јединица је своје Нијепоре заменила са модернијим и бољим авионима типа СПАД и променила назив у Спа 94.
Заједно са стицањем летачког искуства и победама које су се низале једна за другом тако је Петар Мариновић био унапређиван у више чинове: наредник је постао 26.07.1917, чин наредник-водник је добио 20.02.1918. године као највиши подофицирски чин, а чин потпоручника је добио 20.10.1918. године.
Поред добијања чинова после десет ваздушних победа Петар Мариновић је добио титулу "АС"-а, 7.06.1918. и тако постао најмлађи "АС" француског ваздухопловства. Био је одлкован орденима Витез Легије части, Војном медаљом и Ратним крстом са 14 палми. Био је пилот са највише ваздушних победа у својој ескадрили и 12-ти на листи асова француског ваздухопловства и Србин са највише победа у Првом светском рату.
Листа победа
Листа победа је направљена на основу извора [1] и [2] и приказана је на доњој табели.
Red.br. Datum Vreme Jedinica Avion Protivnik Mesto duela
1. 08 Sep 1917 N94 Nieuport 24 Albatros St. Hilaire-le-Petit
2. 05 Dec 1917 N94 Nieuport 24 Rumpler C Baconnes
3. 22 Dec 1917 N94 Nieuport 24 Rumpler C N of Pont Faverger
4. 01 Jan 1918 1415 N94 Nieuport 24 Rumpler C Beine
5. 19 Jan 1918 Spa94 SPAD S.VII Albatros D.V Beine
6. 15 May 1918 Spa94 SPAD S.VII Dvosed Esserteaux-Amiens
7. 19 May 1918 1900 Spa94 SPAD S.VII Rumpler C SE of Moreuil
8. 31 May 1918 Spa94 SPAD S.VII Dvosed Ambleny
9. 31 May 1918 Spa94 SPAD S.VII Fokker DR.I Villers-Cotterêts
10. 05 Jun 1918 Spa94 SPAD S.VII Dvosed E of Faverolles
11. 09 Jun 1918 1010 Spa94 SPAD S.VII Dvosed St. Paul-aux-Bois
12. 01 Jul 1918 1715 Spa94 SPAD S.VII Rumpler C Monnes
13. 15 Jul 1918 1020 Spa94 SPAD S.VII Rumpler C Moronvillers
14. 17 Aug 1918 Spa94 SPAD S.VII Fokker D.VII Roye
15. 17 Aug 1918 Spa94 SPAD S.VII Dvosed Roye
16. 05 Oct 1918 1130 Spa94 SPAD S.VII Fokker D.VII E of Challeronge
17. 09 Oct 1918 1530 Spa94 SPAD S.VII Rumpler C Semide
18. 18 Oct 1918 1550 Spa94 SPAD S.VII Dvosed
19. 27 Oct 1918 1405 Spa94 SPAD S.VII Fokker D.VII Lethour
20. 03 Nov 1918 Spa94 SPAD S.VII Dvosed Le Chesne
21. 03 Nov 1918 Spa94 SPAD S.VII Dvosed Le Chesne
Трагедија
По потписивању примирја Петар Мариновић је распоређен у ескадрилу за дуге летове на линији Париз-Варшава-Праг. Када је 2.09.1919. године организован аеромитинг на Бриселском аеродрому д` Еверијер, Петар је одређен за летачки програм, био је изванредан летач и имао је шта показати, њиме се дичило француско ваздухопловство, нажалост на висини од 250 метара отказао му је мотор и његова "Господарица смрти" се суновратила на земљу. При паду, авион се запалио и експлодирао. Када је погинуо Петар Мариновић је имао свега 21 годину живота.
Петар (Пјер) Матиновић је сахрањен уз највише војне почасти на париском гробљу Пер Лашез, једном је од најпознатијих вечних почивалишта на свету. Ту су вечне куће великана као што су Оскар Вајлд, Лафонтен, Марсел Пруст, Балзак, Модиљани, Бизе, Ив Монтан, а на овом гробљу сахрањен је и познати српски режисер Александар Петровић. Ту почива и Петар - Пјер Мариновић, Србин, најмлађи ас француске авијације.
Галерија
 |
 |
 |
| изглед авиона Нијепор 24 на коме је летео П.Мариновић | Авион СПАД на каквом је летео П.Мариновић | Ознака на авиону СПАД Мариновићеве Спа 94. ескадриле |
 |
 |
 |
| Ознака на авиону ескадриле Спа 94. "Господарица смрти" | Надгробни споменик пилота П.Мариновић | Плоча на надгробном споменику пилота П.Мариновића |
Одликовања
1. Легија части
2. Војна медаља
3. Ратни крст са 14 палми
Види још
Референце
[1] Шиме Оштрић, Српски пилоти на Западном фронту у Првом светском рату-Петар (Pierre) Мариновић, Београд, Аеромагазин бр. 46, март 2003.
[2] D.Poret, Les AS francais de la Grande Guerre, Service historique de l Armee de l Air, Paris 1983.
[3] Čedomir Janić, Vek avijacije - Ilustrovana hronologija, Beograd - Beočin, Efekt1, 2003., ISBN 86-84905-00-8
Литература:
1. Душан Ћировић, Ваздухопловне жртве 1913 - 1945, Ауторско издање, Земун, 1970., стр. 24.,
2. Шиме Оштрић, Српски пилоти на западном фронту, Српска Авијатика 1912-1918.,МЈВ, Београд,1993., ISBN 86-901403-1-X,
3. http://www.theaerodrome.com/aces/france/marinovitch.php
4. Шиме Оштрић, Српски пилоти на Западном фронту у Првом светском рату-Петар (Pierre) Мариновић, Београд, Аеромагазин бр. 46, март 2003.,
5. http://www.wwiaviation.com/aces/ace_Marinovitch.shtml Biographie de l'aviateur Marinovitch
6. http://www.firstworldwar.com/bio/marinovitch.htm Autre biographie du même
7. http://forum.worldofwarplanes.com/index.php?/topic/1998-petar-pjer-marinovic/
8. http://www.vesti-online.com/Vesti/Svet/57629/Srpski-heroj-francuske-avijacije
9. http://102nd.org/index.php/sr-YU/istorija/znamenite-licnosti/100-petar-pjer-marinovic.html
10. Bailey, Frank W. - Cony, Christophe: L'Escadrille SPA 79, durant la Grande Guere, part three, in Avions, No. 107, Fevrier 2002.
11. Franks, Norman L.R. - Bailey, Frank W.: Over the Front: A Complete Record of the Fighter Aces and Units of the United States and French Air Services, 1914-1918, Grub Street, London 1992.
12. Kolo, Aleksandаr: The Nieuport Detachment - The First Serbian Fighter Unit, Flight No.1 1998, Yugoslav Air Museum, Belgrade Yugoslavia
13. http://www.mail-archive.com/
14. Goworek, Tomasz: Pierwsze samoloty mysliwskie lotnictwa polskiego, Aerohobby, Wydawn. Czasopism i Ksiazek Technicznych, Warszawa 1991.
15. D.Poret, Les AS francais de la Grande Guerre, Service historique de l Armee de l Air, Paris 1983.