Иван Шоштарић

Детаљи
Категорија: Биографије
Погодака: 442

Иван Шоштарић дипл. инж.

Иван Шоштарић (Јарослав, Пољска 31. децембар 1911. — Београд 8. септембар 1989.) је био машински и ваздухопловни инжењер, пилот, конструктор авиона и једрилица, технички директор „Утве“, шеф техничке службе Ваздухопловног Савеза Југославије. Завршио је Немачку Вишу техничку школу у Прагу на којој је дипломирао 1934. а затим је продужио специјализацију на ваздухопловном одсеку Чешке Више техничке школе, такође у Прагу, која је трајала још три семестра. После повратка у земљу инж. Иван Шоштарић је радио у Војном ваздухопловству у фабрикама авиона Змај, Утва и Икарусу, Ваздухопловном Савезу Југославије и ВТЦ у Вршцу. Целог свог радног века бавио се конструкцијом авиона и једрилица. 

Биографија

Рођен је у пољском граду Јарославу 31. децембар 1911. где му је отац службовао као ветеринар. Распадом Аустроугарске монархије породица се настањује у Марибору, где је Иво завршио основну школу и реалну гимназију, а 1929. уписао се на Машински факултет у Љубљани. После завршена четири семестра прешао је на Немачку Вишу техничку школу у Прагу (Deutsche тechnische Hohschule) на којој је дипломирао 1934. а затим је продужио специјализацију на ваздухопловном одсеку Чешке Више техничке школе, такође у Прагу, која је трајала још три семестра.

Током студија, Шоштарић се за време летњег распуста 1932. прикључио мариборској Једриличарској групи, али је тек 1933, као члан Масарикове ваздухопловне лиге (Masarykova Letecká Liga) у Прагу положио „А“ испит пилота једриличара и истовремено завршио наставнички курс. Када је 1934. године његов старији колега Б. Цијан завршио факултет и отишао у војску а затим на рад у Земун, Иван је као најискуснији једриличар преузео улогу вође школовања мариборских једриличара.


једрилица-клизач Врабац

Поред школовања једриличара са колегом Хумеком радио је на пројекту једрилице "Сврака" коју је касније реализовао када је прешао на рад у земунску Утву. Школовање мариборских једриличара је водио све до 1936. године кад је дипломирао па је због посла напустио Марибор.

У том периоду се и сам усавршавао у једриличарском летењу, тако да је обуку наставио у Једриличарском центру на Блокама, где је 1934. добио „Б“ једриличарску значку, а на Похорју је 1935. освојио и „Ц“ диплому једриличара. Услове за сребрну „Ц“ значку испунио је после рата 1947, летећи једрилицом сопствене конструкције типа Јастреб. Диплому пилота моторног авиона добио је 1952. у Аероклубу „Фрањо Клуз“ у Земуну.

После дипломирања у Прагу и повратка у земљу одслужио је војни рок у противавионској артиљерији у Сарајеву.

Радна биографија


једрилица Чавка

Прво запослење му је било 1936. године у Команди војног ваздухопловства у Земуну где је примљен за војно-техничког службеника и постављен на дужност шефа Аеропланске радионице 6. Ваздухопловног пука (ВП) на аеродрому у Земуну где се бавио проблемима одржавања авиона. Желећи да се бави конструисањем авиона прешао је маја 1937. у конструкциони биро фабрике „Змај“ у Земуну, где је под руководством инж. Станкова, радио на пројектовању склопова конструкције двомоторног бомбардера Змај Р-1 и школског двокрилца Змај Н. Током 1937. и 1938. повремено је ван радног времена радио и на разради елемената двомоторног бомбардера металне конструкције Оркан, конструктора инж. Момчиловића и инж. Радојковића који се у то време радио у Икарусу.

Сопствени конструкторски опус инж. Шоштарић је започео још 1936. у мариборском једриличарском клубу, још као студент машинства, где је са инж. Р. Хумеком пројектовао школску једрилицу Сврака (Sraka), чија је градња започета у Марибору, а довршена у Једриличарској задрузи „Утва“ у Земуну у којој се Иво 1938. и запослио као технички директор и главни конструктор.


једрилица Јастреб

Ту је 1939. настала школска једрилица-клизач Врабац која се касније производила у „Утви“, „Албатросу“ али и у многим аеро клупским радионицама у земљи.

Исте године је, као дериват Врапца, настала и школска једрилица Шева, од којих је неколико примерака израђено у „Утви“. У жељи да домаћим једриличарима омогући и вишу фазу обуке домаћом једрилицом, конструисао је 1940. и школско-прелазну једрилицу Чавка, која се производила и пре и после рата у домаћим фабрикама и радионицама, а лиценца за њену израду уступљена је и Aеро клубу Грчке.

Почетком 1940. инжењери Шоштарић, Марјановића и Ђурић оснивају нову групу која је приступила изради пројекта тренажног авиона названог Видра. Авион је био двоседи нискокрилац модерне концепције предвиђен за уградњу редног мотора Аргус (Argus As-410 од 355 КС). Макета авиона испитана је у аеротунелу у Риму, а почетком 1941. су, уз сагласност Команде ваздухопловства, у „Утви“ одпочеле  припреме за израду прототипа.


једрилица Соко

У току окупације Шоштарић је наставио рад у „Утви“, која је за време рата производила намештај. Одмах по ослобођењу, у „Утви“ је наставио рад на изради тренажне једрилице Јастреб по плановима завршеним још пре рата. Та нова једрилица је са Врапцем и Чавком употпуњавала цео програм обуке и тренаже пилота једриличара па је већ 1947. прозведена  у серији од 30 примерака. У побољшаној верзији Јастреб-бис израђивана је више година и у неколико других радионица у земљи. Настављајући рад на стварању нових једрилица, Шоштарић је 1949. пројектовао акробатску једрилицу Соко, а 1952. је на основу тренажне једрилице Чавка, израдио успели школски двосед Рода, који је омогућио да Југославија међу првим земљама у свету уведе почетну обуку једриличара на једрилици са дуплим командама и наставником. Године 1958. настала је и високоспособна једрилица Ласта, код које су Шоштарић и други стручњаци одпочели са експерименталном применом пластичних материјала у ваздухопловним конструкцијама.


Авион Утва 213

По ослобођењу земље почињу интензивне активности у ваздухопловству и ваздухопловној индустрији. Расписани су конкурси за пројекте разних авиона међу њима и за пројект школског и тренажног авиона. Шоштарић је са својим старим сарадницима инжењерима Марјановићем и Ђурићем, и новим чланом групе инж М. Дабиновићем, донели одлуку да учествују на конкурсу, пошто су утврдили да се авион Видра у великој мери уклапао у конкурсом предвиђену категорију авиона за прелазну обуку пилота. Пројекат је кинкурсна комисија одабрала за израду прототипа, па је на основу уговора са Генералном дирекцијом ваздухопловне индустрије (ГДВИ), основана посебна конструкторска група означена са бројем 2, која је већ крајем 1947. израдила радионичке цртеже авиона под шифром 213, док је „Икарус“ прву верзију прототипа под именом „Вихор“ испоручио 1948. а другу верзију (2. прототип 213Р са Реноовим мотором, Р - Рено) 1950. године. Серијска производња авиона 213 поверена је фабрици „Утва“ у којој је од 1952. до 1955. произведено 195 авиона типа 213.


транспортна једрилица 920

Поред рада на типу 213, група инж. Шоштарића израдила је од 1948. до 1950. и документацију транспортнo-десантне једрилице тип 920, чији је прототип, направљен у „Икарусу“ полетео је 1951. године. Од 1950. године је као замена за авионе 213, који су били дрвене конструкције, пројектован авион металне конструкције тип 522, чији је прототип, такође израђен у „Икарусу“, а полетео је јуна 1954. године. Фабрика „Соко“ у Мостару завршила је 2. прототип овог авиона и од 1956. до 1962. израдила серију од 110 авиона 522.

Од 1954. инж. Шоштарић је прешао на рад у Извршни одбор ВСЈ као шеф Техничке службе, а од маја 1970. је као саветник Ваздухопловно-техничког центра (ВТЦ) у Вршцу, који је у међувремену прерастао у Фабрику авиона  „Јастреб“, знатно допринео увођењу серијске производње једрилица од пластичних материјала типа Цирус (Cirrus) ВТЦ-17 и ВТЦ-15 које су од 1971, односно од 1979. рађене по лиценци познатог немачког конструктора Шемп-Хирта (Schempp-Hirth). После сарадње са немачким конструктором на стварању пластичне моторизоване једрилице типа ССВ-17, инж. Шоштарић је, користећи нову технологију, пројектовао 1975. нашу прву моторизовану једрилицу Шоле 75, чији је назив после неких модификација промењен у Шоле 77. 


Авион Соко 522

У току свог четрдесетогодишњег плодног рада на пољу ваздухопловних конструкција, инж. Шоштарић је направио немерљив допринос у развоју југословенског ваздухопловства, ваздухопловне индустрије и спортског ваздухопловства.

Пројекти авиона 

  • Змај Р-1 - двомоторни бомбардер рад са проф. Д. Станков (1937.) 
  • Змај Н - једномоторни школски двосед дрвене конструкције рад са проф. Д. Станков (1937.) 
  • Оркан - двомоторни бомбардер рад са инж.Момчиловић и Радојковић (1937-38.)
  • Видра - једномоторни школски (1940.) прототип
  • Авион 213 - једномоторни школски двосед (1947.) 
  • Вихор - једномоторни школски двосед (1948.)
  • Авион 213Р - једномоторни школски двосед (1950.)
  • Авион 522 - једномоторни школски двосед (1954.)

једрилица Рода

Пројекти једрилица

  • Сврака - школска једрилица дрвене конструкције са инж. Хумеком (1936-1938.)
  • Врабац - jедрилица дрвене конструкције пројектована (1939.) 
  • Шева - модификована једрилица Врабац (1939.)
  • Чавка - тренажна једрилица једносед дрвене конструкције (1940.)
  • Јастреб - пројект дрвене једрилице направљен пред Други светски рат (1941.)
  • Јастреб бис - модификована једрилица Јастреб дрвене конструкције реализована после рата (1947.)
  • Соко - акробатска једрилица дрвене конструкције,(1949.)
  • Рода - двоседа једрилица дрвене консртукције за обуку једриличара (1952.)
  • Ласта - једноседа високоспособна једрилица (1958.)
  • Једрилица 920 - транспортна једрилица (1948. - 1950.)
  • Шоле 77 - моторна једрилица (1977.)

моторна једрилица Шоле 77

Библиографија

    1. Ing. Ivo Šoštarić, Nova era u našem vazd. jedriličarstvu, Narodna krila, juli-avgust 1949, с. 31-32;
    2. Ing. Ivo Šoštarić, Vazduhoplovni stolar, TK, Beograd, 1950.

Види још

Литература

    1. Димитријевић, Б.; П.Миладиновић, М.Мицевски; (2012.). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.
    2. Команда РВ и ПВО,Чувари нашег неба, Војноиздавачки завод, Београд, 1977. 
    3. Бојан Димитријевић, Југословенско ратно ваздухопловство 1942 - 1992., ИЗСИ и МЦО, Београд, 2012, ISBN 978-86-7403-163-6
    4. Жутић. Н. и Бошковић. Л., Икарус - Икарбус: 1923 - 1998,(Монографија 75 година Икаруса), Икарбус, Београд, 1999.
    5. О. Петровић; Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941.), Лет 3/2004. Београд, 2004.
    6. Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан; (2010). Век авијације у Србији 1910—2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.
    7. Stepanov, J., Naš test: Šole - Stabilana i pokretljiva, Aerosvet, Novi Sad, (str. 30-31), ISSN 0352-5988
    8. Грујић, З. (1998.). Архива. „Фабрика аероплана и хидроплана Икарус А. Д.“, Аеромагазин (YU-Београд: ББ Софт) 6: стр.. ISSN:1450-6068

Спољашње везе

    1. http://utva-avioni.herobo.com/?p=22
    2. http://www.paluba.info/smf/index.php/topic,19107.15.html
    3. http://www.modelarstvo.si/slovenski_konstruktorji/ivo_sostaric.html
    4. http://www.paluba.info/smf/index.php?topic=26862.0;wap2
    5. http://vazduhoplovstvo.com/category/letelice/jedrilice/
    6. http://www.muzejrv.mod.gov.rs/pages_files/expo_files/avioni_files/avioniMain.html
    7. http://www.opensoaring.com/Zgodovina/Obnovljeno/obnovljeno_kavka.html
    8. http://www.aeroklub-sarajevo.ba/IstorijaJedrilica/AK%20Postojna/Oldtimers.htm

Главни мени

Пријава