Сава Пустиња

 Сава мр Пустиња дипл.инж.

Сава Пустиња (Банатско Карађорђево 14.06.1936.)  је  ваздухопловни инжењер, магистар техничких наука, пензионисани генерал ппуковник Војске Србије, готово цео радни век је провео у Ваздухопловнотехничком институту у Жаркову био је у саставу пројектанских тимова и вођа пројекта најзначајнијих наших авиона. На крају радног века отишао је у пензију са места Помоћника Министра одбране, за војнопривредну делатност. Живи и ради у Београду, иако у деветој деценији свог живота, активно пише у оквиру тема из ваздухопловства и ваздухопловних технологија и активно се укључио у рад Удружења за неговање ваздухопловних традиција Србије.

Биографија

Сава Пустиња је рођен у Банатском Карађорђеву (општина Житиште) 14.06.1936. године, од оца Петра и маjке Саве (девојачко Бунчић),  као једанаесто дете. Преживело и одрасло је осморо. Отац му је био добровољац, „солунац“, у Првом светском рату.

Кад се родиш у оваквој много чланој породици не остаје ти ништа друго него да будеш борац. Тако је и Сава изабрао ваздухопловну технологију и војни позив. Остао је доследан борац читавог свог живота. Све што је у животу постигао то је било захваљујући себи самом и своме раду.

Сава има многочлану породицу, ожењен је Садетом, има ћерку Татјану рођену 1963. године и сина Игора рођеног 1974. Ћерка има синове Стевана и Ивана, а Игор ћерку Алису и синове Филипа и Давида.

Школовање

Завршио је основну школу, у месту рођења, 1950. године. Средњутехничку машинску школу „Петар Драпшин“ у Београду, завршио је 1954. године, затим питомац Ваздухопловнотехничке академије у Жаркову, заједно са академијом пресељен је у Рајловац у трећој години и тамо је унапређен у потпоручника 1.9.1957. године. Уз рад је завршио Машински факултет у Београду, ваздухоплони смер 1968. године, а магистарске студије, у првој генерацији 1972. године и Високу војну школу оператике 1988. године (друга класа).

Радна биографија

После завршене Ваздихопловнотехничке академије, Сава Пустиња је распоређен на службу у Ваздухопловнотехнички институт (ВТИ) у Жаркову, где остаје све до 1992. године. Почео је као сарадник у сектору аеродинамика, где је провео већи део радног века, на разним дужностима, укључујући и Начелника сектора. Последњих седам година био је директор Института. Његова радна биографија се може начелно поделити на четири етапе:

Први део

Прву деценију рада у ВТИ-у Сава је провео у Експерименталној аеродинамици. Почео је рад у аеротунелима Т-32 и Т-33, а касније и у Т-35. У току тога десетогодишњег рада усавршио је више методологија мерења и експерименталног аеродиначког истраживања. Најзначајнији му је допринос што је први почео да развија уређаје и да уводи методе мерења дериватива стабилности у аеротунелима. Неки од тих уређаја су још увек у оперативној употреби.

У томе периоду је испитивао моделе авиона, пројектила и других објеката у аеротунелима. То су авиони „Јастреб", „Пеликан“ (лаки транспортни авион, није реализован), „Крагуј", "Ласта" (авион за везу, није реализован). Од пројектила је најпознатија "Маљутка".

Други део

Крајем 1968. године прешао је у оделење за аеродинамичке конструкције. Ту је радио у свим областима аеродинамичког пројектовања (прорачуна аеродинамичких параметара, перформанси, а посебно се фокусирарао на област стабилности и управљивости). То је био период интезивнијег увођења рачунарске технологије у процес рада Института, те је уводио нове метоте уз примену рачунарске технике, посебно у анализу  и синтезу стабилности и управљивости авиона. То је посебно допринело решењу серијског авиона „Орао" и Г-4 супер галеб прототипова 1 и 2, где је разграничена надградња квалитета другог прототипа, који је на крају изабран и за серијски стандард. Такође је радио на гами лаких авиона, у оквиру Југословенско-Пољске сарадње. У оквиру те сарадње је пројектовао стабилност и управљивост основне варијанте авиона М-10. Касније је овај пројекат технолошки разрађен, развијен прототип и извршена индустријализација његове серијске производње, у фабрици авиона Утва, у познати авион Утва-75.

У томе оделењу је провео око једну деценију, с тим што је у другој њеној половини био и његов начелник. То је био период интезивног рада на пројекту авиона Орао и сарадње са Румунима, а и период развоја авиона Г-4 супер галеба. Почетком наредне деценије Сава је постављен на дужност начелника комплетног сектора Аеродинамике. Због кадровских околности, ускоро је био задужен и да паралелно води програм „Нови авион“, на нивоу целог Института. У току 1982. године, постављен је за помоћника директора института, као програмовођа за „Нови авион“.

Трећи део

Крајем 1985. године С. Пустиња је постављен за Директора института (ВТИ), с тим да и даље води програм „Нови авион“. Тако је остало све до 1992. године, када је Институт укинут. У томе периоду је значајно развијена инфраструктута Института, изграђене су многе лабораторије (пуштен је у рад трисонични тунел), уведена је информатика на свим креативним радним местима, интегрисана у јединствен систем. Институт је кадровски ојачан на 1.000 формацијских места. Урађен је Програм реализације за „Нови авион“, реализована је уговорена сарадње са фирмама Марсел Дасо и Бритиш аеоспејс. Одбрањен је Програм реализације на свим нивоима одлучивања. Очекивала се одлука Председништва СФРЈ за наставак реализације програма. До те одлуке никад није дошло, због распада СФРЈ.

Посета команданта РВ Француске генерала Флериа ВТИ-у	С.Пустиња као директор Института прима страну делегацију

У току 36 година рада у Институту, С. Пустиња је био члан готово свих тимова који су радили на кључним пројектима ВТИ-а.

Као Директор института, годинама је био члан комисаија за међуармијску сарадњу са Француском и Великома Британијом. Последњих неколико година је био и Копредседник Француско - Југословенске, и касније Руско - СРЈ војно-техничке комисије.

Четврти део

По укидању Института 1992. године, премештен је у Генералштаб ВЈ, на положај начелника Ваздухопловнотехничке управе. Ту дужност је обављао до лета 1994. године, када је постављен за Помоћника Министра одбране, за војнопривредну делатност. На свој захтев одлази у пензију 1.2.1996. године.

Пројекти авиона

Авион G-4 супер галеб	Авион  J-22 орао	Нови авион

Војна каријера

Све чинове, од потпоручника до генерала, дoбио је редовно, ни један ванредно и све у Ваздухопловнотехничком институту (ВТИ), изузев последњег. У чин генерал мајора унапређен је 22.12.1988. године, а као Помоћник Министра одбране, за војнопривредну делатност унапређен је у чин генерала ппуковника. За ревносну војну службу одликован је са 11 војних одликовања.

Библиографија

• С.Пустиња, Студија дериватива попречно-смерне стабилности

  

  , Саопштење ВТИ-а, 1968.
• С.Пустиња, Мерење ефикасности крилаца авиона у аеротунелу

  

   

  , Војнотехнички гласник, 1970.

• С.Пустиња, Алгоритамско управљање беспилотним летелицама, Конгрес механике, Башко поље, 1972.

• С.Пустиња, Нови прилази у управљању и пројектовању борбених авиона, Гласник РВ и ПВО, бр.5/1978.

• С.Пустиња, Правци и перспективе развоја борбене авијације у свету у блиској будућности, Гласник РВ и ПВО, бр.1/1989.

• С.Пустиња, ВАЗДУХОПЛОВСТВО, ГАЛАКСИЈА, Мај 1990.

• С.Пустиња, Достигнућа Ваздухопловнотехничког института у току 45 рада и развоја, Гласник РВ и ПВО, бр.4/1991.

• С.Пустиња, Потенцијали ваздухопловне индустрије СРЈ, Аеромагазин бр.24, Аеромагазин д.о.о., Београд, 2001., ISSN 1450-6068.

• С.Пустиња, Дефиниција програма "Новог авиона", Аеромагазин бр.29, Аеромагазин д.о.о., Београд, 2001., ISSN 1450-6068.

• С.Пустиња, MQ-1 Предатор, Аеромагазин бр.87, Аеромагазин д.о.о., Београд, 2012., ISSN 1450-6068.

• С.Пустиња, Генерације ловачких авиона са млазним моторима, Аеромагазин бр.88, Аеромагазин д.о.о., Београд, 2012., ISSN 1450-6068.

• С. Пустиња, Јурофајтер тајфун, Аеромагазин бр. 90. Аеромагазин д.о. о., Београд, 2012., ISSN 1450-6068.
• С. Пустиња, ВАЗДУХОПЛОВНА ТЕХНОЛОГИЈА СФРЈ УОЧИ РАСПАДА ДРЖАВЕ, Београд, 2017. године, 20вCOBISS.SR-ID 229259532, ISBN 978-86-920833-0-3
• С. Пустиња, ЛОВАЧКИ АВИОНИ, Београд, 2018. године, COBISS.SR-ID 264243212, ISBN 978-86-920833-1-0
• С. Пустиња, БЕСПИЛОТНЕ ЛЕТЕЛИЦЕ, Београд, 2020. године.

Литература