Слободан Ј. Зрнић

Детаљи
Категорија: Биографије
Погодака: 1024

Слободан Ј. Зрнић  

Слободан Ј. Зрнић (Ваљево 18. август 1906. — Београд 20. септембар 1990.) је био машински инжењер, конструктор авиона, професор и декан Машинског факултета у Новом Саду. Завршио је Машински факултет у Београду (фебруара 1928.) и Високу аеро-наутичку школу у Паризу (1930. године). После повратка у земљу инж. С.Ј.Зрнић је радио у Државној Фабрици Авиона ДФА у Краљеву а затим у ВОГ у Земуну, Индустрији Аерополанских Мотора ИАМ у Раковици. За време рада у ВОГ-у укључује се у тим конструктора југословенског ловачког авиона ИК-3, поред Косте Сивчева и Љубомира Илића. Зрнић се тиму прикључио у фази израде статичких прорачуна и пројектовања конструкцијских решења. Треба исправити историјску неправду према конструктору С.Ј.Зрнићу. Тај наш чувени авион су пројектовали: Љубомир Илић, Коста Сивчев и Слободан Зрнић. Од почетних ћириличних слова: Илић – Коста – Зрнић, настало је име авиона ИКЗ (латинично IKZ). С обзиром да су до појаве овог авиона већ постојали авиони са ознаком ИК-1 и ИК-2, неко је уместо слова З прочитао број три. Та грешка се прећутно усталила посебно пишући латиничним писмом, чиме је ненамерно учињена неправда према познатом конструктору авиона Слободану J. Зрнићу. После рата је одмах укључен конструкторску групу КГ бр.1, за пројектовање авиона. Након тога ради у фабрици 21. мај у Раковици, Конструкционом бироу фабрике Соко-Мостар у Београду, Првој петолетци из Трстеника а од 1962. године је изабран за Редовног професора Машинског факултета у Новом Саду где је изабран и за Декана факултета. Од 1969. године је као експерт UNIDO више година радио у Алжиру и другим земљама у развоју.

Биографија

Слободан Ј. Зрнић потиче из чувене инжењерске породице. Његов отац Јован се доселио у Београд из Бистрице са подножја Козаре и завршио технички одсек Београдске велике школе. Слободан је имао три брата и две сестре и сви су били инжењери. Отац му је био грађевински инжењер који је градио железничке пруге по Србији, па се породица сходно томе стално селила из места у место. Тако је Слободан гимназију је похађао у Врању и Београду, а на Машинско-електротехничом одсеку ТФ у Београду дипломирао је фебруара 1928. године. Исте године је као државни питомац упућен на специјализацију у фабрику авиона „Луј Бреге“ (Louis Breguet) у Вилакублеу (Villacoublay), у којој је поред упознавања процеса производње савремених авиона радио и у бироу предузећа на изменама које су вршене на варијантама Бреге 19 израђиваних тада у Краљеву (са моторима Хиспано 500 КС, Рено 500 КС и Лорен 400 и 450 КС). У слободном времену завршио је и једногодишњи курс из аеродинамике на државном универзитету Сорбона у Паризу.

Радна биографија


Бреге 19-8 Wright Cyclon

По повратку у Југославију 1931. добио је посао у фабрици „Бреге“ у Краљеву (ФАК), где је руководио програмом уградње наоружања и опреме на различите верзије авиона Бреге 19. Учествовао је и у адаптацијама мотора Хиспано 650 KS и К-14 680 KS на тип Бреге 19-7. Када се по истеку петогодишњег уговора компанија Луја Брегеа повукла из фабрике у Краљеву, Зрнић је са инжењерима Савом Момчиловићем и Ђорђем Дуцићем извршио адаптацију мотора Рајт Циклон од 780 КС на авион Бреге 19-7.

На тај начин је, уз многе друге измене, настала нова побољшана варијанта Бреге 19-8. Прерада  је извршена на укупно 48 авиона (која је представљала ратну резерву)  у земунском „Икарусу“ током 1936. године. Да би участвовао у испитивањима прототипа тог авиона, Зрнић је крајем 1935. прешао на рад у Ваздухопловну Опитну Групу (ВОГ) у Земуну.


Рогожарски ИК-3

У том периоду је започео сарадњу са инжењерима Љубомиром Илићем и Костом Сивчевим, па је као трећи партнер учествовао у пројектовању познатог домаћег ловца ИК-3, а потом и на разради пројекта новог двомоторног ловца ИК-5. Новембра 1936. запослио се у Индустрији Аеропланских Мотора А.Д. (ИАМ А.Д.) у Раковици, где је као шеф монтаже, а затим и руководилац Одељења за испитивање мотора, допринео освајању производње звездастих мотора Гном-Рон серије К.

За време рата с обзиром да је био цивил није отишао у заробљеништво а заслуга му је што је комплетну техничку документацију авиона ИК-3 и ИК-5 сачувао на тавану своје куће. 

Одмах по ослобођењу Београда укључен је у групу домаћих стручњака која је у ИМР радила на освајању ремонта мотора за руске авионе Иљушин  Ил-2 и Јаковљев ЈАК. 

Када је 1946. године формирана Генерална Дирекција Ваздухопловне Индустрије (ГДВИ) инж. Зрнић је распоређен у Конструкторску Групу (КГ) бр. 1 ГДВИ, у којој су поред осталих били инжењери Љубомир Илић и Света Поповић. Ова група је радила на пројектима школских авиона типа 211 и 231 и тренажних 212 и 212Р (212-Рено). Са истом групом учествовао је затим и у пројектовању ловачког авиона С-49А, а по одласку Илића у иностранство, постао је шеф групе која је пројектовала ловац С-49Ц, као и његову варијанту С-49Б.


Икарус 231

Када је извршена реорганизација начина пројектовања војних авиона (укинути конкурси) а формиран Ваздухопловни Технички Институт (ВТИ), инж. С. Зрнић је до краја 1954. каријеру конструктора авиона заменио каријером пројектанта и организатора производње у фабрици авиомотора „21. мај“ у Кнежевцу код Београда, потом у београдском бироу фабрике „Соко“ из Мостара, а затим је ангажован у „Првој петолетки“ из Трстеника у којој је организовао Одсек за образовање високих стручних кадрова. У том периоду потпуно се окренуо термотехници и наставио да се бави њоме.

Половином 1962. инж. Зрнић је изабран за редовног професора а касније и за декана Машинског факултета у Новом Саду на којем је држао наставу из стручних предмета све до 1969. године. Објавио је два универзитетска уџбеника из области Грајања и климатизације. Као експерт Организације Уједињених нација за развој индустрије (UNIDO - United Nations Industrial Development Organization), више година је боравио у Алжиру и другим земљама у развоју.


Икарус / Утва 212

Умро је у Београду 20. септембра 1990. године у 84. години живота.

Пројекти авиона 

    • Бреге 19 - на њему је радио уградњу мотора Хиспано 500 и 650 KS, Рено 500 KS, Лорен 400 и 450 KS, К-14 680 KS, и Рајт Циклон 780 KS. (1931. - 1936.)
    • Рогожарски ИК-3 - једномоторни ловац (1937.)
    • ИК-5 - двомоторни ловац (1940.)
    • 211 - основни школски нискокрилац мешовита конструкција (1948.)
    • 231 - основни школски нискокрилац мешовита конструкција (затворена кабина) (1948.)
    • 212 - прелазни двосед нискокрилац мешовита конструкција (1948.)
    • 212Р - као 212 са Реноовим мотором (1948.)
    • С-49А- ловац нискокрилац дрвена конструкција, мотор ВК 800 KS, (1947.)

Икарус S-49C
  • С-49Ц- ловац нискокрилац метална конструкција, мотор Хиспано 12Z17 1.400 KS,(1949.)
  • С-49Б- подваријанта авиона С-49Ц, са мотором Даимлер Бенц DB 605. 

 

Библиографија

  1. С. Ј. Зрнић, Главна испитивања аероплана прототипа и упутство за њихово извођење, ВГ бр. 2/1935, с. 89-120;
  2. Слободан Зрнић, Испитивање аероплана у лету, ГЈВ 1937;
  3. S. J. Zrnić, Grejanje i klimatizacija, NК, Beograd, 1967;
  4. Slobodan Zrnić, Živojin Ćulum, Grejanje i klimatizacija, NK, Beograd, 1984.

Види још


Рогожарски ИКЗ (ИК.3) и Икарус S-49A (аут:О.Петровић)

Литература

  1. Димитријевић, Б.; П.Миладиновић, М.Мицевски; (2012.). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.
  2. Команда РВ и ПВО,Чувари нашег неба, Војноиздавачки завод, Београд, 1977. 
  3. Бојан Димитријевић, Југословенско ратно ваздухопловство 1942 - 1992., ИЗСИ и МЦО, Београд, 2012, ISBN 978-86-7403-163-6
  4. Жутић. Н. и Бошковић. Л., Икарус - Икарбус: 1923 - 1998,(Монографија 75 година Икаруса), Икарбус, Београд, 1999.
  5. Петровић О, Ђокић Н, Школски прелазни авион Утва - тип 212, Војска бр. 17, 17. 9. 1992.
  6. Мицевски Милан, Авион Икарус С-49Ц - Последњи домаћи ловац, Одбрана бр. 68 (Арсенал 19), 15. јул 2008
  7. Боснић, П. (1999.). Архива. „Двомоторни ловац ИК-5“, Аеромагазин (YU-Београд: ББ Софт) 25: стр.. ISSN:1450-6068.

Спољашње везе

  1. http://vazduhoplovstvo.com/ik-3-ljubomir-ilickosta-sivcevslobodan-zrnic-rogozarski/
  2. http://www.planeta.rs/14/8aeronautika.htm
  3. https://tnh.me/554fe1d3067d7b1b943bcf6b
  4. http://www.politika.rs/scc/clanak/291977/Rehabilitacija-konstruktora-cuvenog-aviona-IK-3
  5. http://www.mycity-military.com/Avioni/Ikarus-S-49.html
  6. http://www.muzejvazduhoplovstva.org.rs/eksponati.php?jez=src&id=20
  7. http://otpisani.niceboard.com/t995-ikarus-ik-3
  8. http://ww2fighters.e-monsite.com/pages/rogozarski-ik-3.html
  9. http://utva-avioni.herobo.com/?p=121

Главни мени

Пријава