Љубомир Д. Илић

Детаљи
Категорија: Биографије
Погодака: 1013

Љубомир Д. Илић дипл.инж.

Љубомир Д. Илић  (Београд 14. фебруарт 1902. — Мајорка Шпанија 28. септембар 1974.) је био машински инжењер и конструктор авиона. Завршио је Машински факултет у Гану Белгија (фебруара 1927.) и Вишу школу за аеронаутику и машинске конструкције ESACM у Паризу (1.08.1930. године). После повратка у земљу инж. Љубомир Д. Илић се запослио у Команди Војног Ваздухопловства Краљевине Југославије (КВВ), а априла 1938. је указом преведен у инжењер-официра са чином ваздухопловног техничког мајора и постављен за помоћника команданта Ваздухопловне Опитне Групе (ВОГ) на земунском аеродрому. У том периоду објавио је и већи број стручних радова у Ваздухопловном Гласнику и другим техничким часописима. 

Биографија

Основну школу, нижу гимназију и Државну реалну гимназију завршио је у Београду јуна 1920. године. По завршеној гимназији уписује се на Технички факултет Универзитета у Гану (Белгија). Диплому машинског инжењера добио је маја 1927. на Универзитету у Гану  а новембра 1928. је као војно-државни ваздухопловни питомац упућен у Вишу школу за аеронаутику и мaшинске конструкције (ESACM) у Паризу, на којој је дипломирао 1. августа 1930. и добио звање ваздухопловног инжењера. Још у току студија и специјализације испољио је склоност ка математици и аеродинамичким прорачунима. После повратка у земљу инж. Љубомир Д. Илић се запослио у Команди Војног Ваздухопловства Краљевине Југославије (КВВ) као ваздухопловно технички инжењер.

Радна биографија

У Команди Војног Ваздухопловства инж. Илић је службовао од децембра 1930. до априла 1938. кад је указом је преведен у инжењер-официра са чином ваздухопловно-техничког мајора и постављен за помоћника команданта ВОГ-а на аеродрому „Београд“. У том периоду објавио је и већи број стручних радова у Ваздухопловном Гласнику и другим техничким часописима. Поред чиновничког посла који је неминован у свакој команди, група инжењера каја је радила у КВВ је 1933. године предложила Команди да пројектују прелазни школски авиона за ловачку обуку (радни наслов ПВТ) који је требао да замени дотрајали Гурду-Лесер. Поред инжењера Рудолфа Физира, Симе Милутиновића, Косте Сивчева и Адема Бишчевића у групи се налазио и Љубомир Илић, коме је то био први пројект авиона. Овај авион се показао као веома успешан и производено је укупно 61 авион у пет серија све до почетка другог светског рата.


Инж. Љ. Илић (л) и К. Сивчев (д) испред авиона ИК-Л1 (1935.)

Два млада инжењера Илић и Сивчев су се уортачили још 1932. године у тајности и ван радног времена о свом трошку кренули у пројект ловачког авиона једнокрилца потпуно металне конструкције. Осокољени овим успехом још интензивније су прионули на посао, авион је имао ознаку ИК-Л1, био је висококрилац са линијским мотором Хиспано Суиза 12 (Hispano Suiza 12Ycrs) од 860 КС. Ловац је од наоружања имао топ уграђен крoз осовину мотора као и два синхонизована митраљеза, што је овај пројект увело у тада најмодерније авионе те категорије.

Макета авиона испитана је о трошку конструктора у аеродинамичком тунелу Ајфел у Паризу, и тек када су сви прорачуни и цртежи били завршени, показали су пројекте ппук. Србобрану Станојевићу, начелнику у Техничком одељењу КВВ. Наишли су на свесрдну подршку, па је прототип ИК-Л1 који је израђен у фабрици „Икарус“ први пут полетео 22. априла 1935, али је због фабричке грешке у технологији израде доживео удес.

Усавршена верзија, ИК-2, произведена је у серији од 12 авиона у „Икарусу“ и испоручена ВВ током 1938. и 1939. године.


Рогожарски ИК-3

Пратећи даљи развој модерних ловаца у свету, тим Илић-Сивчев, којем се придружио и инж. Зрнић, пројектовао је од 1934. до 1936. ловац нове генерације, нискокрилац мешовите конструкције ИК-3. У тај авион је уграђена новија верзија  мотора Хиспано Суиза, од 970 КС (12Y-29), а задржано је и централно наоружање. Прототип, израђен у фабрици „Рогожарски“, полетео је 14. априла 1938. године. Серија од 12 тих тада врло модерних ловачких авиона израђена је током 1939. и 1940. у фабрици „Рогожарски“, а лиценца је подељена у односу 40 % за Илића и по 30 % за Сивчева и Зрнића. Југословенски пилоти су тим авионима са успехом учествовали у одбрани Београда априла 1941. године.

После успеха оствареног са ИК-3, иста конструкторска група је уз подршку бироа „Рогожарског“ приступила 1938. пројектовању новог двомоторног ловца разарача металне конструкције ИК-5 са моторима Гном-Рон (Gnôme-Rhône 14N 38/39) од по 1100 КС, који је био предвиђен за брзине лета од преко 670 km/час. Разрада пројекта је била у одмаклој фази, а пред сам рат отпочела је и израда појединих делова новог прототипа.


Рогожарски ИК-5

Илић је заробљен априла 1941. и доспео је у логор код Нирнберга. После једног неуспелог бегства из немачког заробљеништва, домогао се октобра 1941. заробљеничког логора на југу Италије, одакле је маја 1942. успео да пребегне у Швајцарску. Преко Вишијевске Француске и Шпаније стигао је до Лондона. По налогу Владе обавио је затим више мисија у САД, Јужној Африци, Египту, Италији и СССР-у.

По повратку у Београд фебруара 1945, прикључио се Ратном ваздухопловству. Oд 1946. налазио се на челу Конструкторске Групе (КГ) бр. 1 ГДВИ (Генералне дирекције  ваздухопловне индустрије), која је израдила пројекте школског авиона типа 211 са мотором Валтер Минор, чији је прототип израђен у „Икарусу“.

Истовремено конструкторска група је израдила и прелазног авиона 212 са мотором Ренџер (Fairchild Ranger SVG-770C-1B) од 520 КС, чији је прототип такође израђен у „Икарусу“, а серија од 60 примерака произведена је у „Утви“. Илић је учествовао и у првој фази разраде пројекта ловца ИК-3 II из којег је касније развијен С-49А.


Икарус / Утва 212

Преко Прага је инж. Љ. Илић 1947. године емигрирао у Француску, живео једно време у Јужноафричкој Републици а затим се настанио у Шпанији где је живео до краја живота.

Пројекти авиона 

  • Рогожарски ПВТ - једномоторни школски висококрилац дрвене конструкције (1934.) произведено 61 авион
  • ИК-1 - прототип ловца вискококрилца металне конструкције (1933. - 1935.)
  • ИК-2 - побољшана верзија авиона ИК-1 серијска производња 12 авиона. (1936.)
  • Рогожарски ИК-3 - једномоторни ловац (1937.)
  • ИК-5 - двомоторни ловац (1940.) пројект
  • 211 - основни школски нискокрилац мешовита конструкција (1948.)
  • 231 - основни школски нискокрилац мешовита конструкција (затворена кабина) (1948.)
  • 212 - прелазни двосед нискокрилац мешовита конструкција (1948.)
  • 212Р - као 212 са Реноовим мотором (1948.)
  • С-49А- ловац нискокрилац дрвена конструкција, мотор ВК 800 KS, (1947.)

Икарус S-49A

Библиографија

    1. Илић Љубомир, Утакмица ловачких аероплана у Букурешту, ВГ бр. 3/1931, с. 97-99; 
    2. Илић Љубомир, Аероплан Ford 4-AT-E (технички приказ), ВГ бр. 4/1931, с. 97-107; 
    3. Илић Љубомир, Нови ваздушни путеви, ВГ бр. 4/1931, 231-233; 
    4. Илић Љубомир, Новији енглески хидроплани (Технички део), ВГ бр. 5/1931, с. 93-108; 
    5. Илић Љубомир, Технички приказ аероплана француске ескадриле асова, ВГ бр. 8/1931, с. 129-146; 
    6. Илић Љубомир, Посета француске ескадриле асова југословенском ваздухопловству, ВГ бр. 8/1931, с. 147-156; 
    7. Илић Љубомир, Правилник за међународну употребу ваздухопловно-техничких знакова (симбола), ВГ бр.2/1932, с. 185-195; 
    8. Илић Љубомир, Француско ваздухопловство и француска ваздухопловна индустрија крајем 1931. године, ВГ бр. 6/1932, с. 116-121.

Рогожарски ИКЗ (ИК.3) и Икарус S-49A (аут:О.Петровић)

Види још

Литература

    1. Димитријевић, Б.; П.Миладиновић, М.Мицевски; (2012.). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.
    2. Команда РВ и ПВО,Чувари нашег неба, Војноиздавачки завод, Београд, 1977. 
    3. Бојан Димитријевић, Југословенско ратно ваздухопловство 1942 - 1992., ИЗСИ и МЦО, Београд, 2012, ISBN 978-86-7403-163-6
    4. Жутић. Н. и Бошковић. Л., Икарус - Икарбус: 1923 - 1998,(Монографија 75 година Икаруса), Икарбус, Београд, 1999.
    5. Петровић О, Ђокић Н, Школски прелазни авион Утва - тип 212, Војска бр. 17, 17. 9. 1992.
    6. Мицевски Милан, Авион Икарус С-49Ц - Последњи домаћи ловац, Одбрана бр. 68 (Арсенал 19), 15. јул 2008
    7. Боснић, П. (1999.). Архива. „Двомоторни ловац ИК-5“, Аеромагазин (YU-Београд: ББ Софт) 25: стр.. ISSN:1450-6068.
    8. Š.Oštrić, Č.Janić, Aircraft Profile 242, IK Fighters (Yugoslavia 1930. - 40s)

Спољашње везе

    1. http://vazduhoplovstvo.com/ik-3-ljubomir-ilickosta-sivcevslobodan-zrnic-rogozarski/
    2. http://www.planeta.rs/14/8aeronautika.htm
    3. https://tnh.me/554fe1d3067d7b1b943bcf6b
    4. http://www.politika.rs/scc/clanak/291977/Rehabilitacija-konstruktora-cuvenog-aviona-IK-3
    5. http://www.mycity-military.com/Avioni/Ikarus-S-49.html
    6. http://www.muzejvazduhoplovstva.org.rs/eksponati.php?jez=src&id=20
    7. http://otpisani.niceboard.com/t995-ikarus-ik-3
    8. http://ww2fighters.e-monsite.com/pages/rogozarski-ik-3.html
    9. http://utva-avioni.herobo.com/?p=121

Главни мени

Пријава