Борбена употреба МиГ-23

МиГ-23 ирачког РВ, у време док је био

изложен у Музеју ваздухопловства.

МиГ-23 у 1981.години а након тога у периоду од 28 година, направили су 154.000 сати налета, што је забележено у 2009. У неким годинама, авиони МиГ-23 су имали највишу стопу удеса међу свим ваздухопловима у Ратном ваздухопловству Индије. У тим несрећама је изгубљено око половине укупног броја произведених авиона.

Борбена употреба на Блиском истоку

Прва борбена употреба авиона МиГ-23 је била у Ираку, при дејству ваздух-земља против Курда, 1974. године. То искуство нема већи значај за оцену борбених карактеристика авиона МиГ-23, пошто је дејствовано у условима непостојања противничке авијације и противваздухопловне одбране. Дејство се свело на класично бомбардовање слабо брањених циљева.

Авион совјетске противваздухопловне одбране је, 21. јуна 1978. године, оборио два иранска транспортна хеликоптера CH–47 Чинук, приликом њихове повреде ваздушног простора. МиГ-23М је једног оборио топом, а другог ракетом Р-60.

У Ирачко-иранском рату МиГ-23 је интензивно коришћен у периоду од 1980. до 1988. године. У том рату је било више борби ирачких МиГ-ова с иранским авионима америчког порекла. Ирачки МиГ-23МЛ је оборио ирански F-14 томкет, којим је пилотирао пуковник Мохамед-Хашем Ал-е-Ага, 17. јануара 1987. године. Такође је оборен још један F-14 томкет, којим је пилотирао капетан Барам Ганеи. Ирачани су у том сукобу са МиГ-23БН успешно пресретали и уништавали против-бродске ракете Екзосет (фр. Exocet), француског порекла.

Током Заливског рата, 1991. године, авиони F-15 игл су уништили више МиГ-ова. Претила је опасност да ће ирачка авијација бити потпуно уништена и то на земљи. Да би то избегли, ирачани су пребазирали своје авионе у Иран, где се још увек налазе, али приземљени.

Либан и Сирија

У сукобима арапских држава и Израела, много су коришћене пропаганда и дезинформације, тако да су подаци о губицима авиона и једне и друге стране веома непоуздани. За „фризирање“ података је био заинтересован и лоби војне индустрије, обеју страна, потенцијалних испоручилаца борбених авиона трећим земљама. Приказано преимућство авиона једне стране је најбоља препорука и сугестија за одлуку потенцијалног купца. У Либану се водио грађански рат између политичко-верских фракција, а у ваздушном простору између сиријских и израелских борбених авиона. Та борба у ваздушном простору изнад Либана је била права прилика за доказивање вредности авиона МиГ-23, у односу на израелске, западног порекла. СССР је имао вишеструки интерес да што пре дође до појаве МиГ-23 на том ратишту. Преко Мађарске је растављени МиГ-23 пребачен у Сирију, са авионом Ан-12, 14. септембра 1973. године. Међутим, није било довољно времена за његову монтажу и укључење у борбу, пошто је сукоб већ обустављен 24. октобра.

Заробљени сиријски МиГ-23МЛ 

( № 2781), у Музеју израелске авијације

Прототипска испитивања у лету и почетна експлоатациона искуства нису довољна за оцену квалитета борбеног авиона. Неопходна су оперативна и борбена искуства. Претходни ловачки авион, МиГ-21 је имао повољне околности учешћа у многим ратовима, у којима се борио и доказивао се с противничким ловцима америчког порекла у различитим условима. МиГ-23 се споро уводио у оперативну употребу на простору ратних сукоба. Пилоти и техничко особље је с резервом прихватило авион треће генерације, после једноставнијих, из прве и друге. Посебно при упоређењу с авионом МиГ-21, који се дуго и масовно користио. Резерва је била због сложенијих решења и опреме, летних ограничења на првим серијама, система промене угла стреле крила, повећаног броја отказа и несрећа на варијантама Миг-23С и МиГ-23М и непостојању убедљиве предности у вођењу маневарске (блиске) борбе на подзвучним брзинама, у односу на авион МиГ-21. Примирје, на подручју Либана, није дуго трајало. Већ у 1974. години је дошло до сукоба сиријских авиона МиГ-23 са израелским. Том приликом су оборена два израелска авиона, а током 1980. године су сиријски Мигови оборили седам израелских F-16 фалкона и F-4 Фантома, уз губитак својих десет.

У току 1982. године, Сиријци су увели у оперативну употребу 24 МиГ-23БН. Они су били у незавидној ситуацији наспрам импресивне израелске авијације, састављене од тада најсавременијих америчких авиона F-16 фајтинг фалкон и F-15 игл, подржаних с јаким против-електронским дејствима са дистанце. Додатна предност непријатеља је била против-радарски заклон са Голанском висоравни, на којој Сиријци нису имали распоређене радарске системе. На тај начин су Сиријци били, у радарском мраку, до висине лета од 3.000 m. МиГ-23 није био у равноправним условима за одмеравање својих борбених способности, ни по изабраној представничкој варијанти (повољнији би био МиГ-23МЛД) ни по општим условима на ратишту. МиГ-23 није имао у Либану равноправне услове за супростављање ловцима F-16 фалкон и F-15 игл, као што је имао његов претходник МиГ-21 у Вијетнаму, у односу на F-4 фантома.

Са посебно примењеним поступцима уласка у борбу, ипак су Сиријци с Миговима имали одређен успех и у неравноправним условима. У међусобним сукобима у ваздушном простору, изнад Долине Бека, се сматра да је Сирија изгубила двадесет и шест авиона МиГ-23, 1982. године. При томе се сматра да су Израелци изгубили дванаест својих авиона. Израел је званично признао само губитак два F-4 фантома и два Кфира, у 1980. години.

Током борби у ваздушном простору Либана, 1982. године, МиГ-23 је демонстрирао своје предности и мане. Постизање великих брзина за кратко време је била његова предност, над супростављеним авионима, пошто је могао брзо напасти и брзо напустити бојиште. Његова адаптација с променом стреле крила, према Маховом броју лета, такође је била предност над F-16 фалконом и F-15 иглом. Мање је губио енергију за промене режима лета. Пилоти у МиГ-у су лакше подносили дуг лет на малим висинама и великим брзинама, пошто је он био мање осетљив на узбуркану атмосферу. Када МиГ-23 промени угао стреле, на 72 степена, смањи му се површина крила. Пошто му је маса неизмењена, повећава му се специфично оптерећење крила, што директно смањује одговор авиона на узбуркану атмосферу. МиГ-23 је имао лошији маневар, све до брзина од око 1.200 km/h. Ако би пилот покушао да то измени с пребацивањем на средњи угао стреле од 45 степени, авион би се нагло успоравао, због великог прираста таласног отпора. На брзинама већим од 1.200 km/h, предност је била на страни МиГ-а. Да је МиГ-23 имао аутоматску и континуалну промену угла стреле крила у функцији Маховог броја, имао би и бољи маневар у целој анвелопи брзина. Радар на F-15 иглу је бољи од уграђених на супростављеним варијантама МиГ-23 у Либану. Изједначен је са системом на МиГ-23МЛД, који није учествовао у тим борбама (види се на слици горе, анвелопа захвата радара). Упоредне основне карактеристике, за супростављене авионе, дате су у доњој табели.

Сиријски грађански рат

МиГ-23 је примарни авион сиријске армије у нападима ваздух – Земља, на побуњенике и стране муџахедине у сиријском грађанском рату, који је почео 2011. године.

Авганистан

У оквиру совјетског ваздухопловства МиГ-23 је учествовао у Совјетско-авганистанском рату. Није био погодан, због конфигурације земљишта, за дејства ваздух-земља. После полетања је био приморан да се брзо пење на веће висине, због рањивости на земаљска средства противавионског дејства. Захваљујући томе поступку, губици нису били велики. Совјетски МиГ-23МЛД је учествовао на томе ратишту. Ваздухопловне јединице наоружане с МиГ-23МЛД су углавном, у периоду 1986. и 1987. године, покривале Кабул и Баграм. Првенствено су дејствовали по земаљским циљевима. Међутим, познат је случај сусрета и борбе у ваздуху с Пакистанским F-16A фалкон, када га је МиГ-23МЛД оборио с једном ракетом Р-60М.

Бивше совјетске републике

После распада Совјетског Савеза, у Азербејџану је током етничко-територијалних сукоба, у Нагорно-Карабаху, у одређеној мери коришћен и авион МиГ-23. У овим сукобима је уништен најмање један авион МиГ-23, ваздухопловства Ајзербеџана у јесен 1992. године.

Африка

У Африци је било више етничких и сепаратистичких сукоба, у којима су мање или више учествовали и авиони из породице МиГ-23, и то извозне верзије.

Либија

Приликом отмице италијанског брода, у источном Медитерану 1985. године, од стране Палестинаца, створила се криза. Оптужена је Либија за умешаност у те догађаје. На додиру с либијском обалом почела је велика војна операција концентрисања војних снага, под оправдањем повећане активности либијских авиона МиГ-23ПД и Миража. Није дошло до сукоба и борбених дејстава

На дан 4. јануара 1989. године дошло је до сукоба. Тада су два F-14 томкета, са носача авиона „Џон Кенеди“, патролирали близу либијске обале, у заливу Сидра. Том приликом су их пресрела два либијска авиона МиГ-23. Пилоти с Томкета су радарски осветлили МиГ-ове, што је нормална процедура упозорења за повратак истих. Либијски авиони се нису повукли, већ су показали спремност за борбу. Један Томкет је испалио ракету, која је промашила циљ. Други Томкет је успешно погодио, ракетом, једног МиГ-23. Затим је, с једног од Томкета, лансирана ракета AIM-9 Сајдвиндер, која је експлодирала у издувној цеви другог МиГ-а. Оба либијска пилота су се спасила катапултирањем.

Етиопија

Авиони МиГ-23 су коришћени у локалним и грађанским сукобима у Етиопији. Ратно ваздухопловство Етиопије је имало у оперативној употреби совјетске ловце-бомбардере МиГ-23БН. Они су коришћени осамдетих година прошлог века, током грађанског рата, а интензивно у његовој завршној фази 1991. године, када су побуњеници били надомак главног града Адис Абебе. Тада су пилоти етиопског ваздухопловства дневно имали и по три борбена лета (авиополетања). Поново су коришћени током међуграничног сукоба између Еритреје и Етиопије (1998—2000).

Чад

У локалним сукобима у Чаду је била умешана и Либија, па и велике силе са запада. У оквиру тих акција, авиони МиГ-23, либијског ваздухопловства, дуже време су патролирали дуж фронта, а имали су и неколико дејстава ваздух-земља.

Карактеристике супростављаних авиона у борби

Корисници

Садашњи корисници

Алжир; 29 Миг-23БН/МС/УБ  Ангола; 32 МиГ-23м/УБ  Белорусија; 34 МиГ-23М  Вијетнам; 36 МиГ-23  Етиопија; 32 МиГ-23БН/УБ  Зимбабве; 3 МиГ-23  Јемен; 44 МиГ-23  Јерменија; 5 МиГ-23  Казахстан; 100 МиГ-23М/УБ  Куба; 69 МиГ-23МФ/МЛ/УБ  Либија; 130 МиГ-23МС/МЛ/БН/УБ  Северна Кореја; 66 МиГ-23УБ  Сирија; 146 МиГ-23  Сри Ланка; 1 МиГ-23УБ  Туркменистан; 48 МиГ-23

МиГ-23 у свету.    — Тренутна употреба,    —–– Бивша употреба,

Бивши корисници

Интерно

• Народна Република Кина; Авиони Миг-23 добијени из Египта су репројектовани у К-6, али нису увођени у оперативну употребу.
• Сједињене Америчке Државе; Добијени узорци авиона МиГ-23 од Египћана (најмање 8 ком.). Детаљно су испитани и анализирана су решења.
• Израел; Авион Миг-23 којим је пребегао сиријски пилот у Израел.
• Југославија; Девет ирачких авиона МиГ-23 је стигло 1989. и 1990. године на ремонт, у Ремонтни завод Змај у Великој Горици. Одређени број авиона је после ремонта враћен у Ирак. Остали су, услед санкција Уједињених нација ирачком режиму и неплаћених новчаних потраживања остали у заводу. У току процеса распада Југославије, преостали авиони су у деловима транспортовани у Ремонтни завод Мома Станојловић на Аеродрому Батајница. Један авион је био изложен испред Ваздухопловног музеја на Аеродрому Никола Тесла, у Сурчину, код Београда.

Види још

• МиГ-21
• МиГ-23
• Варијанте авиона МиГ-23

Извори