Изложена макета Нерона на Париском
салону авиона, 2009. године.

Беспилотна летелица (БПЛ) Неурон (енгл. UAV Neuron, стилизовано као UAV nEUROn) је европска, експериментална (демонстратор напредних технологија), борбена беспилотна летелица, умањене уочљивости, на принципу аеродинамичке шеме „летеће крило”. Аеродинамичка шема је слична примењеној на бомбардеру B-2 спирит. Носилац развоја ове летелице је француска фирма Дасо авиони.

Идејна концепција и развој БПЛ-це Неурон, одвијали су се постепено у корацима, још од 1999. године, па све до усвојеног стандарда. Дасо авиони су сопственим средствима покренули програм развоја. После годину дана испитивања аеродинамичког облика у аеротунелима, направљен је први нацрт „технолошког демонстратора беспилотних борбених авиона", 2000. године.

У оквиру тога истраживања и развоја изграђен је смањени модел, експерименталне летелице – смањене уочљивости, која је као БПЛ-ца смањенеуочљивости извела први лет у Европи. То је била летелица (модел), са само 2 m распонa крила и масе од 50 kg, која je летела малом брзином и радиом управљана (RC) (енг radio control), само у видном пољу оператора. Њена смањена уочљивост испитивана је радарима, у септембру 2003. године.Следећи корак је био изградња и испитивање већег модела, масе од 500 kg, који је с добијеним резултатима испитивања омогућио развој прототипова Неурона. Овај модел се разликује од претходног, тако што је заснован на аеродинамичкој форми „летећег крила”.

Овај пут, експерименталног дела развоја, довео је до стандарда прототипа Неурона, који је у ствари постао паневропски демонстратор БПЛ-це.

Циљ демонстратора Неурона је стварање европским пројектанским бироима пројекат који ће им помоћи да развијају напредне технологије беспилотног летења и да одржавају свој технолошки потенцилал у наредним годинама.

Пројекат Неурона, превазишао је теоријске студије, које су детаљно спроведене, он је основа изградњи и демонстрацији беспилотног летења будућих напредних беспилотних летелица.

То је такође и начин да се имплементира иновативан процес у погледу управљања и организације европског програма сарадње.

Макета у правој величини, прве верзије Неурона, приказана је на Париском салону авиона 2005. године, а двомоторна, 2007. Циљеви демонстрације на „технолошком демонстратору” Неурону су доказ:

Система управљања при аутономном лету, у мисијама ваздух-земља, укључењем у мрежу C4ISR (Computerized Command, Control, Communications en 2007, anciennement Command, Control, Communications, Computers) (Команде лета, управљање, комуникације, рачунари), у трајању до 100 минута, на удаљености до 100 km, од базе операција;

  • Развоја летеће платформе смањене уочљивости, у домену радарског и топлотног одраза;
  • Могућности ношења оружја (2 x ласерски вођене бомбе од по 250 kg и друге опције, у оквиру те тежине и габарита), у унутрашњем „бункеру” и могућност брзе употребе истог.

Неурон је знатно већи и напреднији од других познатих БПЛ-ца, као што су нпр Предатор. Контабилан је са системима, са којима је интегрисан у садејство са борбеним авионима и са системима извиђања, обавештавања и јављања, у оквиру против ваздухопловне одбране и подршке копнене војске и морнарице.

На Неурону, као демонстратору напредних технологија, интегрисана је и доказана тренутно постојећа најсавременија свемирска и ваздухопловна технологија у оквир у европске индустрије.

Главни технолошки изазови су били у областима аеродинамике, композитних структура, унутрашње интеграције оружја, аутоматизације, информатичке технологије, вештачке интелигенције и веће отпорности (робусности) електронских система, посебно сензора.

Произилази да се са својим димензијама, масом и с нивоом потиска погона Неурон уврштава међу летелице, реда величина, авиона Мираж 2000.

У функцији демонстратора технологија, произвешће се Неурон у мањем броју примерака. На њима ће се реализовати оперативна и технолошка истраживања нових концепција и намена будућих генерација БПЛ-ца смањене уочљивости, што ће бити основа за дефинисање стандарда за производњу оваквих летелица у временском периоду од 2020. до 2025. године. Према плану, Неурон је испитан у лету, почетком друге деценије двадесет првог века, на простору Француске, Италије и Шведске.

Основни је циљ да се са платформом БПЛ-це Неурон (демонстратором напредних технологија) истраже и постигну ефекти:

Неурон је полео 1. децембар 2012. г,
у Истресу у Француској.
  • Дежурства у ваздушном простору;
  •  Да се при томе ефикасно интегрише у глобалну аутоматизовану мрежу извиђања, јављања и обавештавања и борбених дејстава;
  • Минимизирања радарских и топлотних одраза летелице на даваче (сензоре) са земље и с других летелица;
  • Носивости напредног наоружања и способности успешног борбеног дејства.

Кроз овај програм, је доказивана концепција управљања борбеном БПЛ-ом, величине и технологије борбених авиона, обезбеђујући висок ниво поузданости. То је условило да се десетак нових технологија морало развиити, у овом програму:

  • Технологије за смањење уочљивости (један још тада недостајући део);
  • Беспилотно полетање и слетање и укључивање у ваздушни саобраћај.

Да би се истражила алтернатива за појединачну употребу безпилотног ловачког авиона до 2025. године, развијен је Неурон под окриљем

Делегације за опште наоружање (фран Délégation Générale pour l'Armement) (DGA), Европске алијансе. Укључени су француски Дасо авиони (главни извођач радова), Талес, шведски Саб, грчки EAB, шпански EADS CASA, италијански Алениа авиони и швајцарски RUAG.

Први лет Неурона, изведен  је 1. децембра 2012. године. Испитивање у лету, трајало је 2 године, у Француској, Шведској и Италији.

Дасо авиони је у марту 2014. године извео формациони лет Неурона-а са борбеним авионом Рафал и пословним Фалконом 7К, обележивши прву операцију на свету у којој је борбени беспилотни авион летео у формацији са другим авионима.

Неурон у лету, самостално и у формацији са вишенаменским Рафалом

Читава операција, која је трајала око сат и 50 минута, изведена је преко Средоземља на удаљености од неколико стотина километара.

По изгледу из профила, Неурон асоцира на птицу орао, с кљуном од кога се постепено линије утапају у аеродинамичан труп који се постепено утапа у полукрила, без наглих прелазних закривљења. Уводник ваздуха је скривен и отпочиње на месту где се код пилотираног авиона поставља ветробран кабине. Тако концепиран усисник скрива лопатице компресора мотора од радарског одраза. У функцији смањења радарског одраза, преко укупног смањења рефлексних површина, изостављене су стабилизујуће површине хоризонталног и вертикалног репа. Стабилизација се, уместо с тим аеронамичким површинама, реализује преко покретних делова излазне ивице крила, системом команди лета, то јест с аутопилотом и пригушивачима.

Дужина Неурона је око 10 m, а распон крила око 12,5 m. Маса празног је 4.900 kg, а максимална полетна је 6.500 kg.

Неурон демонстратор, користи моторе Адур Mk.951 укупног потиска 40 dN (који погоне и авион Јагуар). У будућности се планира прелазак на један мотор М88 од 75 dN потиска, који погоне и авион Рафал.

Услов је био, за сву примењену опрему, да има смањени електронски, радарски и топлотни одраз за откривање (детектовање) са непријатељским сензорима (давачима).

Неурон је подзвучна летелица с опсегом брзина лета, израженим преко Маховог броја, од М = 0,3 - 0,8.

Архитектура, са сложеним линијама просторног постепеног преласка трупа у крила Неурона, оптимизирана је по критеријуму минималног радарског одраза, реализовано пројектовањем. помоћу моћног рачунара. Структура му је произведена са максималном употребом композита. У компанији Дасо авиони, кроз програм Рафала, максимално су освојене те савремене технологије композита и за склопове структуре најсложенијег облика.

Произилази да је Неурону вишеструко умањен радарски и топлотни одраз са:

применом композитних материјала, који не рефлектује радарске зраке,

минимизацијом рефлексних површина, подешеним прелазима између површина склопова и

скривеношћу усисника ваздуха, издува мотора и наоружања (у бункерима у трупу).

Планирани буџет за развој летелице је 400 милиона евра. Предрачунска вредност једне серијске летелице је 25 милиона евра.

Управљање 

БПЛ неурон има систем комади лета сличан као и савремени авиони, нпр Рафал. Сачињавју га извршни покретачи, аутопилот и пригушивачи око све три осе и интерфејс са слојем везе. Вештачку интелигенцију управљања, аутопилот и пригушиваче подржава рачунар високих перформанси, а мерење вектора стања кретања летелице обавља систем заштићених и прецизних давача (сензора).

Неуроном се управља директно са земље преко слоја везе, стандарда НАТО СТАНАГ 7885. Са овим слојем везе, летелици се шаљу подаци о мисији, a даље вештачка интелегенција уграђена у Неурон, преузима све управљачке радње за реализацију постављеног профила лета и циља. На делу извршавања основног задатка је једноставан меморисан профил лета, с директним и континуираним командама, што обезбеђује потпуну радио тишину, без додатних сигнала између Неурона и окружења. То је веома важно да непријатељ не би открио и хватао никакве сигнале у тој најдужој фази лета, што заједно с осталим особинама смањене уочљивости представља посебан квалитет Неурона.

Обезбеђена је још једна значајна могућност управљања, у тимском извршавању борбеног задатка, у садејству са савременим ловачким авионима Рафал и JAS 39 Грипен. Омогућено је да пилот ловачког авиона управља летом и извршавањем борбеног задатка Неурона.

Наоружање

Као и све остале нове технологије и систем наоружања и начин његове употребе се демонстрира, истражује и доказује на Неурону за будућу примену на новим европским БПЛ, које ће се дефинисати и градити у наредној деценији. Неурон је прва летелица у Европи са смештајем бомби у унутрашњости змаја. Ово је решење важно за смањење радарског и топлотног одраза, а поред тога смањује и аеродинамички отпор. У овом сегменту је истраживање фокусирано на доказивање решења смештаја бомби у унутрашњи бункер. То изнуђује разрешење безбедности, транспорта из бункера при употреби, а и цео алгоритам борбене употребе бомби.

Наоружање се састоји од две бомбе од 250 kg масе, са ласерским вођењем.

Ласерско озрачење циља се може вршити с Неурона, с неке друге летелице или са земље.

На Неурону ће се испитивати интеграција и других врста интелигентног оружја.

Извори