Национална канцеларија за свемирске студије и истраживања
Image illustrative de l'article Office national d'études et de recherches aérospatiales

Основана

1946. године

Седиште

Палаисеу (Есон)

Земља Француска
Веза

Министарство одбране

Извршни директор

Бруно Сањон

Области истраживања Механика флуида, науке о материјалима, оптоелектроника, обрада информација,
Доктора наука

247

 

Национална канцеларија за студије и истраживања у домену ваздухопловства и свемира  (ONERA) (франц. L’Office national d'études et de recherches aérospatiales) је француски национални вазцухопловни истраживачки центар. То је јавна установа са индустријским и комерцијалним задацима, а спроводи истраживања за примену у функцији подршке побољшања иновативности и конкурентности у секторима у ваздухопловства и одбране. Задаци су дефинисани по сопственој иницијативи или на захтев ваздухопловне индустрије. Запошљавају око 2.000 људи, већину истраживача, инжењера и техничара, простире се на осам локација. ONERA има велику експерименталну базу, укључујући и највећи  аеротунел у Европи.

ONERA је настала 1946. године, као Национална институција за студије и истраживања у домену ваздухопловства. Од 1963., службени назив је Национална канцеларија за свемирске студије и истраживања. Међутим, у јануару 2007. године, ONERA је названа: Француска лабораторија за домен ваздухопловства и свемира. То су учинили да би побољшали своју уочљивост у међународном оквиру. 

Извршног директора институције ONERA именује влада, на предлог Министра одбране. Од маја 2003. године до августа 2013. године, њен Председник је био Денис Маугарс. У јуну 2014. године, одређен је Бруно Саињон, инжењер за наоружање.

Историја

Историјски корени институције ONERA су у париском предграђу Медон, јужно од Париза. Већ 1877. године, на овој локацији је смештен ваздухопловни истраживачки центар за војне аеростате, у централној војној бази за балоне.

ONERA је настала у мају 1946. године, за функцију ваздухопловних истраживања, те активности су престале током Другог светског рата, у току немачке окупације. Њено оснивање подстиче одлука владе да се ревитализује велики аеротунел у Отзталу, у француској административној зони у Аустрији и пребаци у Француску. Тај аеротунел су Немци током окупације били запленили и пренели. Данас, ONERA поседује обиман скуп аеротунела, што су њиховна главнна експериментална основа и ослонац у истраживању. ONERA поседује аеротунеле светске класе, на првом месту су у Европи. S1MA у Медони, поседује укупну снагу од 88 MW, највећи је крозвучни аеротунел на свету ( ради у опсегу Махових бројева од 0,05 до 1).

Рене Јужеа је био први извршни директор институције ONERA. Замењен је 1949. године, због неслагања са својим надзорним органаном по питању финансирања институције.

S1 је аеротунел у Медони.

Луциен Малавард је постао извршни директор 1962. године, а следеће године наследио га је Паул Жермен. Њега је заменио Рајимонд Кастаинг у 1968. години. У 1950. и 1960. години, ONERA учествује у развоју нових техника неопходних за развој хеликоптера, ракета и мотора за погон у области суперсоничног и хиперсоничног лета. Подржава раст француске ваздухопловне индустрије која је у то време реализовала познате ловце Мираж, суперсонични путнички авион Конкорд, а касније Аирбус и ракету Ариана и друге познате летелице.

У јануару 2007. године, ONERA је названа: Француска лабораторија за домен ваздухопловства и свемира. То су учинили да би побољшали своју уочљивост у међународном оквиру. Добијају статус бренда „повратак на иновације”.

Делатност

Звање ONERA сугерише препознавање делатности истраживања и иновација за потребе националне и европске ваздухопловне индустрије. Међу партнерима институције ONERA укључене су многобројне корпорације као EADS (франц. avec Airbus, Eurocopter, Astrium) (Аирбус, Еуврокоптер, Астриум), Снецма, Хераклес, Турбомека, Сажем, Дасо, Талес ...), мала и средња предузећа се исто охрабрују да искористе стручност инжењера из институције ONERA и користе могућности за пренос технологије. ONERA спроводи истраживања, окренута према будућности у оквиру предвиђања потреба и примене напредних технологија. Посвећени су научним истраживањима, као што су аеродинамика за конкретне примене у ваздухопловству, пројектовање лансера, нових одбрандбених технологија. У сектору свемирскг простора, ONERA спроводи истраживања у име обе француске и Европску свемирску агенцију и у области одбране за општим правцем развоја наоружања. Активност је подељена у односу за цивилне потребе (1/3), војне (1/3) и заједничхе (1/3). [a]

Области истраживања

Научна активност институције ONERA је организована у шеснаест одељења структурираних у четири гране:

  • Механика флуида и енергетика, филијала студије комплекса појава везаних са унутрашњим и спољним токовима течности. Раде на пољу аеродинамике, сагоревања (реактивни погон) и развија дигиталну софтверску симулацију. Са циљем побољшања перформанси авиона и погонских система.
  • Материјали и конструкције су грана за истраживања о материјалима и конструкцијама који се користе у ваздухопловствној индустрији. Циљ је реализовати побољшања материјала и развој нумеричких метода моделирања његовог понашања.
  • Физика је грана активности у области електромагнетизма, електронике и оптике за примарне војне намене (радар, електронско ратовање, ласерске системе, инфрацрвене слике) и инерцијална навигација, ...
  • Системи и обрада информацијаје за примену у ваздухопловству, користећи технологије рачунарских система, развијајућиј сложене алате за интеграцију пилота и авион у јединствен систем.
Преглед на компресор у Медони

Локације

ONERA је распоређена на осам географских локација, са бројем запошљених око 2.000, укључујући 1.500 инжењера и научника, 247 на докторским и последипломским студијама и техничко особље.

Три центра се налазе у Ил де Франсу:

  • у Палезо, у зградама бившег војног утврђења из почетка двадесетог века, допуњено новијом градњом,
  • Шатијон (горња Сена) и
  • у Медону (горња Сена), у централној војној бази за балоне, насталој у 1877. године.

Један центар се налази на северу Француске:

  • Лил, некадашњи Институт механике флуида у Лилу.
Аеротунел

Два центра су смештена у Миди-Пиренесу:

  • Тулуз, уопштено то је главни ваздухопловни и свемирски део Института (раније Центар за студије и истраживања у Тулузу, ОНЕРА ЦЕРТ) и
  • Мозак, у Горњој Гарони, близу Тулуза.

На крају два центра у југоисточној Француској:

  • Салон-де-Провенца, ваздухопловна школа и
  •  Аврије (Савоја), у долини Маурине.

Средства

ONERA поседује јединствен скуп аеротунела на нивоу Европе, Дирекција располаже импозантним техничким средствима. Аеротунели се углавном налазе у Модани и градићу Мозак. Међу њима је аертунел S1MA у Медони, са инсталисаном снагим 88 MW, највећи је у Европи у оквиру своје категорије ( ради у опсегу Махових бројева од 0,05 до 1). ONERA такође има импозантну мерну и рачунарску опрему (суперрачунар за симулацију, са максималном снагом од 114,9 ТФлопса).

Буџет им је 225 милиона € (2016.), од којих је 45% за пружене услуге по склопљеним уговорима са индустријом, а преостало долази из годишње субвенције државе.

Напомене

[a] – На Београдском универзитету и у делатностима Југословенског / Српског ратног и цивилног ваздухопловства, традиционално су многи ваздухопловни кадрови школовани у Француској. Тако да није случајно што је Ваздухопловнотехнички институт оформљен исте године, када и ONERA (1946.), по сличним принципима организовања и по сличној дефиницији делатности. Свакако да је  био доминантан утицај исте школе.

Нажалост, неваздухопловци су на „мишиће” укинули Ваздухоплотрхнички институт, 1992. године, не уважавајући ставове стручњака ваздухопловаца. Насилно су прекинули богату традицију и направили су ненадокнадиву националну штету, под заштитом пријатеља и рођака, тадашњих, тренутних политичара. Без икаквог ваздухоплоног знања и искуства, хтели су силом доказати да могу заједно „авиони и камиони”. Коначан резултат је поразан, упропашћен је и уништен кадровски и остали ваздухопловни потенцијал. Тренутно, исти не постоји у Србији ни за најједноставније ваздухопловне програме.

Види још

  • Ваздухопловнотехнички институт (1946. – 1992.)
  • NASA
  • ЦАГИ
  • Аеротунел
  • Експериментална аеродинамика

Извори