Вертикалниа еротунел Т-105,
повратне ваздушне струје.
 

Централни аерохидродинамички институт (ЦАГИ) — је главни научноистраживачки центар руског ваздухопловства, подређен је Министарству индустрије Русије. Основао га је пионир руског ваздухопловства Николај Јегорович Жуковски, 1. децембра 1918. године, у Москви.

Институт се, током свога постојања, развијао и имао организацијске измене. У Жуковском је основан Аеромеханички факултет, у саставу ЦАГИ, за школовање и припрему младих стручњака за решавање сложених проблема у ваздухопловној индустрији.

ЦАГИ је направио велика најновија достигнућа у космичком програму, ракетом Енергија и летелицом Буран.

У 2013. години, ЦАГИ је успешно развио сложене хеликоптере, погоњене елисом (ротором), који лете екстра великом брзином.

Историја

Основан је 1 децембра 1918. године, у Москви, по идеји и иницијативи пионира руског ваздухопловства Николаја Јегоровича Жуковског, са базом Аэродинамичких лабораторија и ваздухопловних експерименталних капацитета Московског техничког универзитета. У 1919. години, прикључена му је и аэродинамичка лабораторија коју је изградио Д. Рјабушински, већих могућности од универзитетских, боље је опремљена.

Институт је брзо постао предводник националне ваздухопловне науке, обележио се менталитетеом домаћих научника и стручњака. Семинарско теоретски одсек, под вођством Чаплигина, изнедрио је импозантну гарнитуру научника који су постигли изузетне доприносе у математици и механици, што је постало темељ у успешан продор у научне ваздухопловне области.

Јубиларне годишњице Института (15 и 25 година постојања), прослављене су широко и с великим уважавањем у земљи, уз високо учешће представника власти. На 15. годишњицу, осам припадника Института је одликовано високим државним Орденом, а на 25. годишњицу је награђено више од 100 водећих припадника.

Вертикални аеротунел Т-105, у склопу
зграда Института.

ЦАГИ су посетили познати светски научници: Лудвиг Прантл (1929.), Т. фон Карман (1927. и 1937. године.), У. Нобиле (1931.) и Т. Леви-Чивита (1935).

Током своје историје, Институт је имао и организациони развој и трансформације. Пошто је покривао потребе велике државе, са интеивним развојем свих ваздухопловних делатности, било је и више дислокација појединих капацитета, а касније и у појединачна прерастања у одвојене бирое и заводе.

Савремено

ЦАГИ сарађује са више од педесет водећих страних авионских компанија и истраживачких центара у Америци, Европи и Азији у области теоријских и експерименталних студија. Током протеклих 10 година, Институт има више од 300 уговора и донација.

На располагању Института - више је од 60 аеротунела и пробних столова, за истраживање у домену снаге, акустике, аеродинамике и динамику лета авиона.

Број запослених значајно је смањен - са 14,5 хиљада на 4 хиљаде (2009. године), формирана је усаглашена старосна разлика у кадровској структури.

Основне делатности

Област рада Института су:

  • Теоријска, експериментална и примењена истраживања у области аеродинамике, динамике лета, система команди лета, погона и аероеластицити, аеротхермодинамике и динамике гаса, напредних технологија авиона, јединствених експерименталних објеката, хидродинамике и аероакустике, укључујући и области развоја нанотехнологије.
  • Верификација квалитета летелица.
  • Закључак о погону и аеродинамици.
  • Пројектовање аеротунела и мерних уређаја.
  • Развој нумеричких метода и софтвера.
  • Уговарање послова са иностраним партнерима.
  • Реализације поруџбина и уговора са иностраним купцима.

Руководиоци (лидери)

  • Николај Јегорович Жуковски (1918-1921.) — Председник председништва
  • Серге́ј Алексејевић Чаплигин (5 априла 1921—1928.) — Председник колегијума

Директори

  • В. А. Архангељскиј (5 апрела 1921.—1924.)
  • Г. А. Озеров (1924.—1925.)
  • Ј. Н. Флаксерман (фебруар 1925. — октобар 1928.)
  • С. А. Чаплигин ( 1930. — фебруар 1931.)
  • С. В. Петренко-Лунев (фебруар 1931.)
  • П. И. Пурвин
  • С. С. Друјан
  • Н. Е. Пауфлер (1931—1932.)
  • И. К. Проценко (до јануар 1932.)
  • Н. М. Харламов (јануар 1932. — новембар 1937.)
  • И. К. Проценко ( новембар 1937. — фебруар 1938.)
  • М. Н. Шуљженко (фебруар 1938.— јуни 11940.)
  • И. Ф. Петров (јуни 1940. — мај 1941.)
  • С. Н. Шишкин (мај 1941. — 1950.)
  • А. И. Макаревскиј (1950. — 1960.)
  • В. М. Мјасишчев (1960. — 1967.)
  • Г. П. Свишчев (1967. — 1989.)
  • Г. И. Загајинов (1989—1995)
  • В. Я. Нејиланд (1995. — 1998.)
  • В. Г. Дмитриев (1998. —2006.)
  • В. А. Каргопољцев (2006. —2007.)
  • С. Л. Чернјишчев (2007. —2009.)
  • Б. С. Аљешин (2009. — 2015.)
  • С. Л. Чернјишчев (2015.— актуелан)

Види још

  • NASA
  • Ваздухопловнотехнички институт (1946. – 1992.)
  • Аеротунел
  • Експериментална аеродинамика

Извори