Фердинанд Лесепс - Ferdinand Marie de Lesseps (1805-1894.) – дипломата, предузимач, градитељ Суецког канала (1859-1869.), био је започео и изградњу Панамског канала, имао је из два брака 17-оро деце, од којих су четири сина, сви из другог брака, били пионири ваздухопловста:
Бертран - Bertrand (1875-1918 ) ( извори наводе и 1916. и 1917. као годину смрти)
Пол - Paul (1880-1955.)
Робер - Robert (1882-1916.)
Жак - Jacques (1883-1927.)
Најпознатији ваздухопловац међу њима био је Жак Бенжамен, најмлађи од Фердинандове мушке деце; био је 16-то дете од 17-торо, последња је била још једна девојчица... Жак је почео да лети 1909. године на авиону „Блерио“ и пилотску дозволу Француског АК под бројем 26 добио је већ 1910. године. Он је 21. маја 1910. прелетео канал Ламанш као други авијатичар после Луја Блериоа.
Исте године одлази бродом у Канаду, некако у време када су тамо стигла лађом и два авиона типа „Блерио“, и он ће бити први авијатичар који је надлетео Монтреал (12. јула.) и Торонто (13. јула).
У Првом светском рату имао је 95 бомбардерских мисија, а као пилот ловац бранио је Париз од „Цепелина“. Добио је орден Ратни Крст и постао је Витез Легије Части.
Погинуо је у Канади, где је професионално летео, у октобру 1927. падом у реку Св. Лоренца по великој магли, са хидроавионом, заједно са својим механичаром (овај је био руског порекла) који се налазио у авиону. Тело му је нађено, а 1935. на обали, на месту где је сахрањен, подигнут му је споменик.
Бертран је такође био рани авијатичари, познат је по лету Париз – Лион 11.јула 1912. године. Записан је као заслужни пилот, познат у међународник круговима.
Пол Морис имао је пилотску дозволу француског АК под бројем 134 од 1.јула 1910. године. Помиње се као пројектант једног висококрилца у 1810. (израђен само један примерак...). Пол и Жак су учествовали на великом такмичењу у Другој Великој Недељи Ваздухопловства у Шампањи...
Робер(т) Мартин се помиње као пројектант и пилот једног раног и мало познатог авиона под именом La Fregate. Умро је од ране у Првом светском рату.
Београд, 2013. Владимир Лепојевић