Браћа Фарман:
Ричард - Richard - 1872 – 1940. (помиње се и као Дик – Dick )
Анри - Henri - 1874 – 1958. ( до 1937. био је Henry...)
Морис - Morice - 1877 – 1964. (пуно име- Maurice Alain...)
су били натурализовани Французи, Ричард је рођен у Лондону , Анри и Морис у Паризу и били су по осећању Французи - по једном извору мајка им је Францускиња а отац Енглез, по другом се каже да су им родитељи били Енглези настањени у Паризу, где је отац Томас био дописник лондонских листова. Анри је све до 1937. носио име Henry, када је прешао на француски облик Henri.
Допринос
Велики пионири ваздухопловства. Ричард је био инжењер и углавном је водио касније њихово заједничко предузеће за израду авиона, имао је бројне патенте за изуме из механике мотора, био је пилот за време 1914-1918., вероватно само фабрички. За време рата водио је једну фабрику авиона у Лиону...
Морис Фарман је 1908. купио један авион „Воазен –модел 4“. У 1909. поставља рекорде у трајању и брзини лета. У јуну 1910. имао је удес са авионом којом приликом су били повређени и он и његов путник, генерални секретар Француског АК. Бавиће се пројектовањем и израдом авиона, као и брат Анри, и са браћом основаће заједничко аеронаутичко предузеће.
Анри је био велики пилот-пионир, поставио је многе рекорде у рано доба ваздухопловства, почев од 1908. године, био је пројектант и произвођач авиона, имао је своју школу за пилоте. У њој су се тројица српских војних пилота школовали 1912. (и још тројица у школи Блерио). Имао је дозволу бр. 5. Морис је такође био пројектант и произвођач авиона, био је пилот и имао је дозволу бр.6.
Обојица су дозволе Француског АК стекли у јануару 1909. године.
Анри је већ 26.окт. 1907. поставио рекорд прелета и брзине: 770 м за 52 сек, а 9.нов. исте године прелеће праволинијски 1 км, први пут у Европи, то је рекорд 1030 м за време 1мин 44 сек, и осваја први куп Deutsch-Archdeacon. На авиону „Воазен“ дана 13. јануара 1908. први пут у Европи прелеће у затвореном кругу стазу од 1 км и осваја Grand Prix Deutsch-Archdeacon, награду великих симпатизера, покровитеља и добротвора у авијацији. До 1910. направиће још неколико подвига који су ушли у историју авијације и освојиће још неке значајне и подстицајне награде...
Покретним крилцима на крајевима крила за управљање око уздужне осе, по нагибу, које је, изгледа, изумео Робер Есно Пелтри, управо је Анри дао име „елерони“...
У почетку рата 1914-1918. летеће велики број авиона „Фарман“, летеће и у Србији у Првом балканском рату 1912/13. (Скадар) са српским пилотима, и 1915. у Србији са француским пилотима, летеће у почетку и на Солунском фронту као извиђачки авиони...
Са својом браћом основао је 1919. предузеће за производњу авиона охрабрен управо успесима првих авиона Фарман које је пројектовао брат Морис 1910 године. Са својом браћом основао је 1924. предузеће за ваздушни саобраћај, које ће се сјединити са „Air France“ 1933.године.
Анри је умро 1958. године, сахрањен је у Паризу, а на његовом гробу стоји натпис:
„Он је дао крила свету“
Заслуге браће Фарман за ваздухопловство су изузетне и велике...
Види још
Литература
1. Janić Čedomir, (1988.), Začetnici avijacije - Ilustrovana istorija vazduhoplovstva, Beograd, Vuk Karadžić, ISBN 978-86-307008-7-3.
2. http://www.hydroretro.net/etudegh/premiersfarman.pdf
3. Bradley, W F (1 August 1958). "Henry Farman – an Appreciation". Flight 74 (2584): 158.
4. "Maurice Farman". Flight Magazine 85 (2869): 348. 5 March 1964. Retrieved 5 Dec 2010.
5. http://www.ctie.monash.edu.au/hargrave/farman.html
Београд, 2013. Владимир Лепојевић