Браћа Сеген:
Луј - Louis, (1869 -- 1918.)
Лоран - Laurent, (1883 – 1944.)
Аугустин - Augustin, (1889 – 1965.)
су били власници фабрике за производњу авио мотора "Гном". Луј, најстарији од браће, инжењер и индустријалац, отворио је 1895. у предграђу Париза свој први погон за машине и моторе. Узео је лиценцу за мотор на петролеј марке „Гном“ од немачке фирме Motoren fabrik Oberursel и започео је израду малих мотора, на петролеј и на гас, за мотоцикле и мале аутомобиле.
Када се у свету сазнало за успехе браће Рајт са машинама за летење тежим од ваздуха, Луј је са братом Лораном започео производњу мотора за разне индустријске намене и потребе. Он је са својом браћом Лораном и Аугустином 1905. године отворио ван Париза већу фирму за израду мотора „Гном“. Почели су са моторима за мале бродове и аутомобиле, а онда су се усмерили, као и други произвођачи, на израду мотора за авионе. У њиховој фабрици 1906. године радило је преко стотину радника.
Браћа Сеген су од 1907. године почели производњу нове врсте мотора за авионе, ротативне звезда моторе са 7 цилидара хлађених ваздухом и снаге 50 кс. То је био мотор „Гном – Омега“ ... Био је приказан на Првом Аеронаутичком Салону 1908. године, али је био прихваћен у авијацији тек 1909-1910. Више од 1.700 ових мотора биће израђено у Француској и велики број по лиценци у Немачкој, Шведској, Вел. Британији, САД и у Русији.
Са овим мотором на авиону „Воазен“ Анри Фарман је 1909. поставио светски рекорд у дужини прелета, имао је и друге врхунске резултате… Леон Моран је у Ремсу у марту 1910. године постао први пилот у историји који је постигао брзину већу од 100 км/час летећи на моноплану „Блерио“ са мотором „Гном“. Још већи успех постигао је чувени Ролан Гаро (Roland Garros) када је прелетео 23.септембра 1913. Средоземно море, из Јужне Француске до Бизерте у Тунису, авионом „Моран – Солнје“ са мотором „Гном“, који га је верно послужио радом од 7 час и 53 мин на путу дугом 8оо км. Са мотором „Гном“ светски рекорди поправљани су више од 30 пута...
Године 1915. Фабрика мотора „Гном“ спојила се са Фабриком „Рона“ (Le Rhone) и постала је „Гном-Рона“ (Gnome&Rhone). Национализована је 1945. године.
Београд, 2013. Владимир Лепојевић