Лет Луја Блериоа преко канала Ламанша 1909. године обрадовао је и задивио цео свет!... Авион се доказао, човек је научио да лети!...
Подсетимо се првих корака и првих достигнућа:
Занемарићемо све оне идеје, маште, митове и покушаје човековог освајања ваздуха кроз историју, и Лилијентала, и Шанита, и друге до краја деветнаестог века, и истаћи ћемо дело браће Рајт у Америци на почетку двадесетог века... Браћа Орвил (1871-1948) и Вилбур (1867-1912) Рајт први су открили како треба да изгледа справа за човеково летење – крила, чврста и непокретна, труп, реп са командним површинама, и сопствени погон... Врло брзо су сe научили како да поставе делове – површине за управљање летећом справом, и направили успео прототип - модел свих будућих авиона...
Браћа Рајт први су направили први корак када су 17. децембра 1903. године узлетели справом тежом од ваздуха и са сопственим погоном, справом коју су сами направили:
Орвил: даљина 37 м, трајање 12 сек (3,о8 м/сек)
Вилбур: даљина 250 м, трајање 59 сек (4,24 м/сек)
Могло би се рећи да је Орвилов покушај био више скок него лет, а Вилбуров резултат свакако треба рачунати у летење... Врло мале брзине лета које смо навели овде могле би се објаснити једино код јаког чеоног ветра који би им допуњавао потребан узгон... Додаћемо овде податак да је отац Орвила и Вилбура, Милтон Рајт, био англикански бискуп, и да је Вилбур умро од тифуса у Дејтону 19.маја 1912. године (према: Политика, 20. и 27. маја 1912.)
1904. година – нема значајнијих резултата, али се зна да су Рајтови наставили да усавршавају свој авион и да су летели. Мисли се да су крили своја достигнућа...
1905. година – У делу „Век авијације“, Ч. Јанићa, наводи се како су браћа Рајт (извор није поменут) својим новим авионом 4. октобра прелетели 39 км за 38 мин, што би значило да су постигли дотле „нечувену“ брзину од око 60 км/час (17,1 м/сек)...
Према „Википедији“ на Интернету, Орвил 20. јуна прави први кружни лет у историји (управља авионом), а Вилбур 1. децембра покушава да вози и друга лица, али успева да прави само мале скокове који нису били летови... Новинари их зато проглашавају „лажљивом браћом“...
Ове 1905. године, 12-14. октобра, основан је у Паризу Међународни ваздухопловни савез, позната организација ФАИ (FAI), која и данас постоји...
1906. година – У Европи, у Паризу, Сантос Димон 12. новембра лети на својој летећој справи 220 м за 21,5 сек, тј. брзином од 1о,2 м/сек, на висини од око 6 м. Његова конструкција је много заостајала иза Рајтових и других...
1907. година – Познати конструктор инж. Роберт Есно Пелтри, Француска, направио је авион врло напредног решења и на крајевима крила уградио је крилца, елероне, за управљање авионом по нагибу (око уздужне осе). Он ће мало касније конструисати и пилотску палицу којом је објединио команде по висини са командом елеронима...
Авион Флајер 1. браће Рајт
1908. година – ово је година најзначајнијих резултата развоја авиона до тада и у њој се авион доказао и постао највећи изум на почетку 20. века.
Анри Фарман 13. јануара први у Европи прелеће растојање од 1 км и то је први регистровани светски рекорд, док у Америци браћа Рајт још не откривају своје резултате плашећи се конкуренције...
Вилбур Рајт бродом доноси свој авион у Француску ове 1908. године, али прави само кратке скокове, кријући своје праве могућности. Најзад, да би прекинуо поновна писања о „лажљивој браћи“, он ће почети заиста да лети и задивиће свет својим успесима...
Вилбур Рајт је свакако направио већи број летова у Паризу, а записани су ови његови најбољи резултати:
21. јула – летео 1 час 31 мин и 25 сек, прелетео 66.6 км (14,48 м/сек)
(по другим изворима ово је било 12. септембра!...)
18. децембра: 1 час 54 мин 53 сек, прелетео 99,8 км (14,48 м/сек)
31. децембра: 2 час 2о мин 23 сек, прелетео 124,7 км (14, 80 м/сек)
21. октобра Луј Блерио лети на свом моноплану између два града (не знамо растојање) са одласком и повратком!...
30. октобра Анри Фарман на авиону „Воазен“ лети 27 км за 17 мин (26,5 м/сек);
Наведена брзина је 95,4 км/час – (нисмо сигурни да је већ тада могао да постигне ову брзину!... )
Авион којим је Луј Блерио прелетео Ламанш у музеју
1909. године, 25. јула – Луј Блерио на свом моноплану прелеће Ламанш између Калеа и Довера!
Исте године Вилбур Рајт је хтео да отвори пилотску школу у Француској...
Висока техничка школа у Минхену додељује Орвилу и Вилбуру Рајту титуле почасног доктора!...
(Није нам јасно како Вилбур Рајт који је био 1908. у Паризу, можда и 1909. године, и постигао онако сјајне резултате, прелете од 99,8 и 124,7 км, није покушао да прелети Ламанш и освоји велику славу и велику награду...)
ШТАМПА У СРБИЈИ О СЛАВНОМ ЛЕТУ ЛУЈА БЛЕРИОА
БЛЕРИО ЈЕ ПРЕЛЕТЕО ЛАМАНШ У НЕДЕЉУ 25. ЈУЛА 19О9. ГОДИНЕ
Луј Блерио у кокпиту свог авиона
Политика је ову велику вест објавила у среду 15 јула 1909. године, на стр.3., што значи да је догађај био 12. јула по старом стилу... Датум по новом стилу проверен је и у Ларусу!...
Политика је написала:
БЛЕРИОВ ЛЕТ
- Француз Блерио успео је да на свом апарату за летење прелети канал Ламанш –
Цела светска штампа пуна је најопширнијих извештаја о једном епохалном догађају: француски ваздухопловац Блерио успео је да на своме „моноплану“, машини за летење, коју је он конструисао, прелети канал Ламанш.
Дочек Л.Блериоа у Доверу након прелетања Ламанша
Блерио је јунак наших дана, јер је он први успео, да прелети преко Ламанша и на тај начин је за сва ваздухопловна подвозна средства којима се даје управљати,стекао место као у саобраћајној техници на води, док су до сада сви ови проналасци сматрани само као допунска саобраћајна средства на копну.
Блерио је био особито срећан. Око награде од 25.000 динара, коју је расписало уредништво енглеског листа „Дели Мејла“ за онога, ко успе да прелети преко канала Ламанша, била се развила огорчена борба. Пре шест дана је Енглез Латам био први покушао, да својим апаратом добије ту награду. Али се њему на пола пута покварио мотор који тера апарат, те је пао у море.
Блерио је прешао овај простор, који износи 33 км, просечном брзином од преко 60 км/час, брже него ма који пароброд. Сам Блерио заслужује у толико веће дивљење, што се он усудио на овај смели покушај као болесник, који се на штакама с муком догегао до свога апарата, јер је приликом једног ранијег огледа са својим апаратом био тешко повредио ногу.
О догађајима који су се одиграли пре и после летења преко канала, саопштавају листови још и ове занимљиве појединости.
Блерио, који је био одсео у станичном хотелу у Калеу, био је у недељу ујутру, када ће предузети летење, устао још у 3 часа. Један француски торпиљер, који је био обавештен о предстојећем покушају, у то време је напустио пристаниште.
Ваздухопловац се највећом брзином одвезао аутомобилом у Ангар код Калеа, где је конструктор мотора Анзани већ у 3 часа био избудио своје помоћнике.
Блерио је изгледао миран и поуздан, и ако је још ишао на штакама. Како не уме да плива, метнуо је око паса котур за спасавање, за случај ако би пао у море.
У 4 час и 15 минута он оставља штаке, пење се у апарат и најпре летећи, заокружава неколико пута пробе ради.
Сунце још није изашло, а како услови за награду прописују, да се лет има извршити између сунчевог изласка и заласка, то је Блерио принуђен да чека.
Најзад се појављује сунчева кугла и одмах по том, тачно у 4 часа и 41 минут пропелер почиње да се окреће. Блерио лети; он се налази око два километра удаљен од обале и управио је апарат право на море. Тренутак затим он већ лебди над морем.
Сада торпиљер спази аероплан, окрене се и заплови пуном паром, али већ је доцкан; Блерио га одмах прелети, узе правац за Довер и изгуби се у ваздуху. Завршиће дакле цео пут кроз ваздух без лађине пратње.
У тренутку, када се Блерио кренуо из Калеа, то је сигнализовано бежичном телеграфијом у Довер. Исто тако је свака фаза летења јављана у Кале.
Прва депеша јавља у Кале, да је један полицајац у Доверу видео аероплан, где се лелуја над старим дворцем; очекује се потврда те вести... Анзани је у нервозној напетости. Наједаред зашкрипи пипак телеграфског апарата; стигла је једна депеша. Сасвим хладно објављује сакупљеној маси света мистер Фиф, главни уредник „Дели Мела“, да се Блерио спустио на енглеско земљиште, на једној ливади северно од Довера.
Латам, Блеријов малерозни такмац, присутан је обзнани ове вести, и најпре му ударају сузе на очи услед његовог малера, али онда једним срдачним „ура“ поздравља свога такмаца.
Командант енглеске обалне страже овако описује долазак Блериоа.
У 5 часова јави ми се један стражар да од француске обале највећом брзином долази један торпиљер, који вероватно иде за ваздухопловцем.
На хоризонту се још ништа не види. Наједаред се појави једна тачка која брзо постаје све већа и узима правац на залив Свете Маргарите. Њена брзина је баснословна. Човек би се кладио да је то каква велика тица. Пред самим заливом она наједаред мења свој правац и лети истом чудноватом брзином као и пре тога.
Сам Блерио саопштава, да су се пропелери (био је један пропелер!...) окретали брзином 1.200 до 1.4оо пута у минуту, а да је апарат летео у висини од неких 80 метара изнад воде.
Када је у Париз стигла вест о сјајном успеху Блериовом, завладало је велико одушевљење, цео свет говорио је само о њему. Није прошао ни један сат, од како се спустио у Довер, а Блерио је добио из Париза саопштење да је именован за витеза Почасне Легије.
Познати теоретичар у ваздухопловству барон де Форст одмах је расписао награду од 50.000 динара за првог Енглеза, који прелети преко канала на авиону саграђеном у Енглеској.
Енглески аеронаутички клуб решио је, да на том месту код Довера, где се Блерио спустио са својим аеропланом, подигне споменик.
..........................
Спомен плоча која подсећа на овај величанствени подухват
Луј Блерио (1872 – 1936.) после историјског лета – према писању неких наших аутора...
Средином октобра 1909. успешно јавно летење у Будимпешти...
Крајем октобра 1909. лети у Бечу пред огромном масом света – присутан је и цар Франц Јозеф...
Почетком новембра 1909. у Букурешту није успео у јавном лету - протести публике...
У децембру 1909. посетио је Цариград, тамо је покушао да лети и поред врло јаког ветра, уздигао се само око 20 м, затим је почео да губи висину; ударио је у једну кућу и пао са висине око 8 м. Имао је више поломљених ребара и друге мање повреде. Лечен је у Цариграду... Залечен вратио се у Париз.
Пишу да је био уговорен његов долазак и у Београд и његов наступ пред публиком, али пад у Цариграду је то изменио... Са више среће, то би било прво летење авиона у Србији и извршио би га авијатичар овенчан светском славом...
Поштанска марка издата у поводу 100 годишњице чувеног лета
Ту славу да се упише у српску историју стекао је авијатичар из Аустрије, Чех Рудолф Симон, 19. септембра 1910. године успелим летом на Бањици, али у другом дану није имао среће, поломио је авион и лако се био повредио...
.........................
2012/2013. год (Извод: Владимир Лепојевић)