У току Првог балканског рата Српско Министарство војно и Генералштаб су проценили да је неопходно убрзати формирање сопственог ваздухопловства. Шест српских пилота је већ било на школовању у Француској али њихов повратак у земљу са купљеним авионима ометала је Аустроугарска. Због тога је Српска влада купила у Русији један авион Дукс и ангажовала пилота А.А. Агафонова и механичара В.Ф. Савељева који би за потребе Српске војске вршили извиђање положаја турске војске и били на испомоћи још недовољно обученим српским пилотима.
Авион са пилотом и механичарем су стигли у Србију 1. новембра 1912. године (по новом календару). Ваздухопловци и авион су одмах упућени преко Скопља и Велеса у Прилеп где је Агафонов требао да извиђа повлачење турске Вардарске армије према Битољу. Међутим због лошег терена за летелиште, лоших временских услова и слабог мотора (авион је испоручен са мотором Гноме 50 КС уместо са мотором од 70 КС) на авиону, Агафонов није успео да обави постављени задатак. Како тај пилот, ни касније, када је требало да авионом типа Р.Е.П. из Ниша прелети за Београд, није показао задовољавајуће летачке квалитете, отпуштен је из службе у Српској војсци.
Српска штампа је пропратила ове догађаје, ево како је то учинила београдска Политика:
Београд, 18. окт 1912. (Политика, пет.5.окт. 1912./3)
ВОЈНИ АЕРОПЛАНИ
Кроз неколико дана стиже у Београд неколико војних аероплана, које је наше Министарство војно наручило у Француској.
(Ови наручени авиони стићи ће у Србију тек јануара 1913.г...Л.)
.........................
Београд, 20. окт. 1912. (Политика, нед.7.окт. 1912./2)
АВИЈАТИЧАР АВРАМОВИЋ
Кроз три дана у Београд ће стићи чувени руски авијатичар Аврамовић, који ће бити вођа наших ратних ваздушних пилота.
Аврамовић је један од најбољих руских авијатичара. Недавно је добио прву награду у једној великој авијатичарској утакмици, а на конкурсу аероплана најпогоднијих за руску војску Аврамовићев тип је добио другу награду од расписане четири награде.
(Новинар је погрешно навео презиме Агафонова... Л.)
............................
Београд, 6.нов. 1912. (Политика, сре.24.окт. 1912./3)
РУСКИ АВИЈАТИЧАР У СКОПЉУ
Чувени руски авијатичар г. Агафонов, који је недавно дошао у Београд и ставио се на расположење министарству војном за разне операције, отпутовао је јутрос у Скопље.
Г Агафонов понео је собом свој аероплан, и у Скопљу приредиће једно летење. Исто тако отпутовао је и г. Ђовани Ебори, талијански авијатичар.
(Није познато да је Агафонов дошао у Србију са својим авионом!... Он је, вероватно, само допратио авион „Дукс“ који је Србија купила у Русији. Зна се да је управо у то време српска влада била дала налог архимандриту Михаилу, који се тада налазио у Русији, да хитно набави један авион за српску војску и да за тај авион доведе одличног авијатичара... Није јасно, исто тако, да ли је италијански пилот Ебори отпутовао у Скопље са Агафоновим, или је отпутовао из Србије... Поменути авијатичар Ђовани Ебори није довољно познат у историји српског ваздухопловства... Л.)
...........................
Београд, 11.нов. 1912. (Политика, пон.29. окт.1912./3)
РУСКИ АВИЈАТИЧАРИ
Јуче су отпутовали на наше бојиште руски авијатичари Александар Агафонов и Никола Брије. Они су још прошле недеље дошли у Београд са својим апаратима.
(Можда су Агафонов и Брије истовремно дошли у Србију, али „о њиховим апаратима“ није ништа познато!... Такође, авијатичар Никола Брије није довољно познат у историји српског ваздухопловства... Л.).
............................
Београд, 13.дец. 1912. (Политика, пет.30.нов.1912./3)
ЛЕТЕЊЕ НАД СКОПЉЕМ
- Два сјајна авијатичарска лета -
(нарочити извештај) Скопље, 28. Нов.
Данас (11.дец.) је руски авијатичар Агафонов извршио једно летење аеропланом. Облетео је цело Скопље и подигао се на висину од 1.2оо м.
Дан пре (10.дец) и наш инжењеријски поручник Југовић вршио је летење другим аеропланом. И прво и друго летење особито је лепо изведено.
(Није познато да су тада у Скопљу била два аероплана!... Агафонов је по задатку српске владе отпутовао средином новембра у Париз да за поменути авион „Дукс“, који је имао мотор од 50 кс, купи нови мотор од 7о кс. Овај лет, или оба, обављена су тим авионом са мотором од 50 кс... Л.)
................................
Београд, 23.дец.1912. (Политика, пон.1о.дец.1912./3)
ЛЕТЕЊЕ НАД БЕОГРАДОМ
У суботу по подне летео је на своме аероплану руски авијатичар Агафонов, који се пре неколико дана вратио из Скопља.
Авијатичар је у присуству министра војног и приличног броја Београђана направио један леп лет на Бањици, одакле се подигао над Београд и поново вратио на Бањицу.
(Није јасно који је то авион „био Агафонов“... Да ли је летео на „Дуксу“ или, можда на авиону „Р .Е .П.“ који је био заплењен у Нишу, у возу за Цариград... Ниједан авион није био „његов“... Л.)
..............................
Београд, 27.дец.1912. (Политика, пет.14.дец.1912./3)
ПОВОДОМ ЈЕДНОГ ИСПАДА
- Писмо уреднику Политике –
Уважени господине Уредниче,
У јучерашњем броју „Балкана“, на првој његовој страни, изашао је чланак под насловом : „Руски авијатичар Агафонов“.
Допустите, да ми руски студенти, на странама Вашег цењеног листа, изразимо своје дубоко негодовање због нетактичности, тенденциозности и инсинуације поменутог чланка, упућеног на адресу Господина Агафонова. Познавајући из свакодневних и специјалних аеронаутичких листова у Русији Г. Агафонова као једног од најискуснијих и најхрабријих авијатичара - ми нисмо у стању објаснити ову неочекивану „оцену“ „Балкана“. Због ове мрље коју је тај лист бацио на име Г. Агафонова као човека и авијатичара, „Балкан“ ће без сумње наићи на једнодушни отпор од стране руских аеронаутичких кругова.
У осталом, ми смо убеђени да ће и српска штампа наћи праву истину и заузети се за лепи глас који Александар (или Александровић ?...ВЛ) Агафонов свуда ужива.
У Београду, 14. дец.1912. Студент Петроградског Техничког Института
Цара Николе Првог
Петар Шахалов
Студент Царског Петроградског Универзитета
Милутин Зелић
..............................
Београд, 31.дец. 1912. (Политика, уто.18.дец. 1912./3)
ЛЕТЕЊЕ НАД БЕОГРАДОМ
Јуче у 4 часа по подне летели су на Бањици руски авијатичар Агафонов и француски авијатичар Ведрин. Они су летели турским авионима, који су заплењени.
Први је летео Агафонов и направио неколико лепих летова над Бањицом, па се онда уздигао над Београд над којим је направио један круг, а спустио се на Бањицу.
Затим је летео Ведрин, који је такође направио леп круг над Бањицом. Овом летењу присуствовао је приличан број официра и грађана.
..............................
Београд, 1.јан. 1913. (Политика, сре.19.дец.1912./2)
ЛЕТЕЊЕ НА БАЊИЦИ
- Агафонов у турском аероплану хиљаду метара над Београдом –
Јуће по подне приређено је на Бањици поновно летење са турским аеропланом, који је на почетку рата конфискован.
И поред тога што је време због ветра било непогодно за летење, г. Агафонов, руски авијатичар, уздигао се на висину преко 1000 метара. Направио је неколико лепих кругова и поново се спустио на место одакле је пошао.
После г. Агафонова уздигао се г. Ведрин, француски авијатичар. Он је направио неколико кругова више гледалаца, затим се преко Карабурме и Теразија вратио на Бањицу.
Г.Агафонов је после тога направио још два лета и то први са својим техничаром, а други са једним нашим пилотом.
Овом летењу присуствовали су: г.г. Никола Пашић, министар председник, Пачу, министар финансија, Протић, министар унутрашњих дела, Бојовић, министар војни, краљев изасланик и велики број грађана.
(Неки извори помињу два авиона „Р.Е.П.“ који су заплењени на почетку рата у Нишу, када су превожени возом у Цариград... ВЛ.)
................................
Београд, 23.јан.1913. (Политика, чет.10.јан.1913./3)
РУСКИ АВИЈАТИЧАРИ
Јуче су отпутовала за Ниш два руска авијатичара г.г. Агафонов и Кирштајн који ће ових дана летети са пасажерима из Ниша у Београд.
Г. Кирштајн летеће на апарату који је поклонио српској држави г. Борис Суворни главни редактор „Новога времена“. Дан и сат њиховог доласка објавиће се нарочитим плакатима.
..............................
Београд, 29.јан.1913. (Политика, сре.16.јан.1913./3)
ЛЕТ НАШИХ АВИЈАТИЧАРА
Јутро су пошли из Ниша за Београд два наша војна авијатичара са својим аеропланима. Они лете долином Мораве до Смедерева, а одатле у Београд, где ће стићи по подне.
Трећем позиву скренута је пажња да не пуца на ове авионе.
...............................
Београд, 31.јануар 1913. (Политика, пет.18.јан.1913./3)
ЛЕТЕЊЕ АВИЈАТИЧАРА
Према извештају који је јуче пре подне стигао у Београд, требали су јуче да лете између Ниша и Београда, преко Смедерева, два руска авијатичара г. Агафонов са једним пасажером и г. Кирштајн, инжењер, са једним пасажером. Обадвојица су требали летети на нашим војним аеропланима, од којих је један, на коме би летео Кирштајн, поклонио српској држави г. Борис Суворни, уредник руског „Новог времена“.
Полазак из Ниша заказан је за 11 часова пре подне и долазак се очекивао на Бањици између 1 и по 2 часа по подне. Због тога је био изашао на Бањицу приличан број грађана и пуковник Нешић, као изасланик министарства војног.
Тек у 3 часа, када су авијатичари већ требали да буду на Бањици, јављено је из Ниша, да авијатичари нису били ни пошли до 1 часа и да због непогодног времена неће тога дана ни полазити.
...............................
Београд, 3.фебруар 1913. (Политика, пон.21.јан.1913./3)
НА БАЊИЧКОМ АЕРОДРОМУ
- Јучерашњи Агафоновљев покушај да долети из Ниша у Београд пропао је –
„Јутрос су пошли авијатичари из Ниша и стићи ће у Београд данас између 1 и 2 часа по подне“ – такав је извештај послат из Ниша јуче пред подне.
Па ипак, ретко се ко на ту вест кренуо из Београда. Можда је то било зато, што је вест релативно доцкан стигла, а можда и зато што су јуче, као и прекјуче, много више желели да виде Ведрина него оне који су се усуђивали да лете кад је он ту.
Било је већ близу 2 часа по подне а на блатној, пустој Бањици, напуштеном логоришту, које више неће видети многи од оних који су лежали на оној шаторској слами, што још лежи нерасута, једва се где могла сагледати жива душа.
Само тамо доле у дну стоје, као фигуре, осам сељака и држе у рукама велике тробојке. Ти сељаци и те тробојке чине један огроман квадрат у који имају да слете авијатичари. Дуж мочарне стазе шета неуморно један официр. То је пук. г. Нешић. Он има, у име министарства војног, да стисне руку и честита смелом руском авијатичару Агафонову.
Четворо-петоро деце преврћу се преко ограде на краљевској трибини а чак тамо доле у познатој са трка „рупи“, види се једна гомилица. То је била сва публика над којом два полицијска писара и осморица жандарма још од 11 часова пре подне одржавају поредак.
„Идите, господине, у бањичку мејану, не вреди да се мрзнете на овој зими“, саветује један сељак ретке пролазнике.
И одиста сва публика била се склонила у бањичку мејану. Ту је био пук. др Сондермајер, затим један капетан са својим синчићем, који је у униформи инжењерског каплара, па један београдски адвокат који је на служби у авијатичарском одељењу министарства војног, те је зато сада дошао да изблиза види како изгледа авион.
Ту се знало само то, да је Агафонов пошао у 1о.15 час. из Ниша и да је у 1.05 час. стигао у Ћуприју. Други авијатичар, Кирштајн изјавио је да је болестан и да не може поћи на пут.
Било је већ близу 3 часа када је стигао министар војни генерал Божановић. Чекао је и он стрпљиво читав час, но од Агафонова није било ни трага ни гласа. Али тада дојури у трку један ордонанс са телефона. Он је донео радосну вест, да је Агафонов у 2.30 стигао у Лапово. Путовао је од Ћуприје до Лапова читав час и по – дакле спорије но воз. Смрзнути сељаци само пободоше мотке од тробојака у блатњаву земљу, па се измакоше.
Публика је већ почела да ропће, али поредак није био покварен и полицајци су могли мирно тупкати ногама да се загреју. Крај самог логоришта видела се некаква шупа и кад је један пошао да се мало заклони од ветра, сви пођоше за њим.
Под скрханим кровом те шупе лежало је спљоштено, покрхано нешто налик на аероплан.
И док је публика разгледала ту непознату направу, један од посвећених причао је ову лепу историју.
„Тај аероплан израђен је у Србији прошле године и његови власници понудили су га на продају, министарству војном. Али су постављали један услов: да ниједан од власника не лети на том аероплану и да они не одговарају за штету ономе који би се усудио да лети на њиховој израђевини“.
„Министарство је, разуме се, одбило ту понуду. Онда су власници замолили, да аероплан остане ту, у ангару на Бањици, пошто они немају где да га склоне. Одобрено им је, па је на молбу, неко време била крај аероплана постављена чак и стража „да нам га Аустрија не би украла“. Али када је пао први снег аероплан је завршио своје дане. Кров од ангара се срушио и скрхао је недоношче. И сад власници траже од државе 12.000 динара зато што им је упропашћен аероплан.“..
Међутим, већ је било почело падати вече, а од Агафонова ни помена. –„Шта ћемо , ако стигне тек у мрак. Неће видети где да спусти“ – приметио је бојажљиво неко...
„Набавите лојане свеће!“ – наредио је кратко пуковник Нешић. И двојица жандарма отрчаше да изврше наредбу.
Ноћ је била увелико, а Бањица није дочекала путника из Ниша. Тек јутрос се сазнало да је он из Лапова одлетео у Свилајнац и тамо се спустио.
(Овај „скрхани аероплан“ који се помиње у тексту, несумњиво је онај ПРВИ СРПСКИ АВИОН, звали су га и КОМИТСКИ, везан за име Драгише Стојадиновића, и његове другове комите који су се борили у неослобођеним крајевима Србије пре Балканских ратова...
Тај авион није био израђен у Србији, њега је направио Михаило Мерћеп, по наруџбини Стојадиновића и другова, и приспео је у Србију, према изворима, у мају месецу ... Авион је доживео жалосну судбину у том“ангару“ зато што су Стојадиновић и остали били мобилисани крајем септембра због рата са Турцима – био је то Први балкански рат...Више о томе код Саве Микића у „Историји југословенског ваздухопловства“... Л.).
...........................
Београд, 4.фебруара 1913. (Политика, уто.22.јан.1913./2)
ЛЕТЕЊЕ НИШ – БЕОГРАД
Руски авијатичар г. Агафонов који је прекјуче пошао из Ниша на једном војном аероплану, па се због рђавог времена спустио у Свилајнцу, продужио је јуче летење за Београд.
Г. Агафонов је пошао из Свилајнца у 2.40 часа по подне и морао се спустити у Раљи. Из Раље ће, по свој прилици поћи данас за Београд.
.............................
Београд, 5.фебруара 1913. (Политика, сре.23. јан.1913./2)
ЛЕТ Г. АГАФОНОВА
Руски авијатичар г. Агафонов, који је још пре неколико дана пошао из Ниша, па се прекјуче спустио у Раљи, није успео ни јуче да дође у Београд.
Г. Агафонов је јуче полетео из Раље за Смедерево, али због магле и ветра успео је да се спусти код Пожаревца. При спуштању сломио је један точак. У Пожаревац је стигао у 2 часа по подне. Данас ће поправити точак и по свој прилици ће стићи у Београд.
..............................
Београд, 6.фебруара 1913. (Политика, чет.24.јан.1913./3)
АГАФОНОВ У БЕОГРАДУ
Најзад је руски авијатичар г. Агафонов, који је још у петак пошао из Ниша, стигао јуче у Београд.
Г. Агафонов је пошао из Пожаревца у 10 и по часова и над Београдом је био у подне. Пошто је направио један круг над Београдом, полетео је у правцу Бањице, али се спустио на Топчидерском Брду. При спуштању се точкови аероплана зарију у земљу и како је мотор и даље радио, то се услед замаха авион преврне. Од потреса је г.Агафонов лако повређен.
( Не наводи се никако тип авиона, али је било речено напред да ће Агафонов долетети из Ниша у Београд са „пасажером“. То би значило да је авион био двосед, можда авион „Р,Е.П.“!... Ако је авон био двосед, са њим је летео, вероватно, његов механичар Савељев, који се овде уопште не спомиње, а који је сигурно послуживао авион у Ћуприји, Лапову, Свилајнцу, Раљи и Пожаревцу... Ко би у Пожаревцу оспособио сломљени точак на авиону, ако не Савељев? Писац Сава Микић и пише да је у авиону био Савељев, али је слетање и претурање авиона Микић друкчије описао... Л.)
.........................
Београд,11.фебруара 1913. (Политика, уто.29 јан.1913./3)
ЛЕТЕЊЕ НАД БЕОГРАДОМ
Данас у подне, ако буде дозволило време, руски авијатичар г. Агафонов летеће над Београдом на аероплану, на коме је долетео из Ниша. Аероплан, који је пре неколико дана при спуштању оштећен, потпуно је оправљен.
...........................
Београд, 13.фебруара 1913. (Политика, чет.31.јан.1913./3)
АВИЈАТИЧАР КИРШТАЈН
Кроз неколико дана долетеће из Ниша у Београд на нашем аероплану руски авијатичар Кирштајн, који због болести није могао летети са г. Агафоном. Он ће летети истом линијом, којом је летео и г. Агафонов. Дан поласка из Ниша објавиће се накнадно.
..............................
Београд, 15.фебруара 1913. (Политика, суб.2.фебр.1913./3)
Г. АГАФОНОВ
Наше министарство војно отказало је даљу службу у нашој војсци руском авијатичару г. Агафонову. Ово је учињено због тога, што г. Агафонов својим радом није дао очекиване резултате.
Наша авијатика, као што смо већ раније јавили, уредиће се по инструкцијама француског авијатичара г. Ведрина.
..............................
2012/2013. (Извод: Владимир Лепојевић)
Види још
Литература
1. Јанић, Чедомир; Огњан Петровић (2010.), Век авијације у Србији 1910-2010 225 значајних летилица. YU-Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.
2. С. Микић; Историја југословенског ваздухопловства, Шт. Д. Грегорић, Београд,1933.
3. Јанић Ч., Петровић О., (2011.), Кратка историја ваздухопловства у Србији, Београд, Аерокомуникације, ISBN 978-86-913973-1-9
4. Димитријевић, Бојан; П.Миладиновић, М.Мицевски; (2012.). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.
5. Зборник, Српска авијатика 1912-1918, Музеј југословенског ваздухопловства, Београд, 1993., ISBN 86-901403-1-X,
6. Борис Циглић, Крила Србије Ваздухопловна команда и авијатика српске војске, Београд, 2009. Инфинитас д.о.о, ISBN: 978-86-6045-005-2.
7. http://spread-wings.ru/content/view/392/43/ Савељев Владимир Федорович
8. http://www.proza.ru/2012/04/07/1086 Агафонов Александр Александрович