У бројним описима историје ваздухопловства, нарочито његовог пионирског доба у првим годинама 20. века, може се наћи ова слика као доказ да је човек почео далети на справама тежим од ваздуха. Слика се везује за рад браће Рајт у времену 1901-1903. године, једрилица је њихова конструкција, на једрилици је један од браће Орвил или Вилбур, у тексту се помиње име места где су изводили своје опите... Види се да су први открили како треба да изгледа справа за човеково летење - крила, чврста и непокретна, труп и репне површине... Врло брзо су научили како да поставе делове - површине за управљање летећом машином, и направили први успели прототип - модел свих будућих авиона...
Ова слика дата је у ЈАТ-овој Новој Ревији у 2003. години, стр. 18, поводом стогодишњице авијације, и у побулкацији Век авијације - илустрована хроника 2003. године, стр. 28. У оба случаја текст и избор илустрација су дело г. Чедомира Јањића, дипл. историчара, нашег најбољег познаваоца историје ваздухопловства.
Као ваздухопловци, можемо и морамо да поставимо питања шта представља ова слика: полетање једрилице, лет једрилице, припрему за слетање? Како је дошло до овог догађаја да два човека, трчећим кораком, држе невиђеном лакоћом једрилицу (у лету?) са човеком - пилотом у њој? Како је настала ова слика, да ли је то фотографски снимак или само успели цртеж одличног сликара ?? ...
Не верујемо да је то фотографски снимак - фотоапарати око 1900. године су били гломазне кутије са којима се радило преко троножца, са њима се не би могао ухватити онакав тренутак једрилице коју носе два човека у трку ...
Не можемо да разумемо и објаснимо како и зашто два човека држе са по једном руком на упорници једрилицу са пилотом на њој на око један метар изнад земље и трче са њом!? Шта је био њихов циљ, шта је требало да постигну?
Прво, ми смо убеђени да је овакав случај приказан на слици немогућ! У пратећем тексту подаци говоре да је једрилица тешка 45 кг, на њој је човек тежине око 75 кг, то заједно чини око 115-120 кг. Код онаквог положаја руку две особе које држе једрилицу и трче, и положаја њиховог тела, нико на свету не би могао да држи у једној руци 60 кг терета.
У подацима се наводи да крила двокрилне једрилице имају 27 м2 и да им је размах (дужина) 6,7 м, а у следећим реченицама наведено је да је распон крила 9,7 м; помислили смо да су можда у питању две једрилице, али нису! ... Ако оба крила једрилице имају 27 м2, површина једног крила је тада 13,5 м2; код распона 6,7 м ширина крила би била 2 м! То није реалан случај, и то се види и на самој слици - пилот лежи на доњем крилу и његово тело напред, преко нападне ивице прелази око пола метра, а иза крила му претиче око 70 цм дужине тела... То би за висину пилота дало величину од 3,2 м (0,5+2+0,7)!
Ако је распон крила 9,7 м, тада је ширина крила 1,4 м, па би, код истог разматрања, висина тела била 2,6 м! Ни тај случај не одговара стварности ...
Поставља се питање како је једилица полетела? На слици се то не може оценити! Немогуће је помислити да ће она полетети из руку ове двојице! Ако је уопште полетела, како се нашла у рукама оне две особе? Нема знакова некаквог катапулта, једрилица нема уређај који би то омогућио, такви се елементи не виде на једрилици, затим она би морала бити близу полазне тачке, а нема иза ње никаквих објеката ни других људи ...
Следи питање, како ће она слетити? Нема точкове, нема скије! ... Мора да се спусти на своје доње крило које би се обавезно поломило и уништило! ... Немогуће је помислити да су они били свесни тога и да су своју једрилицу направили за једнократну употребу, за само један опит! ... Даље, код слетања на доњаку доњег крила, пилот би свакако повредио своје ноге, колена и стопала, која висе у ваздуху иза излазне ивице крила, што се лепо види на слици!
Са гледишта статике, понављамо да два човека не могу онако са лакоћом, да носе терет од око 120 кг; у реалном случају код онаквог распореда сила, сила тежине и сила ослонца у шакама она два човека, једрилица би морала, код распона крила 6,7 или 9,7 м, да по средини добије угиб, мањи или већи, што се на слици уопште не показује. Затим, пројекција линије ослонца, у рукама оне двојице, врло је близу нападне ивице крила, знатно је испред тежишне тачке, или вертикалне равни која пролази кроз попречну осу једрилице, и они уопште не би могли онако да је држе и носе! Нема сумње да би једрилица у тим условима морала да обори реп и да га вуче по земљи! ...
Убеђени смо да је слика нереална, да је то само некакаво успело дело из маште доброг цртача, сликара, и мислимо да ова слика уопште не може да се користи за историју ваздухопловства! ...
Владимир Лепојевић, дипл. руд. инж.
Рез. капетан авијације-пилот
Сребрна диплома пилота једрилице