Анрио HD-41H / Hanriot HD.41H (фр. Hanriot HD-41H) је француски двоседи хидроавион, једномоторни двокрилац који се производио 20.-тих година 20. века у француској фирми Авиони Анрио и у Југославији Фабрика аероплана и хидроавиона Змај.[1]
Пројектовање и развој
Авион Анрио HD-41H је један од типова авиона Анрио H-41 који је настао унапређењем верзије авиона Анрио HD-17. Разлика између ових авиона је само у мотору, тј. мотор Клергет 9В (фр. Clerget 9B) снаге 100kW код Анрио HD-17 замењен је мотором Салмсон 9Ас (фр. Salmson 9Ас) снаге 90kW. Први авион је направљен 1925. године када је извршен и први пробни лет. Укупно је направљено шест типова ових авиона:
Варијанте авиона
H-41 - двоседа варијанта авион за обуку,
H-410 - верзија са Лорен 5Ра мототом (направљено 5 примерака),
H-411 - верзија са Салмсон 7Ас мотором (направљено 2 примерка),
LH-412 - верзија са Лорен 5Pb мотором (направљено 4 примерка + 3 преправљена H.410),
HD-41H- хидроавион са Салмсон 9Ас мотором (направљено 12 примерака + 10 примерака направљено по лиценци у југословенској фирми Фабрика аероплана и хидроавиона Змај. На 3 примерака авиона произведених у југословенском
„Змај"-у, 1932. године извршена је конверзија мотора уместо мотора Салмсон 9Ас када су им истекли ресурси уграђени су мотори Валтер Марс 145 KS,
H-40S - Санитетска верзија са Салмсон мотором снаге 88 kW мотором (направљено 12 примерака 1926. god. + коришћен у Југословенском краљевском ратном ваздухопловству (ЈКРВ) од 1926 до 1936. год,)
Технички опис
Авион Анрио HD-41H је једномоторни двокрилни двоседи хидроавион. Авион је потпуно дрвене конструкције труп и крила су пресвучени платном а предњи део трупа на кога је причвршћен ваздухом хлађени радијални (звездасти) мотор је обложен лимом. Елиса која покреће авион је двокрака, дрвена непроменљивог корака. Попречни пресек трупа је парвоугаоног облика. Крила су четвртастог облика са по два пара упорница са сваке стране и притегнута затезницама од челичних ужади. Крилца за управљање има и на горњим и доњим крилима. Стајни трап је фиксан конвенционалног типа са два пловка уместо точкова која му омогућавају слетање и полетање са водених површина. [2][3][4]
Техничке карактеристике
Опште
Намена = извиђачки и авиона за обуку, хидроавион
Посада = 2
Произвођач = Француска Авиони Анрио и Југославија Змај Земун
Први лет = 1925
Почетак производње = 1926
Уведен у употребу = 1927
Повучен из употребе = 1945
Димензије
Дужина = 8,46 m
Размах крила = 10,26 m
Висина = 3,25 m
Површина крила = 34,90 m²
Маса
Празан = 725 kg
Нормална полетна = 1.000 kg
Погон
Клипно-елисни мотор = Салмсон 9Ас
Снага = 88 kW
Перформансе
Макс. брзина на Hopt = 105 km/h
Макс. брзина на H=0 = 130 km/h
Долет = 400 km
Плафон лета = 3.500 m
Брзина пењања = 600 m/min
Оперативно коришћење
Авион Анрио HD-41H је поред коришћења у морнарици Француске још коришћен у морнарицама Грчке, Португалије и Југославије. Поред основне намене, обуке и тренаже пилота авион је коришћен за извиђање и као авион за везу. У употреби је био до краја Другог светског рата.
Коришћење хидроавиона Анрио HD-41H у југословенском Поморском ваздухопловству
Хидроавиони (хидроплани) Анрио HD-41H коришћени су у југословенском поморском ваздухопловству у школама ПВ (Поморског ваздухопловства) после основне обуке на авионима Икарус ШМ (Шимикама), као нека врста прелазног хидроавиона на веће и теже машине.[5]
Прва четири авиона су испоручена половином 1927. године, следећа два у јесен исте године а последња 4 примерка у мају 1928. године. Постојао је план да се код 6 ових авиона мотори Салмсон од 120 KS замене снажнијим чехословачким моторима Валтер Марс од 145 KS. Замена је почела зиме 1931/32. године у радионици II Хидропланске команде у Дивуљама. Пошто је команда ПВ имала на располагању само 8 ових мотора један је био у резерви 3 су уграђена на авионе Анрио HD-41H а 4 мотора су уграђена у авионе Физир ФН који су популарно звани „Мали Физир“ или „Физир Марс"[6][7] Служба авиона Анрио HD-41H је трајала нешто више од 10 година а последњи примерци су повучени из употребе 1939. године. Носили су ознаке ШХ (Школски Хидроплан) са бројевима од 63 до 72. Један од авиона овог типа после повлачења из војне службе, Поморско ваздухопловство је поклонило Средишној управи Аеро-клуба „Наша Крила“ који је 5. јуна 1938. године регистрован у Цивилном регистру авиона [8][7] са ознаком YU-PFI. Овај авион су Италијани заробили у току Априлског рата 1941. године и после тога му се губи сваки траг.
Земље које су користиле овај авион
Француска
Грчка (6 авиона набављена 1927. године)
Португалија (6 авиона набављена 1927. год за обуку мормаричких пилота)
Југославија (6 авиона 1927. год. и 4 авиона набављена 1928. године)
Види још
- Икарус ИО
- Икарус ШМ
- Физир Ф1М-Јупитер
- Физир ФН
- Анрио HD-320
- Фабрика авиона Змај Земун
Референце
[1]. Вељовић, Живан (1972.). Пет деценија Змаја, YU-Београд: ИПМ Змај Земун.
[2]. Лучић, Душан (1936.) Основи практичне аеродинамике са описима аероплана. YU-Нови Сад: Ваздухопловни Гласник.
[3]. „Hanriot HD-41H Hydravion d'entrainement“, www.aviafrance.com
[4]. „H-41“, Уголок неба. 2004
[5]. Илић, Видосава (3/2004.). „Школе војног ваздухопловства Краљевине СХС/Југославије“. Лет - Flight 3: стр. 88-106. ISSN: 1450-684X.
[6]. Петровић, Огњан М. (3/2004.). „Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941.)". Лет - Flight 3: стр. 30-87. ISSN: 1450-684X.
[7]. Školski hidroplan Anrio U.41(Hanriot H.41H), paluba.info.
[8]. Golden Years of Aviation - Civil Aircraft Register - Yugoslavia, www.goldenyears.ukf.net/reg_YU.
Литература
- Вељовић, Живан (1972), Пет деценија Змаја. YU-Београд: ИПМ Змај Земун.
- Микић, Сава (1933), Историја југословенског ваздухопловства. YU-Београд: Штампарија Д. Грегорић.
- Лучић, Душан (1936), Основи практичне аеродинамике са описима аероплана. YU-Нови Сад: Ваздухопловни Гласник.
- Јанић, Чедомир; Симишић Ј. (2007), Више од летења - Осам деценија Аеропута и ЈАТ-а. YU-Београд: ЈАТ. ISBN 978-86-7086-004-9.
- Јанић, Чедомир (2003), Век авијације - [илустрована хронологија]. Беочин: Ефект 1. (COBISS).
- Јанић, Чедомир; О. Петровић (2010), Век авијације у Србији 1910—2010 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.
- Оштрић, Шиме; М. Мицевски (14-27. септембра 2007.), Летећи Чунови: Чамци који лете - летјелице које плове. SRB-Београд: Галерија '73.
- Петровић, Огњан М. (2/2000.). „Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део I : 1918 – 1930.)“, Лет - Flight (YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства) 2: стр. 21-84. ISSN: 1450-684X.
- Петровић, Огњан М. (3/2004.). „Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941.)“, Лет - Flight (YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства) 3: стр. 30-87. ISSN: 1450-684X.
- Илић, Видосава (3/2004.). „Школе војног ваздухопловства Краљевине СХС/Југославије“, Лет - Flight (YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства) 3: стр. 88-106. ISSN: 1450-684X.
- Узелац, Милан (3/2004.). „Мемоар о организацији ваздухопловства у Краљевству Срба, Хрвата и Словенаца“, Лет - Flight (YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства) 3: стр. 139-157. ISSN: 1450-684X.
- Ledet, Michel (mart/1993.). „L Aeronautique Navale Yugoslave de 1920 a 1941.“, Avions (FR-Outreau: Lela Presse). ISSN: 1243-8650.
Спољашње везе
- http://www.aviafrance.com/aviafrance1.php?ID=711&ID_CONSTRUCTEUR=616&ANNEE=0&ID_MISSION=0&MOTCLEF=
- http://www.airwar.ru/enc/other1/h41.html
- http://www.goldenyears.ukf.net/ac_F.htm
- http://www.aeroflight.co.uk/waf/yugo/af2/types/ikarus.htm
- http://paluba.info/smf/index.php?topic=12882.0
- http://www.goldenyears.ukf.net/reg_YU-.htm
- http://en.valka.cz/viewtopic.php/t/90373
- http://avioni.net/vvkj/index.php?str=avioni&av=36#