Б-24 Либератор / B-24 Liberator је био амерички тешки бомбардер из периода Другог светског рата. Пун назив му је био Consolidated B-24 Liberator, пројектовао га је Consolidated Aircraft из San Diego, California а производио се у фабрикама Консолидејтид Валти (Consolidated Vultee), Форд (Ford Motor Company), Даглас (Douglas) и Норт Америкен (North American) од 1941. до 1945. Произведено је 19.203 авиона B-24 Либератор. Коришћен је као тешки бомбардер, противподмотнички и патролни авион. У току Другог светског рата употребљаван је готово на свим ратиштима, а за време Корејског рата овај авион је користила америчка морнарица. У индијском РВ је коришћен све до 1968. године.
Пројектовање и развој
Пројектовање авиона B-24 Либератор је почело на захтев америчког ратног ваздухопловства (УСААФ) 1939. године у време када је у ратно ваздухопловство САД-а уведен тешки бомбардер B-17 "Летећа тврђава". Захтев је био да се направи тешки бомбасрдер у сваком погледу бољи од B-17. Инжењери Consolidated-а су понудили пројект авиона, а ваздухопловство наручило израду прототипа под условом да буде готов за испитивање до краја 1939. године. Авион је добио ознаку XB-24 који је касније преименован у B-24. Након испитивања прототипа утврђено је да авион није би бољи од B-17 у погледу плафона лета али у погледу осталих перформанси је био бољи нарочито у погледу долета и носивости корисног терета.
Конструкција прототипа је напредовала без проблема, па је XB-24 први пут полетио у децембру 1939. Могао је носити до 3.629 kg бомби у свом пространом трупу и имао наоружање од шест ручно управљаних митраљеза Browning 7,62 mm. Док је конструкција прототипа још била у току, USAAC (Амерички Авио Корпус касније Air Force) је наручио седам предсеријских авиона YB-24 ради испитивања у реалним условима оперативне службе и ти су авиони били испоручени у току 1941. године. Једина већа разлика између та два модела била је у томе што је YB-24 имао већу полетну тежину и уређај за одлеђивање крила и репних површина.
Надаље су вршена побољшања овог авиона уградњом мотора са турбокомпресором, побољшано је хлађење уља, повећана је полетна тежина, појачано одбрабено наоружање авиона уградњом митраљеза калибра 12,7 mm, побољшана је опрема авиона и тако редом. Побољшања и модернизација су вршена све до 1945. године када престаје његова производња.
| Авиони | B-17 | B-24 |
| У употреби од | 1939. | 1941. |
| Маса при полетању (kg) | 29.700 | 27.240 |
| Носивост (бомби) (kg) | 2.724 | 3.629 |
| Снага мотора (KS) | 4.800 | 4.800 |
| Максимална брзина (km/h) | 462 | 485 |
| Долет (km) | 1.760 | 4.560 |
| Плафон лета (m) | 10.670 | 9.760 |
| Посада (број чланова) | 10 | 10 |
Технички опис
Авион Консолидејтид B-24 Либератор је вишенаменски авион (тешки бомбардер, транспортни, извиђачки, патролни, противподморнички), конзолни једнокрилац-висококрилац (крило му скоро тангира горњу ивицу трупа) на коме се налазе четири клипна радијална мотора са ваздушним хлађењем Pratt & Whitney Р 1830 Twin Wasps, у зависности од типа авиона, снаге од 1.000 до 1.200 KS. Труп авиона је правоугаоног попречног пресека са заобљеним угловима. На репу авиона се налази хоризонтални стабилизатор са кормилима дубине, на крајевима хоризонталног стабилизатора са налазе два вертикална стабилизатор са кормилима правца. Авион има увлачећи стајни трап типа трицикл са нископритисним гумама. Конструкција авиона је потпуно метална, направљена од легура лаких метала.
Труп авиона Б-24 је направљен као монокок конструкција са попречним ребрима повезаним међусобно уздужним укрућењима за која је закивцима причвршћена алуминијумска лимена облога трупа авиона. У предњи део трупа авиона су смештени кабина пилота, навигатора, инжењера и митраљезаца са турела која се налази у кљуну и крову авиона. У овом простору се могу комотно сместити шест чланова посаде. Поглед на терен је навигатору обезбеђен кроз застакљени кљун авиона, а калота која се налази на крову авиона му служи за утврђивање положаја авиона секстантом. Пилотска кабина има седишта за два пилота који седе један поред другог. Велике стаклене површине пилотске кабине омогућују леп преглед околине авиона.
У средњи део трупа је смештен бомболук (простор за смештај бомби) који са доње стране има пар двокрилних врата која се отварају док траје испуштање бомби за време бомбардовања. У овом се простору по зидовима тог простора налазе резервоари ваздуха под притиском који служи посади за дисање кад авион лети на великим висинама.
У репном делу трупа авиона се налази простор за митраљезце који опслужују два бочна митраљеза и једну турелу која се налази на трупу авиона. Бочни митраљези дејствују кроз прозоре који су за ту намену отворени на бочним страницама трупа. Подна турела се у току слетања и полетања авиона увлачи у труп авиона а у току лета и за време дејства митраљеза извлачи.
У четвртом, крменом делу авиона је смештена кабина репног стрелца.
Погонска група: Авион је био опремљен са четири ваздухом хлађеним радијална мотора са 14 цилиндара (цилиндри су распоређени у две звезде свака са по 7 цилиндара) и суперчарџером, Pratt&Whitney Twin Wasp R-1830 снаге од 783 до 895 kW. На вратила мотора је биле причвршћене трокраке металне вучне елиса са хидрауличном променом корака Hamilton Standard Hidromatik.
Крила авиона су са две рамењаче кутијастог типа. Облик крила је трапезни са заобљеним крајем а оса крила је управна у односу на труп авиона. Конструкција је метална а облога од алуминијумског лима закивцима причвршћена за носећу конструкцију. За предњу рамењачу су причвршћени мотори и сви њима потребни агрегати а за задњу рамењачу су била причвршћени елерони. Нападне ивице крила су опремљена системом против залеђивања. У крилним шупљинама су смештени самозаптивајући гумени резервоари за гориво и простор за ноге стајног трапа са точковима.
Покретни делови крила (елерони) су направљени као алуминијумска конструкција обложена алуминијумским лимом. У унутрашње шупљине крила (кутије) су смештене инсталације и системи за управљање авионом. На крајевима крила се налазе позиционе светиљке.
Реп авиона се састоји од два вертикална стабилизатора и кормила правца и једног хоризонталног стабилизатора са кормилом дубине. Носеће конструкције репа су металне а облога од алуминијумског лима причвршћена закивцима. Управљачке површине кормило правца и кормило дубине су металне конструкције обложене алуминијумским лимом.
Стајни трап му је трицикл, предња нога се увлачи у кљун авиона а главне ноге стајног трапа са точковима се увлаче у крила авиона. Увлачење нога стајног трапа се обавља уз помоћ електромотора. Ноге стајног трапа су опремљене точковима са хидрауличним кочницама и гумама ниског притиска (балон гумама). Стајни трап са предњом ногом омогућава бољу прегледност пилоту у фази полетања.
Верзије
- XB-24 (Consolidated Model 32): прототип са Pratt & Whitney Р 1830-33 радијалним моторима снаге 1.000 PS (746 kW), направљен један комад.
- YB-24/LB-30A: прва предсерија од 6 авиона, испоручено као LB-30A Великој Британији.
- B-24: друга предсерије од 7 авиона, направљена месец дана после XB-24.
- B-24A/LB-30B: аеродинамички побољшана производна верзија, произведена 1938. године.
- XB-24B: Прототип са Р-1830-41 радијалним моторима са турбопуњачем, снаге 1.200 PS (895 kW) сваки и елиптичном облогом мотора. Конверзија авиона XB-24.
- B-24C: девет преправљених B-24A са Р-1830-41 мотора и Emerson A-6 куполом на репу као и Martin купола.
- B-24D: авион B-24C са моторима Р-1830-43. У току изградње опремљен Bendix-куполом у доњем делу трупа касније побољшан (Sperry), направљено је 2.696 авиона од јануара 1942.
- SB-24D: десет B-24D су преправљена за употребу као "ноћни бомбардер". Опремљена радарски уређај за бомбардовање, они су користили на Пацифичком ратишту против Јапана.
- B-24E: B-24D Форд са Р-1830-65 моторима, али без доње куполе, изграђена 801 комад.
- XB-24F: преправљен B-24D код кога су загрејаване нападне ивице крила.
- B-24G: авион B-24D са Sperry лоптастом куполом на дну трупа и три митраљеза кал 0.50 инча у носу авиона, направљено 25 авиона овог типа.
- B-24G-1: са побољшаном Емерсон А-6 куполом на задњем делу авиона, направљено 405 комада.
- B-24H: Форд / Емерсон А-6, купола у носу авиона, направљено 3.100 авиона.
- B-24J: B-24H са побољшаном Sperry-C-1 аутопилотом, направљено 6.678 авиона.
- XB-24K: Фордова преправка трупа B-24D. XB-24K је послужио као основа за PB4Y-2 Privateer развијен за америчку морнарицу.
- B-24L: Лака верзија без кула на доњој страни трупа, побољшана задња купола, направљено 1.667 примерака.
- B-24M: B-24L са лакшом А-6B репном куполом и отвореним бочним отворима за митраљезе и побољшаним застакљењем кокпита, изграђено 2.593.
- XB-24N: а прототип B-24J једним репом фин сличним КСБ-24К и побољшање куле. 5168 Б 24Н су отказани када се рат завршио.
- YB-24N: предсерија од седам авиона B-24N.
- XB-24P: Конверзија B-24D уградњом Sperry жироскопа, коришћен за тестирање нових система за гашење пожара.
- XB-24K: Конверзија B-24L са радарском контролом куполе (Генерал Електрик).
- XB-41: Конверзија B-24D 1942, са 14 митраљеза који би требало да послужи као пратња бомбардера. Међутим, повећан отпор ваздуха додатних купола погоршао је перформансе лета, тако да је изостала серијска производња.
- AT-22/TB-24: C-87 авион за обуку инжењера лета.
- RB-24L: B-24L са кулама за Боинг B-29 за обучавање посаде.
- TB-24L: RB-24L са радаром.
- C-87: транспортни авион за УСААФ
- C-87 Liberator Express: транспортни авион са Р-1830-43 моторима са 20 путника.
- C-87A: авион за превоз ВИП особа са Р-1830-45 моторима и 16 кревета.
- C-87B: наоружани C-87, није се производио.
- C-87C: УСААФ ознака а RY-3 ознака америчке морнарице.
- XC-109/C-109: авио танкер за превоз за снабдевање B-29 авионским горивом у Кини из Индије.
- XF-7: Конверзија B-24D у извиђачки авион.
- F-7: B-24H-FO као извиђачки авион.
- F-7A: B-24J као извиђачке летелице (три камере у носу авиона, три у бомбалуку).
- F-7B: B-24J као извиђачке летелице (шест камера у бомбалуку).
Техничке карактеристике
Опште
име = B-24 Либератор
намена = тешки бомбардер
посада =10
број путника =0
порекло =САД
произвођач =Consolidated Vultee
први лет =29.12.1939.
почетак производње =1940.
уведен у употребу =јун 1941.
повучен из употребе =1968.
статус =неактиван
први корисник =USAAC
број примерака =19.203
Димензије
дужина = 20,30 m
размах крила = 33,55 m
висина = 5,37 m
површина крила = 97,36 m2
Маса
маса празан = 14.757 kg
маса полетна = 27.240 kg
Погон
КЕМ = 4 x Pratt&Whitney Twin Wasp R-1830-43
КЕМ снага = 4 x 895 kW
КЕМ снагаКС = 4 x 1.200 KS
Перформансе
брзина максимална = 485 km/h
долет = 4.560 km
плафон лета = 9.760 m
брзина пењања = m/min
Наоружање
Авион је био наоружан.
- Стрељачко: 10 митраљеза 12.7 mm Браунинг (Browning) у 4 куполе и 2 додатна митраљеза 12.7 mm у бочним трупним позицијама.
- Бомбе: два спремишта за бомбе, највише до 3.629 Kg
Земље које су користиле Авион B-24
Аустралија
Базил
Кина
Трећи Рајх
Канада
Индија
Италија
Никарагва
Холандија
Пољска
Португал
Јужноафричка унија
Чехословачка
Турска
СССР
Велика Британија
Југославија
САД
Оперативно коришћење
B-24 је био авион који је у Америци произведен у највећем броју примерака за време Другог светског рата. У периоду од 1941. до 1945. произведено је 19.203 авиона B-24 Либератор. Производио се у фабрикама Консолидејтид Валти (Consolidated Vultee), Форд (Ford Motor Company), Даглас (Douglas) и Норт Америкен (North American). Поред америчког ратног ваздухопловства и морнарице, овај авион се користио још у 15 ратних ваздухопловстава у свету. Био је то најскупљи амерички авион у Другом светском рату.
Авион B-24 Либератор је требало да постане оперативан кад је Јапан децембра 1941. извршио напад на Перл Харбор. САД су одмах зауставиле испоруку Либератора које је наручила Велика Британија и што је брже било могуће укљућила тај тип у оперативну службу. Први борбени лет B-24 (УСААФ-а) извршен је у јануару 1942. са острва Јаве, међутим, британски Либератори су већ раније, у току 1941. године, вршили оперативне летове. Средином 1942. B-24 је кориштен у операцијама УСААФ-а на Пацифику, Аљасци у Индији и на Средњем истоку. Те је године било одлучено да се деловање Либератора концентрише на Пацифик, где ће се његов велики долет, могућност управљања аутоматским пилотом и поузданост показати од непроцењиве вредности. Међутим, тај тип авиона је и даље коришћен и на другим ратиштима нарочито у Европи.
Једну од најзначајнијих улога у Другом светском рату овај авион је одиграу у поморском ратовању. Наиме, први авиони B-24 испоручени РАФ-у (Велика Британија) нису сматрани борбено способним, па су кориштени као транспортни авиони преко Атлантика под ознаком LB-30A. И сам председник владе Винстон Черчил је користио овај авион као свој лични авион.
Бољи одбрамбени систем је водио до Либерaтора I (РАФ ознака), који је кориштен у Обалској Команди РАФ-а са 4 топа 20 mm и радаром против њемачких подморница и бродова. Либератор је био први авион са довољним долетом који је затворио такозвану „Атлантску рупу“, у којој су њемачке подморнице дотада уништавале савезничке бродове без страха од авиона. Против подморнички B-24 су били наоружани топовима, ракетама, дубинским бомбама, рефлекторима за осветљавање подморница преко ноћи и торпедима па кад се томе дода велики долет они су петстављали ефикасно средство у противподморничкој борби. У току 1942. и 1943. године Либератори су уништили 72 немачке подморинице.
Авион B-24 у Југославији
Авион B-24 када је Југославија у питању био коришћен у три вида: дејство америчких бомбардера из састава 15. америчке ваздухопловне армије по циљевима на територији Југославије, у оквиру Југословенског деташмана код УСААФ-а и коришћење B-24 у саставу Ратног ваздухопловства Југословенске армије.
Дејства B-24 над територијом Југославије
Америчка 15. ваздухопловна армија наоружана тешким бомбардерима B-24 је била базирана на аеродрому Сан Пакрацио (југ Италије), а велики број дејстава су имали по циљевима у Бугарској, Румунији, Мађарској, Аустрији и Немачкој. На прелету ка тим циљевима су често прелетали територију Југославије. Када метеролошки услови нису дозвољавали да буду бомбардовани примарни циљеви ови авиони су бомбардовали секундарне циљеве који су обично биле комуникације и саобраћајни чворови на територији Југославије. Тако је забележено да су ови авиони у Југославији током Другог светског рата имали дејства у Косовској Митровици, Подгорици, Нишу, Лесковцу, Београду, Новом Саду, Славонском Броду, Осјеку и Сиску. Нажалост при тим бомбардовањима било је и доста цивилних жртава.
Југословенки деташман код УСААФ
Од групе југословенских ваздухопловаца који су на крају Априлског рата прелетели савезницима у Египат са жељом да наставе борбу против заједничког непријатеља, 1942. године, је издвојено 40 кандидата који су послати у Сједињене Америчке Државе, на обуку за коришћење тешких, четворомоторних бомбардера Б-24 у бази Форт Мајерс на Флориди. Међу овим пилотима поред војних била је и група цивилних пилота који су пре рата летели за југословенску путничку компанију Аеропут.
Након завршене обуке, посада је примила четири тешка момбардера B-24J која су била војна помоћ Владе САД-а Влади Краљевине Југославије. Југословени су затражили право да ови авиони лете под ознакама ВВКЈ, али је молба била одбијена због могућих забуна око препознавања тако означених авиона међу савезницима. Због тога су ови авиони морали су да лете под ознакама америчког ратног ваздухопловства, али им је дозвољено да насликају малу ознаку ВВКЈ испод кабине а на носу авиона заштитни знак ескадриле - лобања са укрштеним костима и трокраким пропелером. Посаде су носиле америчке униформе, али су на капама носили ознаку Војног ваздухопловства Краљевине Југославије.
Свечана церемонија примопредаје авиона је одржана 6.10.1943. године у Вашингтону којој је присуствовао председник САД-а Фрнклин Рузвелт који је том приликом одржао и краћи говор. Неколико дана касније, четири југословенска Либератора, боје песка, полетела су преко Портотика, Сенегала, Казабланке и Каира до Туниса. Слетевши у базу у Тунису, посада је укључена у 512. ескадрилу, 376. групу тешких бомбардера, која је била састав америчке 15. ваздушне армије. Бомбардерима су додељени бројеви: 20,21,22 и 23.
На прву борбену мисију, југословенски Б-24 кренули су 15. Новембра 1943. године. Заједно са америчким авионима, бомбардовали су циљеве у Грчкој и Бугарској. У тој мисији, изгубљен је авион бр.22, пилота Станисављевић Драгише, оборио га је непријетељски ловц Месершмит Bf-109. Крајем новембра, група је пребачена у Италију, у базу Сан Панкрацио, одакле су нападали циљеве у Немачкој. Приликом напада на фабрику авиона Месершмит, изгубљен је и авион бр.21 пилота Душана Милојевића, приликом жестоког напада неприљатељских ловаца на формацију бомбардера. Трећи југословенски B-24, под бројем 20, трагично завршава при повратку из мисије, директно се сударивши са америчким авионом. Неким чудом, један члан југословенског B-24, успева да искочи. Сви остали авијатичари, амерички и југословенски, су погинули.
Једини преостали југословенски B-24, пилота Војислава Скакића, наставља да извршава задатке, све до пролећа 1945. када је након 50 извршених мисија, поштеђен даљег летења. Југословенски деташмант у УСААФ-у је први ратни задатак обавио 15. новембра 1943. године а последњи 2. децембра 1944. године.
Авион B-24 у Ратном ваздухопловству Југословенске Армије (РВ ЈА)
На самом крају Другог светског рата један амерички тешки бомбадер B-24M Либератор "Radar Mickey" је због квара принудно слетео на аеродром у Санском Мосту посада је напустила авион и пребачена у базу у Италији а авион остављен на аеродрому. Југословенски механичари су у току јула месеца 1945. године оспособиле овај авион и довели га у исправно стање. Авион је прелетео на аеродром у Сомбору где су му преко беле америчке звезде на трупу авиона нацртали црвену звезду петокраку а на вертикалним стабилизаторима нацртали југословенску тробојку са звездом петокраком. Овај авион је уврштен у састав Ратног ваздухопловства Југословенске армије (РВ ЈА) и коришћен извесно време под бројем 9821.
Види још
Литература
- Коло, Александар; Небеска одисеја - Југословенски деташмант тешких бомбардера у Другом светском рату, Интерпринт, Београд, 2006.
- Команда РВ и ПВО,Чувари нашег неба, Војноиздавачки завод, Београд, 1977
- Бојан Димитријевић, Југословенско ратно ваздухопловство 1942 - 1992., ИЗСИ и МЦО, Београд, 2012, ISBN 978-86-7403-163-6
- Димитријевић, Б.; П.Миладиновић, М.Мицевски; (2012.). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.
- Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2011). Кратака историја ваздухопловства у Србији . Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-1-9
- Јанић, Чедомир. Годишњак српског ваздухопловства за 2007. Београд: Аерокомуникације. 2007. ISSN 1820-9122
Спољашње везе
- http://www.collingsfoundation.org/aircrafts/consolidated-b-24-liberator/
- http://www.airwar.ru/enc/bww2/b24a.html
- https://www.mycity-military.com/Drugi-svetski-rat/Jugoslovenski-Detasman-teskih-bombardera-u-WWII.html
- http://www.paluba.info/smf/index.php/topic,19192.0.html
- http://www.aviation-history.com/consolidated/b24.html
- http://www.militaryfactory.com/aircraft/detail.asp?aircraft_id=80
- http://acepilots.com/planes/b24.html
- http://warfarehistorynetwork.com/daily/wwii/the-boeing-b-17-flying-fortress-vs-the-consolidated-b-24-liberator/
- http://www.bredow-web.de/RAF_Museum/Consolidated_B-24/consolidated_b-24.html
- http://uboat.net/allies/aircraft/b24.htm
- http://www.flugzeuginfo.net/acdata_php/acdata_consolidated_b24_en.php
- https://acesflyinghigh.wordpress.com/2013/03/25/restoring-the-last-surviving-raaf-consolidated-b-24-liberator/
- http://www.taphilo.com/Photo/Pictures/b17/B17-B24-comparison.shtml
- http://www.warbirdsnews.com/warbirds-news/fun-facts/happy-birthday-consolidated-b-24-liberator-3.html
- http://www.montenegrina.net/pages/pages1/istorija/cg_u_2_svj_ratu/saveznicko_bombardovanje_cg_1943_44_treci_dio.htm
- http://joebaugher.com/usaf_bombers/b24_20.html
- http://liberatorcrew.com/06_B-24_Specs.htm
- http://www.daveswarbirds.com/usplanes/aircraft/liberatr.htm
- http://avia.cofe.ru/C/Consolidated-Model-32-B-24-Liberator-Konsolideyted-Model-32-B-24-Libe
- http://forum.valka.cz/topic/view/72340/Consolidated-B-24L
- http://deuxiemeguerremondia.forumactif.com/t5843-le-consolidated-b-24-liberator