P-38 Лајтнинг

авион P-38 Лајтнинг

P-38 Лајтнинг / Lockheed P-38 Lightning  је био амерички ловац из периода Другог светског рата. Пун назив му је био Lockheed P-38 Lightning, пројектовао га је пројектантски тим Локида на челу са Hall Hibbard и Clarence "Kelly" Johnson-ом. Први пут је полетео 27.01.1939. уведен је у употребу 1941. године а производио се у периоду од 1941 до 1945. године. Због својих добрих особина у току Другог светског рата овај авион се користио на само као тешки (ескортни) ловац него и као ноћни ловац, лаки бомбардер, јуришни бомбардер, извиђач и авион за аерофото снимање. Иако је у САД-у престао да се користи 1949. године у свету је коришћен до 1965. године (Хондурас)

Пројектовање и развој

авион Локид XP-38 прототип

Раст фашизма у Немачкој и јапански милитаризам који је у то време већ започео агресију у Кини захтевао је од америчких званичника да не затварају очи пред реалношћу да рат куца и на њихова врата. Подстицај за стварање овог авиона било је обавештење америчке војске крајем 1935. године, највећим произвођачима авиона у Америци за израду новог ловца. Спецификација X-608 имала је веома високе захтеве у погледу карактеристика овог авиона, максимална брзина од 580 km/h на висини од 6095 метара, са могућношћу да лети најмање један сат под пуним гасом, да полети и слети на писту дугачку 2200 метара, на чијем крају је препрека висока 50 метара, са дупло моћнијим наоружањем него што су то имали обични ловци у то време.

Већина произвођача је одбацила ову спцификацију као нереалну тј. неоствариву, с обзиром на достигнути развој авионских мотора. У Локиду је један млади конструктор по имену Кларенс "Кели" Џонсон веровао да је захтеве из спецификације могуће остварити са двомоторним авионом. Направио је неколико студија конвенционалних двомоторних авиона и коначно 13.04.1937. године представио војсци модел авиона који је тада носио ознаку "Модел 22".

авион Локид XP-38 принудно слетање

Конфигурација авиона је била неуобичајена. Имала је два 12-сто цилиндрична V мотора течношћу хлађена, фирме Алисон V-1710 са турбочарџером. У продужетку мотора настављао се танак труп који је повезивао мотор и крило са репом. На средини крила се налазио јајасти труп у облику гондоле у коме су били смештени кабина пилота, резервоар за гориво и потребни уређаји за управљање авионом.

На основу прорачунатих параметара авиона Локид Модел 22: максимална брзина од 671 km/h на висини од 6096 m, долет 2.230 km, а време пењања на висину од 6096 m за 4,5 минута, Локид је добио уговор 23. јуна 1937. за израду прототипа XP-38. Прототип је направљен за нешто више од годину дана и први пут је полетео 27. јануара 1939. Већ 11. фебруара 1939. покушан је лет овим авионом на релацији Калифорнија-Њујорк и постигнут брзински рекорд од 7 сати и 2 минута. Нажалост на самом крају лета авион је доживео несрећу павши због прљавштине у карбуратору мотора. Без обзира на ову несрећу а на основу резултата које је овај авион постигао за време кратког тестирања УСААЦ је дао налог Локиду да направи 13 предсеријских авиона са наоружањем ради даљег оперативног испитивања. Усавршени модел предсеријског авиона добио је ознаку YP-38.

Технички опис

Авион Локид P-38L лајтнинг је вишенаменски авион (тешки ловац, ноћни ловац, лаки бомбардер, извиђачки, патролни авион за аерофото снимање и јуришни авион), конзолни једнокрилац двотрупац са два клипна линијска мотора, течношћу хлађеним Allison V-1710, у зависности од типа авиона, снаге од 1.000 до 1.750 KS. Трупови авиона су округлог попречног пресека који чине заједничку целину са моторима до репа авиона. На репу авиона се налази хоризонтални стабилизатор са кормилом дубине, који спаја два трупа авиона на крају сваког трупа се налазе вертикални стабилизатор са кормилима правца. Авион има увлачећи стајни трап типа трицикл са нископритисним гумама. Конструкција авиона је потпуно метална, направљена од нерђајучег челика.

авион P-38G Лајтнинг кокпит

Труп авиона P-38 Лајтинг је направљен као монокок конструкција са попречним ребрима повезаним међусобно уздужним укрућењима за која је закивцима причвршћена лимена облога трупа авиона од нерђајућег челичног лима. Труп овог авиона је направљен из три дела: Средишњи део трупа је јајастог облика који је постављен на уздужној симетрали авиона. У овом делу се налази кабина пилота, комуникациони и управљачки уређаји авиона, у предњем делу (кљуну) су код ловачких и бомбардерских типова смештени наоружање, митраљези и топови са магацинима муниције а код извиђачких типова у овај део су смештене камере. Кабина је затворена поклопцем од плексигласа с фиксним ветробраном направљеним од непробојног стакла. У овом делу трупа се налази и простор за носну ногу стајног трапа са предњим точком и један од резервоара за гориво.

У бочним деловима трупа, који спајају крило са репом авиона су смештени мотори са свим припадајућим агрегатима за њихов рад. Главне ноге стајног трапа, турбина са турбокомпресором, хладњаци за расхладну течност, акумулатори, електрична инсталација, инсталација за расхаладну течност и цевоводи за довод ваздуха и одвод издувних гасова из мотора авиона и инсталације и системи за управљање авионом.

Погонска група: Авион је био опремљен са два течношћу хлађеним редним мотором са 12 цилиндара V распореда и суперчарџером, Allison V-1710 снаге од 1.000 до 1.750 KS, у зависности од типа авиона. На вратила мотора је биле причвршћене трокраке металне вучне елиса са електричном регулацијом променe корака производ Curtiss. Ради ублажавања жироскопског ефекта елисе (левог и десног мотора) су се окретале у супротним смеровима тако да је на тај начин елиминисан овај непожељан ефекат. У ове авионе су уграђивани мотори са суперчарџером. Иза мотора се налазила турбина која је покретана издувним гасовима из мотора. Турбина је покретала турбокомпресор који је напајао мотор свежим ваздухом са надпритиском и тиме обезбеђивао довољну количину ваздуха за максималну снагу мотора без обзира на којој се висини авион налазио. На сваком трупу авиона су се налазила по два хладњака за расхладну течност мотора. Испусти у облику бисага, у којим су се налазили хладњаци били су опремљени клапнама помоћу којих се регулисао проток ваздуха кроз хладњак и тиме обезбеђивало оптимално хлађење мотора.

авион P-38 Лајтнинг хладњак

Крила авиона су са две рамењаче кутијастог типа. Облик крила је трапезни са заобљеним крајем а оса крила је управна у односу на труп авиона. Конструкција је метална а облога од челичног нерђајућег лима причвршћена за носећу конструкцију закивцима са упуштеном главом тако да је спољна површина крила глатка што смањује аеродинамички отпор. За предњу рамењачу су причвршћени носачи мотора и сви њима потребни агрегати а за задњу рамењачу су била причвршћени елерони. Нападне ивице крила су опремљена системом против залеђивања. У крилним шупљинама су смештени самозаптивајући гумени резервоари за гориво.

Покретни делови крила (елерони) су направљени као метална конструкција обложена нерђајућим лимом. У унутрашње шупљине крила (кутије) су смештене инсталације и системи за управљање авионом. На крајевима крила се налазе позиционе светиљке. Крило је конструктивно изведено из три дела: део крила која спајају део трупа у коме се налази кабина пилота и два дела трупа у којима су смештени мотори (фактички центроплан) и два конзолна дела крила која се спајају са моторним делом трупа са спољне стране. Ови делови крила су се могли одвојити од авиона за случај транспорта и складиштења. Аеропрофил крила је: NACA 23016 / NACA 4412. На делу крила које спаја три дела трупа (центроплан) са доње стране су постављени подвесни носачи на које се могу прикачити или подвесни резервоари или наоружање као што су бомбе или невођене ракете.

авион P-38 Лајтнинг нога ст. трапа

Реп авиона се састоји од два вертикална стабилизатора и кормила правца и једног хоризонталног стабилизатора са кормилом дубине. Вертикални стабилизатори се налазе и изнад и испод трупа што обезбеђује овом авиону велику маневрабилност. Хоризонтални стабилизатор поред аеродинамичке функције има и статичку јер повезује два трупа авиона и обезбеђује довољну крутост рамској конструкцији авиона. Носеће конструкције репа су металне а облога од нерђајучег челичног лима причвршћена закивцима са упуштеном главом тако да је споњна површина авиона потпуно глатка. Управљачке површине кормило правца и кормило дубине су металне конструкције обложене такође нерђајучим лимом.

Стајни трап му је трицикл, предња нога се увлачи у кљун авиона и то уназад тако да се точак у увученом стању налази испод седишта пилота а главне ноге стајног трапа са точковима се увлаче у трупове авиона. Увлачење нога стајног трапа се обавља уз помоћ електромотора. Ноге стајног трапа су опремљене точковима са хидрауличним кочницама и гумама ниског притиска (балон гумама). Стајни трап са предњом ногом омогућава бољу прегледност пилоту у фази полетања. 

Варијанте

• XP-38 - прототип Локид модел 22 први пут летео у 1939. 
• YP-38 - пред-серијa са наоружањем, направљено 13 примерака.
• P-38-LO - прва серијски произведена варијанта са митраљезима калибра 0,5 и топом калибра 37 mm, направљено 30 авиона.
• XP-38A - тридесети P-38-LO модификован са кабином под притиском. 
• Lightning I - Француска поруџбина 667 авиона (направљено 143 Lightning I). Три испоручена РАФ-у, а остатак УСААФ-у. Уграђени мотори, C-серија V-1710-33 без турбо пуњача и пропелера десне ротације.
• Lightning II - направљен за потребе РАФ-а, користи моторе F-Серије V-1710. 
• P-322-I - 22 Lightning I од 143 произведених је задржао УСААФ за обуку и тестирање. Већина су били ненаоружани, иако су неки били наоружани са 2 х .50 кал. и 2 х .30 калибра. 
• P-322-II - произведено је 121 P-322-I са мотором са V-1710-27/29 и користи се за обуку. Највећи број су били ненаоружани.
• P-38B - Предложена варијанта P-38А, није произведен. 
• P-38C - Предложена варијанта P-38А, није произведен.
• P-38D - Производна варијанта са побољшањима и уграђеним самозаптивним резервоарима горива, 36 изграђена.
• P-38E - Производна варијанта са измењеним хидрауличним системом, и топом калибра 20 mm, произведено 210 авиона.
• P-38F - Производна варијанта са носачима испод крила за одбациве резервоаре или 906 kg бомби, произведено 527 авион.
• P-38G - Производна варијанта са модификованом радио опремом, направљено 1.082 авиона.
• P-38H - Производна варијанта способна да носи 1.451 kg бомби испод крила  и аутоматским регулисањем уљних хладњака, направљено 601 авион. 
• P-38J - Производна варијанта са побољшањима, укључујући хладњаке, равни непробојни ветробрани, појачана крилца и повећани капацитет резервоара за гориво, направљено 2.970 авиона. 
• P-38K - Са моторима од 1.425 KS са већим краком пропелера, један изграђен, P-38E је такође конвертован као и XP-38K.
• P-38L - Са моторима од 1600 KS, направљено 3.923 авиона који обухватају 113 изграђених у Вултее.
• TP-38L - Два P-38Ls конвертује у авион за обуку са два седишта у тандем распореду.
• P-38M - Конверзија P-38L у ноћног ловца опремљен радаром.
• F-4 - Фото-извиђање варијанта P-38E, 99 авиона. 
• F-4A - Фото-извиђање варијанта P-38F, 20 авиона.
• F-5A - Извиђачка варијанта P-38G, 181 авиона. 
• F-5B - Извиђачка варијанта P-38J, 200 авиона, четири касније прерађена за морнарицу САД као FО-1.
• F-5C - Извиђачка варијанта P-38J, 123 конверзије.
• XF-5D - Патролна варијанта, један конвертован од F-5A. 
• F-5E - Извиђачка варијанта конвертована од P-38J и P-38L, 705 конверзија.
• F-5F - Извиђачка варијанта конверзије P-38L.
• F-5G - Извиђачка варијанта конверзије P-38L, имао другачију конфигурацију камере него F-5F.
• XFO-1 - Oзнака Америчке морнарице за четири F-5Bs преправљена ради испитивања.

Техничке карактеристике

авион P-38 Лајтнинг цртеж

Опште

име                   =Lockheed P-38 Lightning

намена              =тешки ловац

посада              =1

број путника      =0

порекло             =САД

произвођач        =Lockheed Corporation

први лет            =27. јануар 1939.

почетак производње  =1941-1945.

уведен у употребу     =1941.

повучен из употребе  =1949 (USAAF), 1965.(Honduras)

статус                   =неактиван

први корисник       =USAAC, RAF

број примерака      =10.037

Димензије

Мотор Allison V-1710 авионa P-38 Лајтнинг

дужина                  = 11,53 m

размах крила         = 15,85 m

висина                   = 3,91 m

површина крила     = 30,47 m²

Маса

маса празан            = 5.342 kg

маса полетна          = 6.556 kg

Погон

КЕМ                       = 2 x Allison V-1710-27/29

КЕМ снага              = 845 kW

КЕМ снагаКС          = 1.150 KS

Перформансе

брзина максимална   = 628 km/h

долет                        = 4.184 km

плафон лета             = 11.885 m

брзина пењања         = 762 m/min 

Наоружање

Авион је био најчешће наоружан са:

1 х топ калибра 20 mm,

Монтажа наоружања авиона P-38 Лајтнинг

4 x митраљеза калибра 12,7 mm,

до 1.451 kg бомби.

Земље које су користиле Авион

 Аустралија

 Доминиканска Република

 Француска

 Хондурас

 Италија

 Коломбија

 Кина

 Португалија

 Велика Британија

 САД

 Југославија

Оперативно коришћење

Монтажа авиона P-38 Лајтнинг

Авион Локид P-38L лајтнинг је произведен у 10.037 примерака, у преко 30 модела, Серијски се производио у периоду од 1941. до 1945. године, мада су предсерије почеле да се производе још 1939. године. За производњу овог авиона је везан један куриозитет, наиме за време монтирања монтажне линије у фабричкој хали производња се није прекидала па су авиони монтирани под отвореним небом.

Авион је у америчком ваздухопловству коришћен до 1949. године а у ратном ваздухопловству Хондураса овај авион је коришћен до 1965. године. Авион је коришћен као: тешки ловац, ноћни ловац, лаки бомбардер, извиђачки, патролни, авион за аерофото снимање и јуришни авион. Био је веома издржљив и поуздан авион а користио се на свим бојиштима Другог светског рата. Користио се у веома различитим климатским условима од тропа до крајњег севера.

Монтажа на отвореном авиона P-38 Лајтнинг

Најпознатија њихова акција је била обарање бомбардера Мицубиши Г4М у којем је био јапански адмирал Исороку Јамамото стратег јапанских поморских победа на Пацифику. Обарање је извршено око 885 km од базе, а план летења јапанског адмирала је био декодиран из јапанских радио порука. Шеснаест авиона P-38 је полетело из базе са Гуадалканала на висини од 3-15 метара изнад океана да избегну откривање. У пратњи два бомбардера било је и 6 ловаца "зеро", Лајтинзи су оборили оба бомбардера и два зеро-а а изгубили један авион.

Највећи ваздушни ас америчког армијског ваздухопловства, мајор Ричард Бонг, је постигао свих својих 40 ваздушних победа летећи авионом P-38 на Пацифику.

Шта је чинило овај авион изузетним?

1. Први ловац који је летео брже о 644 km/h, поставио је брзински рекорд Калифорнија-Њујорк 7 сати и 2 минута (1939. година).
2. Једини амерички ловац који се производио непрекидно током Другог светског рата (1941-1945.)
3. Тих авион за класу ловаца с обзиром да су му издуви мотора пригушени турбо компресором.
4. Концентрисано наоружање у кљуну авиона обезбеђује минимално расипање погодака (концентрисана ватра).
5. Стрељачко наоружање је ефикасно до 920 m, док се код осталих ловаца у то време ефикасност паљбе кретала од 95 до 230 m.
6. Обртање елиса у супротном смеру избегнут је негативан жироскопски ефекат.
7. Двомоторни ловац је омогућавао пилоту већу стабилност при нишањењу и гађању.
8. При отказу једног мотора имао је довољну резерву снаге да безбедно слети.
9. Био је једини амерички ловац дугог домета до појаве "Мустанга".
10. Био је први амерички ловац направљен од нерђајучег челика спајан закивцима.
11. Коришћен је у ратним операцијама већ од почетка 1942. године.
12. На европском ратишту је извршио 130.000 борбених летова а на пацифичком бојишту је оборио 1.800 непријатељских авиона.

Авион у Југославији

авион P-38L Лајтнинг на сомборском аеродрому

У току патролирања у области Беча 2.04.1945. године погођен је противавионском ватром са земље авион Локид P-38L лајтнинг 48. ловачког сквадрона којим је управљао кап. М. Брезас вођа овог сквадрона. Авиону је оштећен систем за хлађење једног мотора и кормило правца а са том врстом оштећења авион није могао да се довуче до матичног аеродрома па је пилот одлучио да се спусти на неки од аеродрома под савезничком контролом. Избор је пао на аеродром у Сомбору на коме су тада биле стациониране Мешовите јединице Југословенске Армије (ЈА) и јединице војног ваздухопловства Совјетског савеза. Брезас је приземљио авион без већих проблема и убрзо је преко Београда враћен у своју јединицу а "лајтнинг" је остао у Сомбору на одушевљење југословенских и руских пилота и авио-механичара који су имали прилике да изблиза виде авион који је већ постао једна од икона Другог светског рата. 

Да би предупредили да им "поклон са неба" однесу Совјети при повлачењу, како је било очекивано, ваздухопловци ЈА су са америчког авиона скинули и сакрили точак! Пошто су и све мешовите совјетско-југословенске јединице предате на коришћење ЈА. Тако је P-38 lightning (муња) ушао у састав 111. ловачког авијацијског пука, а беле звезде на америчким ознакама префарбане су црвеном бојом, да би касније по доласку у Скопље биле замењене ознакама Југословенског ратног ваздухопловства. Компресор на мотору и кормило правца су још раније поправљени, нестали точак се по одласку црвеноармејаца волшебно појавио и част да први испроба "лајтнинг" добио је потпоручник Даковић, искусан пилот још из доба Краљевине Југославије.

Делови авиона P-38 Лајтнинг у музеју

Неколико дана касније, 111. пук је требало да се пребазира у Скопље, са неколико дана паузе у Београду, међутим по слетању су га приметили представници америчке дипломатске мисије и почели да постављају питања па је одлучено да "лајтнинг" одмах сутрадан ујутро прелети до крајње дестинације где је стигао после 55 минута лета. До краја 1945. и током 1946. године Даковић је још неколико пута летео "лајтнингом", једном до Задра и назад, али због недостатка резервних делова одлучено да авион буде расходован и предат је Машинском факултету Универзитета у Београду да служи као учило. Седамдесетих година, оно што је од "лајтнинга" остало пребачено је у Музеј Југословенског ваздухопловства поред београдског аеродрома "Никола Тесла".

Види још

• Потез 630
• Mесершмит Bf 110
• P-51 Мустанг
• F-47 тандерболт

Литература

1. Команда РВ и ПВО,Чувари нашег неба, Војноиздавачки завод, Београд, 1977.
2. Бојан Димитријевић, Југословенско ратно ваздухопловство 1942 - 1992., ИЗСИ и МЦО, Београд, 2012, ISBN 978-86-7403-163-6
3. Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2011). Кратака историја ваздухопловства у Србији . Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-1-9
4. Јанић, Чедомир. Годишњак српског ваздухопловства за 2007. Београд: Аерокомуникације. 2007. ISSN 1820-9122
5. AAF Manual 51-127-1, Pilot Training Manual for the P.38 Lightning, Headquarters Army Air Forces, Washington D.C., 1945.
6. Chant, Christopher (1977). „Lockheed P-38 Lighting”. Drugi svetski rat - Avioni (на језику: (српски). Zagreb: Alfa. стр. 140—141.

Спољашње везе

1. http://www.lockheedmartin.com/us/100years/stories/p-38.html
2. http://www.airwar.ru/enc/fww2/p38.html
3. http://www.aviation-history.com/lockheed/p38.html
4. http://www.boldmethod.com/blog/lists/2014/08/17-little-known-facts-about-the-p-38-lightning/
5. http://www.ausairpower.net/P-38-Analysis.html
6. http://acepilots.com/planes/p38_lightning.html
7. http://www.militaryfactory.com/aircraft/detail.asp?aircraft_id=74
8. http://www.globalaviationresource.com/v2/2014/01/27/aviation-feature-lockheed-p-38-lightning-75th-anniversary/
9. http://ww2live.com/en/content/world-war-2-p-38-lightning-57-extremely-interesting-facts-you-probably-dont-know
10. http://www.winthrop.dk/p38specs.html
11. http://www.fighter-planes.com/info/p38_lightning.htm
12. https://www.thisdayinaviation.com/tag/lockheed-p-38-lightning/
13. http://www.aviastar.org/air/usa/lok_lightning.php
14. https://www.valka.cz/clanek_12907.html