Боинг 737 / Boeing 737 је двомоторни ускотрупни путнички авиона на малзни погон намењен за средње линије. Од почетка производње 1968. је наручено или испоручено преко 6000 комада. Производи се и данас (2016). У току производње непрестално се усавршавао тако да је до данас направљено преко 12 типова ових авиона. Југословенска авио компанија ЈАТ је била прва авио-компанија у Европи која је купила у то време најсавременије, а касније најпродаваније летилице типа ’’boеing 737-300’’ (B737-300).
Пројектовање и развој
Боинг 737 настао је као израз Боинговог настојања да уђе на тржиште авиона за кратке линије са малим бројем путника, којим су доминирали Каравела, БАЦ 1-11 и Даглас DC-9. Боинг је првобитно планирао авион са 60 до 85 седишта, али је после разговора са првим наручиоцем Луфтханзом, променио план и определио се за авион са 100 седишта.
Боинг је прилично заостајао за конкурентима у тренутку када је креирао 737. Да би убрзали развој авиона, у Боингу су употребили 60% истих конструкција и система као и на моделу 727. Коришћен је исти пресек трупа као код модела 727, то јест 707 што је Боингу омогућило да у попречни пресек авиона смести шест седишта у низу, уместо пет, што је био случај код конкурената као што су 1-11 и DC-9. Иста основа трупа касније је коришћена и код модела Боинг 757.
Први 737-100 полетео је 9. априла 1967, а авион је ушао у употребу у фебруару 1968. у служби Луфтханзе. 737-200 је за први пут полетео 8. августа 1967. Луфтханза је била једини значајни авио-превозник који је купио 737-100 и произведено је само 30 примерака овог модела.
Дужи 737-200 је био успешнији и производња овог модела трајала је до 1988, а први купац овог авиона је био Јунајтед ерлајнс. Након што је произведено 135 авиона Б737-200, уследила су значајна побољшања, па је у стандардну производњу ушао 737-200 Advanced.
Нова побољшања су уследила почетком осамдесетих са моделом 737-300. Уведени су мотори CFM56 са бољом потрошњом горива. Осим тога, на овом моделу мотори нису смештени тачно испод крила, већ су избачени више унапред.
Суочен са конкуренцијом Ербасове породице авиона А320, Боинг је током 1993. године избацио нову серију 737, тзв. 737 Нову Генерацију (НГ). 737НГ састоји од 737-600, 737-700, 737-800 и 737-900 (ЕР).
Дана 13. фебруара 2006, Боингов петохиљадити 737 је ушао у редовну употребу код авиопревозника Саутвест ерлајнс.
Технички опис
Труп авиона Боинг 707 је направљен потпуно од метала, полу-монокок конструкције према принципима сигурносне градње. Попречни пресек трупа је овалног облика. Оквири који се користе за труп имају различите радијусе: Горњи оквири су већи од доњих, тако да је труп, гледајући попречни пресек, издужен. Конструкција трупа онемогућава ширење пукотина које би се формирале у спољашњој оплати и на тај начин спречи потпуни распад структуре авиона.
Због велике распрострањености овог модела и његове масовне употребе широм света, постоји и велики број варијатета када је у питању изглед путничке кабине. Основна карактеристика модела је распоред седишта у шест колона, по три са обе стране док је између пролаз. Оваква конфигурација седишта се у авиосаобраћају означава као “3+3”. Ознака колона су: А, Б, Ц – пролаз – Д, Е, Ф.
Бизнис класа, ако постоји, налази се у предњем делу авиона и број редова који заузима зависи од компаније. Уобичајено је да то буде до првих пет редова. У бизнис класи је распоред седења “2+2” с тим да средње седиште (у колонама Б и Е) укинуто; или не постоји или се не продаје. Крила се налазе између 7. и 15. реда код модела a укупан број редова је 24 (737-300). У авиону се налазе два тоалета: један напред и један назад. Излаз у случају опасности се налази у десетом код модела 300.
На левој страни се налазе двоја врата за улаз и излаз путника димензија 183 × 86 cm, опционо предња врата могу бити опремљена властитим степеницама.
На моторима се налазе турбопуњачи који одржавају притисак и климу у кабини. Простор за путнике, као и за терета су под притиском. Кабински прозори су правоугаоног облика. Осим тога, постоје мали округли прозори на вратима и шест ветробрана у кокпиту авиона.
Испод путничке кабине се налазе два складишна простора за терет испред и иза крила. Запремине ових простора зависе од типа авиона, а опремљени су и адекватним отворима за пуњење теретом.
Авион Боинг 737 има стреласта крила са углом стреле која износи око 25° потпуно су метална израђена према сигурносним принципима.
На предњој страни крила се налазе носачи мотора који су смештени у гондолама испод крила. Већом дужином крила налазе се предкрилца која када се извуку у крајњи положај за око две трећине прошири водеће ивице крила. На задњој страни крила постављена су закрилца, аеродинамичке кочнице и елерони.
Оваквом конструкцијом крила знатно су смањени полетно слетни путеви овог авиона што је битна карактеристика с обзиром да је авион намењен кратким и средњим линијама. Крила су кутијастог типа па су у те празнине (кутије) смештени резервоари за гориво. У зависности од верзије Боинга 737, варира и запремина ових резервоара. Сви резервоари су повезане линијама горива. У хитним случајевима је могуће да се изврши претакање горива из једног резевоара у друге.
Авиони модел 737-100; 200; 200Adv. су имали моторе Pratt & Whitney JT8D са потиском у границама од 64 до 77 kN, а мотори су били постављени испод крила, док су модели 737-300; 400; 500 имали моторе CFM International CFM56-3 са потиском од 89 до 105 kN, модели 737-600; 700; 800 i 900 су имали моторе CFM56-7 са потиском од 87 до 121 kN. Код модела авиона од 300 па до 900 мотори су били постављени фактички испред крила тако да су минимално утицали на обструјавање крила.
Сви мотори који су се уграђивали у авионе Боинг 737 су имали риверсе (клапне које су усмеравале издувни млаз мотора у правцу кретања и на тај начин ефикасно кочили авион по завршеном приземљењу).
Посаду авиона чине пилот, копилот и три члана кабинског особља. Основне компоненте авионике су електронски навигациони систем, комуникациони системи, аутопилот са везивањем за Инструмент Ландинг Систем, радар и радарски висинометром. Ова основна опрема могла се проширити у складу са захтевима купаца.
Реп авиона је класичан, састоји се од једног великог вертикалног стабилизатора и кормила правца и два хоризонтална стабилизатора са кормилима дубине. Носеће конструкције репа су металне а облога од алуминијумског лима причвршћена закивцима.
Стајни тап авиона Боеинг 727 је система трицикл, састоји се од носне ноге стајног трапа са два точка и две главне ноге стајног трапа, која свака има по два точка. Главни точак је опремљен кочионим системом против-клизања. У лету носна нога се увлачи у труп авиона а главне ноге у крила.
Варијанте
Сви до сада направљени модели 737 се могу поделити у четири генерације (оригинални, класични, нова генерација и макс). Оригинални модели били су 737-100, 737-200 и 737-200 Advanced. Класична серија се састоји од 737-300, 737-400 и 737-500. Нова генерација се састоји од 737-600, 737-700, 737-700EP, 737-800, 737-900 и 737-900EP. Макс серија се састоји од 737-max 7; 737-max 8 и 737-max 9. Серија Макс је Боингов одговор на појаву побољшане верзије Ербаса 320 (2010.)
Original
737-100 - Први серијски произведен авион Боинг 737, дужина трупа 28,65 m (кратак труп), број путника 124, мотор Pratt & Whitney JT8D
737-200 - Побољшан модел 737-100, дужина трупа 30,48 m (продужени труп), број путника 136, мотор Pratt & Whitney JT8D
737-200 Advanced - Унапређен модел 737-200, дужина трупа 30,48 m, број путника 149, мотор Pratt & Whitney JT8D (појачан мотор)
Klasični
737-300 - Први авион из серије класични, дужина трупа 33,40 m, број путника 149, мотор CFM International CFM56-3.
737-400 - Други авион из серије класични, дужина трупа 36,45 m (продужен труп), број путника 188, мотор CFM International CFM56-3.
737-500 - У односу на модел 737-300, дужина трупа 31,01 m (кратак труп), број путника 140, мотор CFM International CFM56-3.
Nova generacija
737-600 - Први авион из серије нова генерација, дужина трупа 31,24 m (кратак труп), број путника 149, мотор CFM International CFM56-7B.
737-700 - У односу на 737-600, дужина трупа 33,60 m (продужен труп), број путника 149, мотор CFM International CFM56-7B.
737-700EP - Побољшана верзија 737-700, дужина трупа 33,60 m (продужен труп), број путника 149, мотор CFM International CFM56-7B.
737-800 - У односу на 737-600, дужина трупа 39,47 m, број путника 189, мотор CFM International CFM56-7B.
737-900 - У односу на 737-800, дужина трупа 42,11 m, број путника 189, мотор CFM International CFM56-7B.
737-900EP - Побољшана верзија 737-900, дужина трупа 42,11 m, број путника 220, мотор CFM International CFM56-7B.
Serija Max
737-max 7 - Заснован на моделу 737-700 са продуженим трупом и новим мотором, дужина трупа 35,59 m, број путника 138/152, мотор CFM Leap-1B.
737-max 8 - Заснован на моделу 737-800 са новим мотором, дужина трупа 39,47 m, број путника 162/175, мотор CFM Leap-1B.
737-max 9 - Заснован на моделу 737-900 са новим мотором, дужина трупа 42,11 m, број путника 180/204, мотор CFM Leap-1B.
Техничке карактеристике
Опште
име =Боинг 737-300
намена =путнички
посада =2 члана
број путника =110 до 190
порекло =САД
произвођач =Boeing Commercial Airplanes
први лет =9.04.1967. (737-100)
почетак производње =1967.(737-100)
уведен у употребу =10.02.1968. (737-100)
повучен из употребе =
статус =активан
први корисник =Луфтханза
број примерака =7.283
Димензије
дужина =33,40 m
размах крила =28,88 m
висина =11,13 m
површина крила =105,40 m2
Маса
маса празан =32.460 kg
маса полетна =62.820 kg
Погон
ТММ =2 х CFM 56-3C1 CMF International
ТММ Потисак =82,3 - 150 kN
Перформансе
брзина максимална =950 km/h
долет =5.400 km
плафон лета =12.497 m
брзина пењања = m/min
Наоружање
Авион није био наоружан.
Земље које су користиле Авион Боинг 737
Авиони Боинг 737 свих типова се производе непрекидно од 1967 до данас 2016. године а продат је и коришћен у преко 190 земаља.
Оперативно коришћење
Боинг 737 користи више од пет стотина авио-превозника на 1.200 дестинација. Са преко осам хиљада поручених авиона, преко шест хиљада испоручених и преко четири и по хиљаде тренутно у употреби, више од 1.250 разних комада разних верзија 737 се у сваком тренутку налази у ваздуху широм света.
У просеку, на сваких пет секунди негде у свету, један 737 полеће или слеће. Од када је у служби, превезао је преко 12 милијарди путника и прешао 120 милијарди километара, за укупно 296 милиона часова лета.
Разне верзије 737 чине више од 25% светске флоте великих комерцијалних млазних авиона.
Авион Боинг 737 у Југославији
Две највеће југословенске авио компаније ЈАТ и Авиогенекс су у својим флотама имали авионе Боинг 737. ЈАТ их је имао укупно 13 а Авиогенекс 7 комада.
Да би остао конкурентан на европском тржишту ЈАТ је био принуђен да осамдесетих година двадесетог века уведе на кратке и средње линије авионе нове генерације опремљене новим турбовентилаторским моторима који су били тиши и економичнији од оних који су се до тада у ЈАТ-у користили. Избор је тада пао на Боингов авион 737-300 капацитета 144 седишта, од којих су два стигла у Београд у другој половини 1985. године.
Поред уштеде горива од 20%, предност ових авиона у односу на све друге летилице исте категорије, била је у лакшем и јефтинијем одржавању. Ови авиони су имали компјутеризоване уређаје за вођење а били су најтиши и најудобнији од свих дотадашњих.
Опредељење за Боинг 737-300 представљало је почетак замене основног типа летилице у сердњелинијској флоти ЈАТ-а. Тиме је ЈАТ 1985. године располагао најсавременијом флотом која је могла да се купи на светском тржишту. Захваљујући томе премошћен је технолошки јаз који је до тада владао између Југославије тога времена и развијеног света у области ваздушног саобраћаја. Наредних година Боинг 737-300 је постао основни тип авиона на редовном евромедитеранском саобраћају, преузимајући примат од DC-9.
Четири авиона Боинг 737-300 лети данас (2016.) у оквиру Авиолет-а, чартер компаније Air Serbia (бивши ЈАТ).
Друга по величини авиокомпанија у Југославији је био Авиогенекс који је основан 1968 године као чартер компанија која је летела за рачун Генексовог туроператера Југотурс. Испочетка је ова компанија имала руске авионе Ту-134 и Ту-134А (12 авиона) да би 1983. године почела да набавља авионе Боинг 727 (5 авиона). У периоду 1987 до 1990. године настављена је модернизација флоте куповином авиона Боинг 737-200. Укупно је набављено 7 ових авиона који су служили за чартер летове на евромедитерану. Последњи од ових авиона је до 2013. године летео за ЈАТ, а отуђен је 2015. године.
Види још
Литература
- Јанић, Чедомир; Симишић, Јово. Више од летења - Осам деценија Аеропута и ЈАТ-а. Београд. 2007. ISBN 978-86-7086-004-9.
- Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан. Кратака историја ваздухопловства у Србији . Београд: Аерокомуникације. 2011. ISBN 978-86-913973-1-9
- Јанић, Чедомир. ''Век авијације - [илустрована хронологија]''. Беочин: Ефект 1. 2003.(COBISS).
- Јанић, Чедомир. Годишњак српског ваздухопловства за 2007. Београд: Аерокомуникације. 2007. ISSN 1820-9122
- D.Simons, T.Withigton, Die Geschichte Der Fliegerei-vom ersten Doppeldecker bis zum modernen Airbus, Parragon Books Ltd, ISBN 978-1-4054-8950-8
- Philip Jarrett, Flugzeuge-Die Geschichte der Luftfahrt, Coventgarden, 2000., ISBN 978-3-8310-9066-2
Спољашње везе
- http://www.boeing.com/commercial/737ng/
- http://www.boeing.com/commercial/737max/
- http://www.airwar.ru/enc/aliner/b737.html
- https://www.seatguru.com/airlines/Southwest_Airlines/Southwest_Airlines_Boeing_737-300.php
- http://www.flugzeuginfo.net/acdata_php/acdata_7373_en.php
- http://www.boeing.com/resources/boeingdotcom/company/about_bca/startup/pdf/historical/737-classic-passenger.pdf
- http://www.b737.org.uk/737classic.htm
- http://www.airliners.net/aircraft-data/boeing-737-300/92
- http://www.flugrevue.de/zivilluftfahrt/flugzeuge/boeing-737-300/469517
- https://www.airserbia.com/sr-RS/korporativni/nasa-prica
- http://www.airvectors.net/avb737.html
- http://www.b737.org.uk/aircraftsystems.htm
- http://www.aviolet.rs//info
- http://rzjets.net/operators/?show=66