Бристол Бленим Мк 1 / Bristol Blenim Mk I (енг. Bristol Blenheim Mk I) је био вишенаменски енглески авион који је првобитно конструисан као путнички авион али је примену доживео као војни авион. У раном периоду Другог светског рата употребљаван као извиђач, брзи лаки бомбардер а у каснијем периоду као ноћни ловац опремљен радаром. Конструисао га је Френк Барнвел (Frank Barnwell) главни конструктор BAS-a и производио се у бристолској авионској компанији (Bristol Aeroplane Company), имао је два радијална мотора Меркури на крилима авиона и потпуно је металне конструкције.
Пројектовање и развој
Конструкција је започета као цивилни авион, пројекат Лорда Ротермера (енг. Lord Rothermere), власника Дејли мејла (енг. Daily Mail). Ради промовисања напретка британске авијације лорд је расписао конкурс за најбржи цивилни авион у Европи, који може да понесе 6 путника и два члана посаде, имајући у виду да би такав авион могао да на ефикасан начин повеже главне градове Европе и омогући пословним људима бржу комуникацију. Бристолска фабрика авиона и њен главни конструктор Френк Барнвел одазивјући се на овај конкурс на основу авиона Тип 135 који је развијен 1933. године и имао је два мотора Бристол Аквила (Bristol Aquila) снаге 500 KS (373 kW), појачавши моторе направила путнички авион Тип 142, који је 1934. године, када је полетео, био бржи од било којег ловца у РАФ-у.
Министво ваздухопловства се заинтересовало за тај авион и издало је Спецификацију Б.28/35 за прототип бомбардерске верзије 142М (M значи "military"). Главна модификација је било померање крила нa више у односу на труп како би се спремиште за бомбе уградило испод рамењаче. Авион је био потпуно металне конструкције са два радијална мотора Бристол Меркјури VIII од 860 коњских снага (640 kW) сваки. Елисе су биле трокраке, металне са променљивим кораком.
Посаду су сачињавала три члана - пилот, навигатор/бомбардер и митраљезац/радио оператор. Авион је био наоружан са једним 0.303-in (7.7-mm) митраљезом у корену крила и једним 0.303-in (7.7-mm) митраљезом у куполи. Терет бомби од 1,000-lb (454-kg) је ношен у спремишту за бомбе у трупу. У току експлоатације уочавани су недостаци вршена побољшања као што су: повећање запремине резервоара за гориво, повећање снаге мотора, као последица, дошло је до повећања долета, брзине и количине бомбардерског наоружања. Касније је повећан простор за посаду и побољшан оклоп што је проузроковало повећање тежине и смањење брзине авиона.
Поред задатака бомбардовања овај авион је обављао и задатке ноћног ловца и извиђачког авиона (ово му је чак био и први ратни задатак у Великој Британији) с тим што је за такве задатке био друкчије опремљен у односу на бомбардерску варијанту.
Технички опис
Авион Бристол Бленим је једнокрили, средњокрилни, троседи двомоторни авион потпуно металне конструкције. Труп му је елиптичног попречног пресека, монокок направљен од алуминијума.
Авион је најчешће био опремљен ваздухом хлађеним радијалним деветоцилиндричним мотороима смештним на крилима авиона, Bristol Mercury VIII снаге 840 KS или Bristol Mercury ХV снаге 905 KS. На вратилу мотора је била причвршћена метална трокрака вучна, елиса, променљивог корака производње де Хавиланд-Ротор.
Носећа структура трупа авиона је била монокок направљена од дуралуминијума. Главни резервоари (било их је 2 или 4 у зависности од типа авиона) за гориво укупног капацитета 1272 или 2126 литара налазила су се у крилу авиона. У авион су се од 1940 године уграђивали самозаптивни резервоари. Резервоари за уље су се налазили иза мотора у гондоли.
У трупу се налазила кабина са три седишта за пилота, навигатора-нишанџију и стрелца-радиооператера. Кабина је била затворена покривена великом стакленом површином која је омогућавала изванредну видљивост околине авиона. Поред тога кабина је била оклопљена у циљу заштите пилота од непријатељске ватре. Иначе овај авион је био прилично отпоран на стрељачку ватру и са прилично великим оштећењима је био у стању да се докопа базе или заштићене области.
Крила су била металне конструкције, трапезастог облика са две рамењаче обложена дуралуминијумским лимом, а завршавала су се полукругом. Оса крила је била управна на осу авиона. Крила су била дебелог профила па се у њих могли сместити резервоари за гориво и митраљези са складиштем муниције. Нападна ивица крила је између трупа и мотора била управна на осу авиона а од мотора ка крајевима крила је била благо закошена ка репу авиона.
Конструкције репних крила и вертикални стабилизатор као и кормило правца су биле направљене као металне конструкције фиксни делови су били пресвучени Ал-лимом а покретни импрегнираним платном.
Алуминијумска облога трупа и крила авиона је за носећу структуру авиона била закивана закивцима.
Aвион је имао класичан увлачећи стајни трап са два точка опремљена гумама ниског притиска (балон гуме) напред и клавирски гумени точак на репу авиона као трећу ослону тачку авиона, који се у току лета није увлачио у труп авиона. Предњи точкови су били опремљени кочницама. Стајни орган је био класичан са независним ногама, у ногама стајног трапа су били уграђени уљни амортизери. У току лета, стајни органи су се увлачили уназад у празан простор гондоле иза мотора. Увлачење ногу стајног органа се остваривао помоћу хидрауличног уређаја. На ногама стајног органа је био причвршћен део оплате који је затварао простор гондоле када су ноге стајног органа увучене. При слетању када је стајни орган извучен онда је ова оплата на ногама стајног органа служила као аеродинамичка кочница.
Варијанте авиона Бристол Бленим
- Typ 142 - прототип брзог путничког двомоторног авиона,
- Typ 142M - прототип лаког двомоторног бомбардера,
- B.Mk I - почетни производни модел са два мотора Бристол Меркјури 626kW (840 hp),
- B.Mk IF - ноћни ловац опремљен радаром и 4 предња митраљеза 7,7 mm,
- B.Mk IV - основни производни модел са два Бристол Меркјури радијална мотора снаге 685kW (920 hp),
- B.Mk IVF - побољшани модел ноћног ловца,
- B.Mk V - модел са моторима Бристол Меркјури снаге 708kW (950 hp),
- B.Mk VA - модел опремљен са 4 предња митраљеза 7,7 mm,
- B.Mk VB - модел за подршку,
- B.Mk VC - модел за обуку пилота,
- B.Mk VD - модел за топске климатске услове.
Техничке карактеристике
Опште
име = Бристол Бленим Мк 1
намена = вишенаменски (ловац, извиђач,бомбардер)
посада = 3 члана
број путника = 0
порекло = Велика Британија
произвођач = Bristol Aeroplane Company
први лет = 12.04.1935.(Тип 142) и 25.06.1936.(тип 142м)
почетак производње = март 1937. до 1943.
уведен у употребу = 1937.
повучен из употребе = 1958.
статус = неактиван
први корисник = РАФ
број примерака = 4.422
Димензије
дужина = 12,12 m
размах крила = 17,17 m
висина = 3,00 m
површина крила = 43,57 m2
Маса
маса празан = 3.673 kg
маса полетна = 5.668 kg
Погон
КЕМ = 2 х Bristol Mercury VIII / Bristol Mercury ХV
КЕМ снага = 627 / 675 kW
КЕМ снагаКС = 840 / 905 KS
Перформансе
брзина максимална = 459 km/h
долет = 1.810 km
плафон лета = 8.315 m
брзина пењања = 412 m/min
Наоружање
Авион Бристол Бленим Мк 1 је био наоружан са:
2 x митраљеза калибра 7,7 mm и 454 kg бомби у трупу авиона.
Код осталих типова авиона Бленим стандардно митраљеско наоружање је имало 3 до 5 митраљеза произвођача Левис (Lewis), Викерс (Vickers) и Бровинг (Browing) као и уређаји за даљинско управљање митраљезима Фрејзер-Неш (Frazer-Nash) FN-54 / FN-54A.
Што се тиче бомбардерског наоружања, бомбе су се код авиона Бленим складиштеле у трупу авиона и на два подвесна носача који су се налазили испод крила и то на делу крила између трупа и мотора. У трупу авиона су ношене класичне бомбе 4 х 114 kg или 2 x 227 kg, или дубинске бомбе (против подморничке) 3 х 114 kg. На подвесним носачима су ношене бомбе 4 х 36,2 kg или 2 х 72,5 kg.
Земље које су користиле Авион Бристол Бленим
Уједињено Краљевство
Канада
Француска (Слободна Француска)
Финска
Грчка
Португалија
Румунија
Јужна Африка
Мађарска
Турска
Краљевина Југославија
Нацистичка Немачка
Краљевина Италија
Независна држава Хрватска
.svg){kind=small}
Оперативно коришћење
Историјат Авиона Бристол Бленим: Први лет (тип 142 "Британија прва") 12. април 1935; Први лет (тип 142М војна верзија) 25. јун 1936; прва испорука (114-та ескадрила РАФ) март 1937; крај производња (ВД) јун 1943. године. То је био први авион који је постигао ваздушну победу користећи радар.
Наруџбина за прву серију је дата још док су рађене модификације, и први серијски авион је уједно био и прототип. Авион је зван Болинброк али је име убрзо промељено у Бленим I (Blenheim I). Испоруке су започеле 1937. године. Бленим се показао као веома успешан авион и лиценца је продана Финској и Југославији, а купиле су га такође Турска, Грчка и Румунија. Укупна производња Бленима Mk.I у Уједињеном Краљевству је била 1.351 примерак. Икарус је произвео 41 примерак Бленима. Укупно је у свету произведено 4.422 примерка у периоду од 1936. до 1943. године. Последњи примерци овог авиона су повучени из употребе у Енглеској 1944. године, 1956. године у Финској, а 1958 у Југославији.
Бленим је био и први британски авион који је прелетео границу Немачке у II светском рату. Наиме, само минут након ступања на снагу објаве рата Немачкој 3. септембра 1939., Бленим IV, серијског броја N6215 из састава 139. сквадрона (No.139 Squadron) полетео је у извиђање немачке флоте усидрене у Килу. Почетком рата РАФ је са овим бомбардерима извео већину својих напада. Многи од ових напада се завршавао катастрофално, напад на Данску или напад на електране у Немачкој, због добро организоване противваздушне одбране противника. Због великих губитака одустало се од употребе Бленима као лаког бомбардера и додељена му је улога ноћног ловца и извиђачког авиона. Део ових авиона је служио у обалској команди РАФ-а за праћење и заштиту конвоја од немачких авиона FW-200 Кондор.
Авион Бристол Бленим у Југославији
Крајем 1937. године Југославији су испоручена два Бленима Mk.I и купљена лиценца, а производња је поверена земунском Икарусу. Током 1939. Икарус је произвео 26, а 1940. 14 авиона. Војно Ваздухопловство Краљевине Југославије је успело да обезбеди набавку још 20 авиона из Велике Британије 1940. 12 последњих авиона произведених по лиценци 1940. покретао је пар мотора PZL Mercury VIII снаге 840 KS, а остале мотори Bristol Mercury VIII исте снаге. 1940. у један лиценцни авион уграђени су мотори Алфа Ромео 126 RC.34K снаге 750 КС. Исте године у Икарусу је један лиценцни авион преправљен уградњом новог продуженог носног дела, веома сличног оном на британским Mk.IV. Овај авион добио је ознаку B-4 и нови евиденцијски број, али наручена серија од 20 авиона B-4 са моторима PZL Mercury VIII није реализована због избијања рата и капитулације Краљевине Југославије. Евиденциони бр. Mk.I у ВВКЈ: 3501 – 3562 а Б-4 је носио број: 3563.
Војно ваздухопловство Краљевине Југославије (ВВКЈ) је авионима Бристол Бленим Mk I, опремило 1. и 8. бомбардерски пук и 11. ваздухопловна група за даљинско извиђање. Први бомбардерски пук је рат дочекао дислоциран на аеродроме Давидовац код Параћина и на аеродрому Бијељина. Пук је извршио 54 борбена леда углавном бомбардујући Немачке оклопне колоне које су напредовале правцем Крива Паланка-Страцин-Куманово-Скопље-Качаник. Мада је том приликом пук изгубио три авиона и осам чланова посаде задатак су успешно обавили. Пук је престао да постоји 12. априла 1941. године када су уништени преостали авиони на аеродрому у Бијељини.
Осми бомбардерски пук је рат дочекао дислоциран на ратни аеродром Ново Топоље код Бање Луке. Већ 7. априла, 13 авиона овог пука је бомбардовало Немачке аеродроме у Мађарској и при томе изгубило 6 авиона и 17 чланова посаде, извели су укупно 43 борбена лета. Преостали авиони су уништени при бомбардовању аеродрома Бијељина 12. априла 1941. године. Једанаеста ваздухопловна група за даљинско извиђање у ратним операцијама изођених са ратног аеродрома Велики Радинци вршила је извиђање друмских комуникација и бомбардовање уочених циљева. такође је бомбардовала Немачке аеродроме у Румунији и при томе изгубила 6 авиона и 18 чланова посаде. Преостали авиони ове групе су уништени на аеродрому Бијељина.
Посаде лаких бомбардера и даљинских извиђача Бленим претрпеле су изузетно тешке губитке током Априлског рата. Један авион запленили су Мађари, а 14 авиона Немци као и велику количину делова и алата. Немци су 6 Бленима продали Румунији, а 8 Зракопловству Независне Државе Хрватске (ЗНДХ). Велика количина делова и алата из Икаруса продата је Финској, којој је то послужило да 1944. изради серију од 10 Бленима Mk.IV. На крају рата јединице НОВ-а су заплениле један авион Бленим од ЗНДХ, кога је користило Ваздухопловство Југословенске Армије кратко по завршетку рата.
Преживели авиони Бристол Бленим
Данас се у свету чува 6 примерака авиона Бристол Бленим и то су углавном музејски примерци. Један од њих је у летном стању. Поред ових авиона врши се рестаурација неколико примерака ових авиона који су извађени из мора.
- Imperial War Museum Duxford (у летном стању)
- Canadian Warplane Heritage Museum in Hamilton, Ontario (у процесу рестаурације)
- Commonwealth Air Training Plan Museum in Brandon, Manitoba (музејски примерак)
- British Columbia Aviation Museum in Victoria, British Columbia (музејски примерак)
- Aviation Museum of Central Finland (музејски примерак)
- Pima Air Museum in Arizona (музејски примерак)
- Royal Museum of the Armed Forces and Military History in Belgia (музејски примерак)
- Hellenic Air Force Museum in Atena (у процесу рестаурације)
Види још
Литература
- Димитријевић, Б.; П.Миладиновић, М.Мицевски; (2012.). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.
- О. Петровић; Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941.), Лет 3/2004. Београд, 2004.
- Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан; (2010). Век авијације у Србији 1910—2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.
- В. Микић; Зракопловство НДХ 1941 - 1945, ВИИВЈ, Београд, 2000.
- Божо Лазаревић, Ваздухопловство у нардно ослободилачком рату 1941 - 1945., ВИЗ Београд, 1972.
- A.M.Ognjević, Bristol Blenheim - Yugoslav Story - Operational Record 1937 - 1958, Leadensky Book, Zemun, ISBN 978-86-917625-0-6.
- Балош, Себастијан (фебруар 2003.). Архив. „Бристол Бленхеим” . Аеромагазин (YU-Београд: ББ Софт) 45: 34-35. ISSN: 1450-6068.
- Команда РВ и ПВО,Чувари нашег неба, Војноиздавачки завод, Београд, 1977.
- Бојан Димитријевић, Југословенско ратно ваздухопловство 1942 - 1992., ИЗСИ и МЦО, Београд, 2012, ISBN 978-86-7403-163-6
- Савић, Драган; Лет на другу страну, Лет - Flight (YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства) 1: стр. 241-252. ISSN: 1450-684X.
Спољашње везе
- http://avioni.net/vvkj/index.php?str=avioni&av=13
- http://www.airwar.ru/enc/bww2/blenh.html
- http://www.aviastar.org/air/england/bristol_blenheim.php
- http://www.militaryfactory.com/aircraft/detal.asp?aircraft_id=293
- http://www.century-of-flight.net/Aviation%20history/photo_albums/timeline/ww2/Bristol%20Blenheim.htm
- http://www.paluba.info/smf/avioni/bristol-blenheim/
- http://luftkrieg-ueber-europa.de/wie-gut-war-die-messerschmitt-bf-109-bei-kriegsende/
- http://www.bbc.com/news/uk-england-cambridgeshire-32850508
- http://www.arc-duxford.co.uk/restorations/blenheim/
- http://www.pilotfriend.com/photo_albums/timeline/ww2/Bristol%20Blenheim.htm
- https://www.flyinglegends.com/aircraft/bristol-blenheim-g-bpiv.html
- http://www.211squadron.org/bristol_blenheim_iv__.html