Дорније Do 17 / Dornije Do 17 (нем. Dornier Do 17) је лаки бомбардер, производио се у немачкој фабрици авиона Дорније. Због своје витке линије, добио је надимак „Летећа оловка“. За време Другог светског рата, био је један од три бомбардера који су чинили главни ослонац тактичких бомбардерских снага Луфтвафеа у првим годинама рата. Релативно кратко време га је користила Луфтвафе да би био замењен бољим Јункерсом Ju 88. Усавршена верзија Do 215 произведена је у мањој серији, али ни она није остала дуго у употреби. Дорније Do 17 покрећу два радијална мотора, уграђена на крилима, а репне површине имају два вертикална стабилизатора. Био је популаран међу својим посадама због лаког управљања на мањим висинама што му је омогућавало изненадне нападе. Ради његове танке конструкције био је мањи циљ и било га је теже погодити него друге немачке бомбардере.
Пројектовање и развој
Већ 1932. године, чак и пре него што је Хитлер дошао на власт у Немачкој, генералштаб је расписао тендер за двомоторни авион за авиокомпаније попут Ју 52 (Јункерс) који може да се користи и за војне сврхе. Са дизајном као цивилне авионе Немци су заобилазили војна ограничења Версајског уговора. Први нацрт који је фирма Дорније предложила, а пројектовао га је пројектантски тим на челу са Др. Клодом Дорнијеом је био пројект авиона Do 15 који је одбијен. Следећи пројекат је био Do 17, чији је дизајн био спреман у марту 1933 и он је прихвћен као и пројекти конкурентских фирми Хајнкел (Heinkel) He 111 и Јункерс (Junkers) Ju 86.
Први прототип Do 17 V-1 је опремљен са два BMW VI D/7.3 (линијски, V-распоред, 12 цилиндара, течношћу хлађених) мотора и са једноструким кормилом. Тестови су показали да је овакав реп авиона био недовољан, тако да је следећи прототип Do 17 V-2 добио реп са дуплим вертикалним стабилизаторима и кормилима правца. Погон су код ове варијанте били два BMW VI/6.0 мотора. Трећи прототип, авиона Do 17 V-3, је имао два француска Hispano-Suiza 12 Ybrs моторa.
Први лет прототипа V-1 је изведен 23. новембра 1934. године, након тога је тестирано једанаест прототипова од ознака V-4 до V-14 ово тестирање са побољшањем авиона је трајало до 30. децембра 1936. сви авиони који су тестирани су имали цивилне ознаке.
Прва војна стандардна верзија је имала скраћени и застакљен нос, и предвиђено је да се за време рата у њега уграде митраљези МГ 15. Авион је имао два мотора BMW VI који су им омогућавали брзину од 355 km/h што га је уврстило у тада најбрже бомбардере.
Дорније Do 17 је био један од три главна немачка бомбардера кориштена у прве три године Другог светског рата. Своју прву борбену мисију авион је имао 1937. године током Шпанског грађанског рата, у различитим улогама у Легији Кондор. Током Другог светског рата коришћен је у великом броју у предњој линији сваке веће мисије све до краја 1941. године, када му је коришћење ограничено само на ношење бомби с чиме му је смањена ефикасност и долет.
Производња Дорнијеа је завршена у лето 1940, у корист тада новог и снажнијег Јункерса Ju 88. Наследник Do 17 је био Do 27, који се почео појављивати 1942. године. И поред новијих авиона Do 17 је наставио службу у флоти Луфтвафеа до краја рата у различитим улогама, као транспортер, школски и авион за разна аеро-испитивања. Знатан број преосталих авиона послат је у земље савезнице Немачке. Само неколико авиона је преостало после рата, а задњи је приземљен у Финској 1952. године. Мања количина модернизованих авиона произвођена је за извоз под ознаком Do 215, али су на крају и ови авиони завршили у флоти Луфтвафеа. Производња Do 215 је престала 1941.
У току тестирања као и у току производње и експлоатације авиона Дорније Do 17 у њега су уграђивани следећи мотори: BMW VI; Hispano-Suiza 12 Ybrs; Gnome-Rhone K14; Bramo 323A/P; Daimler Benz DB 600G/600N; BMW 132N; Daimler Benz DB 601/601A а дијапазон снаге се кретао од 1500 до 2100 KS.
Инжењер Коста Сивчев је био међу првим странцима који је имао прилику да се у Фрдрихсхафену упозна са новим Дорнијеовим бомбардером Do 17. После повратка у земљу направио је исцрпан извештај за Команду ваздухопловства о својствима овог авиона. Тада је ВВКЈ било пред неопходном модернизацијом свог наоружања посебно што си бомбардери Бреге били застарели а и ДФА (Државна фабрика авиона) из Краљева која их је производила тада била слободних капацитета (вршила је само ревизију и ремонт постојећих авоиона).
У преговорима са Дорнијеом југословенска страна је успела да договори куповину одређене количине готових авиона и да купи лиценцу за производњу авиона Do 17 у ДФА из Краљева. Као последица тога Дорнијео ви стручњаци су извршили одређене измене на авиону Do 17 који је добио ознаку Do 17К. Ова измена се састојала у томе што је југословенска страна захтевала да се уместо BMW VI мотора у ове авионе уграде француски мотори Gnome-Rhone K14 с обзиром да се у ИАМ у Раковици планира производња ових мотора по француској лиценци.
Технички опис
Авион Дорније Do 17 је једнокрили, високоокрилни, вишеседи двомоторни авион потпуно металне конструкције. Труп му је елиптичног попречног пресека, сем у делу где се налазио простор за смештај бомби, тај део је био са равним подом.
Авион је био опреман различитим моторима: ваздухом хлађеним радијалним моторима Gnome-Rhone K14; Bramo 323A/P; BMW 132N; ваздухом хлађени линијским моторима V-распореда Daimler Benz DB 600G/600N; Daimler Benz DB 601/601A; и течношћу хлађеним линијским моторима V-распореда BMW VI; Hispano-Suiza 12 Ybrs; смештним на крилима авиона, укупне (два мотора) снаге ових мотора си се кретале од 1500 до 2100 KS. Радијални мотори су били обложени НАЦА прстеном у циљу побољшања хлађења мотора. На вратилима мотора је биле причвршћене металне трокраке вучне, елисе, променљивог корака.
Носећа структура трупа авиона је била направљена од дуралуминијума. Алуминијумска облога трупа и крила авиона је за носећу структуру авиона била закивана закивцима. У трупу се налазила кабина са три седишта за пилота, навигатора-нишанџију и стрелца-радиооператера. Кабина је била затворена покривена великом стакленом површином која је омогућавала изванредну видљивост околине авиона. Поред тога кабина је била оклопљена у циљу заштите пилота од непријатељске ватре. Иначе овај авион је био прилично отпоран на стрељачку ватру и био је тешка мета за противавионску артиљерију због танког трупа.
Крила су била самоносећа металне конструкције, трапезастог облика са две рамењаче обложена дуралуминијумским лимом, а завршавала су се полукругом. Оса крила је била управна на осу авиона. Крила су била дебелог профила па се у њих могли сместити резервоари за гориво. Позиција крила у односу на труп је била у горњој половини трупа, тако да се горња површина крила изравнава са горњом ивицом трупа. Нападна ивица крила је између трупа и мотора била управна на осу авиона а од мотора ка крајевима крила је била благо закошена ка репу авиона.
Конструкције репних крила и вертикални стабилизатор као и кормило правца су биле направљене као металне конструкције пресвучени Ал-лимом.
Aвион је имао класичан увлачећи стајни трап са два точка опремљена гумама ниског притиска (балон гуме) напред и клавирски гумени точак на репу авиона као трећу ослону тачку авиона, који се у току лета није увлачио у труп авиона. Предњи точкови су били опремљени кочницама. Стајни орган је био класичан са независним ногама, у ногама стајног трапа су били уграђени уљни амортизери. У току лета, стајни органи су се увлачили уназад у празан простор гондоле иза мотора а задњи точак се увлачио у репни део трупа авиона. Увлачење ногу стајног органа се остваривао помоћу хидрауличног уређаја.
Варијанте авиона Дорније Do 17
- Do 17E - ова је верзија бомбардера развијена од деветог прототипа, имала је два мотора БМW ВИ снаге 750 KS и застакљена нос, носивост му је била 500 kg бомби, направљено 399 примерака.
- Do 17F - фото-извиђачки авион са две камере и повећним резервоарима за гориво развијена на основу модела Do 17E, направљено 178 примерака.
- Do 17K - верзија развијена за Југославију са моторима Gnome&Rhone 14N1/2 снаге 980 KS, направљено 70 примерака.
- Do 17M - верзија развијена из прототипова 13. и 14. са моторима Bramo 323A-1, носивост од 1.000 kg бомби и био наоружан са три митраљеза MG 15 калибар 7,92 mm, направљено 200 примерака.
- Do 17P - верзија за фотографско извиђање направљена на основу модела Do 17M, са моторима BMW 132N снаге 875 KS, произведено 330 примерака.
- Do 17U - Командни авион за вођење формације развијен на бази серије Do 17Z са посадом од пет чланова од којих су два радиооператери, направљено само 15 примерака.
- Do 17Z1 - бомбардер четворосед са моторима Bramo 323P, носивости 1000 kg бомби, брзином од 410 km/h и плафоном лета 8.200 m, направљено 113 примерака.
- Do 17Z2 - бомбардер побољшана верзија авиона Do 17Z1, произведено 382 примерка.
- Do 17Z3 - Фото-извиђачка верзија развијена на основу модела Do 17Z2.
- Do 215 - извозна верзија авиона развијена на бази серије Do 17Z која се користила као лаки бомбардер, извиђач и ноћни ловац.
Пре него што је почела серијска производња авиона Do 17 направљено је 14 прототипова ових авиона, да би се у току производње и практичне примене авиона у ратним условима вршила побољшања и израда читаве серије прототипова који су означени као: Do 17L; Do 17MV-1; Do 17MV-2; Do 17R-1; Do 17R-2 и Do 17S0. Поред овога произведени су авиони Do 17 појединачно или у малим серијама а у овом прегледу варијанти нису побројани као што су: хидроавион, ноћни ловац, авион за обуку (са дуплим командама) и авиони за специјалне намене.
Техничке карактеристике
Опште
име = Дорније Do 17K
намена = лаки бомбардер, ноћни ловац и извиђач
посада = до 4 члана
број путника = 0
порекло = Немачка
произвођач = Dornier Flugzeugwerke; ДФА Југославија
први лет = 23.11.1934
почетак производње =1936. до 1940.
уведен у употребу =1937.
повучен из употребе = 1952 (Финска)
статус = неактиван
први корисник = Немачка, Југославија, Финска, Шпанија
број примерака = 2.139
Димензије
дужина = 16,10 m
размах крила = 18,00 m
висина = 4,55 m
површина крила = 55,00 m2
Маса
маса празан = 5.643 kg
маса полетна = 7.660 kg
Погон
КЕМ = 2 x Gnome-Rhone K 14N1/2 / 2 х BMW 132N
КЕМ снага = 2 x 649 / 2 x 645 kW
КЕМ снагаКС = 2 x 870 / 2 x 865 KS
Перформансе
брзина максимална = 425 km/h (бомбардер) и 438 km/h (извиђач)
долет = 2.200 km
плафон лета = 8.500 m
брзина пењања = m/min
Наоружање
Авион је био наоружан са:
1 x аутоматски топ Hispano калибра 20 mm
1 x митраљеза Browing калибра 13,2 mm
1200 kg бомби ( 2 х 200 kg испод крила и 8 х 100 kg у трупу авиона)
Галерија (мотори који су уграђивани у Дорније Do 17)
 |
 |
 |
 |
| Мотор BMW 132N 790 KS | Мотор Bramo 323F 900 KS | Мотор BMW VI 500/600 KS | Мотор Daimler Benz DB600 1050 KS |
Земље које су користиле Авион Дорније Do 17
Краљевина Италија
Бугарска
Финска
Румунија
Шпанијa
Швајцарска
Мађарска
Краљевина Југославија
СФРЈугославија
Нацистичка Немачка
Независна држава Хрватска
Уједињено Краљевство
Сједињене Америчке Државе
.svg){kind=small}
Оперативно коришћење
Производња авиона Do 17E и F је почела 1936. године, а почетком 1937. год. први авиони Do 17E (мотор BMW VI; брзина 330 km/h) су почели да се уводе у употребу у поједине јединице Луфтвафе. Извиђачки авиони Do 17F први пут су уведени у употребу у априлу 1937. године. Процењује се да је укупно произведено око 2.200 авиона Do 17 свих модела.
У јулу 1937., на 4. Међународној изложби војних авиона у Цириху у Швајцарској, Немци су приказали свој најновији бомбардер Do 17, опремљен са мотором Daimler Benz DB 600, летео је брзином од 457 km/h. То је уствари био приказан прототип Do 17M V-1, koji je po брзини био бржи од свих ловаца свог времена. Иако овај авион није био оперативан, било је јасно да авион има значајан простор за даљи развој у будућности. Већ код југословенске верзије авиона Do 17К који су испоручени од октобра 1937 и до пролећа 1938. године са моторима Gnome-Rhone K 14N1/2 бомбардерска варијанта је имала максималну брзину од 425 km/h а извиђачка 438 km/h.
Прилика да се авион Do 17 испита у реалним ратним условима се указала избијањем Шпанског грађанског рата 1936. године. У овом сукобу, Немачка подржава националисте генерала Франка, и шаље им у помоћ своје војне стручњаке и војну опрему. Шпанија је постала полигон за испитивање најновијих модела немачког оружја. Конкретно, у пролеће 1937. године је послато дванаест нових немачких бомбардера, четири He 111, четири Ju 86 и четири Do 17Е-1. Авиони су демонтирани у делове и теретним бродовима, морским путем су превезени у Шпанију. На аеродрому у Севиљи, монтирали су их немачки стручњаци и од њих формирали експерименталну бомбардерску ескадрилу као део немачке легије "Кондор". Након успешно извршених бомбардовања, убрзо су у Шпанију послата још 20 бомбардера До 17Е. Ови авиони су од фабрике до свог одредишта у Шпанији прелетели из Немачке преко Италије.
У току Шпанског грађанског рата оборена су три авиона Do 17 а учествовали су у готово сваком већем бомбардовању. На крају рата остали су у служби у шпанском ратном ваздухопловству све до педесетих година двадесетог века. Након Шпанског грађанског рата извршена су побољшања на авиону Do 17 тако да му је повећана снага мотора, брзина хоризонталног лета, побољшано му је одбрамбено наоружање и повећана носивост код бомбардерске варијанте са 500 на 1000kg бомби. Тако побољшан авион Do 17 је ушао у Други светски рат и био је један од три бомбардера који су на својим крилима изнели ратне операције са почетка рата.
Do 17 је учествовао у ратним операцијама у Пољској, Француској, Белгији, Холандији, Данској, Битци за Британију, освајању Балкана и на крају источном фронту (против СССР-а). Сем у Битци за Британију на осталим ратиштима Do 17 је показао добре резултате, међутим у Битци за Британију где је противавионска одбрана била добро организована учинак овог авиона је био слаб исто то се показало и на Источном фронту кад се СССР опоравио после почетних губитака. Наиме Do 17 је изгубио утакмицу од свог главног конкурента у Луфтвафе Ju 88. Производња овог авиона је престала 1940. године а ислужене авионе Немачка је уступила својим савезницима Бугарској, Хрватској, Румунији и Финској. До краја рата је служио у јединицама Луфвафе али на небомбардерским функцијама. Покушај замене Do 17 са модернизованим авионом Do 215 није био успешан па је и његова производња престала 1941. године.
Авион Дорније Do 17 у Југославији
Команда Војног Ваздухопловства Краљевине Југославије (ВВКЈ) је наручила 1936.године 20 авиона Дорније верзије Do 17Ка-1. Испорука је отпочела октобра 1937 и до пролећа следеће године предато је 19 авиона, док је један изгубљен у удесу. Од краја 1938. до пролећа 1939. ВВКЈ је добило 15 авиона верзије Ка-2 (од којих је један био замена за неиспоручени авион из прве серије) и два верзије Ка-3.
Истовремено је купљена лиценца за производњу 36 авиона Do 17Ка-3. Новембра 1939. произведен је први лиценцни авион у Државној Фабрици Авиона из Краљева (ДФА). До капитулације ДФА је произвела 33 авиона верзије Ка-3: У првој серији (у појединим изворима означавани Кб-1) произведено је 16 примерака, у другој (Кб-2) 10 и 7 авиона у трећој серији (Кб-3). Авиони произведени у Немачкој имали су моторе Gnôme-Rhône K-14 N снаге 870 КС, док су у оне из ДФА уграђивани и лиценцни ИАМ K-14 NO снаге 870 КС. Авиони Do 17 из састава ВВКЈ су имали Евиденционе бројеве3301 – 3369.
Иако је велики број авиона Do 17К (аеродром Скопски Петровац) био уништен на земљи првог дана рата преостали су постигли изузетне резултате у нападима на немачке колоне које су продирале из Бугарске у Србију и Македонију. Два авиона стигла су до Египта и предата су РАФ, Италијани су запленили два авиона, од којих су један детаљно испитивали, а један авион су запленили и касније користили Мађари. Немци су запленили 18 авиона, укључујући и три последња недовршена авиона из треће серије ДФА, од којих су 6 препустили Бугарској, а 11 ЗНДХ.
Партизани и авион Дорније Do 17
Партизани су се снабдевали авионима и свим потребним авио материјалом нападима на непријатељске аеродроме и прелетом посада са авионима из ЗНДХ. Тако је 13. новембра 1943. године на узлетиште у Ливну слетио је бомбардер Дорниер До 17Е Бр. 0313 Зракопловства НДХ с посадом: поручник Џемил Буковац - пилот; капетан Крунослав Кулушић и поручник Виктор Табаковић - извиђачи; каплар Петар Ерцигоња, каплар Винко Путарек и поднаредник Јуре Гргић - механичари и механичар-стријелац Џемил Кажинић.
Погибија народног хероја Иве Лоле Рибара
Прва ваздухопловна база добила је задатак да 27. новембра 1943. авионом Дорније Do-17Е превезе делегацију Врховног штаба НОВ и ПОЈ у Италију, а одатле у Египат. Због расквашеног узлетишта, које је деломично било и под водом, није било могуће да авион под оптерећењем узлети из Ливна, па је одлучено да авион с два члана посаде прелети до узлетишта у Гламочу, где је подлога тврђа, па да се делегација тамо укрца у авион.
Иако је Дорниjе према договору требао слетети на Гламочко поље већ у 7 ујутро, то се догодило тек нешто пре 9 сати. Током укрцавања чланова делегације у авион, налетио је из правца Бања Луке немачки извиђачки авион Хajнкел He-46 и у неколико налета бомбама и стрељачком ватром напао приземљени Дорниjе и људство окупљено око њега. Немачки авион није уочен на време из два разлога: војници задужени за осигурање узлетишта били су заокупљени разгледавањем пристиглог Дорниjеа, а будући да је авион требао одмах да узлети, мотори нису гашени, па се због њихове буке није чуо долазак непријатељског извиђачког авиона.
Приликом бомбардирања погинули су вођа делегације НОВ и ПОЈ Иво Лола Рибар, политички комесар Прве ваздухопловне базе Сава Керковић, механичар-стрелац Петар Ерцигоња, стражари Уршић и Кузмић, као и два британска официра: мајор Robin Whetherly и капетан Donald Knight. Авион Do-17Е је потпуно изгорио.
Југословенска армија је при крају рата запленила 3 авиона Do 17 из састава ЗНДХ, а 1947. Бугарска је вратила 4 авиона, који су врло брзо били расходовани.
Види још
Литература
- Димитријевић, Б.; П.Миладиновић, М.Мицевски; (2012.). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.
- Илић, Видосава (3/2004.). „Школе војног ваздухопловства Краљевине СХС/Југославије“ (YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства) : стр. 88-106. ISSN: 1450-684X.
- О. Петровић; Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941.), Лет 3/2004. Београд, 2004.
- Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан; (2010). Век авијације у Србији 1910—2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. 978-86-913973-0-2.
- В. Микић; Зракопловство НДХ 1941 - 1945, ВИИВЈ, Београд, 2000.
- Микић, В. Војислав (1998). Немачка авијација у Југославији 1941—1945. године. Београд: Војноисторијски институт Војске Југославије.
- Божо Лазаревић, Ваздухопловство у нардно ослободилачком рату 1941 - 1945., ВИЗ Београд, 1972.
- Nowarra, Heinz J. (1993). Die Deutsche Luftrüstung 1933-1945: Band 1 Flugzeugtypen AEG - Dornier. Koblenz: Bernard & Graefe Verlag. p. 179. ISBN 3-7637-5465-2.
- М.Griehl, J.Dressel, Die deutschen Kampfflugzeuge im Einsatz 1935-1945, Podzun-Pallas-Verlag, Friedberg 1990. ISBN 3-7909-0398-1.
- Boris Ciglić;, Dragan Savić (2007). Dornier Do 17 the Yugoslav Story. Београд: BORIS CIGLIC - IZDAVAC. ISBN 978-86-909727-0-8.
- Граховац, Младен (август/септембар 2003.). Архив. „Краљевачка фабрика авиона „Бреге“” . Аеромагазин(YU-Београд: ББ Софт) 51: 30-32. ISSN: 1450-6068.
- М. Филиповић; Краљевски авиони - Фабрика авиона у Краљеву 1927 - 1942, Краљево, 1995.
- Команда РВ и ПВО,Чувари нашег неба, Војноиздавачки завод, Београд, 1977.
- Бојан Димитријевић, Југословенско ратно ваздухопловство 1942 - 1992., ИЗСИ и МЦО, Београд, 2012, ISBN 978-86-7403-163-6
- Савић, Драган; Лет на другу страну, Лет - Flight (YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства) 1: стр. 241-252. ISSN: 1450-684X.
Спољашње везе
- http://avioni.net/vvkj/index.php?str=avioni&av=21
- http://www.airwar.ru/enc/bww2/do17k.html
- http://www.militaryfactory.com/aircraft/detail.asp?aircraft_id=292
- http://www.luftarchiv.de/index.htm?/flugzeuge/dornier/do17.htm
- http://www.battleofbritain1940.net/0018.html
- http://users.skynet.be/lostplanes.net/The%20Dornier%20DO-17%20Z.htm
- https://germanwarmachine.com/weapons-technology/aircraft/dornier-do-17
- http://www.swannysmodels.com/Do17EF.html
- http://litragovi.blogspot.rs/2012/06/prva-zrakoplovna-baza.html
- http://www.mycity-military.com/Drugi-svetski-rat/Dornier-Do-17.html