Фоланд Гнат / Folland Gnat је британски једномоторни, једноседи, висококрилни авион на млазни погон са затвореном кабином, који се користио као ловачки и извиђачки авион након Другог светског рата. Авион је конструисао британски инжењер Теди Питер (Teddy Petter) а први прототип је полетео 11. августа 1954. године. Авион Гнат се производио у Великој Британији а по лиценци у Индији. Поред овога продат је још у Финској и Југославији. Иначе по својим летним карактеристикама сматран је за један од најбољих авиона тога доба.
Пројектовање и развој
Прихвативши идеју совјетског конструктора Александра С. Јаковљева о лаком ловцу високих перформанси, британски конструктор авиона Теди Питер (Teddy Petter) одлучио је да конструише авион Гнат супротстављајући се тенденцији градње све већих и сложенијих борбених авиона, уверен да се једноставнијим и лакшим ловцима могу постићи исте перформансе уз знатно нижу цену.
Компанија Folland Aircraft саградила је на властити ризик експериментални авион FO-139 Midge, који је покретан с релативно слабим мотором Armstrong Siddeley Viper 101 који је развијао потисак од 7,3 kN. Експериментални авион FO-139 Midge први пут је полетео 11. августа 1954. године.
Пошто се мали експериментални авион показао успешним, компанија Фолланд добија захтев од Министарства за снабдевање, за производњу шест прототипова. Први прототип означен као FO-141 Гнат извешће свој први лет 18. јула 1955. године. Авион је покретан турбомлазним мотором Bristol Orpheus који је развијао потисак од 14,6 kN. Серијска производња отпочиње 1956. године, a први серијски произведени авион свој први лет обавиће 26. маја исте године.
Било је готово невероватно да је Гнат био авион за чије је конструисање утрошено пет пута мање радних сати него за тадашњи ловац класичних димензија и масе.
Технички опис
Авион Гнат је једнокрилни, висококрилни, једноседи, једномоторни лаки ловац-бомбардер на млазни погон, металне конструкције са увлачивим „трицикл” стајним трапом. Сва три точка су се увлачила у труп авиона. Имао је класичну аеродинамичку концепцију са стреласлим крилом.
Труп: Попречни пресек трупа авиона је био највећим делом правоугаоног облика са заобљеним угловима. Носећа структура трупа авиона Гнат је била метална полумонокок конструкција. У трупу иза пилотске кабине је био смештен млазни мотор чији је издув гасова био иза репа авиона. У трупу авиона су се налазили унутрашњи резервоари капацитета 796 литара горива.
Пилотска кабина се налази у предњем делу трупа. Кабина пилота је била затворена са капљастим обликом поклопца направљен од плексигласа и била је под притиском. Вертобран кабине је био фиксан а поклопац се отварао нагоре. Поклопац је уједно служио и као врата улаза пилота у кабину. Седиште пилота се катапултира у случају потребе патронама набијеним експлозивом. Репни део трупа заједно са репним површинама се могао одвојити од предњег дела авиона тако да се несметано могло прићи мотору у циљу прегледа или поправке.
Погонска група: Авион је био опремљен са једним млазним мотором британске производње Bristol Siddeley Orpheus 701-01 са 20,9 kN потиска. Мотор је био у авиону лоциран у репном делу трупа иза пилотске кабине. Усисници за ваздух се налазили на бочним странама трупа авиона а каналима за ваздух кроз авион је доведен до мотора.
Крила су била металне конструкције, конзолна и самоносећа са две рамењаче од дуралуминијума, стреластог облика, обложена дуралуминијумским лимом. Покретни делови крила су имали конструкцију направљену од метала а облогу од дуралу-лима и били су причвршћени за другу рамењачу. Испод крила Гнат је могао да понесе два одбацива подвесна резервоара горива капацитета 300 литара.
Репне површине: Конструкције репних крила и вертикални стабилизатор као и кормило правца и висине су били направљени као металне конструкције, обложени дурал-лимом. Хоринзонтални стабилизатори су се налазили причвршћени на труп а облик им је био као и крила стреласт.
Стајни трап је био трицикл диспозиције (носна нога и две средње ноге). Носна нога се увлачила испод кљуна авиона и то уназад док су се главне ноге улачиле у средњи део трупа авиона. Све ноге су биле еластичне са ваздушно уљном амортизацијом и балонским гумама у труп за време лета су се увлачиле помоћу хидрауличног уређаја. Предња нога је имала удвојене точкове. На свим ногама стајног трапа са предње стране су били причвршћени поклопци који су када су ноге извучене служили као аеродинамичке кочнице.
Наоружање: Два топа калибра 30 mm ADEN Mk-4 смештених испод усисника за ваздух, са по 115 граната сваки и две бомбе од по 227 kg или 18 ракета калибра 76,2 mm на четири подвесна носача на крилима.
Варијанте
- FO-139 Midge - експериментални авион за испитивање покретан мотором Viper,
- FO-141 Gnat - прототип ловца покретан мотором Orpheus,
- Gnat F-1 - лаки ловачки авион, једносед,
- Gnat FR-1 - извиђачки авион произведен за потребе РВ Финске,
- Gnat F-2 - побољшана верзија авиона F-1, није произвођена,
- Gnat F-4 - побољшана верзија F-2, није произвођена,
- Gnat T-1 - двосед за обуку, произвођен у команији Hawker Siddeley,
- Ajeet - по лиценци произвођена верзија F-1 у компанији ХАЛ за потребе РВ Индије,
- Ajeet Trainer - по лиценци произвођена верзија Т-1 у компанији ХАЛ за потребе РВ Индије.
Техничке карактеристике
Опште
име = Голанд Гнат
намена =ловачки, ловац-бомбардер
посада =1
број путника =0
порекло =Велика Британија
произвођач =Folland aircraft
први лет =18.07.1955.
почетак производње =1958.
уведен у употребу =1959.
повучен из употребе =1979 (RAF)
статус =неактиван
први корисник =RAF
број примерака =449
Димензије
дужина = 9,06 m
размах крила = 6,75 m
висина = 2,69 m
површина крила = 12,69 m2
Маса
маса празан = 2.200 kg
маса полетна = 3.016 kg
Погон
ТММ = 1 х Bristol Siddeley Orpheus 701-01
ТММ потисак = 1 x 20,9 kN
Перформансе
брзина максимална = 1.118 km/h
долет = 1.900 km
плафон лета = 15.250 m
брзина пењања = 6.096 m/min
Наоружање
Авион је био наоружан са:
2 x топ ADEN калибра 30 mm са по 115 граната,
2 х 227 kg бомбе или 18 х 76 mm невођене ракете
Земље које су користиле Авион
Финска
Индија
Велика Британија
Југославија
Оперативно коришћење
Индија, која је тек стекла своју независност, купила је 25 ловаца Гнат F-1 са толико резервних делова да се од њих могло склопити још 25 авиона. Осим тога, Индија је откупила и лиценцу за производњу лаких ловаца у компанији ХАЛ у граду Бангалора. У Индији авиони су названи Ајеет (непобедиви). Први Гнат произведен по лиценци у индијској компанији ХАЛ полетео је 21. маја 1962. године. Индија је укупно произвела 296 авиона Гнат, а од тог броја 20 авиона је произведено из комплета резервних делова, док је по лиценци произведено 195 ловаца Гнат F-1, 79 јуришника Ajeet и два двоседа Ajeet Trainer. Ајеет је био у основи лаки јуришни авион који је могао да понесе до 900 kg убојног терета и имао је два топа калибра 30 mm Аден Мк-4 са по 90 граната. У наоружању РВ Индије авиони Ajeet су задржани до 1991. године.
У Индијско-пакистанском рату 1965. године ловачки авиони Гнат су се показали бољим од знатно већих и бржих авиона. Авиони Гнат учествоваће и у рату 1971. године, који је вођен између Индије и Пакистана око Бангладеша. Главни противници индијским ловцима Гнат у оба рата били су пакистански ловци Сejбр Мк-6. Индијски пилоти су своје ловце прозвали „убицама сејброва“, јер су се њихови ловци Гнат показали знатно бољим од пакистанских ловаца Сejбр. У очима индијских пилота Гнат и његова савршенија индијска верзија Ајеет и дан данас важе за најцењеније борбене авионе.
Финска се за набавку ловаца Гнат одлучила 1958. године. Први ловци су у Финску стигли 30. јула 1958. године. Укупно је Финска набавила 12 ловаца Гнат F-1 и два извиђача Гнат FR-1 који су у употреби били све до 1972. године, кад су повучени из наоружања РВ Финске.
РАФ није показао толико своје занимање за ловца једноседа, колико за двоседа за обуку Гнат Т-1. Двоседа верзија настала је веома брзо, јер се показало да Гнат Ф-1 представља нову генерацију авиона са одличним летним особинама. Поред обуке пилоти су се морали адаптирати на новонастале брзе промене изгледа спољне околине, нагле промене положаја авиона и потребе да се истовремено прате инструменти авиона. Гнат Т-1 уведен је у наоружање као авион за основну и напредну обуку, а пружао је могућности и делом за борбену обуку пилота у коришћењу наоружања.
Авион Гнат у Југославији
Југословенско РВ било је заинтересовано за набавку авиона Гнат како једноседе тако и двоседе верзије тог авиона као и за његову лиценцну производњу, па су јуна 1958. набављена два примерка која су испитана у ВОЦ. Током испитивања један авион је расходован због удеса, а због уочених одређених недостатака везаних за одржавање и експлоатацију као и превисоке цене за авионе и лиценцу одустало се од његове даље набавке.
Сачувани примерак
У сталној поставци Музеја ваздухопловства који се налази на аеродрому "Никола Тесла" у Београду изложен је један примерак овог авиона. То је други примерак који је преживео испитивања (евиденциони број 11601, фабрички број FL-14 (G-39-8)) је расходован 1962. да би 31. августа 1963. године био предат Музеју.
Види још
Литература
- Команда РВ и ПВО,Чувари нашег неба, Војноиздавачки завод, Београд, 1977.
- Бојан Димитријевић, Југословенско ратно ваздухопловство 1942 - 1992., ИЗСИ и МЦО, Београд, 2012, ISBN 978-86-7403-163-6
Спољашње везе
- http://www.muzejvazduhoplovstva.org.rs/eksponati.php?jez=sr&id=26
- http://www.airwar.ru/enc/fighter/gnat.html
- https://de.scribd.com/doc/209923292/Enciklopedija-Mlaznih-Lovackih-Aviona
- http://www.thunder-and-lightnings.co.uk/gnat/history.php
- https://defence.pk/pdf/threads/folland-gnat-the-sabre-slayer.333138/
- http://www.combatreform.org/gnathistory.htm
- http://www.team-bhp.com/forum/commercial-vehicles/157327-indian-aviation-hal-ajeet-folland-gnat-mk-ii-edit-1965-war-iaf-documentary-page-6-a-5.html
- http://www.combatreform.org/gnathistory.htm