Злин Z-526 / Zlin Z-526 је чехословачки спортски једномоторни, једноседи / двоседи, нискокрилни авион са затвореном кабином, који се користио као авион за обуку пилота, акробатско летење, тренажу пилота и вучу једрилица. Авион је био металне конструкције, пројектовао га је инжењер Сватоплук Замечник а производено је 325 комада у пероиду од 1966. до 1974. године а продат је у преко 20 земаља.
Пројектовање и развој
Фабрика авиона Злин је формирана давне 1934. године као једна од фабрика чувеног чешког произвођача обуће Бата. Од самог оснивања до данашњих дана ова фабрика није престала да производи авионе. Специјалност ове фабрике су били спортски, туристички и акробатски авиони. Светску славу су постигли авионом Злин Z-XII који је продат у 20-так земаља. Мада замишљен као лаки спортски авион масовно се користио за обуку како спортских тако и војних пилота. Производња овог авиона је трајала од 1935. и за време немачке окупације Чехословачке све до 1943. године. За време Немачке окупације Чешке поред овог авиона производили су за потребе Луфтвафе школске авионе Klemm Kl-35 и Bücker Bü-181. Након Другог светског рата развијена је читава серија авиона Злин.
Историја серије почиње 1947. године када је направљен школско акробатски авион Z-26 "Тренер", који је изграђен у Отроковицама под руководством инжењера Карела Томаш-а. Најбољи авион ове серије (Z-26, Z-126, Z-226, Z-326, Z-526 и Z-726) је авион Z-526 који је пројектован под вођством инж. Сватоплук Замечник-а. Прва верзија авиона Z-526 је полетела 3. септембра 1965. из које су изведене варијанте Z-526A, Z-526AS и на крају 1969. године, Z-526F која се разликује од претходних углавном због ново уграђеног мотора Авиа М-137а. Злин Z-526F је први тип, који може да лети акробације са пуном двоседом и идеалан је за акробатски обуку пилота. Поред тога, такође је погодан за вучу једрилица и обуку пилота свих нивоа почевши од основне обуке до високе акробатске.
Технички опис
Авион Злин Z-526 је слободно носећи нискокрилац, двосед, металне конструкције са класичним увлачећим стајним трапом у кога су уграђиване три врсте мотора (према захтеву наручиоца) Walter Minor 6, Avia М 137 или Lycoming AIO, а пропелер В 503А.
Труп авиона је решеткаста конструкција направљена од аутогено заварених челичних танкозидих цеви високе чврстоће. Предњи део трупа је обложен дуралуминијумским лимом, док је репни део трупа делимично обложен импрегнираном тканином. Са предње стране капотаже мотора се налази отвор за улаз ваздуха који хлади цилиндре мотора. Загрејани ваздух из моторног простора се делом изводи испод трупа авиона а делом кроз ребрасто перфорирану десну страну капотаже мотора. У труп авиона је елипсастог облика и у њега је смештена двоседа кабина у тандем распореду (седишта су једно иза другог). Седишта у авиону се могу подешавати према расту чланова посаде. Авион је опремљен дуплим командама и инструмент таблама за ученика и инструктора који седи на другом седишту. Ветробран је фиксан а поклопац кокпита је направљен од плексигласа и отвара се клижући уназад (шибер поклопац), у случају хитне евакуације поклопац се одбацује. Поклопац кабине служи и као врата кабине а посада у кабину улази преко крила. Због тога је на крилу у близини трупа залепљени гумени ногоступ који има за циљ да заштити крило а посади спречи клизање при уласку и изласку из кабине.
Погонска група може бити један од мотора: Walter Minor 6, Avia М 137 или Lycoming AЕIO-360. У највећем броју случајева то је био мотор Avia М 137а, који је развијен из мотора Walter Minor 6 код кога је карбуратор замењен системом за убризгавање горива. То је линијски мотор са цилиндрима окренутим надоле, ваздухом хлађени, четворотактни шестоцилиндрични мотор са снагом од 132 kW (180 KS) при 2750 обртаја у минути. Запремина му је била 5,97 литара са компресије 6,3:1, а тежина мотора 141,5 кг. Мотор је у потпуности опремљен за акробатски лет. Инсталације за гориво и уље су пројектоване тако да омогућује обављање свих врста акробација, укључујући и дуготрајан леђни лет.
Главни резервоари за гориво од 2 х 35 литара су се налазили у крилима. Издувне цеви мотора су биле изведене кроз моторну капотажу на трбух авиона.
Елиса Авиа В 503А је метална, са променљивим кораком и регулацијом на хидраулични погон. Пречник пропелера је 2.000 mm, максимални обртни момент се постиже при 2.750 o/min. Модели намењени западном тржишту били су опремљени са моторима Lycoming AIO-360 и имали елису Hartzell C2YK-4.
Крила су металне конструкције, конзолна и самоносећа са две рамењаче од дуралуминијума, трапезастог облика са одсеченим крајевима, обложена дуралуминијумским лимом. Облик им је трапезоидан, излазна ивица крила је нормална на осу трупа авиона а нападна ивица је закошена од трупа ка крајевима крила. За предњу рамењачу су причвршћене предње ноге стајног трапа а за другу покретни делови крила закрилца и еленори. Закрилца су металне конструкције а облога је од алуминијумског лима. Еленорима је конструкција од дуралуминијума а облога од импрегнираног платна.
Репне површине: Вертикални и хоризонтални стабилизатори као и кормило правца и висине као носећу конструкцију имају конструкцију од дуралуминијума а облогу од импрегнираног платна.
Стајни трап авиона је је био класичне диспозиције (две предње ноге испод крила и један репни точак). Предње ноге се налазе испод крила и везане су за предњу рамењачу. Точкови се за време лета делимично увлаче (до половине пречника точка) у крила и то уназад. Механизам за увлачење точкова се покреће електричним погоном а у кабини на табли се налазе индикатори стања извучености стајног трапа. Уколико откаже електрични погон стајног трапа он се може извући механичким путем. На предњим ногама стајног трапа су уграђени уљно пнеуматски амортизери, точкови са хидрауличним кочницама и ниско притисним (балон) гумама. Трећи точак који се налази испод репа авиона имао је опружну амортизацију, био је самоуправљив и није се увлачио у труп авиона током лета.
Варијанте
Једноседе варијанте
Z-526A - са мотором Walter Minor 6 снаге 118 kW
Z-526AF - са мотором AVIA M-137a снаге 132 kW
Z-526FC - са мотором AVIA M-137a снаге 132 kW
Двоседе варијанте
Z-526 - са мотором Walter Minor 6 снаге 118 kW
Z-526F - са мотором AVIA M-137a снаге 132 kW
Z-526L - са мотором Lycoming AIO-360 B1B снаге 147kW и елисом Харцел
Z-526M - са мотором AVIA M-137a снаге 132 kW
Техничке карактеристике
Опште
име =Злин Z-526
намена =спортски, акробатски
посада =1 / 2
број путника =1
порекло =Чехословачка
произвођач =Мораван
први лет =3.09.1965.
почетак производње =1966. до 1974.
уведен у употребу =1966.
повучен из употребе =
статус =активан
први корисник =ЧСР
број примерака =325
Димензије
дужина = 8,00 m
размах крила = 10,60 m
висина = 2,06 m
површина крила = 15,15 m2
Маса
маса празан = 665 kg
маса полетна = 975 kg
Погон
КЕМ = 1 х Walter Minor 6 / АВИА М 137а
КЕМ снага = 1 х 118 / 132 kW
КЕМ снагаКС = 1 x 160 / 180 KS
Перформансе
брзина максимална = 244 km/h
долет = 475 km
плафон лета = 5.200 m
брзина пењања = 360 m/min
Наоружање
Авион није био наоружан.
Земље које су користиле Авион Z-526
| Белгија | Француска | Нови Зеланд | Швајцарска |
| Бугарска | Велика Британија | Аустрија | Шпанија |
| Данска | Ирак | Пољска | Чехословачка |
| Источна Немачка | Италија | Румунија | Мађарска |
| Немачка | Југославија | Шведска | САД |
Оперативно коришћење Злин-ових авиона серија "Тренер"
Серијска производња авиона серије "Тренер" је трајала од 1949. до 1974. године и у том периоду је произведено шест прогресивно модернизованих основних типова (Z-26, Z-126, Z-226, Z-326, Z-526, Z-726). Родоначелника ове веома успешне серије авиона, авион Z-26 је пројектовао инжењер Карел Томаш 1947. године а превасходна намена му је била обука спортских пилота и акробатика.
Укупна производња (комплетне серија) је достигла скоро 1.500 авиона, а са успехом су се извозили у 33 земаље, укључујући ту и земље са веома развијеном авио индустријом. Најмасовнију примену серија авиона "Тренер" је доживела у обуци војних пилота а затим за основну обуку спортских пилота и акробата. Са овим авионима су постигнути, у то време бројни успеси на ваздухопловним такмичењима широм света.
Авиони Злин у Југославији
Први југословенски „злинови” била су два примерка Z-326, која су 1962. године увезена за потребе Ваздухопловног савеза Југославије (ВСЈ) и намењена за акробатско летење. У то време летачки центри и аеро-клубови ВСЈ користили су авионе који су били вишак у РВ и ПВО (Југословенско ратно ваздухопловство). То је била помоћ РВ цивилним организацијама чији су задаци били блиско повезани са интересом народне одбране.
Почетком шездесетих година у духу отворености југословенског друштва према свету, у ВСЈ први пут су увезени авиони разних светских произвођача, укључујући и два поменута „злина”. Један примерак са регистарском ознаком YU-COI био је стациониран на аеродрому „Лучко” и, поред акробатског летења, био је у саставу тренажне ескадриле, задужене за обуку резервних официра пилота. Други примерак, YU-CVC, летео је на аеродрому „Лесце-Блед”.
До 1967. године у школовању пилота РВ за основну обуку су коришћени авиони Аеро 3. У Команди РВ и ПВО 1967. године, одлучено је да се ВВА посвети обуци на млазном авиону, а да се селективно летење повери цивилним наставницима из Пилотске школе СВЦ Вршац (Савезни ваздухопловни центар). За ту намену из буџета оружаних снага финансирана је наруџбина 10 нових авиона Z-526, који су имали намену да побољшају квалитет селекције, јер су кандидати могли да се провере и у акробатском летењу. Првих пет авиона ев бр. 41101- 41105 примила је комисија РВ и ПВО 29. децембра 1967. године. Следећих пет авиона, ев. бр. 41106-41110, уведено је у наоружање 5. марта 1968. године.
На „злиновима” наставници из Вршца летели су са ученицима, кандидатима за пријем на ВВА (Војно ваздухопловна академија) све до 29. децембра 1972. када је свих десет „злинова” пребачено је из Пилотске школе СВЦ у 105. пук. на аеродром у Земунику. Шест нових авиона Z-526F са мотором AVIA М 137А, евиденциони бр. од 41111 до 41116, примљено је маја 1974. директно у 105. пук, а последња два авиона 41117 и 41118 дошла су јуна 1976. године. На „злиновима” се проводила обука завршно са сезоном 1979. године. Када су за ту намену дошли нови домаћи авиони Утва-75 и на њима је проведена преобука наставника и први следећи селективни курс. После тога су злинови служили за споредне активности и акробатско летење-тренажу.
Сезона 1987. године била је последња у историји „злинова” са ознакама РВ и ПВО. Током каријере у РВ и ПВО свих 18 „злинова” имало је укупно 14.334 часа и 58 минута налета. Новембра те године донета је одлука да се преостали авиони препусте аеро-клубовима. После ремонта у заводу „Мома Станојловић”, почетком осамдесетих година предато је ВСЈ 13 „злинова”.
Осим 18 „злинова” из РВ и ПВО, још осам авиона увезено је за цивилне организације. Два злина Z-326 купљена за ВСЈ 1962, два Z-526F такође за ВСЈ, произведена 1974. године, затим два Z-526L које је набавио JAT за потребе Пилотске академије ЈАТ-а у Вршцу и два Z-726 за ВСЈ. У Југословенском ваздухопловству од 1962. године било је укупно 26 авиона Злин. Неки од тих авиона и данас лете овим просторима. Није згорег напоменути да је у регистру авиона Краљевине Југославије било регистровано четири авиона Злин Z-XII од 1938 до 1941.године.
Види још
Литература
- Јанић, Чедомир; Петровић, О.; Век авијације у Србији 1910—2010, 225 значајних летелица. Београд,2010. Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.
- Команда РВ и ПВО,Чувари нашег неба, Војноиздавачки завод, Београд, 1977.
- Бојан Димитријевић, Југословенско ратно ваздухопловство 1942 - 1992., ИЗСИ и МЦО, Београд, 2012, ISBN 978-86-7403-163-6
- Александар Радић: Авион за селективно летење - Акробатски Злинови, Одбрана, Арсенал, 1.02.2016.,Београд
Спољашње везе
- http://www.muzejrv.mod.gov.rs/pages_files/expo_files/avioni_files/avioniMain.html
- http://www.airwar.ru/enc/other/zlin526.html
- http://www.flugzeuginfo.net/acdata_php/acdata_z526_en.php
- http://forum.valka.cz/topic/view/16973#62142
- http://forum.valka.cz/topic/view/8953#26630
- http://www.airbum.com/pireps/PirepZlin526.html
- http://www.skytamer.com/Zlin_Z-526.html
- https://www.mycity-military.com/Avioni/Akrobatski-avion-Zlin-526.html
- http://technet.idnes.cz/zlin-trener-moravan-otrokovice-d3y-/tec_technika.aspx?c=A141204_123934_tec_technika_kuz
- http://www.goldenyears.ukf.net/reg_YU-.htm