Ханза Бранденбург Ц.1 је немачки борбени авион из Првог светског рата који је производила фирма Ханза Бранденбург (нем. Hansa-Brandenburg Flugzeugfabrik) из Бриста ан дер Хафелу (нем. Briest an der Havel) и Хамбурга. Авион је био намењен извиђачким и бомбардерским задацима а коришћен је и за прелазну обуку пилота. После првог светског рата овај авион су у Краљевини СХС производиле фирме Икарус из Новог Сада и Рогожарски из Београда под називом Средњи Бранденбург или Браденбург СБ.
Означавање авиона у Немачкој и Аустроугарској
Немачки и аустроугарски авиони пред и за време Првог светског рата си били разврстани у неколико категорија које су биле саставни део ознаке авиона. Наиме, ознака авиона се састојала од назива произвођача (на пр. Албартос, ОЕФФАГ, УФАГ, Ханза Бранденбург), категорије (словна ознака на пр.B, C, D) и типа авиона (бројна ознака римски број I, II, III). Класификација авиона војног ваздухопловства је имала следеће ознаке:
A - Једнокрилац двосед обично ненаоружан школски авион,
B - Двокрилац двосед старији тип са снагом мотора до 110 kW/(150 KS),
C - Двокрилац двосед новији тип са снагом мотора до 120 kW/(160 KS),
D - Двокрилац једносед - борбени авион,
E - Једнокрилац једносед - борбени авион типа ФОКЕР,
F - Двокрилац снаге мотора 260kW/(350 KS) - извиђач дугог домета,
G - Двокрилац двомоторни - велики авион,
H - Двокрилац вишемоторни - транспортни авион.
Пројектовање и развој
За време док је радио за фирму Ханза Бранденбург, инж. Ернст Хајнкел је пројектовао и развио неколико типова авиона Ханза Бранденбург. Прототип Ханза Бранденбург C.I је конструисан у току 1916. године. Авион Ханза Бранденбург C.I је био наоружани двокрилац, намењен првенствено извиђачким задацима и курирским пословима, док је поред ових био коришћен и за бомбардерске задатке (као лаки бомбардер) и прелазну обуку пилота. У току Првог светског рата авиони типа Бранденбург су произвођени у Немачкој у Ханза Бранденбург, затим у Аустрији Феникс Фабрика Авиона и Фабрика авиона из Фишаменда (нем. Fischamend) и у Мађарској у УФАГ-у. Током Првог светског рата овај авион је произведен у Ханза Бранденбургу 84 примерака у аустријском Албатросу (Фениксу) 400 примерака и у мађарском УФАГ-у 834 авиона. Од мотора у овај авион су уграђивани следећи мотори Мерцедес Д.3с снаге 120 kW, Аустро-Дајмлер АД 6 снага од 120 до 160 kW и Хиеро 6 и Хиеро V-8 снага од 150 до 170 kW. Производња овог авиона у Немачкој и Аустроугарској престаје завршетком првог светског рата тј. 1918. године.
Технички опис
Авион Ханза Бранденбург C.I је једномоторни двокрилни двоседи авиони. Авиони су потпуно дрвене конструкције труп је обложен лепенком (шперплочама), предњи део трупа на кога је причвршћен линијски мотор је обложен лимом. Попречни пресек трупа је парвоугаоног облика. Погонска група овог авиона је био шестоцилиндрични, линијски, водом хлађени мотор Аустро-Дајмлер, снаге 160 и 185 KS. Елиса која је покретала авион, била је двокрака, вучна, направљена од дрвета фиксног корака. Седишта у авиону су била у тандем распорету (једно иза другог) . Авион је имао дупле команде, уместо пилотске палице овај авион је имао волан као у аутомобилу.
Крила авиона Ханза Бранденбург C.I су правоугаоног облика, дрвене конструкције пресвучена платном са по два пара упорница са сваке стране и притегнута затезницама од челичних (клавирских) жица. Упорнице су биле благо нагнуте ка трупу авиона. Горње крило је било постављено ближе кљуну авиона у односу на доње крило. Доње крило је било незнатно мање од горњег крила. Спојеви предњих и задњих са бочним ивица крила су полукружно изведени. Крилца за управљање авионом су била постављена само на горњим крилима. Конструкција репних крила и кормило правца су били направљени од дрвета пресвучени платном.
Стајни трап је фиксан конвенционалног типа са осовином, напред точкови конструкције као у бицикла а назад на репу авиона налази се еластична дрљача као трећа ослона тачка. Авион је био наоружан једним митраљезом Шварцлозе калибра 8 mm којим је управљао нишанђија/осматрач и могао је да понесе до 100 kg бомби које су се ручно избацивале из авиона.
Техничке карактеристике
Авион Ханза Бранденбург C.I
Наш назив Средњи Бранденбург
Мотор 1 x 117/136 kW Аустро-Дајмлер
Елиса двокрака дрвена
Размах крила = 12,25 m
Површина крила = 38,50 m²
Дужина авиона = 8,50 m
Висина авиона = 3,32 m
Тежина празног авиона =760 kg
Тежина пуног авиона =1.310 kg
Посада 2 члана
Стајни трап Фиксан
Перформансе
Авион Ханза Бранденбург C.I (са мотором Аустро-Дајмлер 117 kW)
Наш назив Средњи Бранденбург
Максимална брзина = 140 km/h
Путна брзина = 120 km/h
Највећи долет = 550 km
Плафон лета = 5.000 m
Брзина пењања на 1000m = 153 m/min
Оперативно коришћење
Мада је пројектован у Немачкој авион Ханза Бранденбург C.I је пуну афирмацију доживео у Аустроугарској. То није ни чудо с обзиром да су те две земље у Првом светском рату биле савезнице, а други везивни елемент је био капитал. Наиме власник немачке фирме Ханза Бранденбург и аустроугарских фирми УФАГ, Албатрос и Феникс је био исти човек Камило Кастиљони. Тако се десило да је овај авион у симболичном броју примерака направљен у матичној фирми ХБ а главна производња се обављала у аустро угарским фирмама УФАГ, Албатрос и Феникс и то за потребе аустроугарског ваздухопловства ЛФТ. Мада су потицали из истог пројекта ови авиони који су се производили у различитим фирмама су се међусобно разликовали што је било природно за тадашњи ниво стандардизације, специјализације и технологије производње. Као пример наводи се да је у УФАГ-у произведено 10 верзија ових авиона.[3]
У току Првог светског рата ови авиони су се у Аустроугарском ваздухопловству користили као извиђачи, коректори артиљеријске ватре и школски авиони за обуку и тренажу пилота. Поред тога су се користили и за секундарне задатке, пренос поште, курира и вип особа.
На крају Првог светског рата у земљама које су настале распадом Аустроугарског царства као што су Аустрија, Мађарска, Пољска, Чехословачка, Краљевство СХС/Југославија и Румунија настављено је коришћење а у некима (Чехословачка и Југославија) и производња авиона типа Бранденбург.
Коришћење авиона Ханза Бранденбург C.1 у Краљевини Југославији
Први авиони Ханза Бранденбург C.I у Војно Ваздухопловство Краљевства СХС/Југославије (ВВКСХС) су уведени 1918. године као трофејни авиони заробљени од Аустроугарског ваздухопловства (ЛФТ). Ових авиона је било приближно 35 примерака и углавном су били УФАГ производње.[1] У току коришћења ових авиона, а они су прилично коришћени јер се на њима летело у пилотским школама, јавља се потреба за резервним деловима на чијој су производњи ангажована домаћа предузећа.
У оквиру Арсенала у Петроварадину, који је имао задатак техничко одржавање ваздухоплова, прво је формиран Техничко конструкциони биро у кога су ушли инжењери Ј. Микл, Р. Физир, Н. Жученко и Б. Несторов. Задатак овог бироа је био да на основу узорака, формира техничку документацију проверених аустроугарских школских авиона Бранденбург B.I и C.I. Формирање документације ових авиона није се свело на буквално снимање постојећих модела него садржао и иновативну компоненту тако да су се касније произведене југословенске копије авиона Бранденбург разликовале од оригинала. Од 1925. године па надаље на основу документације за авион Бранденбург C.I. предузеће Икарус из Новог Сада и Рогожарски из Београда су произвеле укупно 44 авиона овог типа.
Авион Ханза Бранденбург C.I је код нас зван "Средњи Бранденбург" а у литератури се још за њега могу наћи називи као Сб (Средњи Бранденбург) или СБ-1 (Средњи Бранденбург 1). Техничку документацију ових авиона Министарство Војске и Морнарице (МВиМ) Краљевине Југославије је бесплатно уступило произвођачима авиона што је на почетку њиховог рада била непроцењива помоћ овим предузећима.
Коришћење Средњег Бранденбурга (C.I) за прелазну обуку војних пилота траје све до 1930., када их у тој улози замењују авиони Физир, прво Мајбах и Лорен а затим Физир ФП-2. Авиони Средњи Бранденбург после војне службе су уступани Аероклубу, добијали цивилне регистрације и служили за обуку и тренажу спортских и резервних пилота. [1][2][3]
Галерија
 |
 |
 |
| авион Ханза Бранденбург Ц.1 (УФАГ) | мотор Аустро-Дајмлер АД 6 на авиону Ханза Бранденбург Ц.1 | Ханза Бранденбург Ц.1 (Феникс) |
Види још
Земље у којима је коришћен овај авион
Немачка
Аустроугарска
Аустрија
Мађарска
Пољска
Румунија
Чехословачка
Краљевина Југославија
Референце
[1] Димитријевић, Бојан; П.Миладиновић, М.Мицевски; (2012.). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.
[2] Јанић Ч., Петровић О., (2011.), Кратка историја ваздухопловства у Србији, Београд, Аерокомуникације, ISBN 978-86-913973-1-9
[3] О. Петровић; Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део I : 1918 – 1930.), Лет 2/2000. Београд, 2000.
Литература
1. Жутић, Никола; Бошковић Лазар. (1999.), Икарус - Икарбус: 1923 - 1998. YU-Београд: Икарбус.
2. Лучић, Душан (1936.), Основи практичне аеродинамике са описима аероплана. YU-Нови Сад: Ваздухопловни Гласник.
3. Микић, Сава Ј. (1933.), Историја југословенског ваздухопловства. YU-Београд: Штампарија Д. Грегорић.
4. Keimel, Reinhard (1981.). „Die Heeresflugzeuge der k.u.k Luftschifferabteilung bzw. der k.u.k. Fligerkompanien von 1909 - 1918“ (на ((de))). Österreichs Luftfahrzeuge-Gеschichte der Luftfahrt von den Anfängen bis Ende 1918. AT-Graz: H.Weishaupt Verlag. стр. 320,321. ISBN 3-900310-03-3.
5. Haberfellner, Wernfried; Walter Schroeder (1993.), Wiener-Neustädter Flugzeugwerke GmbH. AT-Graz: Weishaupt. ISBN 3-7059-0000-5.
6. Angelucci, Enzo; Paolo Matricardi (1976.), Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg. Wiesbaden. ISBN 3-8068-0391-9..
7. Петровић, Огњан М. (2/2000.). „Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део I : 1918 – 1930.)“,Лет - Flight (YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства) 2: стр. 21-84. ISSN: 1450-684X.
8. Илић, Видосава (3/2004.). „Школе војног ваздухопловства Краљевине СХС/Југославије“, Лет - Flight (YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства) 3: стр. 88-106. ISSN: 1450-684X.
9. Нешић, Мирољуб (јун/јул 2000.). Архива. „Први београдски авион“, Аеромагазин (YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства) бр.20: 34. ISSN:1450-6068.
10. Јанић, Чедомир; Огњан Петровић (2010.), Век авијације у Србији 1910-2010 225 значајних летилица. YU-Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.
11. Ненадовић, Мирослав (1967.), Експериментална истраживања у развоју концепције летилица. YU-Београд: САНУ (Посебна издања)- Споменица књига 30. стр. стр.167-189.
12. Fredriksen,John C., International warbirds: An ilustrated guide to world military aircraft 1914 - 2000., ABC-CLIO Inc., 2001., Santa Barbara,California, ISBN 1-57607-364-5, Str.152
Спољашње везе
1. http://digital.nb.rs/scc/browse.php?collection=no-politika&order=DI&page=10 ''Први ероплан израђен у Београду''
2. http://www.goldenyears.ukf.net/reg_YU-.htm ''Golden Years of Aviation - Civil Aircraft Register - Yugoslavia''
3. http://en.domotica.net/Hansa-Brandenburg_C.I ''Hansa-Brandenburg C.I''
4. http://www.militaryfactory.com/aircraft/contractor.asp?thisCompany=Hansa-Brandenburg ''Hansa-Brandenburg C.I (Type LDD) Reconnaissance Fighter''
5. http://www.militaryfactory.com/aircraft/detail.asp?aircraft_id=737 ''Hansa-Brandenburg Aircraft''
6. http://avioni.net/vvkj/index.php?str=avioni&av=35 ''Avioni i hidroplani vazduhoplovstva vojske kraljevine Jugoslavije''
7. http://www.worldlingo.com/ma/dewiki/en/Hansa-Brandenburg ''Hansa Brandenburg''
8. http://www.odbrana.mod.gov.rs/odbrana-stari/vojni_casopisi/arhiva/VD_2012-leto/21.%20Razvoj%20jugoslovenskog%20vazduhoplovstva%20od%201918.%20do%201939.%20godine;%20Dragan%20A.%20Lazic.pdf
9. http://www.aviationsmilitaires.net/display/aircraft/859/c_i