Ханза-Бранденбург K / Hanza-Brandenburg K (нем. Hansa-Brandenburg K) је бомбардерско-извиђачки хидроавион направљен у Немачкој. Авион је први пут полетео 1916. године а највише се користио у ратној морнарици Аустроугарске.
Пројектовање и развој
Уласком Италије у Први светски рат интензивирале су се ратне операције на јадранској акваторији што је код Аустроугарске морнарице проузроковало потребу за борбеним хидроавионима па је одлучено да се покрене производња домаћег борбеног хидроавиона класе К (Kampfflugboot), с обзиром да се на страни нису могли купити такви авиони. Понуду за производњу овог авиона је прихватио инж. Вајхман, међутим Концерн Кастиљони који је био власник фирми Ханса Бранденбург и будимпештанског УФАГ-а понудио је да УФАГ производи авион Ханса Бранденбург K кога је инж. Ернст Хајнкел пројектовао почетком 1916. године. Тако је на основу искуства у градњи хидроавиона Ханза-Бранденбург CC и W.18 авион који је по својим конструктивним решењима био веома сличан претходним хидроавионима али је по димензијама и снази мотора био знатно већи авион. С обзиром на своју намену авион је био двосед, а посада му се састојала од пилота и стрелца-извиђача. Немачка морнарица није прихватила овај авион али га је прихватила ратна морнарица Аустроугарске. С обзиром да капацитети фирме Ханса Бранденбург нису били довољни ни да покрију потребе Немачке у авионима, а власници Ханса Бранденбург и аустроугарске фирме УФАГ из Будимпеште су били исти, производња авиона Ханса Бранденбург K је препуштана УФАГ-у. Поред УФАГ-а ови авиони су се производили и у аустроугарским фирмама ЕФАГ и Феникс али су то биле мале количине.
Технички опис
Авион Ханса Бранденбург К је једномоторни двокрилни двоседи бомбардерско-извиђачки хидро авион. Авион је потпуно дрвене конструкције труп је у облику чамца обложен водоотпорним шпером, а крила су дрвене конструкције пресвучена платном. Крила су четвртастог облика са равним крајевима. Са сваке стране крила, авион је имао по два пара упорница у облику слова V гледано са предње стране авиона. Укрућивање крила се постизало унакрсно постављеним челичним ужадима са затезачима. Доња крила код овог авиона су нешто краћа од горњих. Испод доњих крила су постављени пловци који обезбеђују стабилност при узбурканом мору. Крилца за управљање авионом су се налазила само на горњим крилима. У међу простору између крила је био смештен шесто цилиндарски, линијски, водом хлађен мотор Daimler 160 / Daimler 185 / Hiero 200 / Hiero 230 снаге (117/136/147/170) kW/(160/185/200/230) KS који је био причвршћен на челичну конструкцију ослоњену на труп авиона. Потисна елиса која покреће авион је двокрака, направљена од дрвета фиксног корака. Кокпит пилота је био отворен и налазио су у трупу авиона испред крила, а у самом носу авиона испред пилота је седео стрелац-извиђач који је био наоружан једним покретним митраљезом калибра 7,92 mm.
Техничке карактеристике
Опште
Намена = морнарички бомбардерско-извиђачки
Посада = 2 до 3 члана
Земља порекла = Немачко царство
Произвођач = Немачкa Ханза-Бранденбург, Аустроугарска УФАГ, ЕФАГ и ФЕНИКС
Први лет = 1916.
Почетак производње = 1916 и 1917.
Уведен у употребу = 1917.
Повучен из употребе = 1925.
Статус = неоперативан
Први корисник = Аустроугарска ратна морнарица
Број примерака = 61
Димензије
Дужина = 10,20 m
Размах крила = 16,30 m
Висина = 3,80 m
Површина крила = 45,00 m²
Маса
Празан = 1.000 kg
Нормална полетна = 1.700 kg
Погон
Клипно-елисни мотор = 1 х Daimler 160/Daimler 185/Hiero 200/Hiero 230
Снага = 1 x 117 / 136 / 147 / 170 kW
Перформансе
Брзина крстарења = 135 km/h
Макс. брзина на H=0 = 140 km/h
Долет = 1.100 km
Плафон лета = 4.000 m
Наоружање
Ватрено (стрељачко) наоружање
Митраљез = 1 напред, калибар 7,92 mm
Оперативно коришћење
У току 1916. и 1917. године произведено је у УФАГ-у укупно 46 примерака авиона Ханза-Бранденбург К који су били опремљени моторима Daimler 160 / Daimler 185 а у току 1918. године испоручено је још 15 авиона овог типа али са мотором Hiero 200 и 3 авиона са мотором Hiero 230.
Авиони Ханза-Бранденбург К су коришћени у току рата на Јадранском мору у ратним операцијама против Италијана, и показали су се веома успешним при коришћењу на разуђеној обали Јадранског мора. Аустроугарска морнарица их је користила за намену за коју су пројектовани тј. обалско извиђачке и бомбардерске задатке[2]. Ови авиони су били стационирани у хидро базама Пула и Кумбор у Боки которској. На крају рата преостале авионе овог типа су заробили Италијани, Французи и Југословени.
Коришћење авиона Ханза Бранденбург К у ПВ Краљевине СХС/Југославије
У југослованском ПВ (поморском ваздухопловству Краљевине СХС) се претпоставља да су коришћена седам авиона типа Ханза-Бранденбург К.[3] Ови авиони су коришћени за чишћење мина 1919. године и као обалски извиђачи све до половине 20-их година 20-ог века када су их заменили домаћи хидроавиони Икарус ИО.
Земље које су користиле овај авион
Немачко царство
Аустроугарска
Југославија
Италија
Види још
Референце
[1]. Keimel, Reinhard (1981.). „Die Seeflugzeuge der k.u.k Kriegsmarine von 1912 - 1918“, Ősterreichs Luftfahrzeuge-Gschichte der Luftfahrt von den Anfängen bis Ende 1918. AT-Graz: H.Weishaupt Verlag. стр. 423. ISBN 3-900310-03-3.
[2]. Isaić, Vladimir; Danijel Frka (2010.). Pomorsko zrakoplovstvo na istočnoj obali Jadrana 1918-1941. (prvi dio), Zagreb: Tko zna zna d.o.o. ISBN 978-953-97564-6-6.
[3]. Петровић, Огњан М. (2/2000.). „Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део I : 1918 – 1930.)". Лет - Flight 2: стр. 40. ISSN: 1450-684X.
Литература
1. Haddow, George (2006) (на ((en))). Hansa Brandenburg W.13. Berkhamstead: Albatros Productions.
2. Лучић, Душан (1936) (на ((sr))). Основи практичне аеродинамике са описима аероплана. YU-Нови Сад: Ваздухопловни Гласник.
3. Микић, Сава (1933) (на ((sr))). Историја југословенског ваздухопловства. YU-Београд: Штампарија Д. Грегорић.
4. Keimel, Reinhard (1981). „Die Seeflugzeuge der k.u.k Kriegsmarine von 1912 - 1918“ (на ((de))). Ősterreichs Luftfahrzeuge-Gschichte der Luftfahrt von den Anfängen bis Ende 1918. AT-Graz: H.Weishaupt Verlag. стр. 423. ISBN 3-900310-03-3.
5. Haberfellner, Wernfried; Walter Schröder (1993) (на ((de))). Wiener-Neustädter Flugzeugwerke GmbH. AT-Graz: Weishaupt. ISBN 3-7059-0000-5.
6. Angelucci, Enzo; Paolo Matricardi (1976) (на ((de))). Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg. Wiesbaden. ISBN 3-8068-0391-9..
7. Isaić, Vladimir; Danijel Frka (2010) (на ((hr))). Pomorsko zrakoplovstvo na istočnoj obali Jadrana 1918-1941. (prvi dio). Zagreb: Tko zna zna d.o.o.. ISBN 978-953-97564-6-6.
8. Петровић, Огњан М. (2/2000.). „Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део I : 1918 – 1930.)“ (на ((sr))). Лет - Flight (YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства) 2: стр. 21-84. ISSN: 1450-684X.
9. Илић, Видосава (3/2004.). „Школе војног ваздухопловства Краљевине СХС/Југославије“ (на ((sr))). Лет - Flight (YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства) 3: стр. 88-106. ISSN: 1450-684X.
10. Оштрић, Шиме; М. Мицевски (14-27. септембра 2007.) (на ((sr))). Летећи Чунови: Чамци који лете - летјелице које плове. SRB-Београд: Галерија '73.
11. http://airserbia.com/vvkj/index.php?str=avioni&av=36#
12. http://www.facebook.com/pages/Hansa-Brandenburg-FB/135581079806063
13. http://www.fiddlersgreen.net/models/aircraft/Hansa-Brandenburg-CC.html
14. http://www.crossandcockade.com/Uploads/H-B%20pt%201.pdf
15. http://en.valka.cz/viewtopic.php/t/78769