Икарус 231 / Ikarus 231 је југословенски једномоторни, једноседи, нискокрилни авион са затвореном кабином, који се користио као авион за везу (курирску службу) након Другог светског рата. Авион је био мешовите конструкције. Пројектовали су га инжењери Слободан Зрнић и Светозар Поповић а произвела га је фабрика Икарус из Земуна. Прототип је полетео 1948. у ЈРВ је служио до 1951. када је предат Ваздухопловном савезу Југославије где се задржао до 1958. године.
Пројектовање и развој
Начелни пројекат је израђен у оквиру конкурса ТКВ2 бр. 1940/46. Пројекат је израдила Конструкторска група бр.1 Ваздухопловног института, на челу са конструкторима Зрнићем и Поповићем. Прототип је направило предузеће Икарус из Земуна. Авион представља варијанту авиона Икарус 211 (пројектованом по истом конкурсу) са затвореном кабином, предвиђену за курирску службу. Прототип Икарус 231 је примљен у ратно ваздухопловство (ЈРВ) 1948. г. где је коришћен до 1951. г. када је предат Ваздухопловном савезу Југославије где се задржао у експлоатацији до 1958. године.
Технички опис
Авион 231 је био једно моторни, двоседи, конзолни, нискокрилац. Труп, крило и репне површине су биле мешовите конструкције са покривеном кабином.
Труп: Носећа структура авиона је била класична решеткаста конструкција од заварених челичних цеви, предњи део трупа, капотажа мотора је била од алуминијумског лима а остали део трупа авиона је обложен импрегнираним платном. У трупу су биле смештене две кабине (кокпита) са поклопцем од плексигласа са дуплим командама и потребном инструментима. Кабине су биле у тандем распореду постављене једна иза друге.
Погонска група се састојала од линијског, ваздухом хлађеног мотора Валтер Минор 6-III (Wалтер Minor 6-III) који је имао снагу при полетању од 160 КС (118 кW) при 2500 о/мин. Користио је бензин од 78 октана. Пошто су код ових мотора цилиндри били окренути на доле и нису заклањали поглед пилоту. На вратилу мотора је била причвршћена двокрака, вучна елиса, непроменљивог корака. Носач мотора је био од заварених челичних цеви. Издувне цеви из цилиндара мотора су изведене кроз капотажу мотора на трбух авиона тако да издувни гасови и бука нису сметали посади у кабини. Са предње стране капотаже мотора налазио се отвор за улаз хладног ваздуха за хлађење мотора а на крају капотеже према кабини налазе се са обе стране трупа авиона "шкрге" за излазак загрејаног ваздуха из моторног простора.
Крило: Крила су била дрвене конструкције, конзолна и самоносећа са две рамењаче, трапезастог облика са благо заобљеним крајевима, обложена вишеслојном дрвеном лепенком. Покретни делови крила су били везани за другу рамењачу, конструкција им је била метална а облога од импрегнираног платна. Нападна ивица крила је била управна на осу авиона.
Репне површине: Конструкције репних крила и вертикални стабилизатор као и кормило правца и висине су били направљени као дрвене конструкције, обложени импрегнираним платном.
Стајни трап: Стајни трап овог авиона је био класичан фиксан са две независне ноге са точковима на којима су се налазиле нископритисне гуме. У ногама су се налазили амортизери помоћу опруга. На репу авиона се налазила еластична челична дрљача.
Техничке карактеристике
Опште
име =Икарус 231
намена =курирска служба
посада =2
број путника =0
порекло =Југославија
произвођач =Икарус Земун
први лет =1948.
почетак производње =прототип
уведен у употребу =1948.
повучен из употребе =1958.
статус =неактиван
први корисник =ЈРВ
број примерака =2
Димензије
дужина = 8,91 m
размах крила = 10,27 m
висина = 3,38 m
површина крила = 16,95 m2
Маса
маса празан = 726 kg
маса полетна = 1026 kg
Погон
КЕМ = 1 х Валтер Минор 6-III (Wалтер Minor 6-III)
КЕМ снага = 118 kW
КЕМ снагаКС = 160 KS
Перформансе
брзина максимална = 227 km/h
долет = 880 km
плафон лета = 4.650 m
брзина пењања = 148,5 m/min
Наоружање
Авион није био наоружан.
Земље које су користиле Авион
ФНР Југославија
Оперативно коришћење
Авион у Југославији
Направљена су два прототипа овог авиона. Први је коришћен у ЈРВ од 1948 до 1951. године када је предат Ваздухопловном савезу Југославије (ВСЈ) и тамо коришћен за обуку и тренажу спортских пилота. Други примерак је израђен 1948. г. под ознаком Икарус 231-1. највероватније нешто побољшан у односу на први прототип, он је интензивније коришћен и ЈРВ у периоду од 1948. г. до 1952. г. при чему је имао налет од 247 сати. Прилично израубован расходован је 1953. године.
Експлоатационе карактеристике авиона Икарус 231 према ВОЦ-у су: Вожења по земљи и одржавање правца нормално. Кочење је било отежано. У полетању авион је имао тендецију кретања у десно што се лако паралисало командом за правац. У лету авион је на свим командама био мекан, али нормално остељив. У заокретима, како благим тако и отрим, авион је лепо лежао. При губитку брзине авион се сваљује на крило и обара главу, али при добивеној брзини сам се исправља. У свим акробацијама авион се понашао нормално и није захтевао никакво изузетно командовање. Авион је слетао правилно и лако одржавао правац, али је требало имати у виду јаче изражени обртни моменат елисе при одузимању или додавању гаса што се лако компензирало командом правца.
Види још
- Слободан Ј. Зрнић
- Светозар Поповић
- Утва 212
- Икарус 211
- Икарус Аеро 2
- Физир ФН
- Де Хевиланд DH.60 Мот
- Јаковљев УТ-2
- Поликарпов По 2
Литература
- Команда РВ и ПВО,Чувари нашег неба, Војноиздавачки завод, Београд, 1977.
- Бојан Димитријевић, Југословенско ратно ваздухопловство 1942 - 1992., ИЗСИ и МЦО, Београд, 2012, ISBN 978-86-7403-163-6
- Рендулић, Златко (1996). Авиони домаће конструкције после Другог светског рата. Београд: Институт Лола.
- Жутић. Н. и Бошковић. Л., Икарус - Икарбус: 1923 - 1998,(Монографија 75 година Икаруса), Икарбус, Београд, 1999.
- Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2011). Кратака историја ваздухопловства у Србији . Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-1-9
Спољашње везе
- https://www.mycity-military.com/Avioni/Avion-za-pocetno-skolovanje-pilota-tipa-211.html
- http://www.airwar.ru/enc/other/231.html
- http://www.paluba.info/smf/index.php/topic,12189.msg90771/topicseen.html#msg90771
- http://www.aeromagazin.rs/arhiva/aero06/c21.htm