Икарус ММ-2 или МИМА-2 је југословенски, једномоторни једниокрилни нискокрилац мешовите конструкције са увлачећим стајним трапом чији је прототип у фабрици Фабрика аеро и хидроплана Икарус А. Д из Земуна, произведен 1940. године. Био је намењен прелазној обуци пилота ловаца. Није се серијски производио јер је његова производња била ометена почетком рата на овом подручју.
Пројектовање и развој
Уочавајући проблем школовања ловачких пилота друге половине тридесетих година 20. века, када се појавила нова генерација нискокрилних ловаца (Месершмит Бф 109, Хокер Харикен, Супермарин Спитфајер), инж. Драгутин Милошевић ваздухопловни капетан и војни пилот је 1936. године започео студију школског авиона за прелазну обуку пилота ловаца.
Ову студију је инж. Милошевић радио као приватан пројект ван радног времена и о свом трошку. Тадашња обука пилота ловаца у југословенском војном ваздухопловству се обављала на ислуженим ловцима двокрилцима Спад и, Авиа BH-33, или парасол једнокрилцима Девоатин D-1, D-9 и D-27, и Гурду Лесуре GLb, из простог разлога што није било адекватног школског авиона за ту намену. Када је пројект био завршен (носио је ознаку М-1), инж. Милошевић га је понудио Одсеку за ваздухопловне конструкције Штаба ваздухопловства војске. После анализе пројекта Штаб га је одбио са образложењем "због употреба увозних компоненти" (било је предвиђено да авион буде опремљен Рено-овим линијским мотором са ваздушним хлађењем и компресором 6Q-02 од 162 kW, са двокраком металном елисом променљивог корака и увлачећим стајним трапом. Све у свему веома модерна концепција за то време).
С обзиром да је Индустрија Аеропланских Мотора у Раковици производила авионске моторе по лиценци француске фирме Gnôme-Rhône, током 1937. започет је редизајн овог авиона са домаћим мотором ИАМ К-7 радијални ваздухом хлађени мотор (лиценца Gnôme-Rhône 7K) под ознаком М-2, који је завршен половином 1939. године. Исте године је завршено испитивање модела у Ајфеловом аеротунелу која су потврдила исправност свих прорачуна. Дрвену макету авиона за ова испитивања у размери 1:10 је направила фабрика авиона "Албатрос" из Сремске Митровице. Данас се та макета чува у Музеју Југословенског ваздухопловства на аеродрому "Никола Тесла" у Београду.
Због повећања количине горива и уградње наоружања дошло је у завршној фази пројекта до измене у геометрији авиона тако да је површина крила са 12,00 m2 повећана на 13,6 m2 , размах крила са 8,5 m на 9,23 m, а дужина трупа са 6,70 на 7,20 m. Сходно томе дошло је и до промене масе авиона која је са првобитних 980 kg порасла на 1.262 kg.
У то време пројекту се придружио мајор инж. Ђорђе Манојловић који је својим везама успео да се пројект брзо прихвати. Пројект добија ознаку ММ-2 или како га још зову МИМА-2 по иницијалима Милошевић - Манојловић. Израда прототипа је поверена земунском Икарусу који у то време већ ради на три нова пројекта (авионима: Икарус Оркан, Аеро-2 и Б-5).
Различита имена које носи овај авион ММ-2 и МИМА-2 потичу из литературе. Овде се равноправно наводе оба назива јер и на основу извора [1] (аутор је син инж.Драгутина Милошевића) ова дилема није разрешена, на основу презентираних докумената сам аутор (инж.Драгутин Милошевић) на Аеродинамичком и Статичком прорачуну пише "Авион М.М. 2", у уговору са Икарусом такође пише "авион ММ-2", а на уговору са Ајфеловом Лабораторијом пише "Мима 2".
Технички опис
По својим особинама и намени авион спада у тренажне авионе за прелазну ловачку обуку тј. напредне тренажне авионе. У Конструктивном погледу авион Икарус ММ-2 је једномоторни слободно носећи нискокрилац са закрилцима и увлачећим стајним трапом. Авион је двосед са седиштима један иза другог, дуплим командама и затвореном кабином.
Авион је био опремљен домаћим мотором ИАМ К-7, (лиценца Gnôme-Rhône 7K), звездасти седмоцилиндрични ваздухом хлађени мотор са компресором. Овај мотор је на висини од 2.000 m при 2.100 обртаја у минути имао снагу од 309 kW. Мотор је причвршћен за труп авиона помоћу носача моторa варене конструкције са уграђеним аморизерима који пригушују вибрације мотора. Око мотора је постављена оплата од алуминијумског лима NACA прстен који је за труп авиона причвршћен специјалним копчама. Прототип је био опремљен двокраком елисом фиксног корака, направљеном од ламелираног дрвета брест-јасен због тешкоћа око набавке металних елиса. Пројектом је било предвиђено да авион буде опремљен металном двокраком елисом са електричним уређајем за промену корака у лету. Главчина елисе је имала металну капу.
За крило авиона изабран је аеропрофил NACA 23012. Средња релативна дебљина аеропрофила крила је 12%, у корену крила 15% а на крају крила 8%. По свом облику, крила су била трапезастог облика са заобљеним врховима, а нападна ивица крила је била готово управна са осом авиона. Крила авиона су конструктивно имала две рамењаче направљене од челичних цеви у виду решеткасте конструкције израђене заваривањем. Рамењаче су биле директно заварене за челичну конструкцију трупа авиона. Ребра су дрвена и причвршћена за ремењаче помоћу завртњева. Нападна ивица, излазна и леђна површина централног крила обложене су брезовом лепенком, пресвучене платном па затим обојене. Трбушна површина централног крила има оплату од алуминијумског лима која се може скинути ради прегледа унутрашњости авиона. У овај део крила, захваљујући великој дебљини, се смешта стајни трап у увученом положају. Крајеви крила су дрвене конструкције који се везују за централно крило помоћу челичних окова. Крилца су обложена платном а њихов погон је био ручни и хидраулични.
Труп авиона је мешовите конструкције. Костур трупа је направљен од заварених цеви. Предњи део трупа је обложен оплатом од алуминијумског лима а задњи део је обложен платном причвршћено на одговарајуће дрвене носаче. Репне површине су дрвене конструкције пресвучене лепенком и платном. Кабина авиона је покривена поклопцем од плексигласа а од инструмената авион је поседовао: брзиномер, висиномер, вариометар, вештачки хоризонт, пилотски компас, часовник, обртомер, манометар за мерење притиска пуњења компресора, количиномер горива, термометар за уље, манометар за бензин, показивач скретања и клизања.
Авион је такође био опремљен увлачећим стајним трапом италијанске производње "NARDI" на механички (ручни) погон. У плану је било да се за серијску производњу освоји домаћа производња стајних трапова. Задњи точак који се налазио на репу авиона је био неувлачећи.
Од наоружања било је предвиђено да авион има два митраљеза Дарн калибра 7,7 mm, смештених у крилима авиона и 4 бомбе по 10 kg на подкрилним носачима. Прототип авиона је тестиран без наоружања а нема података да ли је за време коришћења у НДХ ваздухопловству било уграђено наоружање.
Оперативно коришћење
Радови на изради прототипа су завршени новембра месеца 1940. године. Фабричко тестирање прототипа је почело јануара 1941. године и завршено марта месеца исте године. У оквиру фабричких испитивања извршено је 45 летова у трајању од 20 сати. Пробне летове је обавио фабрички пробни пилот Василије Стојановић с обзиром да је авион показао изванредне особине, Команда војног ваздухопловства је откупила прототип којим је пробни пилот 4. априла 1941. године прелетео из Земуна у Краљево у састав пребазиране Опитне групе војног ваздухопловства. Пошто је за два дана почео рат, авион је неоштећен заробила немачка војска и септембра месеца авион продала својим савезницима хрватској војсци која га је из Краљева пребацила на аеродром Земун.
На аеродрому Земун авион МИМА-2 је примио хрватски официр мајор Иван Пупис, задужен за пријем, поправке и пребацивање авиона из бившег југословенског Краљевског ваздухопловства. Уместо да авион одмах одреди за прелет, мајор Пупис га је задржао за своје службене и личне потребе, а за прелет је одредио један школски Физир - ФН, кога је до тада користио. У наредних шест месеци мајор Пупис је најчешће користио авион MM-2 за службена путовања у Загреб, где је команданту ваздухопловства НДХ (пук. В. Крен) реферисао у вези преузимања авиона у Краљеву и Земуну. Ови летови вршени су један пут месечно, и у том раздобљу јесен -зима 1941/42. г. коришћен је 6-7 пута. Због својих особина (затворена кабина, могућност превоза више особа ), потпуно су одговарали временским условима те врло хладне зиме. Пилоти који су у том периоду летели овим авионима били су вазд. мајор Ромео Адум и Јанко Добникар, иначе пробни пилоти хрватског ваздухопловства у Земуну. Обојица су били под командом мајора Пуписа.
У НДХ - ваздухопловству авион је на трупу носио нови регистарски број 6301. Наредбом Команде хрватског ваздухопловства, од 23. марта 1942. године, наређено је да се уз остале авионе одређене за прелет из Земуна у Загреб, Бањалуку, Сарајево и Руму и прототип авиона МИМА-2 прелети на аеродром у Рајловац код Сарајева. Од тога дана па до 13. маја 1942. године авион није летео. Тога дана, дакле 13. маја 1942. године, авион МИМА-2 (који је претходно додељен 17. зракопловном јату 6.зракопловне скупине), полетео је надпоручник пилот ловац Вид Саић из 18. зракопловног јата. Овај лет је регистрован у дневнику летења под бројем 209. Полетање са аеродрома Рајловац извршено је у 10.35 часова. Лет је вршен у циљу пробе мотора и вршења акробација. На слетању, тачно у 11.00 цасова, дакле после 25 мин, пилот је превукао авион, који је пао на аеродром. Приликом овог удеса авион је скоро потпуно уништен. Штета је комисијски процењена на око 90 % па због тога није обнављан.
Макета и документација авиона се чува у Музеј ваздухопловства - Београд на аеродрому Београд. Након Другог светског рата било је покушаја да се отпочне производња овог авиона али се од тога одустало јер је процењено да авион нема перспективу пошто се по својим карактеристикама налазио у области коју су попунили школски авиони на малзни погон.
Техничке карактеристике авиона Икарус ММ-2/МИМА-2
Опште карактеристике
Мотор = ИАМ К-7, (лиценца Gnôme-Rhône 7K) радијални ваздухом хлађени мотор са 7 цилиндара,
Снага мотора = 1 x 310 kW (420 KS)
Елиса = двокрака,
Размах крила = 9,23 m,
Дужина авиона = 7,20 m,
Висина авиона = 2,89 m,
Површина крила = 13,60 m2
Маса празног авиона = 894 kg,
Маса пуног авиона = 1250 kg,
Максимална маса авиона = 1330 kg,
Посада = 2 члана.
Наоружање = 2 митраљеза 7,7 mm смештена у крила, и 4 бомбе по 10kg испод крила
Стајни трап = увлачећи
Перформансе
Максимална брзина = 400 km/h,
Максималана путна брзина = 355 km/h,
Брзина крстарења = 304 km/h,
Минимална брзина = 98 km/h
Брзина пењања на 2000m = 635 m/min
Максимални долет = 764 km
Галерија
 |
 |
 |
| Авион МИМА-2 изглед спреда | Авион МИМА-2 изглед срепа | Бочни изглед авиона МИМА-2 |
 |
 |
 |
| Авион МИМА-2 изглед са стране | Авион МИМА-2 у лету | Конструктор авиона инж.Д.Милошевић |
Земље које су користиле овај авион
- Краљевина Југославија,
-Независна Држава Хрватска
Види још
Референце
[1]. Милошевић, Владимир, (2011.), Авион МИМА-2, Београд, Теовид, ISBN 978-86-83395-29-3, страна 31.
Литература
1. Жутић. Н. и Бошковић. Л., Икарус - Икарбус: 1923 - 1998, Икарбус, Београд, 1999.
2. О. Петровић., Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941.), Лет 3/2004. Београд, 2004.
3. Д. Лучић: Основи практичне аеродинамике са описима аероплана, Библиотека „Ваздухопловног Гласника“, Нови Сад, 1936
4. В. Илић; Школе војног ваздухопловства краљевине СХС/Југославије, Лет 3/2004. Београд, 2004.
5. Микић, Војислав (2000),Зракопловство НДХ 1941 - 1945. YU-Београд: ВИИВЈ и Таргет.
6. Боснић, Петар (фебруар 1999.). Фељтон. „Авион МИМА-2 Драгуљ предратне југословенске ваздухопловне индустрије“, Аеромагазин (YU-Београд: ББ Софт) 7: стр. 41 - 43. ISSN: 1450-6068.
7. Боснић, Петар (март 1999.). Архив. „Авион МИМА-2 (II) Драгуљ предратне југословенске ваздухопловне индустрије“, Аеромагазин (YU-Београд: ББ Софт) 8: стр. 38 - 41. ISSN: 1450-6068.
8. Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан; (2010.), Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.
9. Милошевић, Владимир, (2011.), Авион МИМА-2, Београд, Теовид, ISBN 978-86-83395-29-3.
10. МИМА-2 године 1940., (1996.), Београд, Политика, 23.11.1996. страна 32, ISSN 0350-4395.
11. Годишњак југословенског ваздухопловства за 1941. год., Београд, страна 84.
Спољашње везе
1. http://www.mycity-military.com/Drugi-svetski-rat/MIMA-2.html
2. http://www.airwar.ru/enc/other2/mm2.html
3. http://www.vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/biografije/77-dr-gu-in-il-sh-vic
4. http://avioni.net/vvkj/index.php?str=avioni&av=36#