Иљушин Ил-2 / Iljušin Il-2 је совјетски једномоторни, једноседи, нискокрилни авион са затвореном кабином, који се користио као јуришни авион у току и након Другог светског рата. Припада авионима који су произведени у највећем броју примерака у светској историји ваздухопловства. Сматра се да је најбољи јуришни бомбардер у току Другог светског рата и да је међу три авиона у свету на коме је обучено највише пилота. Авион је са највише надимака као што су: „грбавац“, „летећи тенк“, „летећи пешак“, „оклопник“, „убица тенкова“, „касапин“, „црна смрт“, „гвоздени Густав“, „бетон бомбардер“ и „летећи трактор“, надимке су му углавном давали непријатељски војници и пилоти. Авион Иљушин Ил-2 Штурмовик (значи Олујна птица), добро је пројектован у условима оскудне технологије, у односу на престижну на западу. Показао се као веома ефикасан у извршавању борбених задатака, у оквиру своје намене.
Пројектовање и развој
Идеју за совјетски оклопни авион имао је 1930. године Д. П. Григорович конструишући оклопне двокрилце ТСХ-1 и ТСХ-2. Међутим за овако тешке авионе Совјети нису имали адекватно снажан мотор који би обезбедио авиону потребне перформансе. Доктрина "Блицкрига“ натерала је Совјете да се ухвате у коштац са овим проблемом и створе авион који ће бити у стању да ефикасно заустави тенковску најезду на фронту. У Централном Конструкционом Бироу пројектантски тим конструктора авиона С. В. Иљушин-а је 1938. године пројектовао оклопљени двоседи авион ЦКБ-55 који је имао оклопљене посаду, мотор, хладњаке за воду и уље и резервоаре за гориво. Тежина оклопа је била 700 kg а тежина комплетног празног авиона 4 700 kg што износи скоро 15% тежине авиона. Да би што више смањио укупну тежину авиона конструктор је предвидео да оклоп буде истовремено и носећа структура авиона. Прототип ЦКБ-55 је на испитивањима победио своје конкуренте и усвојен за даље усавршавање. ТсКБ-55 је био претежак за мотор Микулин ПМ-35 снаге 1 022 kW (1 370 KS) па је из тог разлога репројектован прототип у ЦКБ-57 као једносед са снажнијим мотором Микулин ПМ-38 снаге 1 254 kW (1 680 KS). Овај прототип је полетео 12. октобар 1940. године а за производњу одобрен у марту 1941.
Технички опис
Иљушин Ил-2 је једномоторини, нискокрилни једнокрилац, мешовите конструкције са посадом од једног (касније два члана) специјано пројектован као јуришни бомбардер.
Труп: Најзначајнија конструктивна карактеристика овог авиона је што је оклоп саставни део носеће структуре авиона, који обухвата носни и средишњи део авиона. Направљен је од челичних плоча (челик АБ-1 или АБ-2) међусобно спојене закивцима. У овај оклопљени део смештени су: мотор авиона, кокпит, хладњаци за воду и уље и резервоари за гориво тј. најрањивији део авионског постројења. Облик трупа је ваљкаст. Кабина посаде је покривена поклопцем направљеним од металног оквира застакљен плексигласом и панцирним плочама. Ветробран је фиксни застакљен плексигласом дебљине 60 мм (непробојан), а поклопац се отвара повлачењем уназад (шибер поклопац). На моторном делу трупа, са стране се налазе отвори за издувне цеви мотора. За овај оклопљени део трупа прикачена су крила и репни део трупа који су били направљени од дрвета (дрвена полу-монокок носећа конструкција обложена дрвеном лепенком). Мора се имати у виду да тада Совјети нису имали довољно алуминијума за градњу авиона па је дрво било изнуђено решење.
Погонска група: је један мотор руске производње Микулин AM 38F снаге 1.750 KS, течношћу хлађени редни, 12 цилиндарски V распореда, са једнобрзинским центрифугалним турбо пуњачем. Елиса метална, трокрака, AV-5L-158 прикачена на мотор преко редуктора обртаја, променљивог корака и пречника 3,6 m. Систем за хлађење расхладне течности и моторног уља се налази у оклопљеном делу авиона испод кабине у доњем делу трупа а уводник за хладан ваздух је са горње стране трупа испред пилотске кабине. Све инсталација и резервоари за гориво, расхладну течност и уље се налазе у окљопљеном делу трупа авиона заштићени од против авионске ватре. Укупна запремина три резервоара за гориво, који се налазе испред, испод и иза пилотског седишта је 890 литара а за уље 38 литара.
Крила: су самоносећа ниско постављена у односу на труп, дрвене конструкције са две рамењаче пресвучена дрвеном лепенком. Крило је трапезоидног облика, релативно велике дебљине тако да су у њега смештени топови и митраљези са магацинима муниције али нису довољно дебела да би се у њих сметиле предње ноге стајног трапа за време лета. Због тога су крила на том месту повећана у облику гондоле са вратима са доње стране како би прихватила точкове стајног трапа. Сви покретни делови крила елерони и закрилца су металне (дуралуминијум) конструкције, пресвучени дрвеном лепенком, а учвршћени су на другу рамењачу. Касније серије ових авиона, када су Совјети овладали производњом алуминијума, били су опремљени крилима направљених од дуралуминијума. На предњој ивици крила налазе се рефлектори а на крајевима позициона светла.
Репне површине: Дрвена конструкција пресвучена дрвеном лепенком.
Стајни трап: је увлачећи стајни трап, са управљивим репним точком. Главне ноге стајног трапа су опремљене кочницама и уљно-пнеуматским амортизерима. Увлачење ногу стајног трапа у крила за време лета обављао се хидрауличним путем уназад, задњи точак се такође увлачио у труп у току лета. Гуме на предњим точковима су димензија 800 х 260 mm а на задњем точку 300 х 120 mm и све су биле ниско притисне. Овако велики точкови су омогућавали полетање и слетање на веома лоше полетно слетне стазе. Уместо точкова на стајни трап се могу монтирати скије.
Варијанте
За време производње настало је не рачунајући у то прототипове преко 12 различитих верзија. Познате варијанте Иљушин-а Ил-2 су:
- Ил-2 једносед - Јуришни бомбардер једносед мотор ПД Микулин АМ-38
- Ил-2 двосед - Јуришни бомбардер двосед мотор ПД Микулин АМ-38
- Ил-2 АМ-38Ф - Јуришни бомбардер двосед мотор ПД Микулин АМ-38Ф
- Ил-2 КСС - Јуришни бомбардер двосед са појачаним мотором ПД Микулин АМ-38Ф
- Ил-2 М-82 - Јуришни бомбардер двосед мотор ПД М-82 (радијални мотор са ваздушним хлађењем)
- Ил-2 ШФК-37 - Јуришни бомбардер против тенковски додатно наоружање
- Ил-2 НА-37 - Јуришни бомбардер против тенковски топови 37 mm
- Ил-2 НА-45 - Јуришни бомбардер против тенковски топови 45 mm
- Ил-2 И - Тешки ловац
- Ил-2 КР - Извиђач осматрач
- Ил-2 Т - Торпедни
- Ил-2 У - Школско - тренажни
Техничке карактеристике
Опште
име =Иљушин Ил-2
намена =јуришни авион
посада =2
број путника =0
порекло =СССР
произвођач =Иљушин
први лет = 29.12.1940.
почетак производње =15.02.1941.
уведен у употребу =1941.
повучен из употребе = 1955. (Југославија)
статус =неактиван
први корисник =ВВ СССР-а
број примерака =36.163
Димензије
дужина = 11,60 m
размах крила = 14,60 m
висина = 4,20 m
површина крила = 38,50 m2
Маса
маса празан = 4.360 kg
маса полетна = 6.160 kg
Погон
КЕМ = 1 х Микулин AM 38F
КЕМ снага = 1.265 kW
КЕМ снагаКС = 1.750 KS
Перформансе
брзина максимална = 414 km/h
долет = 720 km
плафон лета = 7.800 m
брзина пењања = 625 m/min
Наоружање
Авион Иљушин Ил-2 је био моћно наоружан. Имао је са предње стране по два аутоматска топа од 20mm, 23mm, 37mm или 45mm у зависности од типа авиона, сви типови Ил-2 су имали по два митраљеза 7,62mm, неки типови (двоседи) у задњој сфери су имали један тешки митраљез 12,7mm.
Број патрона (метака и граната) је зависио од калибра и типа авиона. Од ракетног наоружања су имали ненавођене ракете подвешане испод крила и то: 8 ракета РО-82mm или 4 ракете РО-132mm. У зависности од типа авиони Иљушин Ил-2 су могли да понесу од 200 до 600 kg разних бомби.
Земље које су користиле Авион
Совјетски Савез
ФНР/СФР Југославија
Бугарска
Пољска
Чехословачка
Мађарска
Монголија
Оперативно коришћење
Производња
Произваодња наоружања а нарочито авиона је била пропраћена великим проблемима. Фабрике авиона су биле углавном лоциране у близини Москве и западном делу Совјетског Савеза услед брзог напредовања Немаца било је неопходно дислоцирати постојеће фабрике у Уралску област и наставити производњу преко потребних авиона. Фабрике које су производила Ил-2 пресељене су за непуна два месеца али технологија производње авиона од дрвета има великих ограничења, сушење, обрада, лепљење и инпрегнација дрвета су поступци који дуго трају и веома је тешко постићи масовност у производњи. Насупрот томе производња Ил-2 а и осталих авиона је расла из дана у дан из месеца у месец. Када је захваљујући америчкој помоћи постао доступан алуминијум и дуралуминијум масовност производње је постала таква да је било могуће надокнадити све губитке и постићи превласт у ваздушном простору.
У току производње и коришћења авиона Иљушин Ил-2 вршене су измене проузроковане како оперативно тактичким тако и технолошким захтевима. Авион се производио око 7 а оперативно користио 14 година. Производња по фабрикама је приказана у следећој табели:
| Фабрике | 1941 | 1942 | 1943 | 1944 | 1945 |
| № 1 Самара (Куйбышев) | 5 | 2991 | 4257 | 3719 | 957 |
| № 18 Самара (Куйбышев) | 1510 | 3942 | 4702 | 4014 | 931 |
| № 30 Москва | - | 1053 | 2234 | 3377 | 2201 |
| № 381 Санкт Петербург (Лењинград) | 27 | 243 | - | - | - |
| У к у п н о: | 1.542 | 8.229 | 11.193 | 11.110 | 4.089 |
Коришћење у току рата
Први авиони Ил-2 су стигли у оперативне јединице ваздухопловства Совјетског Савеза маја месеца 1941. године са именом Иљушин Ил-2. До почетка рата 22. јуни 1941. године опреративним јединицама је испоручено свега око 250 ових авиона. Авион Иљушин Ил-2 је коришћен од самог почетка ратних операција. Почетни резултати су били погубни, у прва три дана од непријатељских активности оборено је 10 Ил-2 а од осталих (несналажење у новонасталој ситуацији) је изгубљено 19 авиона и погинуло 20 пилота. Узроци су били следећи: пилоти нису имали довољно сати налета на овим авионима а о гађању, тактици да и не говоримо. Исто то је било и са службама које су се на аеродромима бринуле о опслуживању авиона.
Временом се то променило прво се у институту детаљно разрадила тактика заснована на карактеристикама авиона и непријатељских тенкова прецизирала слаба места и утврдила на који начи и којим расположивим наоружањем се могу постићи најповољнији резултати.
Пилоти су већ у пилотским школама детаљно упознати са тактиком, увежбали је и на бојном пољу примењивали, четири пилота ових авиона су били троструку хероји Совјетског Савеза, четворица су била двоструки хероји а један пилот једноструку херој.
Авион се одликовао великом поузданошћу и жилавошћу. Летео је готово у свим условима који владају у тој великој земљи од сурових зима до жарких лета. Пошто је летео ниско, великом брзином а био добро оклопљен имао је веома мали број непријатеља, на калибре од 5 до 12mm је био неосетљив а топове великог калибра од 76 mm или чувена „осамдесетосмица“ 88 mm, која је била страх и трепет за савезничке бомбардере, није било могуће применити за обарање овог авиона због краткоће времена од уочавања циља до опаљења. Једини непријатељи су му били укопани аутоматски противавионски топови калибра 37 или 40mm.
Жилавост ових авиона доказује податак да је на једном од њих после борбене мисије избројано преко 600 директних погодака. Ови авиони су допринели великим победама у борби против фашизма у Стаљинградској бици, бици код Куска па све до Берлина.
Авион у Југославији
Прва три примерка Штормовика код нас - али са совјетским ознакама - били су двоседи за преобуку пилота Ил-2УТ у Земуну крајем 1944. и почетком 1945., а потом су на авионима Ил-2, потпуно опремљеним за борбена дејства југословенски пилоти летели у саставу 42. јуришне дивизије на Сремском фронту, која је у свом саставу бројала 122 Штормовика и извршила је 747 борбених летова.
После рата уследила је испорука већег броја авиона овог типа који су наредних година чинили окосницу наше јуришне авијације. Обзиром да су оригинални Штормовици имали задњи део трупа и репне површине од дрвета, у нашој фабрици авиона „Икарус” у Земуну после рата произведено је 300 секција од метала за потребе југословенског и бугарског ратног ваздухопловства, чиме је продужен век употребе авиона. Овако модификовани авиони су добили ознаку Ил-2м3.
Кроз наше РВ укупно је прошло преко 300 авиона типа Штормовик, који су били распоређени у пет јуришних пукова и користио се до 1955 године када су расходовани. До 1948. године ови авиони су били распоређени у следеће јединице:
421-ви јуришни пук (1944–1948)
554-ти јуришни пук (1945–1948)
422-ги јуришни пук (1944–1948)
423-ћи јуришни пук (1944–1948)
3-ћи авијациски пук за обуку (1945–1948).
После 1948. године када је дошло до пренумерације војних јединица ови авиони су се користили у следећим јединицама Ратног ваздухопловства:
81-ви јуришни пук (1948–1953)
96-ти јуришни пук (1948–1954)
107-ми јуришни пук (1948–1953)
111-ти јуришни пук (1948–1952)
185-ти мешовити авијациски пук (1949–1952).
У периоду од 1945 до 1955. године ови авиони су чинили основу наше јуришне авијације. Да их нису потиснули млазни авиони трајали би вероватно још и дуже. Заменили су их млазни авиони F-84 Тандерџет.
Сачувани примерци
Данас постоје седам музејска примерка ових авиона у Београду, Москви, Варшави, Норвешкој, Чешкој, Мађарској и у Крумову Бугарска. Поред ових постоји и неколико реплика ових авиона. У Русији и земљама настале распадом Совјетског Савеза налазе се споменици овом авиону који је то стварно и заслужио.
У Музеју ваздухопловства на аеродрому "Никола Тесла" у Београду изложен је један примерак авиона Иљушин Ил-2 (евиденциони број 4154, фабрички број 308331) који је добијен од Бугарске после рата. Музеју је додељен 1961. године.
Види још
Литература
- Команда РВ и ПВО,Чувари нашег неба, Војноиздавачки завод, Београд, 1977.
- Команда РВ и ПВО, Ваздухопловство у Народноослободилачком рату Југославије, КРВ, Земун, 1965.
- Бојан Димитријевић, Југословенско ратно ваздухопловство 1942 - 1992., ИЗСИ и МЦО, Београд, 2012, ISBN 978-86-7403-163-6
- Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан; (2010). Век авијације у Србији 1910—2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.
- Јанић, Чедомир (2003). Век авијације - [илустрована хронологија]. Беочин: Ефект 1. (COBISS.SR).
- Жутић, Никола; Бошковић Лазар.; (1999). Икарус - Икарбус: 1923—1998. Београд: Икарбус.
- Др. Пејчић, П., Четрдесетдруга ваздухопловна дивизија, ВИНЦ, Београд, 1991.
- Шавров, В. Б. История конструкциий самолетов в СССР 1938 - 1950 гг. Москва: Машиностроение. 2002. ISBN 5-217-03103-4.
- Kramer, Andrew E. (2006). Russian Aircraft Industry Seeks Revival Through Merger. NY: The New York Times.
- Gordon, Yefim; Komissarov, Dimitriy.; и Sergey; (2004). OKB Ilyushin: A History of the Design Bureau and its Aircraft. London: Ian Allan. ISBN 978-1-85780-187-3.
- Gunston, Bill (1995). The Osprey Enciklopedia of Russian Aircraft from 1875 - 1955. London: Osprey Aerospace. ISBN 978-1-85532-405-3.
- Donald, David (1997). The Complete Encyclopedia of World Aircraft. NY: Barnes & Noble. ISBN 978-18-9410-224-7.
- Donald, David (2000). The Encyclopedia of Military Aircraft. NY: Barnes & Noble.
- Guston, Bill (1995). The Encyclopedia of Modern Warplanes. NY: Barnes & Noble.
- Rendall, David (1999). Jane's Aircraft Recognition Guide. London: Harper Collins Publishers. ISBN 978-00-0470-980-2.
- Taylor, Michael (1999). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1999/2000. London: Brassey's.
- Chant, Christopher (1977). Drugi svijetski rat - Avioni, Alfa Zagreb
- Мицевски М., Јуришни авион Ил-2 - Летећи тенк, Одбрана, Арсенал бр.24, 15.12.2008.
Спољашње везе
- http://www.muzejvazduhoplovstva.org.rs/eksponati.php?jez=src&id=18
- http://www.airwar.ru/enc/aww2/il2.html
- http://www.asisbiz.com/il2/Il-2/Ilyushin-Il-2.html
- http://forum.valka.cz/topic/view/17559#64382
- https://vk.com/page-50957736_47432016
- http://www.airpages.ru/ru/il2kon.shtml
- http://vojnapovijest.vecernji.hr/sovjetski-nebeski-ratnik-iljusin-il-2-sturmovik-1034912
- http://otpisani.niceboard.com/t253-iljusin-il-2m3-sturmovik
- http://vvs.hobbyvista.com/Modeling/Ilyushin/Il-2/Comparison/
- https://www.mycity-military.com/Drugi-svetski-rat/Il-2-Leteci-tenk.html