Јаковљев Јак 23 је совјетски ловачки авион на млазни погон који је пројектован у конструкционом бироу Јаковљев и био у служби у послератним годинама у Совјетском савезу и земљама Варшавског уговора. Први пробни лет је имао 1947. године, ушао је у употребу 1950. а повучен је 1960-тих година прошлог века. Произведено је само 316 комада јер није могао да истрпи конкуренције свог ривала МиГ-15.
Пројектовање и развој
Јак-23 је настао као побољшање ранијих млазних ловаца Алекандра Јаковљева Јак-15 и Јак-17, понављајући исту шему мотор у предњем делу трупа и издувне млазнице под њим, али је његов дизајн потпуно нов. Претходни авиони су имали труп прекривен делимично дрвеном лепенком, алуминијумским лимом а део платном, за разлику од њих Јак-23 има труп монокок потпуно металне конструкције. Тако је добијен релативно танак труп, у који је угрђен здепасти мотор Климов РД-500. Авион је задржао равна (нестреласта) крила трапезастог облика упркос појаве већег броја модерних авиона са косим крилима у то доба. Прототип авиона је први пут полетео 8. јула 1947. године са пилотом Михаил Ивановим.
Од новембра 1947. до марта 1948. године, авион је био подвргнут тестирању пред државном стручно комисијом и добио дозволу за серијску производњу. Јак 23 је оцењен да поседује велико убрзање и брзину пењања и добре полетне и слетања карактеристике и покретљивост. Недостаци су били лоша стабилност, недостатак аеродинамичких кочница, без кабине под притиском ограничена му је практична примена на вишим надморским висинама.
Због почетних проблема са производњом мотора РД-500, први серијски авион Јак-23 је направљен тек у октобру 1949. године (фабрика број 31 у Тбилисију). Пошто су се до тада ловци са косим крилима због својих карактеристика потврдили као веома успешни, они су буквално уништили перспективу авионима са правим крилима. Због тога је производња Јак-23 престала 1950. након производње само 310 авиона.
Технички опис
Авион Јаковљев Јак 23 је био слободноносећи једномоторни средњокрилац на млазни погон потпуно металне конструкције, са увлачећим стајним трапом типа трицикл (носни точак и два главна исподкрила). Имао је класичну аеродинамичку концепцију са нестреласлим крилом.
Труп: Попречни пресек трупа авиона је био облог облика. Носећа структура трупа авиона Јак 23 је била метална монокок конструкција. У предњем делу трупа је био смештен млазни мотор чији је издув гасова био испод трупа авиона. Доњи део трупа на месту где излазе издувни гасови турбине је обложен челичним плочама отповних на повишене температуре. Пилотска кабина се налази у централном делу трупа. Кабина пилота је била затворена са капљастим обликом поклопца направљен од плексигласа. Вертобран кабине је био фиксан а полопац се отварао на страну. Поклопац је уједно служио и као врата улаза пилота у кабину а у авион се улазило преко крила. Седиште пилота се катапултира у случају потребе патронама набијеним експлозивом.
Погонска група: Авион је био опремљен са једним млазним мотором совјетске производње Климов РД- 500 са 15,6 kN потиска.
Крила су била металне конструкције, конзолна и самоносећа са две рамењаче од дуралуминијума, трапезастог облика са одсеченим крајевима, обложена дуралуминијумским лимом. Оса крила је била управна на осу авиона (нестреласта крила). Покретни делови крила су имали конструкцију направљену од метала а облогу од дуралу-лима и били су причвршћени за другу рамењачу. На крају крила су се налазили одбациви подвесни резервоари за гориво.
Репне површине: Конструкције репних крила и вертикални стабилизатор као и кормило правца и висине су били направљени као металне конструкције, обложени дурал-лимом.
Стајни трап је био трицикл диспозиције (носна нога и две ноге испод крила). Носна нога се увлачила испод трупа и то унапред док су се главне ноге улачиле делом у крила а делом у труп авиона. Ноге су се увлачиле у страну од крила ка трупу, а биле су причвршћене за предњу рамењачу крила. Све ноге су биле еластичне са ваздушно уљном амортизацијом и балонским гумама.
Наоружање: Авион је био наоружан са два топа 23 mm НР-23 (са 90 граната сваки) који су се налазили на предњој трбушној страни авиона, а могао је да понесе бомбе или ракете уместо подвесних резервоара.
Техничке карактеристике
Опште
име =Јаковљев Јак 23
намена =ловац
посада =1
број путника =0
порекло =СССР
произвођач =ОКБ Јаковљев
први лет =8.07.1947
почетак производње =1949
уведен у употребу =1950.
повучен из употребе = 1960.
статус =неактиван
први корисник =ВВСС
број примерака =316 + 3 прототип
Димензије
дужина = 8,12 m
размах крила = 8,73 m
висина = 3,31 m
површина крила = 13,50 m2
Маса
маса празан = 1.980 kg
маса полетна = 3.240 kg
Погон
ТММ = 1 х Климов РД-500
ТММ потисак = 15,6 kN
Перформансе
брзина максимална = 923 km/h
долет = 1.400 km
плафон лета = 14.800 m
брзина пењања = 2.484 m/min
Наоружање
Авион је био наоружан.
2 х топ НР-23 калибар 23 mm са 90 граната сваки.
Земље које су користиле Авион
- Бугарска
- Чехословачка
- Пољска
- Румунија
- СССР
- Југославија
- САД
Оперативно коришћење
Пошто је совјетско ваздухопловство почетком 1950. година располагало бољим ловцем МиГ 15 и развијали његове наследнике, млазни ловачки авион Јак 23 су препустили својим савезницима из Варшавског пакта. Највећи корисник овог авиона је било пољско ратно ваздухопловство које је располагало са око 100 ових авиона. Они су коришћени у првој линији одбране од 1951. до 1956. године када је Пољска почела производњу Миг 15 по основу купљене лиценце што се исто десила и са судбином овог авиона у Чехословачкој. Последњи авион овог типа у Пољској је расходован крајем 1961. године а до тада су коришћени за тренажу.
Поред Пољске ови авиони су се користили још у Бугарској, Чехословачкој и Румунији. Југославија је у посед овог авиона дошли захваљујући пилотима пребезима који су са овим авионом побегли иза "гвоздене завесе".
Авион Јак 23 у Југославији
Југословенске статистике бележе да је од јула 1948 до маја 1954 укупно било 246 повреде ваздушног простора. Ту ваља напоменути, да су убројане и повреде које су начињене од стране комерцијалне авијације, посебно Мађара, а на рути Будимпешта-Тирана. Први случај конкретне повреде млазних ловаца мађарског РВ забележен је североисточно од Суботице 14.јула 1952. Био је то МиГ-15 који је летео на висини од 2.000 метара. Југославија је сматрала, да је напад совјетске армије уз помоћ суседних земаља веома реалан, зато је будност била веома велика и ништа се није препуштало случају. Међутим, нису сви прелети били провокаторски са циљем изазивања сукоба, већ напротив, забележени су и они, који су били израз неслагања пилота са совјетском политиком. За Југославију свакако, најзначајнији су били прелети млазних авиона. Слетањем млазних авиона Југославија је по први пут добила прилику да упозна совјетске летелице са којим су располагали Мађари и Румуни. Први такав пребег забележен је 24. Јула 1953. године, када је у Југославију слетео румунски млазни ловац Јак-23 са којим је управљао пилот Дијакону Михаи. Он је одмах затражио политички азил. Занимљиво је то, да је вест у југословенским медијима о пребегу објављена тек 35 дана после тог чина.
Авион Јак 23 је одмах по слетању и прегледу, преузео Ваздухопловни опитни центар (ВОЦ). Пилоти ВОЦ-а у највећој тајности испитали су летне особине овог ловца. На том авиону су летели капетани Водопивец (обавио је 17 летова у трајању од 8,27 часова), и Тодоровић (три лета од 1,14 часова), и капетан Пребег који је летео само један лет од 20 минута. Доступни подаци показују да је поред летних карактеристика ловца испитано и стрељачко (топовско) наоружање. Занимање за овај ловац, показали су и Aмериканци, а Југославија је дала одобрење да могу и они да са својим пилотима да испитају овај авион.
Aмериканци су добро познавали ловац МиГ-15, са којим су се сусрели у Кореји, а после пребега севернокорејског пилота Но Кум-Сок. За њих је непознаница био Јак-23 а ово је била прилика да и њега изанализирају. Aвион Јак-23 су Aмериканци преузели 1. новембра 1953. расклопили и транспортним авионом C-124 Globmaster пребацили преко Немачке у СAД. Пошто је авион пребачен у базу Рајт Петерсон Дејтон-Охајо ловац је преузео Ваздухопловно-технички обавештајни центар – ATIC. Јак 23 је у периоду од 4-25. новембра тестиран, а амерички пилоти су на њему извели 8 летова.
Aмериканци су у анализи Јак-23 забележили да летелица има добро убрзање, да је покретљива и да има велику брзину пењања. По америчком мишљењу Јак-23 је био превазиђен авион, делом због опреме и наоружања, али замерали су му и на малу максималну брзину лета, као и то, да је заостајао за МиГ-15. Закључци американаца су били исти као и руски због чега је на крају крајева и обустављена серијска производња ових авиона. Крајем новембра исте године, растављени Јак је поново укрцан у транспортни авион C-124 Globmaster, који га је преко Минхена вратио у Југославију.
Прича са Јак-23 завршила се тако, да је авион 1956. враћен у Румунију. Пошто реакције Совјета није било, очито је да нису знали за овај тајни аранжаман Југославије са Aмериканцима, који je деценијама остао једна од најскирвенијих тајни бивше Југославије.
Види још
Литература
- Шавров, В. Б. История конструкциий самолетов в СССР 1938 - 1950 гг.. Москва: Машиностроение. 2002. ISBN 5-217-03103-4.
- Команда РВ и ПВО,Чувари нашег неба, Војноиздавачки завод, Београд, 1977.
- Бојан Димитријевић, Југословенско ратно ваздухопловство 1942 - 1992., ИЗСИ и МЦО, Београд, 2012, ISBN 978-86-7403-163-6
- Čedomir Janić, Odiseja sovjetskog lovca, Planeta бр.15, okt-nov., Београд, 2005.
Спољашње везе
- http://www.paluba.info/smf/index.php?topic=19107.30
- http://www.airwar.ru/enc/other2/at6.html
- https://de.scribd.com/doc/209923292/Enciklopedija-Mlaznih-Lovackih-Aviona
- http://www.flugzeuginfo.net/acdata_php/acdata_yak23_en.php
- http://ruslet.webnode.cz/technika/ruska-technika/letecka-technika/a-s-jakovlev/jak-23-flora-/
- http://forum.valka.cz/topic/view/2038/Jakovlev-Jak-23-kod-NATO-Flora
- http://lotniczapolska.pl/Jak-23-%E2%80%93-remont-zakonczony!,38227
- http://www.militarybox.cz/news/jakovlev-jak-23-rychle-uvadla-kvetina/
- http://www.polot.net/jakowlew_jak_23/historia
- http://srbin.info/2016/03/09/jedna-od-najvecih-tajni-titove-jugoslavije-projekat-alfa-slanje-sovjetskih-mlaznjaka-u-sad/
- http://www.planeta.rs/15/4aeronautika.htm