Макдонел Даглас DC-10

авион Макдонел Даглас DC-10

Макдонел Даглас DC-10 / McDonnell Douglas DC-10  је тромоторни млазни широкотрупни авион развијен у компанији Макдонел Даглас. Први прототип је полетео 29. августа 1970. а у саобраћај је ушао следеће 1971. године. Последњи DC-10 произведен је 1988. а производња је окончана са 446 произведених авиона.

Пројектовање и развој

На основу захтева и техничких спецификација компаније Америкен ерлајнс (енгл. American Airlines), фирма Макдонел Даглас је почела развој широкотрупног авиона који је добио назив DC-10. Прототип је полетео августа месеца 1970. године, а само годину дана касније почела је комерцијална употреба серијских примерака ових авиона. Варијанта DC-10-30 са повећаним долетом полетела је половином седамдесетих година. До 1989. године произведено је 446 авиона DC-10 свих путничких варијанти. Авион Макдонел Даглас DC-10 је тромоторни авион са два мотора која је налазе окачени на гондолама испод крила, а трећи мотор што је типична карактеристика овог авиона, као и његовог наследника, да је мотор уграђен у вертикалном стабилизатору на репу.

авион Макдонел Даглас KC-10

Од сличног Локида Л-1011 Тристар, који је исто тромоторни авион, се разликује по излазу трећег мотора који је комплетно изнад репа. Код Локида је млазни улаз трећег мотора на почетку вертикалног стабилизатора, док је излаз у самом репу. Овај модел је наследник Дагласа DC-8 на дуголинијским и интерконтиненталним линијама, а конкуренти су му били Боинг 747, Ербас А300 и Локид Л-1011 Тристар. Поред путничких варијанти ових авиона за потребе ратног ваздухопловства САД направљен је авион цистерна за снабдевање борбених авиона у лету. Наследник DC-10 је MD-11.

Седамдесетих година (72. и 74. год.) догодила су се две велике авио несреће са овим авионима проузроковане некоректним решењем система за забрављивање врата па су све „десетке“ извесно време биле приземљене док комисија за безбедност авио саобраћаја није утврдила тачан узрок и наредила MDК да овај недостатак отклони.

Технички опис

Кокпит авиона Макдонел Даглас DC-10

Макдонел Даглас DC-10 је нискокрилни путнички широко трупни авион металне конструкције са два турбо млазна мотора смештена на гондолама испод крила и једним млазним мотором смештеним у на вертикалном стабилизатору на задњем делу трупа авиона. Труп авиона је кружног попречног пресека монокок конструкције. На почетку трупа се налазила кабина пилота са два седишта једно поред другог, иза пилотске кабине налази се простор за навигатора и стјуардесу (чајна кухиња и остава за храну и пиће), тоалетни простори и пролази ка улазним вратима, па затим путничка кабина. У путничкој кабини је простор подељен на класе и у зависности од тога и број седишта у реду и број редова. Заједничко свим класама је да имају два пролаза дуж кабине за комуникацију путника и посаде. Уобичајено је (сем у првој класи) да у средишњој колони има по пет седишта у реду а у бочним колонама по два седишта у реду. На крају кабине (у репу авиона) се такође налазе тоалетни простори нуз просторије пролази ка улазно излазним вратима и багажник.

Путничка варијанта је поред врата за улаз и излаз којих има укупно 6, по четири у предњем делу авиона (са по два са сваке стране трупа авиона) и два на репу авиона, имала још два излаза на трупу авиона за случај опасности и хитног напуштања авиона. Ови принудни излази су били у пределу крила и налазили су се по један са лева и један са десне стране трупа авиона.

Путничка кабина авиона Макдонел Даглас DC-10

Крила авиона DC-10 су са две рамењаче кутијастог типа. Конструкција је метална а облога од алуминијумског лима закивцима причвршћена за носећу конструкцију. Облик крила је стреласт тј. оса крила је коса у односу на труп авиона. На крилима су са предње стране на гондолама испод крила смештни мотори за погон авиона. Покретни делови крила (предкрилца, закрилца и елерони) су направљени као алуминијумска конструкција обложена лауминијумским лимом. У унутрашње шупљине крила (кутије) су смештени резервоари са горивом. Крила су опремљена системом против залеђивања.

Реп авиона се састоји од једног вертикалног стабилизатора у коме је смештен трећи млазни мотор и кормила правца и два хоризонтална стабилизатора са кормилима дубине који су постављени на средину репа трупа авиона. Носеће конструкције репа су металне а облога од алуминијумског лима причвршћена закивцима. Управљачке површине кормило правца и кормило дубине су металне конструкције обложене алуминијумским лимом.

Стајни трап му је трицикл, предња нога са удвојеним точковима се увлачи у кљун авиона а главне ноге стајног трапа којих има три централна нога која се увлачи у труп авиона има пар точкова а бочне ноге којих има две са по четири точка се увлаче у средишљи део крила авиона. Стајни трап са предњом ногом омогућава бољу прегледност пилоту у фази полетања.

Варијанте

Авион је продаван у четири цивилне верзије и једна војна:

• DC-10-10 - произведено 128 примерака
• DC-10-15 - произведено 7 примерака
• DC-10-30 - произведено 206 примерака
• DC-10-40 - произведено 42 примерака
• KC-10 - произведено 60 примерака, варијанта је прављена као војни танкер за допуну горива борбених авиона у ваздуху.

Све верзије су биле истих димензија али различитих перформанси и намена. Сврстава се у широкотрупне авионе као Боинг 747 или Локид Л-1011 Тристар.

Техничке карактеристике

Цртеж авиона Макдонел Даглас DC-10

Опште

име                   =Макдонел Даглас DC-10

намена              =путнички / транспортни

посада              =3

број путника      =250 до 380

порекло             =САД

произвођач        =McDonnell Douglas

први лет            =29. 08. 1970.

почетак производње  =1970.

уведен у употребу     =5. 08. 1971.

повучен из употребе  =

статус                   =активан

први корисник       =American Airlines

број примерака      =446

Мотор авиона DC-10 GE CF6

Наоружање

Авион није био наоружан.

Земље које су користиле авион DC-10

Карго авион Макдонел Даглас DC-10

Против пожарни авион DC-10

Оперативно коришћење

У свету је до 2010. године преко 90 авио-компанија користило је или још користи авиона Даглас DC-10. Скоро све путничке авио-компаније су већ повукле ове авионе из употребе и замениле их новијим моделима али теретна (Карго) верзија је још увек доста популарна. Поред коришћења овог авиона за путнички и теретни саобраћај, неколико ових авиона се у САД и Канади користе као ватрогасни авиони.

Авион у Југославији

Први авиона типа DC-10 је слетео на Београдски аеродром 12. децембра 1978. године и добио је име „Никола Тесла“. Други авион овог типа је преузет од произвођча 6. маја 1979. године а добио је име „Едвард Русијан“ по југословенском пилоту првој жртви авио несреће код нас. Због свог капацитета као и долета авиони DC-10 се користе за интерконтиненталне летове. Због нараслих потреба у интернационалном саобраћају ЈАТ је изнајмљивоа „десетке“ од ер Африке, Сабене, Мартин ера и Финера.

ЈАТ-ов авион Макдонел Даглас DC-10

ЈАТ је између 1978. и 2005. имао укупно 9 авиона овог типа у својој флоти, али никада више од 5 истовремено. По дневном налету авиони типа DC-10, ЈАТ је 1990. године био апсолутни рекордер у Европи. Четири DC-10-30 у ЈАТ-овој флоти летела су по 13,22 сата сваког дана, што је уједно и највећи налет по авиону било ког типа остварен код европских превозника. Други рекордер је био фински Финер који је са пет истих таквих „десетки“ летео по 12,31 сат дневно. Авиони DC-10-30 су летели у флоти ЈАТ-а до 24. јуна 2005. године када је последњи примерак овог авиона продат.

авион Даглас DC-10-30 (аутор О. Петровић)

Види још

• Даглас DC-9
• SE 210 Каравела
• Боинг 707
• Боинг 727

Литература

1. Јанић, Чедомир; Симишић, Јово. Више од летења - Осам деценија Аеропута и ЈАТ-а. Београд. 2007. ISBN 978-86-7086-004-9.
2. Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан. Кратака историја ваздухопловства у Србији . Београд: Аерокомуникације. 2011. ISBN 978-86-913973-1-9
3. Јанић, Чедомир. ''Век авијације - [илустрована хронологија]''. Беочин: Ефект 1. 2003.(COBISS).
4. Rendall, David (1999). „Boeing (McDonnell Douglas) DC-10”. Jane's Aircraft Recognition Guide (2nd изд.). London: Harper Collins Publishers. стр. 223. ISBN 978-00-0470-980-2.
5. Donald, David (1997). „McDonnell Douglas DC-10”. The Complete Encyclopedia of World Aircraft. NY: Barnes & Noble. стр. 612. ISBN 978-18-9410-224-7.
6. Donald, David (1999). „McDonnell Douglas DC-10”. The Encyclopedia of Civil Aircraft. San Diego: Thunder Bay Press. стр. 614—621. ISBN 978-15-7145-183-5.
7. Aboulafia, Richard (1996). „McDonnell Douglas DC-10”. Jane's Civil Aircraft. Glasgow: Harper Collins Publishers. стр. 78—79. ISBN 978-00-0711-024-7.
8. D.Simons, T.Withigton, Die Geschichte Der Fliegerei-vom ersten Doppeldecker bis zum modernen Airbus, Parragon Books Ltd, ISBN 978-1-4054-8950-8

Спољашње везе

1. http://www.boeing.com/assets/pdf/commercial/airports/acaps/dc10.pdf
2. http://www.airlinereporter.com/2014/02/historical-look-dc-10-final-passenger-flight/
3. http://www.airwar.ru/enc/aliner/dc10-30.html
4. http://www.airfleets.net/listing/dc10-1.htm
5. http://www.airliners.net/aircraft-data/mcdonnell-douglas-dc-10-boeing-md-10/279
6. http://www.flugzeuginfo.net/acdata_php/acdata_dc10_dt.php
7. http://www.varig-airlines.com/en/dc10.htm
8. http://www.flugzeugbilder.de/search4.cgi?stype=actype&srng=2&srch=McDonnell%20Douglas%20DC-10-30
9. https://www.deltamuseum.org/exhibits/delta-history/aircraft-by-type/jet/douglas-dc-10
10. http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1131631
11. https://intertravel.rs/Vesti/poslednji-let-aviona-dc-10
12. http://www.airliners.net/forum/viewtopic.php?t=182023
13. https://www.airserbia.com/sr-RS/korporativni/nasa-prica