Тупољев Ту-134 / Tupoljev Tu -134 је двомоторни путнички авион на млазни погон руског произвођача Тупољев-а намењен кратколинијском ваздушном саобраћају. У зависности од типа могао је да превезе од 72 до 84 путника. Био је сличан авионима Даглас DC-9 и Каравела SE-210. Први пут је полетео 29.07.1963. године а у експлоатацију је ушао септембра месеца 1967. године. Производио се од 1966 до 1984. године и укупно је изграђено 852 авиона у верзијама Ту-134А, Б, УБЛ и сх. Заменио је застареле путничке авиона Ту-104 и Ту-124. Још је активан (2016.) и лети на унутрашњим линијама у Русији.
Пројектовање и развој
Пројектантски биро ОКБ 156 Тупољев (Опитни конструкциони биро — Тупољев) је био творац првог совјетског путничког авиона на млазни погон Ту-104 и његове мање варијанте Ту-124 засноване на бомбардеру Ту-16. Самим тим што се путнички авион пројектује на основу бомбардера (а то је била пракса пред Други светски рат и у току рата) ови авиони су имали бројне недостатке. Ти недостаци су пре свега били неекономичност, неудобност путника који су у кабини између два снажна малазна мотора били изложени вибрацијама и недозвољено великој буци проблеми у одржавању и томе слично.
Стицајем околности Председник владе Совјетског Савеза Н. С. Хрушчов приликом посете Француској имао је прилике да лети авионом Каравела и направио паралелу између ње и Ту-104 којим је он летео. После повратка у Москву позвао је Тупољева и са њим разговарао о могућности пројектовања авиона сличног Каравели. Концепцију градње путничких авиона са млазним моторима уграђених на репу авиона већ су прихватили и други произвођачи авиона Даглас, Боинг, Де Хевиленд и Фокер.
Ова концепција је омогућила да путници у кабини и посада у кокпиту буду у великој мери заштићени од буке и вибрација млазних мотора, а тиме се знатно добило у удобности путника. Пошто су у то време у Бироу радило на пројекту авиона Ту-124 приступило се преради тог пројекта под називом Ту-124А у коме је предвиђена уградња мотора на репу авиона и пројектовање репа у облику великог слова Т. Први Ту-124А прототип, регистрације СССР-45075, полетео је 29. јула 1963. Дана 22. октобра 1963, прототип британског авиона БАЦ 1-11, који је имао сличну конструкцију, срушио се приликом пробног лета јер је високо уздигнути реп авиона који је требао да спречи закретање ушао је у турбуленције које су стварала крила. Тупољев је из ове незгоде извукао поуку па је ради боље контроле повећао репне површине на Ту-124 за 30 %. Како је Аерофлот тражио већи авион (већи број путника) него што је првобитно планирано, Соловјев је пројектовао јачи Д-30 турбофен мотор. Па је стицајем свих тих околности направљен потпуно нов линијски путнички авион који је 20.11.1963. службено означен као Ту-134. Од почетног авиона Ту-124 задржао је труп, стреласта крила и стајни трап. Авион је у оперативну употребу ушао септембра 1967. године.
Технички опис
Авион Тупољев Ту-134 је потпуно металне конструкције, нискококрилац са два млазна мотора постављених на репном делу трупа авиона. Труп авиона Ту-134 је кружног попречног пресека пречника 2,9 метара и дужине 33,445 m. Пилотска кабина, путничка кабина и део у репу просторија за пртљаг, пресвлачење и WC су под притиском. У репу се налази помоћнии мотор ТА-8, као резервни извор енергије за напајање свих електричних и хидрауличних система у авиону. Труп авиона је подељен хоризонталном преградом која одваја путнички део кабине од пртљажног простора. У путничку кабину у један ред могу стати четири седишта са пролазом кроз средину авиона. Изнад глава путника направљене су оставе за смештај приручног пртљага и гардеробе. У зависности од типа авиона у труп се може поставити од 72 до 84 седишта.
За улаз или излаз путника на левој или десној страни трупа авиона, постоји једна (или двоја) врата. На десној доњој страни трупа налази се поклопац пртљажника, кроз који се пуни предњи пртљажник. Утовар у задњи пртљажни простор се врши преко отвора за утовар који се налази у доњем десном углу репа. У случају принудног слетања за евакуацију путника, постоје четири излаза у случају опасности (прозор на крилу) - два на свакој страни. За хитне евакуације путника у одсуству аеродромске рампе користити се тобоган на надувавање. Са сваке стране трупа налазе се велики округли прозори чији број зависи од типа авиона.
Конструкција крила је метална а облога од алуминијумског лима закивцима причвршћена за носећу конструкцију. Облик крила је трапезаст, стреласт у односу на труп авиона. Крила су стреластог облика потпуно аеродинамички чиста, угао стреле износи 35º што је велики угао за путничке авионе који се обично креће од 25 до 28º. Крила су кесонског типа и у њих су смештени резервоари за гориво.
Технолошки су крила подељена у три дела. Први део је заједнички са трупом - центроплан на коме се налазе гондоле са главним ногама стајног трапа, затим две крајње конзоле. На делу крила који припада центроплану налазе се закрилца а на конзолним деловима крила налазе се елерони.
Реп авиона се састоји од једног вертикалног стабилизатора и кормила правца и два хоризонтална стабилизатора са кормилима дубине. Носеће конструкције репа су металне а облога од алуминијумског лима причвршћена закивцима. Реп има облик великог слова "Т".
Мотори су Соловљев Д-30 турбо млазни мотори потиска 67 kN. Најчешће су коришћени мотори Соловљев Д-30 II и III у зависности од типа авиона. Први мотори који су уграђивани у Ту-134 нису имали уређај за контра усмеравање млаза мотора, што се користи за кочење авиона при слетању па је овај авион користио падобран за кочење.
Авион има увлачећи стајни трап система трицикл, предња носна нога има два точка (удвојени точкови) са гумама ниског притиска а задње ноге које представљају и основне, се налазе испод крила авиона и свака има по 4 точка (два пара удвојених точкова) са нископритисним гумама. Авион има укупно 10 точкова који му омогућавају безбедно слетање и на лоше припремљеним пистама. У току лета предња нога се увлачи у труп авиона а главне ноге у гондоле које се налазе на крилима авиона. Предњи точкови су димензија 660 к 200 мм а точкови на главним ногама су димензија 930 × 305 мм. Осни размак између точкова главних ногу стајног трапа износи 9,45 м, што гарантује стабилност приликом слетања авиона. Предња нога је управљива а угао закретања износи ± 55º у режиму рулања, док се у режиму слетања и полетања овај угао креће у границама ± 8º30'. Све ноге стајног трапа су опремљене амортизерима и пригушивачима удара а точкови хидрауличним кочницама.
Варијанте авиона Тупољев Ту-134
- Ту-134 - први производни модел са 64 путника погоњен са два млазна мотора Соловљев Д-30,
- Ту-134А - производни модел друге серије са 84 путника, побољшаним моторима и авиоником,
- Ту-134Б - производни модел са 80 путника, са додатним резервоарима за гориво у циљу повећања долета,
- Ту-134ЛК - модел авиона намењен обуци космонаута,
- Ту-134УБЛ - модел авиона намењен обуци посада бомбардера,
- Ту-134УБК - морнаричка верзија авиона Ту-134УБЛ намењен обуци посда бомбардера,
- Ту-134БСх - модел авиона намењен обуци навигатора бомбардера Ту-22M,
- Ту-136 - варијанта авиона Ту-134 са моторима на течни нафтни, природни или земни гас, за чување горива коришћена је криогеничка технологија (одржавање врло ниске температуре).
Техничке карактеристике
Опште
име =Тупољев Ту-134
намена =путнички
посада =3 до 4
број путника =72 до 84
порекло =СССР
произвођач =Харковски Авио Завод
први лет =29.07.1963.
почетак производње =1966
уведен у употребу =09.1967.
повучен из употребе =
статус =активан
први корисник =Аерофлот
број примерака =852
Димензије
дужина =38,40 m
размах крила =29,00 m
висина =9,02 m
површина крила =127,30 m2
Маса
маса празан =28.500 kg
маса полетна =47.000 kg
Погон
ТММ =2 х Соловјев Д-30
ТММ потисак = 2 х 66,68 kN
Перформансе
брзина максимална =950 km/h
брзина крстарења =850 km/h
долет =3.700 km
плафон лета =11.900 m
брзина пењања =318 m/min
Наоружање
Авион није био наоружан.
Земље које су користиле Авион Тупољев Ту-134
Северна Кореја
Русија
Бугарска
Чехословачка
Естонија
Грузија
Мађарска
Казахстан
Kиргизстан
Литванија
Перу
Пољска
Источна Немачка
Румунија
Украјина
Jугославиjа
Оперативно коришћење
Авион Ту-134 се производио у Харковском аеро заводу Совјетски Савез у пероиду од 1966 до 1989. године. У том периоду је произведено и купцима испоручено 852 ових авиона. Први пут је укључен у оперативну употребу септембра 1967., на домаћој линији од Москве до Сочија. Ту-134 је био први совјетски путнички авион који је добио међународни сертификат од Међународне организације за цивилно ваздухопловство ICAO, што му је омогућило да се користи на међународним линијама. Због овог сертификата Аерофлот користи већину Ту-134С на међународним линијама. Године 1968., овај авион купују, Интерфлуг од Источне Немачке и ЛОТ из Пољске, што је био први извоз ових авиона. Године 1969., Ту-134 је приказан на Париском салону аеронаутике. Од 1972. Аерофлот је почео да користи Ту-134 у унутрашњем саобраћају из Москве за Бакуу, Ереван, Кијев, Кишињев, Краснодар, Лењинград, Омск, Ригу и Сочи.
У раним годинама свога коришћења, Ту-134 је створио репутацију поузданог и ефикасног авиона, нарочито у поређењу са претходним совјетским путничким авионима. Авион Ту-134 је користило 42 авио-компаније у свету, авион је био поуздан и дуговечан. Неке европске компаније су са овим авионом имале и по 12 дневних полетања и слетања. Углавном су га користиле земље Варшавског уговора, земље Азије, Африке и Блиског истока.
Након увођења строжијих стандарда за буку (ограничавање нивоа буке), ИЦАО прописи од 2002. године, Ту-134 је забрањено слетање на већину западноевропских аеродрома због свог високог нивоа буке. Почетком 2006. године, 245 Ту-134С су и даље у функцији, од којих су 162 у Русији. Након фаталне несреће у марту 2007. године, а на подстицај руског министра саобраћаја Игор Левитина Аерофлот је најавио да ће приземљити своју флоту ових авиона.
Последњи Ту-134 је уклоњен из службе 1. јануара 2008. године а неки од њих се и даље користе на локалном линијама у Русији у Аерофлотовим зависним предузећима. Овај авион је кроз дуготрајно коришћење показао да је поуздан и издржљив авион који је на редовном линијама како међународним тако и на домаћим линијама у Совјетском Савезу у веома оштрим климатским условима летео преко 40 година.
Због своје поузданости се користио и као авион за превоз високих функционера СССР-а. Једно време је коришћен и као председнички авион В. Путина. Ту-134 се још користе као приватни и пословни авиони свуда тамо где је време скупља од трошкова експлоатације овог авиона. Унутрашњост ових авиона је богато опремљена према захтеву и склоностима њихових корисника. Високи трошкови горива и одржавања ове летилице све више ограничавају број који се данас користи.
Иако је Ту-134 пројектован превасховно као путнички авион било је предвиђено да се веома лако може претворити у бомбардер. Војна верзија овог авиона се користила за обуку пилота бомбардера и навигатора.
Многи Ту-134С су сачувани као спомен-обележја на аеродромима широм бившег Совјетског Савеза.
Авион Тупољев Ту-134 у Југославији
Друга по величини авио-компанија у Југославији Авиогенекс купила је 1968. године два авиона Ту-134A, а већ 30. марта 1969. године обавила њиме први лет на релацији Београд - Диселдорф. Ови авиони су углавном обављали чартер летове за туристичку агенцију Југотурс и покривали су евро-медитеранске линије.
Авиони Ту-134 су у овој компанији летели од 1968 до 1990. године и било их је укупно 12 примерака. Један од ових авиона регистрације YU-AHZ се срушио 23.05.1971. године на ријечком аеродрому на острву Крк при слетању у лошим метеролошким условима. Остали авиони су после 22 године службе замењени авионима Боинг 727 и Боинг 737.
Види још
Литература
- Јанић, Чедомир; Симишић, Јово. Више од летења - Осам деценија Аеропута и ЈАТ-а. Београд. 2007. ISBN 978-86-7086-004-9.
- Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан. Кратка историја ваздухопловства у Србији . Београд: Аерокомуникације. 2011. ISBN 978-86-913973-1-9
- Јанић, Чедомир. ''Век авијације - [илустрована хронологија]''. Беочин: Ефект 1. 2003.(COBISS).
- Јанић, Чедомир. Годишњак српског ваздухопловства за 2007. Београд: Аерокомуникације. 2007. ISSN 1820-9122
- Gunston, Bill (1995). The Osprey Encyclopaedia of Russian Aircraft 1875 - 1995. London: Osprey. ISBN 978-1-85532-405-3
Спољашње везе
- http://www.airwar.ru/enc/aliner/tu134b.html
- http://tupolev.ru/tu-134
- http://www.tupolev.ru/samoletyi
- http://www.airvectors.net/avtujet.html#m2
- http://asndata.aviation-safety.net/reports/1971/19710523-0_T134_YU-AHZ.pdf
- http://rzjets.net/operators/?show=66
- http://www.rikoooo.com/en/downloads/viewdownload/110/789
- http://www.testpilot.ru/russia/tupolev/134/ubl/
- http://www.walkarounds.airforce.ru/avia/rus/tupolev/tu-134ubl/index.htm
- http://www.rusvipavia.ru/en/rental/42/323/
- http://forum.valka.cz/topic/view/61875/Tupolev-Tu-134A-kod-NATO-Crusty-A